6.

POZNATI SOFTVERSKI PAKETI ZA RAD SA BAZAMA PODATAKA

1.Navedi poznate softverske pakete.

Mysql, Microsoft sql server, mariadb, oracle, sqlite, postgresql, firebirdsql

2. Koji su softveri za upravljanje NoSQL bazama podataka?

Mongodb, neo4j, couchdb

3.Sta mozes reci o mysql-u?

Mysql je besplatan softver otvorenog koda I sluzi sa upravljanje relacionim bazama podataka. Relacione
baze podataka organizuju podatke u vise tabela, koje su medjusobno povezane relacijama preko
primarnih I spoljnih kljuceva.

4. Sta mozes reci o Microsoft sql server-u, gde se moze koristiti?

…je relacioni system upravljanja bazama podataka koji je razvio Microsoft. Sluzi kao server baze
podataka koji cuva I preuzima podatke preko softverskih aplikacijakoji se pokrecu na istom ili drugom
racunaru u mrezi. Moze se koristiti u Linux, Microsoft Windows Server, Microsoft windows operativnom
sistemu.

5.Sta mozes reci o MariaDB?

…je jedna od najpopularnijih relacionih baza podataka otvorenog koda. Moze se besplatno preuzeti I
neograniceno koristiti. Sadrzi mnoge mehanizme za skladistenje podataka, ukljucujuci I one sa visokim
performansama koje se mogu integrisati sa drugim sistemima upravljanja relacionim bazama podataka.

6.Sta mozes reci o Oracle?

…je multimodelski system upravljanja bazaa podataka koji proizvodi I prodaje kompanija Oracle
Corporation. On se obicno koristi za izvrsavanje mrezne obrade transakcija, skladistenje podataka I
mesovitih radnih opterecenja baze podataka. Korisna je samo u slucaju kada radimo sa velikom
mkolicinom podataka.

7.Sta mozes reci o PostgreSQL-u?

…je najprofesionalnija baza podataka medju relacionim bazama podataka. Ima dugu istoriju
puzdanosti , kontinuirani razvoj, vrhunsku tehnologiju I snazan focus na potrebe korisnika.
Omogucava slobodu koriscenja, modifikovanja I primene u skladu sa poslovnim potrebama.

8.Sta znas o Neo4j?

…je NoSQL baza podataka koja umesto relacionog koji se uspostavlja izmedju tabela koristi
grafikone.Dakle podaci se pakuju u grafikone umesto u tabele.
7.ZIVOTNI CIKLUS BAZE PODATAKA
1. U kojih pet faza se moze podeliti zivotni ciklus baze podataka?

Analiza potreba, modelovanje podataka, implementacija, testiranje I odrzavanje

2.Sta mozes reci o analizi potreba?

3.Sta mozes reci o modelovanju podataka?

4. Sta mozes reci o implementaciji?

5.Sta mozes reci o testiranju?

6. Sta mozes reci o odrzavanju?

4. ARHITEKTURA BAZE PODATAKA
1. Definicija arhitekture sistema BP

 Arhitektura sistema baza podataka je apstraktni opis njegovih komponenti i njihovih interakcija

2. ANSI/SPARC arhitektura

Spoljašnji nivo (eksterni nivo, individualni korisnicki izgled)

• Konceptualni nivo (zajednicki, logicki izgled)

• Unutrasnji nivo (interni nivo, fizicki izgled)

3. Povezanost maticnog jezika i jezika podataka

 Ako maticni jezik ne može jasno da se odvoji od jezika podataka tada se za njih kaze da su cvrsto
vezani

• Ako mogu jasno i lako da se razdvoje tada se za njih kaze da su labavo vezani

4.Unutrasnji nivo

Reprezentacija baze podataka na niskom nivou

• Sastoji se od pojava razlicitih tipova unutrasnjih slogova

• Njihove karakteristike su definisane unutrašnjom semom

5. Baza podataka i unutrasnji izgled

 Termini

• sacuvana baza podataka = unutrasnji izgled

• definicija sacuvanih struktura = unutrasnja sema

• ne preporucuje se zbog sigurnosti i integriteta

• ovaj nacin obicno koriste utility programi

6. Spoljasnje preslikavanje

 U nekim sistemima je moguce definisati jedan spoljasnji pogled preko ostalih

• Cest slucaj u relacionim sistemima

7. Klijent-server arhitektura

 • Sistem baza podataka moze da se posmatra kao da ima dve komponente

• server
• klijent

• Klijent-server arhitektura je omogucena i u distribuiranoj obradi

8. Utility programi

• Koriste se za razlicite administratorske poslove

• spoljasnji - aplikacije specijalne namene
• unutrasnji - deo servera

• Primeri
• programi za statistiku, analizu

3.CILJEVI UVODJENJA BAZA PODATAKA

1.Koje ciljeve baza podataka nastoji daispuni?
 § Физичка независност података;

§ Логичка независност података;

§ Флексибилност приступа подацима;

§ Истовремени приступ до података;

§ Чување интегритета;

§ Могућност опоравка након квара;

§ Заштита од неовлашћеног коришћења;

§ Задовољавајућа брзина приступа;

Могућност подешавања и контроле

2.Fizicka I logicka nezavisnost podataka

Logicka: Раздваја се глобална логичка дефиниција целе базе података од локалне логичке
дефиниције за једну апликацију

Fizicka: Раздваја се логичка дефиниција базе од њене стварне физичке грађе.

3.Fleksibilnost pristupa podacima

У старијим мрежним и хијерархијским базама, стазе приступања подацима биле су унапред

дефинисане.

Данас се захтева да корисник може слободно пребирати по подацима, те по својој жељи

успостављати везе међу подацима.

4.Istovremeni pristup do podatka

База мора омогућити да већи број корисника истовремено користи исте податке. Притом ти
корисници не смеју ометати један другога.

5.Cuvanje integriteta

Настоји се аутоматски сачувати коректност и конзистенција података, и то у ситуацији кад

постоје грешке у апликацијама, те конфликтне истровремене активности корисника.

6.Zastita od neovlascenog pristupa

Мора постојати могућност да се корисницима ограниче права коришћења базе, дакле да се

сваком кориснику регулишу овлашћења шта он може а шта не радити с подацима.

7.Mogucnost podesavanja I kontrole

Велика база захтева сталну бригу. Такође, сврха базе се временом мења, па повремено треба
подесити и логичку структуру. Одговорна особа за то се зове администратор базе података.

5.JEZICI ZA RAD SA BAZAMA PODATAKA

1. Komunikacija korisnika odnosno aplikacionog programa i DBMS-a odvija se pomoću posebnih
jezika. Ti jezici tradicionalno se dele na KOJE kategorije:

Jezik za opis podataka - (DDL) • Jezik za manipulisanje podacima - (DML) • Jezik za postavljanje upita -
(QL)

2.Jezik za opis podataka

Jezik za opis podataka (Data Description Language - DDL). Služi dizajneru BP ili administratoru u svrhu
zapisivanja šeme ili pogleda. Dakle tim jezikom definišemo podatke i veze među podacima, i to na
logičkom nivou. Postoji posebna varijanta jezika za šemu, a posebna za poglede. Naredbe DDL obično
podsećaju na naredbe za definisanje složenih tipova podataka u jezicima poput C, Pascal i sl.

3.Jezik za manipulisanje podacima

Jezik za manipulisanje podacima (Data Manipulation Language - DML). Služi programeru za

uspostavljanje veze između same aplikacije i baze. Naredbe DML omogućuju razne vrste upita nad
bazom i manipulaciju podacima koji su u bazi ili koji tek trebaju biti uneti u nju. Te operacije mogu se
kretati od nekih jednostavnijih kao što su tzv. CRUD (create, read, update, delete)

4.Jezik za postavljanje upita

Jezik za postavljanje upita (Query Language - QL). Služi krajnjem korisniku BP za interaktivno
pretraživanje baze. To je jezik koji u svojoj sintaksi podseća na govorni (engleski) jezik. Naredbe su takve
da samo definišu rezultat koji želimo da dobijemo ali ne i sam način na koji ćemo doći do traženog
rešenja.

5.SQL I STA JE SQL?

Ovakva podela na tri jezika danas je već prilično zastarela. Naime, kod relacionih baza postoji tendencija
da se sva tri jezika objedine u jedan. Primjer takvog integrisanog jezika za relacione baze je SQL: on služi
za definisanje podataka, manipulisanje i pretraživanj.

SQL (Structured Query Language) je programski jezik namenjen za upravljanje podacima u relacionim
sistemima za upravljanje bazama podataka.Obuhvata unos podataka, upite, ažuriranje i brisanje, šeme
kreiranja i menjanja, kao i podatke za kontrolu pristupa. SQL je najviše korišćen programski jezik za baze
podataka.
8.ANALIZA POTREBA
1.Sta je analiza potreba?

Analiza potreba je formalni proces koji stoji uz analizu zahteva i usredsređuje se na ljudske zahteve I
potrebe

2. potrebe kupca možemo prepoznati na koja 3 načina:

1) zahtev klijenta
2) izmena postojećeg dizajna
3) proizvodnja novog proizvoda

3.Sta analiza potreba obuhvata?

Analiza potreba obuhvata analizu transakcija koje će se obavljati nad bazom podataka to može imati
uticaj na sadržaj i oblik baze zato se obraća pažnja na frekvenciju i opseg transakcije.

4. rezultat analize je dokument koji se zove specifikacija potreba.

2.BAZE PODATAKA I MODEL PODATAKA

1.Sta su baze podataka?

Baza podataka je kolekcija podataka organizovanih za brzo pretraživanje i pristup, koja zajedno sa
sistemom za administraciju, organizovanje i memorisanje tih podataka, čini sistem baze podataka. Iz
ugla korisnika, podaci su na neki logički način povezani. Oni predstavljaju neke aspekte realnog sveta

2.Koje postoje sve baze podataka?

Tako se razlikuju hijerarhijske, mrežne (CODASYL), relacionalne, objektno-orijentisane, objektno-

relacione, prilagođene za WEB, XML I multimedijske baze podataka

3.Kako su predstavljeni podaci u bazama podataka?

● Podaci su predstavljeni na uniformni način (npr. u relacionim bazama podataka podaci su

organizovani u tabelama), što olakšava pristup i korišćenje od strane eksternih programa. Tako
jednu bazu podataka može koristiti niz različitih programa, pisanih u različitim programskim
jezicima.

4.Model podataka

IS treba da bude model realnog sistema, a razvoj IS se u velikoj meri svodi na nalaženje odgovarajućeg
modela realnog sistema. Sistem se najopširnije definiše kao skup objekata (entiteta) I njihovih
megusobnih veza. Objekti u sustemu mogu da budu neki fizički objekti, koncepti, događaji I drugo, sve
što neko ko modeluje realni sistem proglasi za objekat. Kod definisanja sistema najvažnije je definisati
granice sistema, odnosno skup objekata koji predstavlaju posmatrani sistem. Sve izvan granica sistema
naziva se okolina sistema.

1.OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA BAZE PODATAKA

1.Sta su baze podataka?

 Baze podataka su skup povezanih podataka koji su organizovani na odredjen način. Baze
podataka predstavljaju viši nivo rada s podacima u odnosu na klasične programske jezike. Reč je
o tehnologiji koja je nastala s namerom da se uklone slabosti automatske obrade podataka.Ta
tehnologija osigurala je veću produktivnost, kvalitet i pouzdanost u razvoju aplikacija koje se
svode na pohranjivanje i pretraživanje podataka u računaru.

2.Koji su osnovni podaci baze podataka?

 Sistem za upravljanje bazom podataka (Database Menagment system - DBMS) je softver koji
upravlja radom korisnika (korisni čkih programa, aplikacija) i zapisa baze podataka na disku.

 Korisnički programi ne pristupaju podacima direktno, već komuniciraju s ovim softverom

(programom).

 Baza podataka sastoje se od:

 Bita organizovanih u bajtove, koji mogu da čine stringove itd.

 Polja (fields) – niz bajtova koji reprezentuje informaciju

 Rekorda (records) - niz polja koji zajedno opisuju jedan “entitet”

 Datoteka (files) – niz rekorda koji opisuju različite entitete

 Baze podataka tipično sadrže više relevantnih datoteka

 Metadata omogućavaju dizajnerima i korisnicima baza podataka da razumeju koji podaci

postoje u bazi i šta oni zna če.

 Tabele - razbijanje informacija na manje jedinične podatke,

 Kolone (atributi),

 Redovi (zapisi)
3.Kako funkcionise baza podataka?

 Da bi korisnik ili specijalan program mogao da pristupi bazi neophodno je da pošalje upitnik. Taj
upitnik, odnosno zahtev je u većini slučajeva napisan posebnim programskim jezikom, a najčešće
dijalektom SQL - a. Mahom se SQL upitnici ugrađuju u softver, kako bi funkcionisanje baza
podataka bilo što jednostavnije i brže.

 Potom, baza podataka kao odgovor na upitnik vraća korisniku čitav skup rezultata, odnosno
popis redova u kojima se nalaze mogući odgovori, to jest podaci koje je korisnik zahtevao. Ovo je
samo osnovni princip funkcionisanja, stim što je većina baza podataka podešena tako da na
određeni način filtrira rezultate, kako bi korisnik što pre došao do željenog. To znači da u
pojedinim slučajevima može izvršiti operaciju poznatu kao Spajanje, odnosno spojiti u jednu
tablicu recimo adekvatne podatke iz svih tablica koji čine bazu podataka. Vrlo je važno da baza
podataka bude adekvatno podešena, kao i njeni upitnici, jer će jedino tako funkcionisati brže i
omogućavati korisniku da najjednostavnije dođe do željenih rezultata.

4.Od cega se sastoje racunarske baze podataka?

5.Koji su zadaci baza podataka?

 Organizacija prema objektima i odnosima koji postoje u sistemu na koji se baza podataka
odnosi.

 Organizacija prema potrebama korisnika: podrazumeva i mogućnost definisanja izvedenih zapisa

sa podacima.
  Integrisanost i kontrolisana redundansa: krajnji cilj integrisanosti je minimalna redundansa
(višestruko ponavljanje) podataka; međutim, ponekad svesno želimo da ponavljamo određene
podatke radi bržeg rada sa bazom podataka.

 Sigurnost: podrazumeva efikasnu kontrolu pristupa podacima, u smislu ko može da pristupi bazi
podataka, kojim podacima i šta može da radi sa tim podacima.

 Konkurentnost: podrazumeva mogućnost sinhronizovanog rada više korisnika istovremeno.

 Integritet: podrazumeva automatski oporavak od nasilnih prekida u radu koji dovode do tzv.
nekonzistentnih stanja usled delimično izvršenih ažuriranja (unosa, izmene ili brisanja) podataka.

 Import podataka: baza podataka se često uvodi kao zamena za neki stariji informacioni sistem, i
tada mora postojati mogućnost preuzimanja tih podataka.

 Eksport podataka: često se javlja potreba da se postojeća baza podataka zameni nekom još
savremenijom bazom podataka, i tada mora postojati mogućnost predaje podataka bazi
podataka na koju se prelazi.

6.Sta je system za upravljanje bazama podataka?

 Sistem za upravljanje bazom podataka je server baze podataka. On oblikuje fizički prikaz baze u
skladu s traženom logičkom strukturom. Takođe, on obavlja u ime klijenata sve operacije s
podacima. Dalje, on je u stanju podržati razne baze, od kojih svaka može imati svoju logičku
strukturu, no u skladu s istim modelom.

7.Koji su podrzavani DBMS modeli?

Relacioni model, mrezni model,hijerarhijski model, objektni model

8.Koji su racunarski jezici?

Mysql, python, java, c#, c++, php