www.puskice.co.

yu

Modul 1 BROJNI SISTEMI I KODOVI

1. Zadatak Prevoenje brojeva iz dekadnog brojnog sistema u binarni, oktalni, heksadecimalni... i obrnuto. 2. ta je bit, bajt i re

Modul 2 ISTORIJA RAUNARSTVA

1. LSI tehnologija karakterie? -4. generaciju raunara, 100.000 tranzistora na ipu, procesor na jednom ipu, -UNIX, C 2. VLSI i UVLSI tehnologije karakteriu? - 5. generaciju raunara, 1.000.000 tranzistora na ipu, multiprocesorski raunari, LAN i WAN 3. Tvorac prvog mia - Doug Engelbart (1963) 4. Tvorac Fortran-a - John Backus (IBM, 1957) 5. Tvorac programskog jezika C - Dennis Ritchie (Bell Labs, 1972) 6. Tvorci Apple raunara - Steven Jobs i Stephen Wozniac (1975) 7. Teorija informacija - Claude Shannon (1948) 8. Diferencijalna i analitika maina Charles Babbage (1791-1871) 9. Algebra iskaza - George Boole (1815-1864, Engleska) 10. Buene kartice - Herman Hollerith (1860-1929, USA ) 11. Prvi elektronski racunar ENIAC (1946) 12. Tvorci Jave - Ken Arnold i James Gosling (Sun Microsystems, 1995) 13. Tvorac ''World wide web-a'' 1

www.puskice.co.yu - Tim-Berners Lee (CERN, Ch) 14. Virusi su se pojavili - krajem 1980-ih i poetkom 1990-ih 15. Prva raunarska igrica - 1962. godine 16. Tvorac Pascal-a - Niklaus Wirth 17. Tvorac modema - Bel Labs 18. Prvi raunar sa ekranom i tastaturom - 1960. godine

Modul 3 INFORMACIJE I PODACI

1. Pojam entropije Mera neorganizovanosti sistema 2. Pojam podatka - Podaci su sirove, nestruktuirane injenice 3. Pojam informacije - Inkrement znanja, tj. poveanje ili doprinos skupu poznatih pojmova i injenica 4. Zadatak Entropija

Modul 4 HARDVER
1. Duina rei nekog raunara predstavlja? - Broj bita koji mogu biti procesirani odjednom 2. irina magistrale predstavlja? - Broj bita koji mogu biti preneti odjednom 3. Dananji procesori imaju? - Adresne registre, Kontrolne registre i registre za podatke 4. Skalabilnost nekog raunara odnosi se na njegovu - Sposobnost adaptacije pri poveanju broja korisnika ili procesa (task-ova)

www.puskice.co.yu 5. Koje su osnovne komponente ''von Neumann-ove'' maine? - Memorija, upravljaka jedinica, aritmetiko-logika jedinica, ulazna jedinica,

izlazna jedinica

6. Prikazati savremene raunare u obliku vienivoske maine (blok ema)

Modul 5 SOFTVER
1. Koncepti OS-a - Apstrakcija resursa i deljenje resursa 2. Serivisi OS-a Izvravanje programa, U/I operacije, komunikacije upravljanje datoteka, detekcija greaka 3. Funkcije savremenih OS-a Upravaljanje procesima, memorijom, ureajima, podacima; zatita podataka, komunikacija u mrei, upravljanje grekama i oporavak 4. Funkcije BIOS-a - Kreiranje konf. strukture sistema koja opisuje hardver, punjenje OS-a u operativnu memoriju i prosleivanje 5. Prevodilac (compiler) - Program koji prevodi programe napisane u viem programskom jeziku. Prevoenje iz jednog u drugi skup simbola 6. Linker Program koji povezuje programske module u jednu celinu 7. Loader Program za punjenje; program koji prenosi programe u glavnu memoriju pre poetka izvravanja 8. Asembler program koji prevodi programe napisane u simbolinom jeziku na mainski jezik 9. Pretee Web servisa 3

www.puskice.co.yu CORBA, DCOM, RMI 10. ta je web servis Programibilni servis zasnovan na XML-u 11. ta je SOAP - Simple Object Access Protocol, protokol zasnovan na XML-u za razmenu podataka

Modul 6 ORGANIZACIJA PODATAKA

1. Skladitenje podataka Proces upisivanja podataka na medijume 2. Akvizicija podataka Prikupljanje, analiza, odabiranje, sreivanje i predstavljanje podataka 3. Tip podataka u raunarskim tehnologijama skup vrednosti koje podatak moe da ima 4. Liste i osnovni tipovi lista Osnovni skupovi, elementi sa definisanim strukturnim karakteristikama; Tipovi: linearne, nelinearne i kompleksne 5. Primer sekvencijalne liste i spregnute liste

6. Primer dvostruko spregnute liste

7. Primer nelinearne liste:

8. Vrste obrade podataka Kreiranje, auriranje, sortiranje, spajanje i rastavljanje, kopiranje, saimanje i reorganizacija 9. Metode sortiranja datoteka Meanje, izmena, izbor, umetanje

Modul 7 ORGANIZACIJA PODATAKA

4

www.puskice.co.yu 1. Dodavanje sloga kod dvostruko spregnute datoteke i primer

2. Brisanje sloga kod dvostruko spregnute datoteke i primer

3. Dat je niz brojeva, prikazati insertion sortiranje

4. Reorganizovanje datoteka - Ureivanje slogova i njihovo ponovo smetanje na odgovarajue medijume i u odgovarajue lokacije 5. Faktori koji utiu na izbor organizacije datoteka Obim i duina slogova; efikasnost korienja memorijskog prostora 6. Fakori na osnovu kojih se procenjuje brzina prisupa podacima u datoteci Vreme itanja i upisa sadraja sloga, vreme pristupa sledeem slogu, vreme dodavanja i brisanja slogova, vreme pretraivanja datoteke 7. Tipini vremenski periodi za uetalost obrade Dan, nedelja, mesec, kvartal, godina, itd. 8. Pristup podacima kod sekvencijalnih datoteka i njihovu organizaciju Nakon pristupa slogu i, moe se pristupiti samo slogu i+1; organizacija: linearna lista iji su elementi slogovi datoteke 9. Zone kod indeksno sekvencijalnih datoteka Memorijski prostor datoteke se deli u tri zone: primarna zona slogovi, zona indeksa indeksi, zona prekoraenja novi slogovi 10. Indeks kod indeksno sekvencijalnih datoteka Veza izmeu vrednosti kljua sloga koji se trai i adrese grupe slogova u kojoj se nalazi 11. Dodavanje novih i brisanje postojeih slogova kod indeksno sekv. datoteka Dodavanje novih slogova metodom umetanja, da bi se ouvala se ureenost indeksa 5

www.puskice.co.yu 12. Pretraivanje i reorganizacija podataka kod indeksno sekv. datoteka Pretaivanje - slog se uvek trai prvo u primarnoj zoni, a zatim u zoni prekoraenja - Reorganizovanje zona prekoraenja se prazni, a slogovi se iz nje prenose u primarnu zonu 13. Pristup podacima kod indeksnih datoteka - Slogovima se pristupa samo preko indeksa; brz pristup (pogodno kada su podaci promenljivi) 14. Pristup podacima kod spregnutih datoteka Pristup podacima pomou pokazivaa (polje koje se dodaje na kraj ili poetak sloga)

Baze podataka Modul 8.

1. Objasniti sta su modeli podataka. - specifine teorije pomou kojih se specificira i projektuje neka konkretna baza podataka ili informacioni sistem - intelektualni alati pomou kojih se opisuje (modeluje) sistem kao skup objekata, njihovih atributa i njihovih meusobnih veza 2. Objasniti koja je namena sistema za upravljanje bazom podataka. -Sistem za upravljanje bazom podataka (DBMS) je softverski paket (sistem) projektovan za jednostavno i efikasno memorisanje i upravljanje bazama podataka koji treba da omoguci skladitenje podataka, pouzdanost podataka, paralelno korienje, logiku i fiziku nezavisnost programa od podataka i jednostavno komuniciranje sa bazom podataka 3. Model podataka se moze dekomponovati u 3 komponente.Navesti ih i objasniti. -Gornji ili eksterni nivo definie kako pojedini korisnici vide podatke. -Srednji ili konceptualni nivo definie uopten model baze podataka kako je koriste svi korisnici. -Najnii ili interni nivo predstavlja fiziku definiciju podataka. 4. Sta je SQL upit? -SQL (Structured Query Language) je najpoznatiji relacioni jezik upita koji sluzu za realizaciju upita nad relacijama u relacionim bazama podataka. 5. Sta je fizicka nezavisnost podataka? izmene u fizikoj strukturi podataka ne dovode do izmene eme, podema i aplikativnih programa. 6. Sta je logicka nezavisnost podataka? izmene konceptualne eme ne utiu na izmene podema i programa pod uslovom da se ne menjaju obeleja podataka koje taj program koristi. Menja se samo preslikavanje eme u podeme. 7. Sta je konceptualna sema baze?U kojim fazama zivotnog ciklusa se kreira konceptna sema? - Konceptualna ema je logiki opis baze podataka.Ona predstavlja apstraktan model baze podataka i kreira se u fazi planiranja i sistemske analize. 6

www.puskice.co.yu 8. Koje su osnovne prednosti baze podataka? -Integrisanost podataka (centralizovana kontrola svih podataka i upravljanje podacima na sistematian nain), -Nezavisnost podataka od programa koji ih obrauju, -Razdvajanje fizikog zapisa i logike organizacije podataka. 9. Kako se ostvaruje pouzdanost podataka kod baze podataka? -Pouzdanost podataka se ostvaruje ouvanjem integriteta podataka i kontrolom pristupa podacima. Integritet baze podataka je tanost ili korektnost podataka, a podacima mogu pristupati samo autorizovani korisnici. 10. Integritet baze? Integritet baze podataka je tanost ili korektnost podataka. 11. Koje su osnovne funkcije Administratora baze podataka? -Reorganizuje logiku i fiziku strukturu u cilju poveanja efikasnosti sistema. -Definie postupke obnove oteenih podataka i vri oporavak baze nakon oteenja. -Osigurava zahtevani nivo integriteta, pouzdanosti i privatnosti podataka. -Odravanje sistema obeleavanja, uvoenje standarda i unifikaciju korienja baze podataka. planiranje, projektovanje i korienje resursa informacionog sistema. 12. Koje su osnovne komponente baze podataka? -Struktura modela (skup koncepata za opis objekata sistema, njihovih atributa i njihovih meusobnih veza) -Ogranienja na vrednosti podataka u modelu -Operacije nad konceptima strukture (preko kojih je mogue prikazati i menjati vrednosti podataka u bazi) -Dinamika pravila integriteta kojima se definie osnovno dinamiko ponaanje modela (<Operacija, Ogranienje, Akcija>) 13. Sta je apstrakcija kod baze podataka? -Apstrakcija je kontrolisano i postepeno ukljuivanje detalja u opis sistema, sakrivanje detalja u opisivanju sistema, odnosno izvlaenje i prikazivanje optih, a odlaganje opisivanja detaljnih osobina. 14. Koje se apstrakcije najcesce koriste kod baze podataka? --Najee se koriste sledee apstrakcije: -Tipizacija objekata, odnosno podataka, -Generalizacija -Agregacija 15. Sta je tipizacija(apstrakcija ko b.p.)? -Tipizacija (klasifikacija) objekti koji imaju isti skup osobina (atributa i veza) i isto dinamiko ponaanje mogu se predstaviti nekim tipom ili klasom objekata. 16. Sta je generalizacija(apstrakcija kod b.p.)? -Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup slinih tipova objekata predstavlja optijim generikim tipom, odnosno nadtipom. Slini su oni tipovi objekata koji imaju neke zajednike osobine i ponaanje. 17. Sta je agregacija(apstrakcija kod b.p.)? 7

www.puskice.co.yu -Agregacija apstrakcija u kojoj se skup objekata i njihovih meusobnih veza tretira kao novi, jedinstveni, agregirani tip. Agregirani objekat kao svoje komponente ima objekte koji ine agregaciju, a moe da ima, kao celina i svoje sopstvene atribute i moe kao celina da stupa u vezu sa drugim objektima u modelu. 18. Koje su osnovne vrste modela baze podataka? 1. Hijerarhijski, 5. Objektno-relacioni, 2. Mreni 6. Objektni 3. Model objekti-veze 7. Aktivne baze podataka 4. Relacioni, 19. Koja je namena modela OBJEKTI-VEZA? -Model objekti-veze je semantiki bogat model prvenstveno namenjen za specifikovanje statike strukture baze podataka i osnovnih (strukturnih) dinamikih ogranienja. Prvenstveno se koristi za projektovanje baza podataka. Model objekti-veze se dalje transformie direktno u opis baze podataka u nekom sistemu za upravljanje bazama podataka. 20. Sta su aktivne baze podataka? -Aktivne baze podataka proiruju relacioni model sa skupom koncepata za ugraivanje dinamike sistema u bazu podataka. U njima se koriste trigeri. Triger predstavlja pravilo dogaaj uslov akcija (kada nastupi dati dogaaj u sistemu i ako je ispunjen dati uslov, obavlja se navedena akcija). Mogu se zadati veoma kompleksni trigeri. 21. Sta je selekcija i projekcija kod relacoionih baza podataka? -Selekcija unarna operacija izdvajaju se n-torke koje zadovoljavaju dati uslov. -Projekcija unarna operacija biraju se kolone zadate relacije iji se nazivi navode u oznaci operacije i upisuju u novu relaciju. 22. Da li primarni kjuc moze biti nepoznat?Da li spoljni kljuc moze imati null vrednosti? -Primarni klju ne moe biti nepoznat. -Spoljni klju moe imati null vrednost. 23. Sta resava normalizacija baze podataka? Normalizacija baza podataka reava: -Probleme redundantnosti i integriteta, -Mogue neusklaenosti u iskazima, -Smanjuje kompleksnost obrade, -Pojednostavljuje odravanje, -Smanjuje veliinu potrebnog memorijskog prostora. 24. Sta je funkciona zavisnost kod baze podataka? -Kada je svakoj vrednosti (atributa) a mogue pridruiti samo jednu vrednost (atributa) b, kaemo da je a zavisno od b. 25. Objasniti sta je potpuna funkcionalna zavisnost baze podataka? -Atribut je potpuno zavisan od kljua ako je funkcionalno zavisan od celog kljua. Potpuna funkcionalna zavisnost se definie kada je klju sastavljen od vie atributa. 26. Navesti PRVU normalnu formu kod relacionih baza podataka . -Relacija je u prvoj normalnoj formi ako su svi atributi nedeljivi i funkcionalno nezavisni od kljua. 27. Navesti DRUGU normalnu formu kod relacionih baza podataka. -Relacija je u drugoj normalnoj formi: 8

www.puskice.co.yu - ako je u prvoj normalnoj formi i - ako svi njeni atributi (koji nisu kljuevi) potpuno funkcionalno zavise od kljua. 28. Navesti TRECU normalnu formu kod relacionih baza podataka. -Relacija je u treoj normalnoj formi: - ako je u drugoj normalnoj formi i - ako su svi njeni atributi (koji nisu kljuevi) funkcionalno nezavisni.

Racunarske mrezeInternet Modul 9.

Objasniti sta je potpuna i delimicna povezanost? -Potpuna povezanost svaki vor je povezan direktno sa svim ostalim vorovima u mrei. -Delimina povezanost veze postoje izmeu nekih, ali ne i izmeu svih parova u mrei. Sta je topologija racunarske mreze? - Topologija mree fiziki izgled ili oblik mree - Kriterijumi: Osnovna cena, Cena komunikacije, Pouzdanost. Sta je IP adresa? -IP adresa 32-bitni ceo broj -IP adresa zapisuje se kao niz od etiri celobrojne vrednosti u opsegu [0,255]. Adresa svakog Internet vora moe da se predstavi u obliku: aaa.bbb.ccc.ddd, gde je aaa dekadna vrednost bajta najvee teine, bbb dekadna vrednost drugog bajta po redu iza bajta najvee teine itd. Navesti klase IP adresa na Internetu. -Skup adresa na Internetu se deli u sledee klase: -A klasa -C klasa -B klasa -D klasa Objasniti klase: A, B, C, D. -A klasa sve adrese koje imaju fiksiran prvi deo, npr. 10.bbb.ccc.ddd, -B klasa sve adrese koje imaju fiksirana prva dva dela, npr. 10.200.ccc.ddd, -C klasa sve adrese koje imaju fiksirana prva tri dela, 10.200.1.ddd, -D klasa adrese koje imaju fiksirana sva etiri dela, npr. 10.200.1.10. Objasniti namenu klasa A, B i C (IP adresa). - A klasa za drave ili velike firme - B klasa firme srednje veliine - C klasa manje organizacije i firme Koji nacini rada (obrade podataka) postoje u savremenim racunarskim mrezama? - Centralizovana obrada - Obrada u mrei ravnopravnih raunara - Obrada u klijent-server okruenju - Obrada u vieslojnom okruenju - Distribuirana obrada 9

www.puskice.co.yu Koji slojevi (nivoi) postoje u petoslojnoj TCP/IP arhitekturi? - Nivo aplikacije prenos datoteka, E-mail, Daljinsko log-ovanje (Remote login) - Transportni nivo pouzdana komunikacija s kraja na kraj - Internet nivo rutiranje - Nivo mrenog pristupa razmena podataka izmeu krajnjeg sistema i mree - Fiziki nivo kako preneti niz bitova preko fizikog medijuma

Prikazati paralelno TCP/IP i OSI arhitekturu.

Navesti protokole koji se koriste na aplikativnom novou kod racunarskih mreza. - TELNET, - SMTP/MIME (e-mail), - FTP, - SSH itd. - HTTP - SHTTP, Kako se vrsi rutiranje po prijemu IP paketa? -Kada ruter primi IP paket, tada on ita adresu odredita paketa: --Ako je paket za udaljenu mreu ruter prosleuje paket dosledeeg rutera na osnovu tabele rutiranja, --Ako je paket za lokalni raunar ruter ga prosleuje direktno do odredita, --Ako mrea nije unutar tabele rutiranja ruter prosleuje paket do default rutera koji ima veu tabelu rutiranja, --Svaki ruter ima evidenciju susednih mrea/rutera i lokalnih host-ova. Cemu sluzi TELNET? - Telnet i FTP korisni alati za udaljeni pristup - Telnet komunikacija se ostvaruje TCP vezama. - Telnet omoguava logon na udaljenu mainu I rad na lokalnim terminalima. - Telnet ne omoguava prenos audio ili video podataka (samo ASCII ili EBCDIC podaci). Cemu sluzi FTP (File Transfer Protocol)? - FTP omoguava prenos datoteka (file transfer). - FTP koristi TCP protokol. Koje softverske komponente (elemente) obuhvata FTP sesija? -Obuhvata interakciju sledeih pet softverskih elemenata: 1. korisniki interfejs, 2. interpreter protokola na strani klijenta, 10

www.puskice.co.yu 3. proces na strani klijenta za prenos podataka, 4. interpreter protokola na strani servera, 5. proces na strani servera za prenos podataka. Objasniti znacenje sledece FTP komande: put Ispit.txt -Put Ispit.txt prenosi fajl sa lokalnog na udaljeni raunar. Objasniti znacenje sledece FTP komande: get Ispit.txt -Get Ispit.txt prenosi fajl sa udaljenog na lokalni raunar. Navesti kategorije servera koje postoje u racunarskim mrezama. -Serveri datoteka (file serveri), -Serveri tampaa (print serveri), -Aplikacioni serveri -Faks serveri, -Serveri baza podataka -Serveri za udaljeni pristup, -Web serveri, -Backup serveri. -Serveri elektronske pote (mail serveri), Objasniti sta je upravljanje Racunarskim mrezama. -Upravljanje mreom ukljuuje isporuku, integraciju i koordinaciju hardverskih, softverskih i ljudskih resursa radi nadgledanja, testiranja, konfiguracije, analize i upravljanja mreom i osnovnim resursima da bi se ostvarili zahtevi rada u realnom vremenu i kvalitet servisa po razumnoj ceni. Navesti 4 kljucna dela SNMP protokola. - Baza za upravljanje informacijama (MIB): Distribuirano skladite informacija sa podacima o upravljanju mreom - Struktura upravljakih informacija (SMI): Jezik za definisanje podataka za MIB objekte - SNMP protocol: informacije o objektima kojima se upravlja, komande - Zatita, mogunosti administriranja: glavni dodaci u SNMPv3 Navesti koja 2 nacina za prikupljanje MIB informacija postoje kod upravljanja mrezama.

11

www.puskice.co.yu

Sistem obelezavanja Modul 10.

Prikazati kako se odredjuje duzina obelezja kod indetifikacionog sistema obelezavanja. Duina obeleja se odreuje prema sledeem obrascu: - I = logaN gde je: N broj objekata obeleavanja a osnova sistema obeleavanja. Prikazati strukturu indetifikacionog obelezja. -Identifikaciona obeleja najee numerika -Identifikaciona obeleja sadre i kontrolni broj. 99...999 9 Identifikacioni broj i kontrolni broj --Kontrolni broj koristi se za otkrivanje greaka Koje su prednosti i nedostaci indetifikacionog sistema obelezavanja? -Prednost: obeleja nisu dugaka -Nedostatak: identifikaciona obeleja slue samo za identifikaciju i ne daju pouzdane informacije o objektima obeleavanja (Ne moe se izvriti klasifikacija prema eljenim svojstvima). Sta znaci klasifikacija? -Klasifikacija rasporeivanje po klasama objekata date vrste na osnovu neke opte karakteristike koju poseduju. Navesti formalno-logicka pravila klasifikacije. - Formalno-logika pravila klasifikacije: - Objekti se mogu istovremeno deliti samo po jednoj osnovi, - Deljenje na podklase mora da bude proporcionalno I kontinualno i - Dobijene klase i podklase iskljuuju jedna drugu. Prikazati strukturu klasifikacionog obelezja. -Struktura obeleja moe biti: XX...X X ... X 9...999 Grupa, podgrupa i identifikacioni broj Prikazati strukturu obelezja kod paralelnog sistema obelezavanja. -Struktura obeleja paralelnog sistema obeleavanja je sledea: Identifikacioni broj klasifikaciono obeleje informativno obeleje Koje komponente obelezja kod paralelnog obelezavanja se mogu menjati a koje ne? -Identifikacioni broj nepromenljiv deo. -Klasifikacioni i informativni deo se mogu menjati i proirivati. Navesti prednosti paralelnog sistema obelezavanja. -relativno jednostavno ifriranje, -relativno lako odravanje sistema obeleavanja, -dobro iskorienje memorijskog prostora, -mogunost proirenja i trajnost sistema, -mogunost izgradnje celovitog sistema obeleavanja, -mogunost jedinstvenog obeleavanja. Objasniti sta je nomenklatura kod sistema obelezavanja. -Nomenklatura pratei dokument svakog sistema obeleavanja. 12

www.puskice.co.yu -Nomenklatura prikazuje obeleja. -Nomenklatura moe biti u obliku knjige ili kartoteke. -Nomenklatura u obliku knjige sadri podatke o objektima obeleavanja i obelejima po nekom utvrenom redosledu. -Knjiga po numerikom, azbunom ili hronolokom redosledu ili po grupama objekata. -Nomenklatura u obliku kartoteke omoguen je i naknadan unos. -Ne omoguava lako pretraivanje i ne osigurava celovitost. -U automatizovanim informacionim sistemima nedostaci se lako otklanjaju. Sta obuhvata izrada nomenklature? >Usvajanje koncepcije sistema obeleavanja, >Odreivanje grupa nomenklature i njihovih elemenata, >Odreivanje strukture obeleja, >Izradu plana uvoenja sistema ifriranja, >Izradu ifarnika, >Izradu dokumentacije i uputstava za korienje i odravanje ifarnika. Objasniti strukturu sifre EAN-13 sistema EAN. -Evropsko numerisanje artikala (razvijen je iz UPC sistema) -Postoje dve verzije: EAN 13 i EAN 8 -Standardizovana je struktura ifre. Prve dve cifre oznaavaju ifru zemlje, Sledeih 5 identifikovanje proizvoaa, Sledeih 5 identifikovanje proizvoda, Poslednja kontrolni broj. Navesti osnovne prednosti oznacavanja artikala. -Brz i precizan obraun prometa robe, -Efikasno praenje zaliha u prodavnicama, -Automatsko naruivanje, -Efikasna razmena informacija izmeu trgovine, proizvoaa i dobavljaa.

Java Modul 11.

Za pisanje kojih vrsta programa je posebno pogodan programski jezik Java? -Posebno je pogodan za pisanje konkurentnih, mrenih i distribuiranih programa. Sta radi program za punjenje sa Java klasama? - Program za punjenje prebacuje klasu u memoriju. Koja je namena verifikatora bajt koda Java? - Verifikator bajtkoda potvruje validnost koda i potvruje da nije naruena zatita. Koja je namena interpreta Java programa? - Interpreter ita bajtkod i prevodi ga u jezik koji maina razume. Navesti Java SDK alate. - javac: Java prevodilac ita source kod i generie bytecode. - java: Java interpreter 13

www.puskice.co.yu Izvrava bytecode. - jar: Java program za arhiviranje - javadoc: kreiranje dokumentacije iz koda. - jdb: Java debugger (komandna linija). Graficki prikazati Java platformu.

Objasniti sta predstavlja klasa. -Java programi se sastoje od delova koji se zovu klase. Klase sadre metode koje izvravaju zadatke. Objasniti vezu izmedju klase i objekta u Javi. -Klasa predstavlja model objekta koji obuhvata metode i atribute.Objekat je distanca svoje klase. Navesti primere primitivnih tipova podataka u Javi. byte 8-bitni, -27.. 27 -1 short 16-bitni, -215.. 215 -1 int 32-bitni, -231.. 231 -1 long 64-bitni, -263.. 263 -1 float 32-bitni, double 64-bitni, float dvostruke preciznosti char boolean Sta se od aplikacija moze uraditi u Javi? -Apleti (applets), -Aplikacije, -Bean-ovi, -Servleti, -Serverski programi Navesti osnovne prednosti rada u Javi. - brz poetak pisanja programa - manja veliina koda (pisanje manjeg koda) - bre pisanje programa - nezavisnost od platforme - pisanje programa jednom, izvravanje bilo gde - laka distribucija softvera 14

www.puskice.co.yu Sta znaci kljucna rec public u Javi? - Public svako ima pristup - public: Datoj metodi se moe pristupati izvan date klase. Sta znaci kljucna rec private u Javi? - Private niko izvan date klase nema pristup Sta znaci kljucna rec protected u Javi? - Protected podklase imaju pristup Sta je nit (thread)? Da li Java podrzava rad sa nitima? Nit (thread) je sekvencijalni tok kontrole unutar programa. Danas su niti prisutne u mnogim operativnim sistemima. Java podrava rad sa nitima. Konkurentne jedinice izvravanja unutar datog programa (na primer, otvaranje pull down menija za vreme punjenja web strane unutar web browser-a) Prikazati zivotni ciklus niti (thead). -Operativni sistem moe u bilo koje vreme da prekine nit dok se izvrava i da dozvoli bilo kojoj drugoj niti da se izvrava. -Niti mogu same sebe da prebace u stanje ekanja (blokirana nit) sve dok ih neka druga nit ne probudi.

Kada se zavrsava rad niti u Javi? -Nit je zavrena kada: -run() metoda zavri sa radom, -kada se pojavi neki neuhvaen izuzetak -Kada neko pozove metod niti stop() (koji se u novijim verzijama Jave ne koristi) -Program je zavren kada se izvravanje svih niti programa zavri.

Komunikacione tehnologije Modul 11.

Sta oznacava kljucna rec final kada se nadje ispred definicije atributa? -Kljuna re final kada se nae ispred definicije atributa oznaava atribut kome se ne moe menjati vrednost tj. on predstavlja konstantu. 15

www.puskice.co.yu Sta oznacava kljucna rec static kada se nadje ispred definicije atributa? -Kljuna re static kada se nae ispred definicije atributa oznaava atribut koji pripada klasi, a ne objektima odnosi se na sve objekte,a ne na onima koji nastaju od te klase. Sta oznacava kljucna rec final kada se nadje ispred definicije metode? -Kljuna re final kada se nae ispred definicije metode oznaava da se ne moe redefinisati kod metode prilikom nasleivanja date klase. Sta oznacava kljucna rec static kada se nadje ispred definicije metode? -Kljuna re static kada se nae ispred definicije metode oznaava da imaju pristup samo statikim atributima klase i mogu biti pozvane i nad objektima i nad klasama. Objasniti sta su apstraktne klase i koja je njihova namena. -Apstraktne klase su klase koje ne mogu imati svoje objekte, koriste se za implementaciju polimorfizama tj. koncepata koji omoguavaju ispoljavanje razliitih ponaanja. Dati apstraktni prikaz prenosa podataka kod telekomunikacionih tehnologija.

Koji tipovi signala postoje kod svremenih telekomunikacionih tehnologija?Graficki prikaz svakog tipa. -Tipovi signala: - analogni - digitalni Objasniti sta su analogni, a sta digitalni signali. -Analogni signal kontinualni talas u toku vremena -Pozitivan napon predstavlja binarnu 1, a negativan napon binarnu nulu -Digitalni signal diskretne vrednosti elektrinih impulsa (ukljuen ili iskljuen) sa moguim vrednostima 1 i 0. Objasniti razliku izmedju analognog i digitalnog prenosa podataka u pogledu reprodukcije signala. -Analogni prenos: svi detalji moraju biti tano reprodukovani

npr. AM, FM, TV prenos -Digitalni prenos: potrebno je da samo diskretni nivoi budu reprodukovani 16

www.puskice.co.yu npr. digitalni telefon, CD audio Objasniti sta je repetitor. -Repetitor ureaj koji se u komunikacionim kanalima koristi za smanjivanje izoblienja pojaavanjem ili regenerisanjem signala tako da signal moe da se poalje dalje sa svojom prvobitnom jainom i u prvobitnom obliku. Objasniti sta je modulacija, a sta demodulacija. -Modulacija je proces konvertovanja digitalnih signala u analogne. -Demodulacija je proces konvertovanja analognih signala u digitalne. Objasniti sta je asinhroni prenos podataka. -Asinhroni prenos prenos karaktera (jednog bajta) po karakter koristei start bit, bit za parnost i stop bit. Svaki karakter je uokviren start i stop bitima, koji oznaavaju poetak i kraj bita koji su sastavni delovi karaktera. Bit za parnost se koristi za kontrolu greaka. Objasniti sta je sinhroni prenos podataka. -Sinhroni prenos - prenos nekoliko karaktera istovremeno koristei bajt za zaglavlje (header) i bajt za kraj bloka, kao i bit za parnost svih karaktera u bloku. Koje su prednosti sinhronog, a koje asinhronog prenosa podataka? Sinhroni prenos omoguava da se vee koliine podataka bre prenesu nego to bi to bilo asinhronim prenosom. Prednosti asinhronog prenosa podataka: - jednostavan, - jeftin, - dodatno 2-3 bita po karakteru (dodatno oko 20%), - dobar za podatke sa meusobnim vremenskim razmacima (npr. podaci sa tastature) Objasniti simplex prenos podataka kod komunikacionih sistema. -simplex podaci mogu da se prenose samo u jednom smeru u bilo koje vreme (npr. kada ureaj moe samo da prima podatke, a ne i da ih alje) Objasniti poluduplex prenos podataka kod komunikacionih tehnologija. -half-duplex podaci se mogu prenositi u oba smere, ali u datom trenutku samo u jednom smeru (u raunarskim mreama koje koriste magistralu i token-ring) Objasniti potpuni duplex prenos podataka kod komunikacionih tehnologija. -full-duplex podaci mogu da se prenose u oba smera u isto vreme. Objasniti namenu front-end procesora kod komunikacionih tehnologija. -Front-end procesor raunar namenjen za upravljanje komunikacijama, vri kontrolu greaka, formatiranje, rutiranje i konverziju podataka (na taj nain smanjuje optereenje host raunara). Objasniti namenu multiplieksera kod komunikacionih tehnologija. -Multiplekser omoguava da jedan komunikacioni kanal istovremeno prenosi podatke za vie izvora. Multiplekseri koriste ili vremensku podelu ili frekvencijsku podelu. Objasniti namenu koncetratora kod komunikacionih tehnologija. -Koncentrator ureaj koji memorie i alje podatke (privremeno memorie podatke od terminala koje prenosi dohost raunara). 17

www.puskice.co.yu Objasniti kako se vrsi prenos podataka preko optickog kabla i koje su osnovne karakteristike ovog prenosa? -Optiki kabl podaci se transformiu u svetlosne impulse. Medij je debljine vlakna ljudske kose. Tee je raditi sa ovim medijumom i skuplji je od ostalih. Brzina prenosa je od 500 Kb u sekundi do 10 Gb u sekundi. Objasniti kako se vrsi prenos podataka preko mikrotalasnog prenosa i koje su osnovne karakteristike ovog prenosa? -Mikrotalasni prenos Komunikacioni prenos sa korienjem radio veze tipa od take do take na frekvencijama veim od jednog gigaherca. Ova vrsta prenosa je ograniena linijom vidljivosti. Koristi se u kombinaciji sa satelitima. Brzina prenosa je od 256 Kb u sekundi do 100 Mb u sekundi. U kojim jedinicama se meri brzina prenosa podataka? -Brzine prenosa mere se brojem bita u sekundi (BPS). -Komunikacioni ureaji imaju brzinu datu u hercima (Hz). Cemu sluze komunikacioni linkovi (kanali)? -Komunikacioni kanal fizika veza koja se koristi za prenos podataka. -Komunikacioni kanali za meusobno povezivanje ureaja u komunikacionim sistemima (uparena ica, koaksijalni kabl, optiki kabl, satelit). Objasniti sta je ruta (putanja)? -Ruta je put kojim se paket prenosi od krajnjeg sistema koji je poslao, kroz niz komunikacionih linkova i rutera do krajnjeg sistema kome ja namenjen. Navesti osnovne funkcije protokola za prenos podataka kod savremenih kom. tehnologija. -Protokoli za prenos podataka skup pravila kojima se upravlja prenosom podataka izmeu dve komponente u komunikacionoj mrei. Funkcije protokola za prenos podataka su: -Identifikovanje ureaja na komunikacionoj putanji/kanalu, -Verifikacija korektnog/tanog prijema podataka koji se prenose, -Utvrivanje da li je potrebno ponovno slanje usled greaka u komunikaciji, -Oporavak komunikacije ako su se pojavile greke. Objasniti sta je ISDN Network. -ISDN (Integrated Services Digital Network) meunarodni standard, digitalna mrea integrisanih usluga. Globalna digitalna komunikaciona mrea koja se razvija iz postojeih telefonskih usluga. -Cilj ISDN-a je da zameni dananju telefonsku mreu, koja zahteva digitalno-analogne konverzije, ureajima koji su namenjeni iskljuivo ureajima za digitalnu komutaciju i prenos. Mogunost prenoenja govora, raunarskih podataka, muzike, slike. -ISDN se zasniva na dva osnovna tipa komunikacionih kanala: B kanal (64 Kb u sekundi) i D kanal za prenos upravljakih informacija (od 16 do 64 Kb u sekundi). Prikazati Shannonov dijagaram.

18

www.puskice.co.yu

Na kojoj tehnologiji se zasnivaju Wi-Fi i bezicne Ethernet mreze? -Wi-Fi i bezicne Ethernet mreze se zasnivaju na tehnologiji IEEE 802.11.

Elektronska trogvina Modul 12.

Internet omogucava visekanalsni pristup.Koji su sve kanali danas prisutni? -kablovski sistemi, -telefonski sistemi, -radio mree, -televizijske mree, -beine tehnologije (mobilni telefoni i sateliti) Navesti faze u evoluciji elektronske trgovine. Faza I: Telegraf, Telefon, Faks Faza II: Elektronska razmena podataka EDI (Electronic Data Interchange) Faza III: Internet, WWW (World Wide Web) Faza IV: Integracija konvencionalnih i beinih mrea (M-trgovina) Faza V: Integracija i upravljanje kanalima i sadrajem Opisati sta je elektronska trgovina danas. -Deljenje poslovnih informacija, odravanje poslovnih veza i sprovoenje poslovnih transakcija pomou telekomunikacionih mrea -Aplikacija elektronskih mrea za razmenu ekonomske vrednosti trinih transakcija izmeu: -Kupaca i prodavaca proizvoda i usluga, -Kompanija (firmi), -Zaposlenih (radnika) i poslodavaca -Globalna elektronska mrea -Viekanalski pristup i isporuka -Niska cena pristupa i korienja -Kreiranje trine vrednosti informacija koja je razliita od vrednosti koja je bila kod originalnog kreatora ili vlasnika Sta je sve potrebno za obavljanje elektronske trgovine preko interneta? Za obavljanje elektronske trgovine potrebno je: -da trgovac dobije Internet raun u banci (Internet Merchant Bank Account), -da postoji Web sajt trgovca, -da trgovac dobije digitalni sertifikat, -da se pronae provajder za online transakcije, -da se kreira ili kupi softver za kupovinu (Shopping Cart Software). Koja poboljsanja donosi elektronska trgovina iz aspekta trgovca? 19

www.puskice.co.yu - Elektronska trgovina donosi sledeca poboljsanja: 1. povecanje obima trgovine 2. povecanje poslone efikasnosti 3. omogucuje pristup novim trgovinama Prikazati arhitekturu sistema za placanje preko interneta.

Navesti probleme zastite sistema na primeru sa platnim karticama. -Utvrivanje identiteta vlasnika platne kartice, -Utvrivanje identiteta trgovca, -Gubljenje privatnosti finansijskih podataka vlasnika kartice, -Lano odbijanje vlasnika kartice da je izvrio transakciju plaanja, -Neautorizovani pristup informacijama u vezi kartice od strane treih lica, -Zloupotreba podataka sa platne kartice za pravljenje transakcija -zatita servera, -zatita browser-a, -zatita operativnog sistema, -zatita od virusa, Sta sve garantuje digitalni potpis kod sistema placanja preko interneta? -Digitalni potpis garantuje: -Autentikaciju poiljaoca, -Proveru da li je poruka menjana u prenosu (integritet podataka), -Nemogunost negiranja poslate poruke (neporicanje slanja ili prijema). Objasniti sta je transakcija u elektronskoj trgovini. -Transakcija grupa operacija koje se izvravaju u potpunosti pri emu se trajni efekat tih operacija trajno belei. Koje su karakteristike transakcija? -Atomnost (izvravanje u potpunosti ili se ne izvravaju) (Atomic), -Konzistentnost (Consistent), -Izolovanost (Isolated) i -Trajnost (Durable). Koje vrste transakcija postoje? -Ravne (sastoje se od niza operacija), -Ugnjedene (sastoje se od vie podtransakcija) i 20

www.puskice.co.yu -Distribuirane (nedeljive, tj. ravne transakcije koje pristupaju podacima distribuiranim po razliitim vorovima mree). Sta je replikacija? - Replikacija je kopiranje podataka na rezervnu lokaciju radi ocuvanja istih i boljih performansi. Koja su dva osnovna razloga za koriscenje replikacije? -Dva osnovna razloga za korienje replikacije su: -poveanje pouzdanosti i -poboljanje performansi sistema Navesti osnovne tipove (vrste) replikacija. -Postoje tri tipa replikacije: -Permanentne replikacije, -Privremene (kada doe do naglog poveanja zahteva od strane klijenata) i -ke klijenta (client cache) replika koja se inicira od strane korisnika Sta sve garantuje SSL protokol? -SSL protokol obezbeuje: -Autentinost poiljaoca, -Integritet podataka i -Privatnost poiljaoca. Prikazati polozaj SSL-a u odnosu na TCP/IP i HTTP........ Cemu sluzi SET protokol? -SET (Secure Electronic Transaction) je protocol za obavljanje transakcija kreditnim ili debitnim karticama preko Interneta (razvili su ga VISA, MasterCard, Netscape, IBM, VeriSign). Kako SET vrsi proveru indetiteta kupaca, trgovaca i poslovnih banaka? -Proveru identiteta kupaca, trgovaca i poslovnih banaka ne obavlja neki centralizovani server, ve SET koristi sistem elektronskih sertifikata za proveru identiteta. Prikazati evoluciju sistema zastite na primeru platnih kartica. -Kartica -Embosirana kartica -Kartica sa potpisom -Kartica sa magnetnom pistom -Kartica sa hologramom -Kartica sa CVC (Card Verification Code) kodom -ip (smart) kartica Objasniti sta su EBPP sistemi. -EBPP sistemi su sistemi za online placanje mesecnih racuna platne kartice. Navesti osnovne aktivnosti u toku zivotnog ciklusa razvoja Web site-ova. 1. Analiza sistema/Planiranje razvoja 2. Projektovanje sistema 3. Implementacija sistema 4. Testiranje 5. Isporuka Graficki prikazati zivotni ciklus razvoja web sajtova.

21

www.puskice.co.yu

1.

Navesti mogucnosti u kreiranju i odrzavanju Web sajtova u odnosu na in-house resenje i outsourcing.

Navesti potrebna predznanja za implementaciju sistema elektronske trgovine. -Baze podataka -Programiranje (bar 2 semestra) ASP, CGI, JSP, Applets, Servlets, Perl, C++, VRML, XML, XHTML, WML, Corba, Java Beans, Java, Microsoft .Net -HTML -Napredno projektovanje Web aplikacija -Raunarske mree -Softversko inenjerstvo (Software engineering)

Zastita racunarskog sistema Modul 13

Na kojim se nivoima primenjuje zastita kod savremenih racunarskih sistema? Zatita se primenjuje na: na nivou mree, na nivou operativnog sistema, na nivou aplikacije, na nivou baze podataka i kao proceduralna zatita. Navesti vrste (grupe) programskih gresaka koje se odnose na zastitu racunarskih sistema. 22

www.puskice.co.yu -Ne postoji program koji ne sadri ni jednu greku, -Ne postoji CPU koji ne sadri ni jednu greku, -Ne postoji operativni sistem koji ne sadri ni jednu greku, -Napadai koriste priliku da srue kritine aplikacije i osetljive sisteme Koji su podaci pridruzeni stek memoriji? - Podaci koji se pridruzuju stek memoriji su: pokazivac (pointer) steka povratna adresa pokazivac okvira Objasniti sta je SQL injection. - SQL injection je jedan od vrsta napada koji koristi tehniku modifikacije SQL upita sa eksterne lokacije. Kako se moze izvesti napad tipa SQL injection? - Moze se izvrsiti preko browser-a. Prikazati opsti model zastite. Navesti sta sve moze biti agent napada kod savremenih racunarskih sistema. Priroda Tehnologija (napravljeni sistemi) Strane drave i kompanije Teroristi Kriminalci/Kriminalne organizacije Hakeri Benigni napadai Maliciozni napadai Sta su virusi? -Virusi su zlonamerni programi i dele se na viruse koji su nezavisni i na one kojima je potreban host program. Sta su racunarki crvi? - Crvi su zlonamerni programi koji se prenose preko elektronske poste i koji se repliciraju. Sta su trojanski konji? - To su posebni programi koji se dodaju nekom programu i prilikom izvrsavanja tog programa mogu u pozadini da komuniciraju i uzimaju podatke. Navesti i objasniti vrste napada kod distribuiranih sistema. presretanje (kada se presretne poruka tokom slanja) prekid (kada se presretne I prekine poruka tokom slanja) modifikacija (kada dodje do izmene poruke) fabrikacija ili generisanje (kada se generise poruka koja ne postoji) Navesti osnovne principe na kojima se zasnivaju sve metode autentikacije. nesto sto korisnik zna (username,password) nesto sto korisnik ima (kartice itd.) nesto sto korisnik jeste (otisak prsta,sirina zenica na oku itd.) Koji se mehanizmi zastite koriste kod distribuiranih sistema? na nivou mree, na nivou operativnog sistema, na nivou aplikacije, 23

www.puskice.co.yu na nivou baze podataka I kao proceduralna zatita. Prikazati model sistema komunikacije dva korisnika preko nesigurnog komunikacionog kanala koriscenjem kriptografije.

Navesti osnovne grupe algoritama koji se koriste u kriptografiji. - osnovne grupe algoritama koje se koriste u kriptografiji su simetricni i asimetricni algoritmi. Koji su najpoznatiji simetricni algoritmi? DES TRIPPLEDES AS ............Prikazati blok semu sistema koji koriste asimetricne algoritme. Koji su najpoznatiji asimetricni algoritmi? - Asimetricni su RSA. Navesti osnovne vrste napada koji postoje na Internetu. -presretanje (prislukivanje), -prekid, -modifikacija, -fabrikacija

Klasifikovati neovlascen nacin pristupa podacima prema nacinu dejstva. -Pasivni osmatranje protoka informacija u nekoj taki sistema (bez izmene podataka) -Aktivni dejstvo ili interakcija sa sistemom od strane infiltratora (promena paketa, brisanje paketa, unoenje kanjenja, dupliranje, zaguenje, ...) Navesti tehnike koje se koriste u pasivnoj infiltraciji kod savremenih racunarskih sistema. 24

www.puskice.co.yu -Elektromagnetno oslukivanje (sa centralne jedinice i periferijskih ureaja) -Prislukivanje na komunikacionim linijama -Korienje skrivenih predajnika (na centralnoj jedinici, periferijskim ureajima i komunikacionim linijama) -Osmatranje i snimanje -Pasivni upadi se ne mogu detektovati, ali se mogu spreiti. Navesti tehnike koje se koriste u aktivnoj infiltraciji kod savremenih racunarskih sistema. -Zloupotreba legitimnog pristupa -Maskiranje -Pronalaenje i korienje odkrinutih vrata -Ulaz preko aktivnog komunikacionog kanala -Trojanski konj, virusi -Aktivni upadi se ne mogu spreiti, ali se mogu detektovati. Objasniti sta su memory resident virusi. -Virusi koji ostaju u operativnoj memoriji i nakon zavretka rada programa u okviru koga su bili dodatak -Takvi virusi se skrivaju ili pri vrhu memorije ili pri dnu (par stotina bajtova koji se generalno ne koriste) -lnteligentni virusi mogu ak da modifikuju RAM bitmapu tako da ne budu prepisani od strane operativnog sistema nekim drugim programom -Ovakvi virusi mogu da se nakon postavljanja sopstvene adrese kao interrupt adrese izvravaju posle svakog sistemskog poziva -Izvravanje virusa nakon svakog sistemskog poziva se moe iskoristiti za infekciju drugih programa Objasniti sta su parazitni virusi. -Virusi koji postaju dodatak nekom izvrnom programu -Najjednostavniji sluaj je prepisivanje izvrnog dela programa, ali se takvi virusi lako detektuju, jer izvrni program ne vri svoju osnovnu funkciju -Zato veina parazitnih virusa ne ometa normalan rad programa i ne aktivira se svaki put kada se izvrni program pozove Objasniti sta su boot sector virusi. -Virusi koji su memorisani (uskladiteni) unutar master boot sektora -Kod veine raunara nakon ukljuenja napajanja BIOS ita master boot rekord, uitava ga u RAM I izvrava. Nakon toga uitava se operativni sistem -Jedna opcija je da virus koristi slobodan sektor na disku, a zatim da se aurira lista bad sektora -Virus moe biti u delu master boot sektora nezavisno od veliine virusa, ali je za taj sluaj potrebno dobro poznavanje internih struktura Navesti osnovne ciljeve zastite podataka i njihove moguce pretnje.

Navesti primere napada spolja koji su moguci kod savremenih racunarskih sistema. -Pasivno prislukivanje -Aktivno prislukivanje 25

www.puskice.co.yu -Lano predstavljanje -Zaobilaenje mehanizama kontrole pristupa -Ometajua emitovanja Koje su mere zastite koje se koriste za kontrolu fizickog pristupa? -Zakljuavanje vrata -uvari -Kamere -Alarmni sistemi -Backup Koje su mere zastite koje se koriste za softversku kontrolu? -Operativni sistem -Zatita unutar aplikacije -Zatita unutar baze podataka -Standardi za razvoj aplikacija -Pregled log-ova Koje su mere zastite koje se koriste za hardversku kontrolu? -Brave -Pristupni ureaji -itai smart kartica, -itai otiska prstiju, -Biometrijske skener Koje su mere zastite koje se koriste kao kontrolni sistemi? -Firewall-ovi -Izlazni ruteri -Detektori napada i upada (Intrusion detectors) -Skeneri virusa (antivirusni softver) -Analiza log-ova baza podataka HTML Modul 14. Objasniti sta je HTTP? -HTTP - hypertext transfer protocol protokol za prenos hiperteksta, tj. protokol za klijent/server okruenje koji slui za pristup informacijama na World Wide Web-u Objasniti sta je HTML dokument? -HTML - hypertext markup language hipertekstualni markerski jezik. To je markerski jezik koji se koristi za dokumenta na World Wide Web-u. -Standardni skup kodova ili tag-ova koji se koriste za formatiranje teksta i definisanje linkova u dokumentima pripremljenim za World Wide Web Objasniti sta definisu HTML tagovi? -HTML definie kako e dokument izgledati na ekranu i/ili biti odtampan na tampau -HTML tagovi su slini ugraenim kodovima unutar tekst procesora Prikazati strukturu adrese resursa na Internetu (URL)? Service://HostComputer/Path/ResourceName Service Internet protokol koji resurs koristi http je servis koji se koristi za pristup Web stranicama (ftp i smtp su takoe primeri servisa) HostComputer 26

www.puskice.co.yu IP adresa ili ime domena Web servera sa kojim ste povezani Path Direktorijum relativan u odnosu na Internet root na datom Web serveru ResourceName Ime resursa Objasniti sta je SGML? -Standard Generalized Markup Language standardni opti markerski jezik standard usvojen od strane Meunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) 1986. godine -Nain za obezbeivanje dokumenata nezavisnih od platforme i aplikacije. -Opisni pristup (descriptive) -Tri posebna nivoa -struktura tipovi informacija u dokumentu -sadraj sama informacija -stil usaglaava sloeno sa strukturom -Document Type Definition (DTD) definicija tipa dokumenta -Definie strukturu Navesti koja su poboljsanja uvedena u vezi 4 HTML-a. - Verzija 4 (meunarodni standard ISO 8879) -kreiranje stilova za web stranice kako bi se podeavao format tag-ova -vie multimedijalnih opcija -script jezici Koji su osnovni tagovi HTML dokumenta? - Osnovni tagovi su upareni i prazni tagovi. Kojim uglavnom tagom pocinje a kojim se zavrsava HTML dokument? - HTML dokument pocinje tagom <head>, a zavrsava se tagom </body>. Da li je tag <head> obavezan? - Obavezan je jer sadri naslov dokumenta kao i informacije o istorijatu dokumenta i njegovim vezama sa drugim dokumentima. Koliko parova tagova <body> </body> moze da postoji u jednom HTML dokumentu? - Jedan par jer je body osnovni deo dokumenta i sadri tekst i tagove koje treba prikazati i/ili tampati. Kako se oznacava komentar u HTML dokumentu? - Komentar se oznacava sa uparenim tagom <p> komentar </p>. Da li su vrednosti tagova dovoljne za prikaz datog sadrzaja unutar Web broswer-a? - Ne jer pored tagova potrebno je i da navigacija bude jednostavna, intuitivna i ne sa velikom dubinom razliitih strana i treba primeniti pravila etsetike (nauke o lepom). Sta znace sledeci tagovi: a) <p> b) <hr> c) <br> a) <p> oznacava paragraf b) <hr> oznacava horizontalnu liniju c) <br> oznacava novi red Koji se osnovni formati slike koriste u HTML-u za prikaz na Webu? -GIF (Graphics Interchange Format) ogranieno na 256 boja (8-bita) 27

www.puskice.co.yu kompresija animacija -JPEG (Joint Photographic Experts Group) do 16 miliona boja (24-bita) kompresija -GIF se koristi za male slike (icon-like), JPEG za stvarne fotografije Vecina grafickih programa ima opciju memorisanja GIF slika sa informacijama o transparentu.Objasniti sta su transparentne slike. - Transparentne slike su slike cija je pozadina transparentna odnosno boja pozadine postaje ista kao boja pozadine stranice na kojoj se nawlazi slika. Objasniti sta su HTML okviri. -Metod za podelu prozora browser-a na vie prozora -Starije verzije browser-a ne podravaju okvire Koja je namena taga <frame>? -Da je u svakom prozoru razliit dokument -Da se klikom na link u jednom prozoru otvara novi dokument u drugom Estetika je nauka o lepom, koja se primenjuje i kod projektovanja izgleda Web site-ova.Navesti nekoliko opstih pravila koja se odnose na rad u HTML-u koja se primenjuju u cilju poboljsanja estetike site-a. - Balansirati jedinstvenost (doslednost) I razliitost - Dati stranama konzistentan izgled (look and feel) - Dekomponovati stranu na interesantne naine - Spojiti tekst sa grafikom Testirati sve linkove nakon njihovog upload-ovanja Pogledati dokumente sa vie browser-a Svesti vreme download-ovanja na minimum Ne koristiti Javu i JavaScript dok to nije stvarno potrebno Estetika je nauka o lepom, koja se primenjuje i kod projektovanja izgleda Web site-ova.Navesti nekoliko opstih pravila koja se odnose na to sta ne treba raditi u HTML-u koja se primenjuju u cilju poboljsanja estetike site-a. Ne treba stavljati: - Tekst koji treperi - Velike ili iroke grafike - Male fontove - Strane sa animacijom koje se nalaze iznad neke strane - Dreave pozadine Koja tri nacina postoje za definisanje linka kada je HTML strana povezana sa drugom datotekom? -Kada je HTML strana povezana sa drugom datotekom na istom serveru, tada postoje tri naina za definisanje linka: 1.relativna putanja 2.apsolutna putanja poev od Web root-a (/putanja/imedatoteke.html) 3.URL Da li je za definisanje linka kada je HTML strana povezana sa drugom datotekom na istom serveru bolje koristiti relativne ili apstraktne putanje?Objasniti zasto. - U optem sluaju bolje je koristiti relativne putanje jer site moe biti prebaen bez dodatnih podeavanja. 28

www.puskice.co.yu

29