MICROSOFT ACCESS

Program za rad sa bazama podataka

Šta je baza podataka (BP)?
 Primeri iz svakodnevnog života
• Telefonski imenik
• Evidencija poslovnih kontakata, kupaca
• Zaposleni, informacije o personalu
• Fakture, uplatnice i knjigovodstvo
• Biblioteke i kolekcije
• Adresar itd..
 Šta je baza podataka?
• Tipičan primer baza podataka u jednom preduzeću su podaci o
radnicima i katalozi proizvoda

• Baza podataka predstavlja:

1. kolekciju (skladiste) međusobno povezanih podataka
2. koji su na određen način organizovani (u tabele ili druge strukture
podataka),
3. a koriste se za jednu ili više aplikacija.

• Osnovna namena baze podataka je da bude repozitorijum

(skladište) za podatke.
• Podaci mogu biti različitog tipa, tekstualni, numerički, slike, audio i
video zapisi i sl.

• Iz „definicije" baze podataka vidi se da je ona kolekcija

međusobno povezanih podataka organizovanih u tabele.
 Redni Ime i prezime Likovno Istorija Sociologija
broj
1. Jovana Dimić 4 5 4
2. Suza Jović 5 5 2
3. Dule Matić 3 4 4

• Podaci u bazama podataka su organizovani (čuvaju se) u

dvodimenzionalne tabele.
• Tabela može da ima više kolona, gde svaka kolona predstavlja
neku osobinu ili atribut.
• Vrste (redovi) tabele čine konkretni podaci, odnosno konkrente
vrednosti osobina/atributa nekog objekta.

• Koje će tabele da sadrži baza podataka zavisi od problema za koji

treba realizovati bazu podataka.
• Postupak izbora i definisanja tabela za bazu podataka je deo
procesa modeliranja odnosno izgradnje modela podataka.

• Kod relacionih baza, podaci se beleže u obliku tabela, što nas na

prvi pogled može asocirati na programe za tabelarne kalkulacije
(EXCEL), međutim, postoje neke suštinske razlike.
Razlika između baza podataka i tabela u EXCEL-u
• Međusobna povezanost podataka je ono po čemu se baza
podataka razlikuje u odnosu na fajl sisteme (datoteke) i programe za
unakrsna izračunavanja kao što je Excel.
• Povezanost podataka obezbeđuje značajne prednosti kod
pretraživanja kada korisnik može da na osnovu veza izvuče mnogo
više podataka.
• Na primer, ako postoji tabela koja čuva podatke o učenicima i tabela
sa podacima o odeljenjima, veza između učenika i odeljenja može
da obezbedi da odgovarajućim zahtevom (SQL upitom) izvučete sve
učenike željenog odeljenja.

• Baza podataka sadrži i tzv. metapodatke, odnosno podatke o

samoj strukturi baze podataka.

• Metapodaci mogu da se odnose na:

– imena tabela,
– imena kolona u svakoj tabeli,
– na podatke o korisnicima podataka,
– kao i raznim pomoćnim strukturama koje obezbeđuju brz prstup
podacima (indeksi).
 Uporedni pregled karakteristika tabela u
EXCEL-u i bazama podataka
Tabele u spreadsheet programima Tabele u bazama podataka

Iako veoma velik, broj redova i kolona je Broj kolona je ograničen, ali broj redova zavisi
unapred ograničen samo od količine dostupne memorije na disku

Osnovni podatak je red (slog, zapis), a podaci

Osnovni podatak je ćelija, a podaci su
su raspoređeni u skup – ne postoji „prvi“ ili
raspoređeni u niz – za svaku ćeliju se tačno
„poslednji“ podatak – svi su ravnopravni, a
zna „adresa“ i bitno je u kojoj ćeliji se nalazi
kasnije se mogu sortirati prema nekom
koji podatak
kriterijumu

Bilo koja ćelija može sadržati bilo koji Podaci imaju strukturu – svaka kolona sadrži
podatak, bilo kog tipa (tekstualni, numerički i istorodne podatke (npr. kolona za imena,
sl.) kolona za datume rođenja i sl.)

Ćelije mogu sadržati podatke ali i formule za

U tabelama se beleže isključivo podaci
izračunavanja
 Sistem baza podataka
• Sistem baza podataka je neizostavni deo informacionog
sistema, čuva sve informacije koje se obrađuju i obezbeđuje
pristup tim informacijama.

• Sistem baza podataka sastoji od 4 osnovne komponente:

1. korisnika,
2. aplikacija nad bazom podataka,
3. sistem za upravljanje bazama podataka (Database
Management System - DBMS), i
4. baza podataka.

Komponente sistema baza podataka

 Funkcije BP
• Pored toga što BP služe za čuvanje velike količine podataka, osnovne
funkcije svake baze podataka su:
1. sortiranje podataka;
2. pretraga i izdvajanje podataka;
3. transformacija podataka (kreiranje novih podataka na osnovu
postojedih).
1. Sortiranje predstavlja mogućnost da se određeni podaci poređaju prema
nekom unapred zadatom kriterijumu (npr. ređanje studenata po godini
upisa, a unutar svake godine upisa po prezimenu) i to u opadajućem ili
rastućem redosledu.

2. Iako je glavna funkcija baze podataka čuvanje ogromnog broja podataka,

praktično nam nikada neće biti potrebni svi podaci odjednom.
• U stvari, uvek ćemo tražiti od baze da izdvoji samo određeni traženi
podatak ili grupu podataka (npr. dosije određenog studenta ili spisak
studenata koji su prijavili određeni ispit).

3. Sami podaci nam jesu značajni, ali vrlo često će biti potrebno da se na
osnovu postojećih podataka kreiraju novi podaci (npr. prosečna ocena
nekog studenta na osnovu njegovih ocena iz baze ili datum rođenja na
osnovu matičnog broja).
• Ove transformacije podataka mogu varirati od vrlo jednostavnih, kao što
je povezivanje kraćih tekstualnih podataka u jedan duži tekst, pa do veoma
složenih matematičkih izračunavanja.
Modeli baza podataka
 Modeli baza podataka
• Tokom razvoja baza podataka na računarima, osmišljavani su
različiti modeli za beleženje i povezivanje podataka. Postoje:
– Hijerarhijski model
– Mrežni model
– Relacioni model
– Objektno-relacioni model
– Objektno-orijentisani model

1. Hijerarhijski model organizuje podatke u strukturu tipa stabla,

gde određeni element može imati jedan ili više podređenih
elemenata, ali uvek samo jedan nadređeni element.
Osnovna veza koja se uspostavlja među podacima je jedan-
prema-više.
2. Mrežni model je zasnovan na hijerarhijskom modelu, ali ga
proširuje mogućnošću da svaki elemlent može imati ne samo
više podređenih, već i više nadređenih elemenata. Zahvaljujući
ovom modelu moguće je ostvariti veze tipa više-prema-više.

3. Relacioni model beleži podatke unutar tabela između kojih se

mogu uspostavljati veze.

4. Objektno-relacioni model predstavlja proširenje relacionog

modela kojim se u podatke uvode i gotovi objekti – ovo mogu
biti različiti dokumenti, audio i video zapisi i sl. Samim tim što
su u pitanju dokumenti kojima se bave neke druge aplikacije
(npr. radne tabele), proširuju se i mogućnosti same baze
podataka.

5. Objektno-orijentisani model nastaje proširivanjem mogućnosti

objektno-orijentisanih jezika radom sa bazama podataka. Ovo
nije obično dodavanje mogućnosti da se bazama postavljaju
upiti, već se podaci iz baze uvode kao objekti u same
aplikacije.
Relacione baze podataka
• Kod relacionih baza podataka podaci su smešteni u dvodimenzionale
tabele koje su na određeni način povezane.
• Sve veze koje se prikazuju hijerarhijskom ili mrežnom strukturom mogu se
prikazati i tabelama.
• Relacione baze podaka sastoje se od relacija.
• Relacioni pristup zasnovan je na relacionoj matematici. Vedina rezultata
relacione matematike može se neposredno primeniti na relacione baze
podataka. Ukoliko red sadrži n kolona onda je relacija n-tog stepena.

Šta je to relacija u matematici?

• Neka je zadat skup A={1,2,3}, onda je
• AxA={(1,1), (1,2), (1,3), (2,1), (2,2), (2,3), (3,1), (3,2), (3,3)}
• Posmatrajmo parove gde je prva koordinata manja od druge.
• Skup {(1,2), (1,3),(2,3) } je relacija između elemeneta skupa A ( relacija
predstavlja vezu među veličinama).
Redni broj Ime i prezime Likovno Istorija Sociologija

1. Jovana Dimić 4 5 4

2. Suza Jović 5 5 2

3. Dule Matić 3 4 4

Pošto red sadrži 5 kolona onda je ovo relacija

5-tog stepena.
• Relacione baze podataka zasnovane su na relacionom modelu, prema
kome se podaci smeštaju unutar relacija (tabela) koje predstavljaju
skupove slogova (redova) koji poseduju atribute (kolone).

• Relacije (tabele) mogu biti:

– bazične (koje sadrže same podatke) ili
– izvedene (rezultati kreirani na osnovu bazičnih).

• Relaciona baza podataka se sastoji od više tabela koje su međusobno

povezane relacijama.
• Za povezivanje se koriste odgovarajuda polja u tabelama (polje primarnog
ključa i polje sekundarnog ključa).
• Polje primarnog ključa je polje u tabeli koje ima jedinstvenu vrednost
(vrednost ne može da se ponavlja – primer: redni broj).
• Polje sekundarnog ključa je polje u tabeli koje može da ima vrednost koja
se ponavlja ali je podatak istog tipa kao u polju primarnog ključa druge
tabele (primer: redni broj druge tabele unutar neke tabele).
• Podaci mogu biti:
– Numerički tip - (brojevi, valute, procenti...)
– Znakovni tip koji obuhvata velika i mala slova azbuke, cifre, specijalne znake sa
tastature.
– Logički tip obuhvata samo vrednosti tačno i netačno.
– Datum/vreme tip je podskup znakovnog tipa, a datum i vreme se unose u
uvek precizno definisanom formatu.
– Memo tip je podskup znakovnog tipa i namenjen je za pisanje komentara
(vede količine teksta).
– Objekti - (slika, video, zvuk...)
 Organizacija podataka
• U bazama podataka razlikujemo sledede nivoe logičkih jedinica podataka:
1. Podatak (data)- je konkretna vrednost obeležja tj. ono sto Access beleži,
raspoređuje. Npr. ime predstavlja jedan podatak, ime i prezime 2 podataka
2. Polje (field)- To je najmanja logička jedinica podataka koja je okarakterisana
nazivom i vrednošću (kolona tabele). Vrednost polja je podatak.
3. Zapis ili slog (records)- To je skup polja koje se odnose na atribute istog
entiteta (jedan red u tabeli). Svaki zapis sadrži istovetna polja, ali se u tim
poljima nalaze ≠ podaci.
4. Tabela /datoteka predstavlja skup slogova koji čine slične podatke, može biti i
fizička i logička (tabela).
5. Baza podataka je skup međusobno povezanih logičkih datoteka (povezanih
tabela). Skup svega sto se odnosi na određenu klasu informacija (entiteta).
Baza podataka (u Access-u) sadrzi sve tabele, upite, izveštaje i ostale objekte
koji se stvaraju u cilju sto bolje organizacije podataka
Datoteka Redni broj Ime i prezime Likovno Istorija Sociologija
1. Jovana Dimić 4 5 4
2. Suza Jović 5 5 2
3. Dule Matić 3 4 4
Entitet Osoba (Jovana Dimić)

Svojstva Redni Ime i prezime Likovno Istorija Socijologija

broj
Podatak 1. Jovana Dimić 4 5 4
Slog 1. Jovana Dimić 4 5 4
Baza podataka Cela Tabela
 polje

slog Redni broj Ime i prezime Likovno Istorija Sociologija

1. Jovana Dimić 4 5 4
2. Suza Jović 5 5 2
3. Dule Matić 3 4 4

Entitet → Osoba (Jovana Dimić)

Svojstva → Redni broj Ime i prezime Likovno Istorija Socijologija

Podatak → 1. Jovana Dimić 4 5 4

Slog → 1. Jovana Dimić 4 5 4

Baza podataka → Cela Tabela

Pojam entiteta, podatka i
informacije
• U svakodnevnom životu često se koriste izrazi podatak, obaveštenje
i informacija. Često se smatraju sinonimima?
• PODATAK=OBAVEŠTENJE=INFORMACIJA?

• Svet koji nas okružuje može se shvatiti kao sistem entiteta koji su u
međusobnom delovanju.
• Pod entitetom se najčesde podrazumeva objekat posmatranja koji
je važan sa određenog stanovišta i koji se može identifikovati, tj.
izdvojiti iz okoline i opisati.

• Entitet može biti:

– realni objekat (osoba, mašina, dokument, kuda...)
– apstraktni pojam (mera, količina, boja, preduzede, radno mesto..)
– događaj (rođenje, upis, isplata, prekršaj...)
– odnos – asocijacija (predmet – nastavnik, kupac – dobavljač, ...)
• Svaki entitet ima različita svojstva (obeležja), kojima se bliže određuje
posmatrani entitet (opisuje).
• Skup entiteta je kolekcija entiteta iste vrste (opisuju se na isti način).
• Svako svojstvo entiteta ima ime i vrednost, pa se entitet identifikuje :
– imenom skupa entiteta kome pripada (ime tabele - MATURANTI)
– imenom svojstva entiteta pomodu kog se izdvaja iz skupa (ime osobine - IME)
– vrednošdu imenovanog svojstva (vrednost osobine - MILAN).

• Svojstva mogu biti ključna i atributivna.

• Ključno svojstvo (ključ) omogudava identifikaciju entiteta u skupu entiteta.
Ključevi mogu biti primarni (omogudava jednoznačnu identifikaciju
entiteta u skupu e.) i sekundarni (služe za identifikaciju grupe entiteta u
skupu entiteta).
• Kao ključevi se koriste šifre (omogudavaju identifikaciju entiteta,
klasifikaciju entiteta ili pružanje informacija uz uštedu memorijskog
prostora).
– Primer: JMBG 2811954710128 (dan rođenja, mesec, godina, republika I grad
(Beograd – 71), pol (000-499 – muški, 500-999 – ženski), kontrolni broj
(Kontrolna cifra se izračunava formulom gde DDMMGGGRRBBBK =
ABVGDĐEŽZIJKL, a L = 11 – (( 7*(A+E) + 6*(B+Ž) + 5*(V+Z) + 4*(G+I) + 3*(D+J) +
2*(Đ+K) ) % 11), ako je L vede od 9, postaje nula (L = 0))).
• Atributivna svojstva opisuju entitet (ne identifikuju).
 Primeri entiteta
ENTITET OBELEŽJA /SVOJSTVA KONKRETIZACIJA(vrednost)
OBELEŽJA (podatak)
MAGACIN dužina 200 m
širina 50 m
lokacija Beograd, Cetinjska 30
stanje zaliha 35 000
kapacitet 1 000 000

DOBAVLJAČ mesto Kikinda, Zmajeva 34

roba keks
učešde u ukupnom prometu 7,56%
rok pladanja 60 dana

Konkretizacija obeležja etntiteta je PODATAK. Podaci mogu biti numerički,

znakovni i mešoviti.
Obaveštenje da u Australiji pada kiša je podatak, ali obaveštenje da u mestu u kome se
nalazimo pada kiša može da bude informacija koja pokreće akciju poneti kišobran.
INFORMACIJA je kvalitetnija od podatka, najčešće je rezultat obrade podataka
i od nje se ima korist ili podstiče na neku akciju.
1 1

VEZE IZMEĐU PODATKA

(IZMEĐU ENTITETA U BAZI)
• Između entiteta mogu postojati određene veze.
• Stepen veze (relacije) između 2 entiteta može biti:
– 1:1, (jedan : jedan)
– 1:n (1:m,1:), (jedan : više)
– n:n (m:m, : ) (više : više)

• Veza 1:1 je kada jednom slogu tj. redu (entitetu) iz prve tabele (skupa)
odgovara jedan slog iz druge tabele i obrnuto, jednom slogu iz druge
tabele odgovara samo jedan slog iz prve tabele.
• Pr. 1. Jedan rukovodilac može da rukovodi samo jednim sektorom, ali i
obrnuto, jedan sektor ima samo jednog rukovodioca.
• Pr. 2. Jedan profesor predaje samo jedan predmet, a taj jedan predmet
predaje samo taj jedan profesor.
Veza 1:1

Rukovodilac 1 Rukovodi 1 Sektor

• Veza 1: n (n:1) je kada jednom slogu tj. redu (entitetu) iz prve tabele
(skupa) odgovara više slogova iz druge tabele ali jednom slogu iz druge
tabele odgovara samo jedan slog iz prve tabele.
•
• Najčešdi tip veze, a da li je veza 1:n ili n:1 zavisi od toga u kom smeru je
posmatramo.
• Pr. 1. U jednom sektoru radi više radnika...ali jedan radnik može raditi
samo u jednom sektoru!
• Pr. 2. Jedan profesor predaje više predmeta, dok svaki od predmeta
predaje samo po jedan profesor.

Veza 1:n Veza n:1

1 Zapošljava n n Radi u 1 Sektor

Sektor Radnik Radnik
• Veza n:n je kada jednom slogu tj. redu (entitetu) iz prve tabele
(skupa) odgovara više slogova iz druge tabele i obrnuto, jednom slogu iz
druge tabele odgovara više slogova iz prve tabele.
• Ova veza je komplikovana, pa ne može da se primeni u relacionom
modelu baze podataka. Problem se prevazilazi tako što se veza između
entiteta razbija na dve veze tipa 1:n. Npr. situacija kada više radnika radi
na više projekata. Moramo da imamo pomodan entitet (tabelu u bazi) da
bi pravilno mogli da konstruišemo bazu.
• Pr. Jedan profesor predaje više predmeta, dok jedan predmeat predaje
više profesora.
• Svaka BP je model nekog sistema u stvarnosti. Da bi model BP bio i
fizički realizovan potrebno je grupisati podatke u logičke celine i
definisati relacije između. Naziv tabele – entitet
Narudzbenica
Jedinicna
Šifra Proizvod Porez Kolicina Dobavljač Datum Naručio
cena (Дин.) Nazivi polja-
1 Majica M 1.500,00 Yes 90 kom MMSport 21.10.2004 Dragan Jovanovid obeležja
entiteta
2 Patike M 2.352,00 No 180 kom Delta 5.9.2004 Maja Simid
3 Trenerka Ž 3.500,00 Yes 250 kom Sport 15.12.2004 Dragan Jovanovid
4 Patike Ž 5.800,00 No 30 kom Delta 28.10.2004 Dragan Jovanovid
5 Jakna Ž 7.800,00 Yes 125 kom MMSport 10.12.2004 Maja Simid
6 Ranac M 2.500,00 Yes 450 kom Delta 18.11.2004 Dragan Jovanovid
7 Duks M 35.800,00 Yes 380 kom Delta 25.11.2004 Maja Simid
Slog –red
Polje- kolona, sva polja u jednoj koloni odnose se na isto Jedno polje-Delta je jedan podatak Sve o jednom
obeležje entitetu
Primeri šema realacionih BP
Primer 1- Telefonski imenik:
baza treba da sadrži podatke o osobama i njihovim brojevima
telefona. ponavljanje podataka
R. br. osobe Ime i prezime Adresa Telefon …….
1 Petar Petrović Toplička 1235 027/456-2…
2 Petar Petrović Toplička 1235 063/123…
3 Petar Petrović Toplička 1235 061/523…
4 Jovan Jovanovic Kosovska 25a 011/538…
5 Jovan Jovanovic Kosovska 25a 064/538…
6 Ivana Ivanović Vuka Brankovića 123 021/234..
.
.

• Kod ovako kreirane baze podataka određeni broj podataka se ponavlja više puta.
Kod relacionih BP treba smanjiti ponavljanje podataka (redudansu) na minimum, ili
izbedi ako je to mogude, pa predhodni primer nije dobar i treba ga popraviti.

• Da bi se smanjilo ponavljanje podataka, podatke traba rasporediti u dve povezane

tabele.
• Prva tabela bi sadržala podatke o osobama a druga tabela o brojevima telefona.
Veza između ovih tabela je 1:M (jedan prema više).
• Ovo se ostvaruje ponavljanjem polja primarnog ključa (primarne tabele) u
sekundarnoj tabeli (polje sekundarnog ključa):
 Primarna tabela:

Polje primarnog ključa

R. br. osobe Ime i prezime Adresa
1 Petar Petrović Toplička 1235
2 Jovan Jovanovic Kosovska 25a
3 Ivana Ivanović Vuka Brankovića 123
.
.

Polje primarnog ključa

Sekundarna tabela: Relacija 1:više – jedan
Polje primarnog ključa Polje sekundarnog ključa slog primarne tabele
povezan je sa više slogova
R. br. telefona R. br. osobe Telefon ……. sekundarne tabele
1 1 027/456-2…
2 1 063/123…
3 1 061/523…
4 2 011/538…
5 2 064/538…
6 3 021/234..
. .
. .
 Veza ove dve tabele može se predstaviti šemom relacije na ovaj način:

primarna tabela sekundarna tabela

primarni ključ

sekundarni ključ
 Primer 2- Škola1: baza treba da sadrži podatke o učenicima i
njihovim uspehu po razredima.

Primer 3- Fabrika: baza treba da sadrži podatke o fabrici, radnicima i

proizvodima te fabrike.
 Primer 4- Biblioteka: baza
treba da sadrži podatke o
biblioteci, čitaocima, knjigama
i pozajmicama te biblioteke.

Primer 5- Bolnica: baza treba da

sadrži podatke o bolnici, lekarima,
pacijentima i pregledima
pacijenata te bolnice.
Primer 6- Aerodrom:
 Prednosti korišdenja baza podataka

• Korišdenje baze podataka ima niz prednosti u odnosu na

klasičan rad sa papirima:
– brži rad i jednostavno korišdenje,
– omogudava rad sa velikim brojem podataka,
– jednostavan unos i promena podataka,
– lako pretraživanje i pronalaženje podataka,
– mogudnost sortiranja podataka,
– prezentacija podataka iz baze podataka može da bude na razne
načine,
– tačnost podataka i izbegavanje ponavljanja podataka,
– više korisnika istovremeno mogu da koriste iste podatke, itd.
 MS ACCESS
• MS ACCESS je savremena baza podataka koja omogudava, zajedno sa
Word-om, Excel-om, Power Point-om i Mail-om, da se potpuno
automatizuje poslovanje.

• MS ACCESS je modna alatka za

– upravljanje,
– organizovanje,
– čuvanje,
– sortiranje i
– pretraživanje podataka.

• MS ACCESS je jednostavan za upotrebu, lako se uči i ne zahteva da

korisnik bude profesionalac za baze podataka.
• Nema dupliranja podataka
• MS ACCESS dozvoljava izmene u bazi podataka i onda kada ste uneli
podatke.
Objekti relacione BP u MS
Access-u
TABELE (Tables)
• Tabela je osnovni tip objekta u bazi i predstavlja direktan (primarni) izvor
podataka.
• U tabelama se čuvaju podaci kojima raspolaže korisnik i one su prvi objekti
koje treba kreirati. Podaci u tabeli su smešteni u polja (eng.Fields), a sva
definisana polja čine slog (zapis, red, eng.Record).
• Kvalitet baze podataka leži u kvalitetnoj organizaciji podataka u tabelama
baze, kao i njihovim dobrim vezama.

UPITI (Queries)
• Upit je tip objekta za postavljanje pitanja o podacima iz tabela (ili drugih
upita), a u cilju njihovog ažuriranja kroz obrasce ili pregleda kroz izveštaje (na
ekranu ili štampaču). Na primer, upiti mogu da daju informacije (odgovore na
pitanja) kao što su “koliko kupaca je iz Novog Sada, koja su njihova imena i
brojevi telefona.“
• Upiti se mogu koristiti za spajanje kolona iz više (relacijama povezanih) tabela.
• Upiti su, takođe, korisni prilikom izmene, brisanja, filtriranja, sortiranja ili
unošenja velike količine podataka u jednom prolazu.
• Svaki dalji rad u upravljanju bazom se zasniva na kreiranju objekata forme i
izveštaja koji ne mogu bez upita ili tabela, pa se njihovo kreiranje može znatno
ubrzati samo pod uslovom da su izvori podataka (tabele i upiti) dobro
kreirani.
OBRASCI (Forms)
• Obrazac omogudava unos i prikazivanje podataka u prikladnom formatu
koji liči na štampane obrasce u kojima treba popuniti prazna mesta.
• Obrasci mogu biti jednostavni ili prilično složeni – sa grafikom, linijama,
mogudnostima automatskog pretraživanja, koje unos podataka čine brzim
i lakim.
• Obrasci mogu da sadrže i druge obrasce (nazvane podobrasci, eng.
subforms) što omoguduje istovremeni unos podataka u više tabela.

IZVEŠTAJI (Reports)
• Izveštaj daje mogudnosti pregleda i štampanja podataka.
• Kao i obrasci, izveštaji mogu da budu jednostavni, ali i veoma kompleksni.
Primeri izveštaja su: spiskovi, hronološki pregled poslovanja, nalepnice sa
adresama, fakture i drugo.
• Izveštaji se za podatke obradaju tabelama, ali još češde upitima, a njihov
osnovni zadatak je da te podatke predstave u obliku koji je lak za pregled,
razumljiv i gde se mogu brzo uočiti greške.
• Na primer, izveštajem se može dobiti “prodaja po mestima” , “broj
porudžbina u nekom periodu” i druge informacijekoje se koriste za
donošenje važnih poslovnih odluka.
MAKROI (Macros)
• Makro je objekat koji omogudava izvršenje niza komandi, a koristi se u slučajevima
kada nekoliko komandi (određenim redosledom) treba pozvati na više mesta u MS
Access aplikaciji (uglavnom iz forme).
• Kada se pokrene makro, Access izvršava sve naredbe makroa u redosledu u kom su
akcije navedene.
• Bez pisanja programskog koda, mogu se definisati makroi koji automatski otvaraju
obrasce za bazu podataka, štampaju nalepnice sa adresama, obrađuju porudžbine i
drugo.

MODULI (Moduls)
• Omogudavaju programiranu kontrolu operacija koje se ne mogu
kontrolisati preko makroa. Tako se može napraviti aplikacija baze
podataka sa sopstvenim menijima, linijama alata i ostalim osobinama.
 Pitanja:
• Šta je entitet?
• Šta je podatak?
• Šta je informacija?
• Šta je informacioni sistem?
• Komponente informacionog sistem?
• Šta čini sistem baza podataka?
• Šta je baza podataka?
• Šta je sistem za upravljanje bazom podataka?
• Hijerarhijski tip BP?
• Mrežni tip BP?
• Objektni tip BP?
• Šta su relacione BP?
• Polje primarnog i polje sekundarnog ključa?
• Tipovi podataka u relacionim BP?
• Organizacija podataka u relacionoj BP (polje, slog, datoteka, baza)?
• Tipovi relacija u relacionim BP?
• Nabroji objekte relacione BP u MS Access-u?
• Šta su upiti?
• Šta su izveštaji?
• Šta su makroi?
 Planiranje i optimizacija baze
podataka.
• Ovo je najteži deo posla. Potrebno je dosta iskustva i vremena da se utroši na
planiranje baze.
• Neophodno je da znate šta su ulazni podaci a šta izlazni.
• Šta se od dokumentacije unosi u bazu ( ulazne fakture, izvodi iz banaka, …) i kakvi
sve izveštaji treba da se naprave.
• Najgore je kada ste na kraju a onda dođe još jedan zahtev tipa “mogli gi da
ubacimo i …”. U ovom slučaju, ako vam baza nije dobo optimizovana, nastaju
“nerešivi” problemi.

• Primer baze za školsku evidenciju.

• Šta nam je sve potrebno od podataka i kakvu evidenciju želimo (adresar, ocene,
izostanci, ekskurzija, biblioteka, praksa, …)?

• Nacrtati tabelu na tabli koja de sadržati sve potrebne podatke o učenicima

(poslednji ucenik koji je usao...).
• Pored osnovnih podataka (ime, prezime, datum rođenja, …, smer, razredni
starešina), treba staviti i polja za telefon fiksni i mobilni, e-mail, hobi, …
• Šta bi mogla da bude šifra?

• Broj u dnevniku?

• Ne može jer npr. broj 20 u dnevniku ima svako odeljenje. Ako dodamo još
dve cifre ispred, za razred i odeljenje, šifra je jednoznačna. Na primer 4620
znači da je učenik iz odeljenja IV/6 i broj 20 u dnevniku. Ako se baza vodi
za svaku školsku godinu posebno, ovo je dovoljno. Međutim, ako se baza
svake godine dopunjava sa novim učenicima, onda je potrebno dodati još
dve cifre za recimo godinu upisa (slično kao u matičnoj knjizi).

• Ispisati podatke na tabli za desetak učenika iz odeljenja... Ne pišu se

skradenice, jer operater koji treba da puni bazu nema takvu mogudnost!
• Koji deo posla je bio najdosadniji?
• Upisani smer?
• Odeljenjski starešina?
• Prirodno matematicki smer se ponavlja mnogo puta (u jednom odeljenju
30 učenika, puta četiri razreda, puta 5 odeljenja). Takođe Perid Pera se kao
odeljenjski starešina ponavlja 30 puta. Isto važi za sve ostale smerove i
odeljenja.
• Rešenje ovog problema je optimizacija baze.
• Optimizacija baze ima za cilj da se svaki podatak upisuje samo na jednom mestu
tj. da se izbegne dupliranje podataka.
• Potrebno je da se velika tabela „razbije“ na dve manje koje se međusobno
povezuju relacijama. Upravo zbog ovoga, ovo su relacione baze podataka.
• Ovde smo, od velike polazne tabele,
napravili dve manje tabele Smer i Učenici.

• Sada za odeljenje IV/6 unedemo samo

jednom, u tabeli Smer, prirodno matematički
smer i Perid Pera.
• Tabela Smer de imati onoliko slogova koliko
ima odeljenja u školi.

• Da ništa nije idealno, pokazuje i dupliranje

polja Odeljenje. Ovo polje mora da se duplira
zbog relacije koja je uspostavljena između ovih
tabela.

• Jedno odeljenje ima više upisanih učenika,

relacija 1:n.
• Kada formiramo ovakvu strukturu, u postojedu bazu možemo dodavati još tabela.
• Na slededem primeru je dodata tabela za evidenciju uplata rata za ekskurziju.
• Jedan učenik može da ima više uplata. Zbog toga šifra učenika u tabeli Ekskurzija
nema primarni ključ.
• Kada je baza “napunjena”, na sličan način kao u prethodnom primeru, možete
naknadno dodavati još tabela za različite vrste evidencija tipa biblioteka, izostanci i
td.