1.

Ad-hoc (u momentu, na licu mesta)- specifikovani zahtevi za

podacima iz baze, sa određenim uslovima koje podaci treba da
zadovolje.
2. Agent je aktivna komponenta protoka znanja.
3. Agent je svaki entitet u svetu koji komunicira u određenom
kontekstu. Porodice agenata su: ljudski i softverski.
4. Agenti (po Hendel-u) su objekti koji proaktivno deluju i
pokazuju autonomno ponašanje, te sarađuju međusobno putem
pregovora.
5. Agregacija je apstrakcija u kojoj se skup objekata i njihovih
međusobnih veza trtira kao novi, jedinstveni, agregirani tip.
6. Agregacija – povezivanje delova podataka u celinu i
povezivanje celih podataka u bazu podataka.
7. Agregacija je apstrakcija u kojoj se skup objekata i njihovih
međusobnih veza tretira kao novi, jedinstveni, agregirani tip.
8. Agregatne funkcije su funkcije koje se koriste za dobijanje
izvedenih, sumarnih informacija
9. Akcija je promena stanja nekog atributa.
10.Akcija je jednosmerno delovanje sa najmanjim utroškom
energije.
11.Akcija je bilo koji program. Takav program može da uključuje
operacije nad bazom podataka i implicitno ili eksplicitno
generiše nove događaje.
12.Akcije su delovi konstrukcije kojima se opisuje akcija koja se
primenjuje.
13.Akvizicija je sticanje znanja, process beleženja podataka o
događaju koji je važan za organizaciju.
14.Algoritam je precizno definisana procedura kojom se ulazne
vrednosti transformišu u izlazne ili se opisuje izvršavanje nekog
postupka.
15.Alokacija je dodeljivanje lokacije (prostorne ili vremenske).
16.Alternativni ključ predstavlja atribut ili grupa atributa, koji
jedinstveno identifikuju primerke entiteta, ali postoje objekti za
koje taj atribut nije definisan.
17.ANSI/SPARC arhitektura je tronivovska arhitektura čiji nivoi
imaju za cilj da učine nezavisnom logičku od fizičke strukture
baze podataka i aplikacione programe od fizičke i celokupne
logičke strukture baze.
18.Aplikacije – preko aplikacija se na unapred definisan način
pretražuje i menja sadržaj baze podataka.
19.Aplikacije su softverski proizvodi ili poluproizvodi koji se
koriste za izvršavanje zadataka.
20.Aplikacioni softver je opšti naziv za sve softvere koji nisu deo
operativnog sistema.
21.Aplikacioni softver je set kompjutrskih instrukcija, pisanih na
kompjuterskom jeziku.
22.Aposteriorna informacija dobija se empirijskim posmatranjem
objekata ili sistema i objedinjuje sveukupnost kvantitativnih
pokazatelja - raspoloživih činjenica o ponašanju ulaza i izlaza
objekata.
23.Aposteriorna informacija je informacija koja se dobija
empirijskim posmatranjem objekata ili sistema i objedinjuje
sveukupnost kvantitativnih pokazatelja –raspoloživih činjenica
o ponašanju ulaza i izlaza objekata.
24.Apriorna i aposteriorna informacija. U nastavi kao
komunikacionom procesu razmenjuju se podaci, informacije i
znanje kao objekti P-podaci, E-odluke i T-teorije, zakoni
teoreme. P, E i T čine strukturu znanja u sadržaju p i/ili iskazu r.
Za opservaciju objekata i identifikovanje strukture znanja
koriste se apriorna i aposteriorna informacija.
25.Apriorna informacija je informacija koja daje odgovor na
pitanje o indetifikaciji srukture znanja.
26.Apstrakcija je opis ili specifikacija sistema, kojom se
naglašavaju neka, a ne zanemaruju druga svojstva sistema.
27.Apstrakcija je kontrolisano i postepeno uključivanje detalja u
opis sistema, “sakrivanje” detalja u opisivanju sistema, odnosno
izvlačenje i prikazivanje opštih, a odlaganje opisivanja detaljnih
osobina nekog sistema.
28.Apstrakcija je kontrolisano i postepeno uključivanje detalja u
opis sistema, “sakrivanje” detalja u opisivanju sistema, odnosno
izvlačenje i prikazivanje opštih, a odlaganje opisivanja detaljnih
osobina nekog sistema.
29.Apstrakcija je osnovni metod kojim čovek rešava pitanje
kompleksnosti.
30.Apstrakcija određuje esencijalne karakteristike nekog objekta,
po kojima se on razlikuje od drugih vrsta objekata.
31.Arhitektura troslojnog modela web aplikacije:
Klijentski sloj u modelu troslojne arhitekture web aplikacije je
 obično čitač weba.
Srednji sloj - najveći deo logike aplikacije, omogućava
upravljanje stanjem uz upotrebu HTTP protokola. Logika
aplikacije ugrađena u srednji sloj integriše Web sa SUBP;
obavlja većinu zadataka pomoću kojih se objedinjuju ostali
slojevi: upravlja strukturom i sadržajem podataka koji se
prikazuju korisniku i obrađuje podatke dobijene od korisnika,
pretvarajući ih u upite za učitavanje i upisivanje u bazu
podataka. Komponente srednjeg sloja su: Web server,
programski jezik za pisanje web skriptova i mašina za
izvršavanje skriptova (eng. Engine).
Sloj baza podataka je osnova Web aplikacija koje rade sa
bazama podataka; Interfejs za aplikacije, interpretator SQL
koda, analizator upita (generator plana izvršavanja, izvršivač
plana, optimizator plana),model za pristup podacima
(upravljanje transakcijama, obnavljanje prethodnog stanja
podataka, upravljanje baferima, zaštita podataka, rad sa
datotekama), baza podataka (datoteke za podatke, datoteke
indeksa, sistemske datoteke).
32.Aritmetičko-logička jedinica je model računara koji se može
izvoditi instrukcijama zadate aritmetičke i logičke operacije.
33.Artifakti znanja su proizvodi nastali na bazi znanja;
funkcionišu samostalno ili na bazi složenog sistema.
34.Artifakti znanja su objekti koji prenose ili čuvaju korisne
predstave znanja organizacije – video trake, knjige, beleške,
štampani biznis planovi, priručnici, patentirani dokumenti,
fizički objekti, oblici i proizvodi.
35.Atribut je neki iskaz, vrednost ili oznaka, tj. karakteristika neke
veličine.
36.Atribut je svojstvo entiteta i veza koja nam je od interesa.
37.Atribut relacije je imenovan domen sa imenom koje definiše
ulogu domena u relaciji.
38.Atributi su karakteristike ili osobine iskazane kao jedna ili više
vrednosti koje opisuju objekat. Svaki atribut ima svoje ime.
39.Automat je model diskretnog matematičkog sistema koji
čitanjem znak po znak odlučuje je li pročitani niz element
zadanog jezika.
40.Azbuka je konačan skup znakova.
41.Ažuriranje baze podataka je pretraživanje koje se vrši
kombinovanjem operacija relacione algebre (te operacije su :
unija, presek, razlika, Dekartov proizvod, selekcija, projekcija,
deljenje i prirodno spajanje). Ažuriranje baze podataka , u širem
 smislu značenja te reči, obuhvata dodavanje, izmenu sadržaja i
brisanje reda ili redova tabele.
42.Ažuriranje baze podataka – pretraživanje koje se vrši
kombinovanjem operacija relacione algebre (te operacije su :
unija presek, razlika,Dekartov proizvod, selekcija, projekcija,
deljenje i prirodno spajanje).
43.Bafer je privremena memorija za skladištenje podataka.
44.Bajt (eng. Byte) – varijabla veličine 8 bita, binarni podaci
(podaci koji nisu specifičnog tipa, čiji je tip nepoznat
programskom jeziku) se obično čuvaju u poljima ovog tipa.
45.Bakusova normalna forma (BNF) – metajezik, koji pruža
kompaktan i sažet prikaz formalnih i jednoznačnih pravila
jezika.
46.Baza podataka je skup međusobno povezanih podataka koji
se čuvaju zajedno i među kojima ima onoliko ponavljanja
koliko je neophodno za njihovo optimalno korišćcenje pri
višekorisničkom radu.
47.Baza logaritma određuje jedinicu za merenje količine
informacije(2 – binarni, 10 – dekadni, e – prirodni logaritam).
48.Baza podataka je integrisan skup međusobno povezanih
zapisa ili fajlova.
49.Baza podataka je kolekcija datoteka o nekom segmentu
realnog sveta organizovanih na brzi pristup i pretrazivanje, koja
zajedno sa sistemom za memorisanje, organizovanje i
upravljanje tim podacima cini sistem baza podataka.
50.Baza podataka predstavlja fundamentalne, stabilne
karakteristike sistema, objekte u sistemu, njihove atribute i
njihove međusobne veze.
51.Baza podataka čini osnovu informacionog sistema.
52.Baza podataka je kolekcija fajlova koji služe kao resurs
podataka za kompjuter.
53.Baza znanja se koristi za rešavanje problema, sva ekspertska
rešenja se potkrepljuju u bazi znanja.
54.Bazna tabela je tabela čiji se podaci negde smeštaju (na disk
ili u memoriju). Ona je ili objekat šeme baze podataka ili
objekat modula.
55.Bazne relacije su relacije koje su definisane nezavisno od
drugih relacija u bazi podataka, i ne mogu se izvesti iz drugih
baznih relacija.
56.Biografija je bogatija varijanta CV-a ( lat. Cuiriculum Vitae);
pregled, listing nekih događaja karakterističnih u životu.
57.Bit je elementarna količina informacije, koja se dobije kada se
desi jedan od dva moguća i jednako verovatna događaja.
58.Bit – jedinica za količinu informacije.
59.Boolean je jednostavan tip varijable, čije vrednosti mogu biti
samo tačno (eng.True) ili netačno (eng. False).
60.Cilj je rezultat kreativnih sposobnosti onoga ko ga postavlja.
61.Ciljevi nastavnog časa: objektni- fizički, simbolički,
semantički, bihevioralni entiteti (tabele,vrsta, kolona, opcija,
linija) namenski- individualne i timske aktivnosti, saradničke
inrterakcije, kognitivna memorijska produkcija, vizuelna
indentifikacija, praktična primena, performansni- brzina
lociranja(otkrivanja) i sakupljanja podataka sa brzim
feedbackom; primerena refleksija učenja i efikasna
proceduralnost u informacionoj obradi; efektivna
funkcionalnost u sticanju znanja; produktivno upravljanje
učenjem tokom nastave i posle nastave-kroz primenu
znanja;integracija znanja, vestina i orjentacija kroz optimizaciju
namenskih nastavnih ciljeva i ishoda učenja-integrativno učenje
sa inteligencijom; regeneracija prethodnih znanja u funkciji
generativnog učenja- korištenjem mudrosti; sinergijska saradnja
tokom nastavnog časa na principima kooperacije, kordinacije i
kolaboracije-kapacitet za deljenje znanja i konačni- sadrzajno
stručni, kognitivno-metodički, afektivno-etički, društveno-
komunikativni efekti(formiranje tabela u Wordu, unos teksta u
tabele, markiranje u tabeli).
62.CV( lat. Cuiriculum Vitae) – životni sadržaj.
63.Činjenice su izvorna saznanja iz procesa
on – site posmatranja, empirijskog doživljavanja,
eksperimentalnog istraživanja i teorijskog osmišljavanja
određenih fenomena ili pojava koje su naučno interesantne ili
intrigantne.
64.Činjenično znanje je znanje koje opisuje ono što se eksplicitno
zna ili je tako zadano.
65.Čitač weba obrađuje i pokazuje HTML resurse, šalje HTTP
zahteve za resursima i obrađuje HTTP odgovore; šalje zahteve i
prikazuje odgovore dobijene od web servera (obično u nekom
grafičkom okruženju, neki pak prikazuju slike filmove zvuk i
vizuelizuju druge tipove objekata; mogu da pokrenu
 komponente razvijene pomoću programskog jezika Java i
ActiveX).
66.Ćelija predstavlja presek kolone i vrste.
67.DATE – varijabla veličine 64 bita, sadrži ne samo podatak o
datumu nego i vremenu reprezentacija podatka upisanog u ovoj
varijabli.
68.DATE WAREHOUSE SISTEM predstavlja jednu veliku
bazu podataka čija je osnovna funkcija održavanje procesa i
pravilaposlovanja celovite organizacije ili se može sastojati od
nekoliko manjih sistema, koji se zovu DATA MART.
69.Datotečni sistem je preteča baza podataka, tradicionalni sistem
čuvanja podataka.
70.Datoteka (fajl) predstavlja grupu međusobno povezanih
slogova.
71.Datoteka je logička jedinica za smeštanje podataka na vanjske
memorije; kontekstna logička struktura obeležja podatka,
linearna struktura skupa obeležja datog entiteta.
72.Dekompozicija – rastavljanje neke celine na subceline, pa onda
i na ostale sastavne delove.
73. Didaktička analiza nastave. Za didaktičku analizu jednog
nastavnog predmeta bitno je sagledati sledećih 5 kriterijuma :
aktuelnost, strukturalnost, pristupačnost, egsemplarnost i
perspektivnost.
74.Didaktička analiza utvrđuje kako konkretan nastavni predmet
utiče na celokupnost stavova i objektivno interesovanje učenika
i koje su njegove komponente situirane u didaktičkoj
celovitosti.
75.Didaktika se bavi razumevanjem, tj. daje značenje.
76.Digitalizacija je proces stvaranja digitalnih materijala od tzv.
tradicionalnih podataka u štampanom, slikovnom, grafičkom i
drugim oblicima.
77.Dinamička kompleksnost definiše konfiguracije stanja i
računa se po formuli mn.
78.Dinamička pravila integriteta su pravila kojima se definiše
osnovno dinamičko ponašanje modela.
79.Dinamički i statički objekti - (α=1) Objekat je dinamički ako
je ponasanje njegovog izlaza nezavisnosamo od jedne njegove ,
trenutne vrednosti vrednosti već i od niza prethodnih vrednosti.
Ako je α =0 onda je objekat statički.
80. Diskretni i kontinualni objekti - (δ =1) Objekat je diskretan
ako se njegov ulaz i izlaz menjanju ili se mere vrednosti ulaznih
i izlaznih veličina u diskretno odabranim vremenskim
trenucima. Ako je δ=0 objekat je kontinualan.
81.Displej je pokazno sadržajna dimenzija poruke.
82.Dizajn je proces sinteze, funkcije i forme opredmećen
stvaralačkim mišljenjem i vizuelno predstavljen šemom
podešenom za komunikaciju u odgovarajućem kontekstu.
83.Dodirni interfejsi su interfejsi koji dopunjuju ili zamenjuju
ostale oblike outputa sa haptik metodama feedback-a.
84.Dogadjaj je stanje ili skup stanja koji određuju neku situaciju.
85.Dogadjaj je bilo koja parametrizovana operacija nad bazom
podataka, ili bilo koja vremenska karakteristika, ili bilo koji
signal iz aplikativnog programa ili kombinacija prethodnog.
86.DOM (eng. Document Object Model) je platformski i jezički
nezavisan interfejs koji dozvoljava programima da dinamički
pristupe i menjaju sadržaj, strukturu, kao i stil XML dokumenta.
87.Domen je u SQL-u imenovani, prost korisnički definisani
objekat, koji se može specifirati kao alternativa za predefinisani
tip podataka.
88.Domen heurističkog znanja čine odluke, izveštaji, pravilnici,
pravila, procedure, algoritmi, softveri, artifakti znanja.
89.Domen je skup vrednosti jednog podatka, odnosno kolone.
Domen je jednostavan ako su sve vrednosti atomične, tj. ako
SUBP ne može da ih razloži u komponente sa specifičnim
značenjem; u suprotnom, domen je kompozitan.
90.Domen konceptualnog znanja čine prvi pojmovi- definicije,
aksiome, teoreme, principi, zakoni, teorije, duboke teorije.
91.Domen relacije je skup vrednosti istog tipa (može bit
jednostavan, ako su sve vrednosti atomične ili može biti
kompozitan ukoliko je situacija suprotna u odnosu na
jednostavan domen).
92.Domen ulaznih parametara funkcije su tipovi podataka
definisani XML šemom ili tipovi čvorova (node, attribute, itd.),
a kao povratna vrednost definiše se sekvenca koja može
sadržavati elemente istog tipa.
93.Dugoročna memorija (eng. Long-term memory) služi za
čuvanje informacija kada više nisu aktivne u radnoj memoriji i
za kasnije vraćanje te informacije u nekoj kognitivnoj ili
interaktivnoj situaciji.
94.Dupleks - prenos podataka koristi dva komutaciona paketa ili
kola za komunikacije - po jedno za svaki smer.
95.Dužina stringa je broj simbola u stringu.
96.Džojstik je uređaj koji sadrži neku vrstu drške pomoću koje se
vrši upravljanje.
97.Efektivni parametar sistema je parametar čija izmena dovodi
do izmene polja ponašanja sistema.
98.Efektivnost se definiše kao sposobnost da se odrede pravi
zadaci kako bi se radile prave stvari.
99.Efikasnost je sposobnost da se odrede pravi zadaci kako bi
radile prave stvari, tj. sposobnost minimiziranja radnih napora i
ulaganja drugih resursa (novca,vremena, energije i sl.) za
ostvarenje pravih ciljeva.
100. Egzemplarnost nastavnog predmeta je jedna od komponenti
didaktičke analize kojom se odgovara na pitanja kao što su:
koliko je nastavni predmet egzemplaran, u čemu je ta
egzemplarnost, šta je opšti primer te egzemplarnosti a šta je
njegova transferisana egzemplarnost.
101. Eksplicitno znanje je organizovano, kategorizovano,
registrovano i pristupačno putem intraneta kompanija ili nekih
drugih sredstava koje će ga učiniti vidljivim, pristupačnim i
korisnim.
102. Eksterni (korisnički) nivo šema baze podataka se definiše
logička struktura podataka pogodna za specifične zahteve,
odnosno programe.
103. Empirijski konstrukt je skup jedinica koje imaju sveopštu
sličnost, ali i značajnu različitost svake jedinice u skupu, pri
čemu je značenje izabrane jedinice definisano njenim odnosom
prema drugim jedinicama koje nisu izabrane.
104. Entitet je svaka realna činjenica ili pojava koju registrujemo
našim čulima, manifestujemo u emocijama ili konstruišemo u
procesu razmišljanja.
105. Entitet je jedinica posmatranja ili svaka pojedinost u fokusu
posmatranja.
106. Entitet je nešto o čemu želimo spremati podatke, nešto što je
u stanju postojati ili ne postojati, te se može identifikovati.
Entitet može biti objekt ili biće, odnosno događaj ili pojava.
107. Entitet je svaka pojedinost ili dio sistema, ili celi sistem,
zavisno od toga čemu pripada.
108. Entropija je srednja mera neizvesnosti sistema ili izvora,
odnosno ona je predvidivost ponašanja izvora informacija.
109. Entropija je termodinamička veličina stanja i mera
nedostatka informacije o stanju sistema.
110. Euklidov algoritam je postupak računanja za iznalaženje
najvećih zajedničkih delilaca dva cela racionalna broja.
111. Evaluacija (vrednovanje, ocenjivanje) je sistematsko
prosuđivanje,određivanje (intrističkih) primarnih ili
 (ekstrističkih) sekundarnih vrednosti nekog entiteta. Cilj
evaluacije nije brojčana, nego opisna ocena.
112. EXPLICIT mod - koristi se da bi se omogućilo formiranje
bilo koje strukture stabla.
113. Fajl ili datoteka predstavlja grupu međusobno povezanih
slogova.
114. Fajl je skup međusobno povezanih zapisa.
115. Fajl (eng. file) je kolekcija srodnih snimaka poredanih
alfabetski, hronološki, hijerarhijski u nizu ili na neki drugi
način.
116. Fajl ili dokument je osnovna informaciona jedinica, koja
može da putuje kroz mrežu, pod kojom podrazumavamo sve što
otkucamo, nacrtamo ili kreiramo na bilo koji način.
117. Fenomen je reč grčkog porekla i označava svaku pojavu u
unutrašnjem domenu (intra) ili spoljašnjem svetu pojednica
(ekstra) koja je dostupna njegovim mislima ili čulima.
118. Filozofija obezbjeđuje kreiranje konzestentnih sistema.
119. Fizički interfejs je interfejs između hardverskih
komponenti.
120. Fokusirana pažnja je izvor bez ometanja od strane
susjednih izvora.
121. Folderi ili fascikle su mesta za smeštanje fajlova ili drugih
foldera.
122. Forma (eng. Frame) daje oblik i potrebna je da se
informacija razumije.
123. Fotografija je digitalni zapis uspomena.
124. Frejm - podatak koji se transmituje između čvorova u
mreži, kao jedinica koja ima tačnu adresu i neophodne
protokole kontrolne informacije.
125. Funkcionalne tipke su stil dijaloga čoveka sa računarom u
kome se komande daju pritiskanjem specijalne tipke ili
kombinacijom tipki.
126. Funkcionalnost softvera je broj i složenost stvari koje
kompjuter može da obavi i način na koji on obezbeđuje zamenu
ljudskih aktivnosti.
127. Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup sličnih tipova
objekata predstavlja opštim generičkim tipom, odnosno
nadtipom.
128. Generalizacija je apstrakcija u kojoj se skup sličnih tipova
objekata predstavlja opštim generičkim tipom, odnosno
nadtipom.
129. Govorni interfejsi su interfejsi koji pokušavaju da
personifikuju kompjuterski interfejs u obliku oživljene osobe,
robota ili drugih karaktera, i predstavljaju interakciju u govornoj
formi.
130. Gramatika je konačan skup pravila čijom se primenom,
polazeći od nekog fiksnog simbola, izvode reči jezika.
131. Gramatika je konačan skup produkcija nad nekom
azbukom.
132. Gramatika je uređena četvorka (N, T, S, P)
N – konačan neprazan skup neterminalnih simbola,
133. Grid ili mreža je softverska infrastruktura koja omogućava
fleksibilnu, pouzdanu, koordinisanu razmenu računarskih
resursa preko dinamičkog spajanja individua, institucija i izvora
podataka, informacija i znanja.
134. Grupni interfejsi su neinteraktivni korisnički interfejsi gde
korisnik specifikuje sve detalje grupnog posla odjednom za
grupno procesiranje, prima output kada je to procesiranje
završeno i kompjuter ne prima dalje inpute ako je procesiranje
započeto.
135. Heurističko znanje je znanje koje se stiče učenjem iz
iskustva i od mentora., derivirano znanje.
136. Hijerarhijski model podataka – posebni slučaj mrežnog
modela; baza je predočena jednim stablom ili skupom stabala;
čvorovi su tipovi zapisa, a hijerarhija izražava veze među
tipovima zapisa.
137. Hijerarhijski model – posebni slučaj mrežnog modela; baza
je predstavljena jednim stablom ili skupom stabala; čvorovi su
tipovi zapisa, a hijerarhija izražava veze među tipovima zapisa.
138. Hijerarhijski model podataka - svaki zapis može sadržati
samo jedno ključno polje i samo jedna veza je dozvoljena
između dva polja. Kada se roditelj eliminiše iz baze podataka,
sva njegova deca automatski postaju deca roditeljevog roditelja.
139. Hiperlink je osobina pojedinih označenih reči, slika ili
delova slika u tekstovima u elektronskom obliku prikazanih na
monitoru kompijutera da predstavljaju posrednu vezu ka
dodatnim informacijama.
140. Hipermedija je logičan produžetak pojma hipertekst,a cilj je
stvaranje nelinearnog medijuma informacije ispreplitanjem
grafike, audia, videa, teksta i hiperlinkova.
141. Hipertekst je tekst koji je na poseban način obrađen tako da
sadrži isprepletane hiperveze između relevantnih reči.
142. Hipika proučava spajanje ljudskog osjećaja dodira sa
kompjuterski generisanim svijetom.
143. Holistički model didaktičke analize, (princip normativne
didaktike) definisan je sa 6 sistemskih pitanja : Ko? plus 5
pitanja (Ko uči, sta učiti- aktuelnost, gde učiti- perspektivnost ,
kada učiti-egzemplarnost, kako učiti-pristupačnost i zasto učiti-
strukturalnost).
144. Holistički pristup - organska ili funkcionalna povezanost
između celine i delova i umesto usredsređenja na same delove,
pažnja je usmerena na celinu i svojstva te celine.
145. Holizam je gledište prema kome celina ne može da se
razlaže na delove, jer je ona više od zbira sopstvenih delova,
njeno stanje ne čine stanja njenih delova i može biti shvaćena
kao u kontekstu veće celine koja nju sadrži.
146. Identifikator elementa - mora biti ceo broj, a pošto se u
upitu može nalaziti samo jedan identifikator elementa potrebno
je za svaki novi identifikator definisati novi podupit.
147. Idiosinkrazije su prateće pojave koje ugrožavaju ili proces ili
pojavu ili tok glavnih pojava, tj idu na štetu glavnih pojava.
148. Implementacija je skrivena dimenzija objekta.
149. Implicitno znanje identifikuje se i postavlja u oblik koji
donosi najveću isplativost – kroz događaje deljenja znanja,
organizovane priručnike, žute stranice ili druga sredstva koja
povezuju one kojima su potrebne veštine sa samim izvorima
veština.
150. Indeksi – dozvoljavaju sistemu za upravljenje bazom
podataka (SUBP) da brže pristupa podacima; govori SUBP-u
gde se nalazi određeni red u tabeli; veoma su važni za
smanjenje vremena potrebnog za procesiranje podataka.
151. Indeksi su strukture podataka, koje omogućavaju efikasan
pristup podacima baze.
152. Individualna kompetentnost je visok nivo sposobnosti za
celovitu (holističku) integraciju znanja, veština i orijentacija
koje su prihvaćene ili interizovane kao vrednosti ponašanja po
pravilima koja naglašavaju empatiju, poštovanje, timski rad,
simetričnu i proaktivnu komunikaciju² u nastavi.
153. Informacija je neko novo saznanje korisnika, ona otklanja
neku neodređenost ili neizvesnost.
154. Informacija je, kao i svaka druga veličina, određena sa
četiri elementa: nazivom, oznakom, dimenzijom i jedinicom
mere.
155. Informacija je obrađen podatak, kome je pridruženo ili dato
neko vrednosno značenje.
156. Informacija je percepirani podatak koji predstavlja
inkrement znanja (priraštaj znanja).
157. Informacija je prikaz semantičkih svojstava podataka.
158. Informaciona arhitektura je kombinacija organizovanih,
označavajućih i navigacionih šema i informacionih sistema.
159. Informaciona okolina je glavni koncept potreban za
razumevanje organizacionog procesiranja informacija.
160. Informacione okoline su svi bezbrojni izvori informacija u
okolini.
161. Informacioni izvori : govor, muzika,slika, računarski
podatak.
162. Informacioni sistem (IS) - model realnog sistema u kojem
deluje (u kojem se primenjuje). Baza podataka čini osnovu
informacionog sistema.
163. Informacioni sistem je sistem koji se često koristi da označi
kompjuterski sistem ili šire posmatrano, mehanički sistem koji
je u vezi sa informacijom.
164. Informatika je proučavanje računara kao savremenih
sistema za obradu informacija; nauka o informacijama,
njihovom oblikovanju, prenošenju, primanju, slanju,
obrađivanju i upotrebi; nauka o izgradnji, funkcionisanju i
strukturi informacionih sistema…
165. Infrastruktura je resursna osnova koja se sastoji od fizičkih
elemenata, usluga i menadžmenta koji podržavaju sve delove
računarskih resursa u organizaciji.
166. Instanca atributa je kompletan objekat koji pripada nekoj
klasi objekata.
167. Instanca atributa je kompletan objekat koji pripada nekoj
klasi objekata.
168. Integritet baze podataka označava tačnost dozvoljene
vrednosti odnosno konzistentnost .
169. Integritet baze podataka označava tačnost dozvoljene
vrednosti, odnosno konzistentnost (dozvoljenost).
170. Inteligencija je aspekt znanja u njegovom kontinuumu, koji
je više od znanja koje pojedinac poseduje u kontekstu akcije
zasnovane na informacijama.
171. Inteligencija je globalna sposobnost pojedinca.
172. Inteligencija je sposobnost korišćenja znanja da se nađe
pravo rešenje problema izvrši pravi izbor alternativa i donese
prava odluka.
173. Inteligentni agenti su oni koji izvršavaju pretragu i
manipulaciju krajnje velikih informacionih baza podataka.
174. Interakcija je vrsta akcije koja se odvija tako što dva ili više
obekata imaju dejstvo jedan na drugi. Interakcije u nastavi
mogu biti : aktivne, proaktivne, saradničke i multimodalne.
175. Interakcione tehnike su način korišćenja ulaznih uređaja za
unošenje informacija u kompjuter u zavisnosti od zadataka
interakcije.
176. Interfejs - svaka veza izmedju sistema potrebna za njihovu
interakciju.
177. Interfejs mreže - fizička veza između dva komunikaciona
uređaja. Jedan značajan izbor interfejsa tiče se tipa transfera
podataka- serijski ili paralelni.
178. Interfejs se može interpretirati kao skup elemenata na
granici između dva sistema koji omogućavaju povezivanje ovih
sistema.
179. Interni (fizički) nivo šema baze podataka definiše način na
koji su podaci fizički organizovani na spoljnim memorijama.
180. Interoperabilnost je sposobnost sistema da rade zajedno i
to deljenjem aplikacija, podataka i kompjuterskih resursa.
181. Interpretacija je ono što koristimo pri povezivanju,
objašnjavanju itd.
182. Interpretacija je relaciona dimenzija poruke.
183. Interpretacija je višeslojni fenomen, koji kod čoveka
povezuje osećajno i saznajno u komunikaciji, a informaciju
stavlja u kontekst. Interpretacija se usavršava kroz fazu učenja.
184. Izlazni uređaji kompjutera predstavljaju podatke u formi
razumljivoj za korisnika.
185. Izlazni uređaji kompjutera su uređaji preko kojih se u
okolinu prenose rezultati programa.
186. Izvedene relacije su relacije koje se mogu izvesti iz baznih
relacija primenom skupa operacija.
187. Izvedeno znanje je znanje koje određuje uzročno-posledične
veze iz kojih se može izvesti novo,činjenično znanje na bazi
proučavanja ili posmatranja promenjivih veličina stanja sistema.
188. Izvorni program (engl. source program) je program
napisan na nekom višem programskom jeziku i pre procesa
prevođenja kažemo da je on napisan u izvornom kodu.
189. Izvršni program računara je program u mašinskom jeziku.
190. Jezični procesor je procesor koji prevodi zapis algoritma iz
izvornog jezika u zapis algoritma u ciljnom jeziku koji je
moguće izvesti na zadatom računaru.
191. Jezik je sistem gestikulacije, gramatike, znakova, glasova,
rečenica, simbola ili reči koji se koristi za prikaz i razmenu
koncepata (tj. za komunikaciju), ideja, značenja i misli.
192. Kandidat za ključ je atribut, ili skup atributa, čije
vrijednosti jednoznačno određuju primjerak entiteta zadanog
tipa.
193. Kandidati za objekte:
fizički objekti, osobe, lokacije, organizacije, grupe, klase,
tipovi, dokumenta, pridruženja, pripadnost (članstvo).
194. Karakter je najelemantarnija jedinica podatka koji se može
razmatrati i kojim se može upravljati. Sastoji se od jednog
alfabetskog znaka, numeričkog znaka ili simbola. Bit i bajt su
još elementarnije jedinice podatka ali se oni odnose na fizičku,
a ne na logičku organizaciju podataka.
Karakteri: slovni, brojni, interpunkcijiski i specijalni.
195. Kardinalnost predstavlja broj pojavljivanja jednog objekta
u vezi sa drugim.
196. Kardinalnost relacije je broj n-torki u relaciji (Jedan redak
relacije obično predstavlja jedan primjerak entiteta, ili beleži
vezu između dva ili više primjeraka, redak nazivamo n-torka.
197. Kibernatika je nauka o upravljanju sistema.
198. Klauzula FOR XML je definisana klauzula u SQL serveru
koja omogućava transformaciju tabelarnog prikaza podataka u
XML format.
199. Ključ objekta je vrsta atributa, koji jedinstveno identifikuje
svaki primerak objekta.
200. Ključ relacije je relacija jednoznačno identifikovana.
201. Kod je grupa simbola koje koristimo za transfer značenja i
sadržaja poruke i odluka koje donosimo pri njihovom
odabiranju i aranžiranju.
202. Kod je grupa simbola koji se konvertuju u signale u
određenom redosledu, koji nose odgovarajuću informaciju i
prenose signale.
203. Kodiranje je proces identifikovanja i klasifikovanja svakog
odgovora ili rezultata numeričkim znakom ili nekim drugim
 simbolom; postupak kojim se jedan niz simbola, zamenjuje
drugim nizom simbola, ne obavezno iz istog skupa.
204. Količina informacije u poruci se može definisati kao
optimalan broj neophodnih simbola.
205. Kolone predstavljaju atribute objekata.
206. Kompjuter (računar) je elektronski sistem za informaciono
preocesiranje.
207. Kompjuter ili računar je elektronski sistem za
informaciono preocesiranje.
208. Kompjuter je složeni elektronski sistem koji prema strogo
određenoj proceduri vrši obradu podataka, pri čemu generiše
nova znanjau vidu rešanja problema i izvršava kontrolne
operacije koje se mogu izraziti u numeričkom ili logičkom
obliku.
209. Kompjuterski miš očitava pokrete koje korisnik pravi i
pretvara ih u električni signal koji se potom šalje u kompjuter.
210. Kompleksnost označava veliki broj dijelova ili entiteta koji
imaju međusobne odnose u različitim stanjima.
211. Kompleksnost podrazumeva da se posmatrani objekat,
sistem, proces, fenomen, događaj ili neki drugi entitet u fokusu
posmatranja sastoji od više (mnogo) delova i veza između tih
delova. Može biti statička i dinamička. Za njenu analizu koristi
se varijetet: za korelaciju odnosa je Vs= m * n(n-1)/2, m-broj
veza, n-broj delova; broj konfiguracije stanja je Vd= mn.
212. Komponente subp na webu: Interfejs za aplikacije-u Web
aplikacijama zasnovanim na korišćenju baza podataka,
prevodilac u obliku komandne linije je obično zamenjen
funkcijskom bibliotekom koja je deo jezika za skriptove
srednjeg sloja, Interpretator SQL koda - sintaksni,
analizator upita, modul za pristup podacima baza podataka.
213. Komunikacija je osnovna čovjekova potreba i aktivnost,
kontinualna po prostoru, permanentna po vremenu, orjentisana
prema spoljnom svijetu i prema njegovoj unutrašnjosti.
214. Komunikacija je proces razmene informacione, fizičke,
socijalne materije, koja se odvija na intrapersonalnom,
interpersonalnom, grupnom ili organizacionom, tehnološkom ili
kombinovanom nivou sa verbalnim, neverbalnim i drugim
modelima interakcija u odgovarajućem kontekstu.
215. Komunikaciona situacija je stanje višestrukih uticaja
faktora komunikacione dinamike, a to su prostorno-vremenski
faktor, faktori odnosa, uloga i interakcija.
216. Komunikaciona sredina je sredina u kojoj se obavlja
komunikacioni proces.
217. Komunikacione uloge su skup pozicija i ponašanja na datoj
poziciji koja se manifestuju kroz aktivnost i interakcije u
organizaciji, timu ili individualnom radu.
218. Komunikacione veštine mogu biti:
a. –kodirajuće (govorenje i pisanje)
b. –dekodirajuće (slušanje i čitanje).

219. Koncept je generalizovana ideja o nekim objektima, koji

imaju određen naziv i značenje.
220. Koncept je generalizovana ideja o nekom fenomenu ili
objektu kome je dat određen naziv ( npr. Sistem ).
221. Konceptualni nivo šema baze podataka defiše opštu
logičku strukturu baze podataka, sve podatke u sistemu, njihove
logičke odnose (veze) i koji treba da omogući upravljanje
podacima kao zajedničkim resursom u celom sistemu.
222. Konceptualno znanje je znanje koje se stiče učenjem iz
knjiga i u školi.
223. Konektivnost je sposobnost da različiti kompjuterski resursi
komuniciraju međusobno preko mrežnih uredjaja bez ljudske
intervencije. Omogućava aplikacijama portabilnost, međusobnu
saradnju i skalabilnost.
224. Konstante su varijable čiju vrednost nije moguće menjati
tokom izvođenja programa, one su precizno definisane od strane
programera tokom pisanja programa, a služe I za definisanje
često korištenih vrednosti u program.
225. Konstelacija - vrsta i broj različitih odnosa.
226. Konstrukt je neka empirijska tvorevina, koja ima svoje
značenje.
227. Konstrukt je pojmovna kategorija, koja se koristi za
objašnjavanje dugih kategorija.
228. Kontekst je mikrookruženje komunikacije, koje omogućava
da se značenje informacije ili poruke oceni kao dobro ili loše,
prijatno ili neprijatno, istinito ili lažno.
229. Kontekst je mikrookruženje komunikacije, koje omogućava
razumevanje poruka.
230. Kontekst podatka je semantička ili smisaona komponenta
podatka; predstavlja trojku: entitet, obelezje i vreme. Ako se
eksplicitno navede samo vrednost, a obeležje, entitet ili vreme
nije ni implicitno zadato, to nije podatak, jer smisao nije
određen.
231. Koreni element (eng. root)– svaki XML dokument sadrži
jedan i samo jedan glavni element – koreni element.
232. Korisnik je bilo koja osoba koja pokušava da završi neki
posao ili da postigne ciljkoristeći tehnologiju.
233. Korišćenje podataka može biti : monohrono (simpleks) -
ako tim podacima u isto vreme može pristupiti samo jedan
korisnik i polihrono (multipleks) – ako tim podacima u isto
vreme može pristupiti više korisnika.
234. Kratkoročna memorija čuva dve vrste informacija:
verbalnu (audiotorni oblici) i prostorni (vizuelni oblici).
235. Kreativna inteligencija je kombinacija intelektualne,
emocionalne i intuitivne inteligencije.
236. Kultura je dinamički sistem simbola, verovanja, stavova,
vrednosti, rituala, tradicije, očekivanja i normi ponašanja koji se
dele u datom kontekstu. Karakteristike kulture: sadržajnost,
adaptivnost, simboličnost, strukturalnost, deljivost i
transmitivnost.
237. Layout je prostorni raspored ili međusobni raspored
elemenata neke strukture ili celine u prostoru.
238. Lični portfolio – složeniji pojam od biografije; članci,
knjige i sve sto se stvara; životna mapa.
239. Ličnost je karakterna organizacija osoba.
240. Ličnost je trajna karakterna organizacija osobe sa moralnim
i voljnim komponentama koje uključuju brzinu reagovanja i
tipično raspoloženje.
241. Ličnost je karakterna organizacija osobe.
242. Lingvistika je korišćenje jezika za upravljanje sistemom.
243. LINOX je moćna verzija UNIX operativnog sistema,
dopuna za korisnike je besplatna i nudi rešavanje višestrukih
zadataka, menadžment, virtualne memorije i TCP/IP
umrežavanje.
244. Logička algebra je poseban deo algebre koji se bavi
matematičkim opisom logičkog zaključivanja. Boolova algebra
sa svoja dva stanja (istina-laž) vrlo dobro je primjenjivana
binarni sistem koji takođe poseduje samo dva moguća
stanja("1" i "0").
245. Logička pravila su pravila koja određuju dozvoljene oblike
leksičkih jedinki.
246. Logički jezik (engl. Logical Language) je skup pravila za
formulisanje neke logike, koja onda može dodeljivati istinite
vrednosti bazirane na pravilima logike.
247. Ljudski agenti su nastavnici, asistenti, studenti, operatori,
administratori mreže, dizajneri kurikuluma, upravljačko-
administrativni agenti.
248. Mašinski jezik je skup svih mašinskih kodova instrukcija ;
on je hardverski.
249. Mašinski kod instrukcije je binarni kod koji pripada svakoj
instrukciji i CPU (eng. Central Procesor Unit) ga može
direktno interpretirati. Taj binarni kod se sastoji od jedinica i
nula, a jezik od binarnih jedinica i nua razumeju sve hardverske
komponente računara.
250. Medij je bilo šta, sposobno da prenese ili emituje
marketinšku poruku, jednom ili više primalaca.
251. Mediji – sve forme pojedinačnih medija i njihovih
međusobnih kombinacija kojima se marketinška poruka prenosi.
252. Memorija je skladište čulnih informacija koje karakteriše
kapacitet skladišta, vreme funkcionisanja i vrsta kodovanja.
253. Metaformula se sastoji od leve i desne strane, koje su
razdvojene metalingvističkom vezom. Leva strana je
matapromenljiva, a desna je metaizraz.
254. Metapodatak je podatak o podatku.
255. Metode su dobro naučen redoslijed koraka za izvršavanje
zadatka.
256. Metode u nastavi računarstva :Dijaloška interakcija je
metoda u nastavi računarstva - metoda ljudi i kompjutera koja
podrazumeva učestalo davanje i primanje informacija, odnosno
prikupljanje, selekciju i obradu, prenos i korištenje podataka,
informacija i znanja i njihovih aplikativnih formi i sadržaja u
interpretativnom sistemu korisnika;Direktna manipulacija je
druga metoda – to je stil dijaloga između čoveka i računara u
kome korisnici direktno izvršavaju radnje na objektima ili
atributima, koji su vizuelno predstavljeni.
257. Mikrofon je ulazni uređaj za prepoznavanje zvuka pomoću
kojeg korisnici, uz odgovarajući softver, mogu zadavati
glasovne komande kompijuteru.
258. Mišljenje je mentalna aktivnost kojom vršimo prikupljanje,
analiziranje, poređenje podataka, odnosno mišljenje je osnovna
intropersonalna forma komunikacije.
259. Model (realnog ili imaginarnog sveta) je reprezentacija
skupa entiteta (objekata) i njihovih međusobnih veza.
260. Model podataka je skup pravila koja određuju kako može
izgledati logička struktura baze. Model čini osnovu za
koncipiranje, projektiranje i implementaciju baze (relacijski,
mrežni, hijerarhijski i objektni modeli podataka).
261. Model podataka opisuje strukturu nekog sistema (skup
objekata, njihovih atributa i njihovih međusobnih veza) i
njihovu dinamiku (skup operacija).
262. Modeli podataka su specifične teorije pomoću kojih se
specifikuje i projektuje neka konkretna baza podataka ili
informacioni sistem uopšte.
263. Modeli podataka su specifične teorije pomoću kojih se
specifikuje i projektuje neka konkretna baza podataka ili
informacioni sistem uopšte.
264. Modem je komunikacioni procesor koji služi za modulaciju i
demodulaciju u komunikacionim sistemima.
265. Modul je cjelina koja pripada nekom sistemu.
266. Monada je u suštini tačkasti subjekt A koji odražava celi
svemir, a A je središte perspektive za sve objekte B;aktuelne
pojave koje međusobno deluju; postoji u svakoj tački prostora,
pri čemu su ljudska bića naročito dobro razvijene monade.
267. Monitori su izlazne jedinice koje služe za prikazivanje
podataka iz kompijutera,tj. prikazuje kompijuterske signale u
formi slike prikazane korisniku primenom CRT-Cathode Ray
Tube–katodni monitor i LCD-Liquid Cristal Display monitor sa
tečnim kristalima.
268. Motivacija je proces pokretanja, usmeravanja i održavanja
ljudskog ponašanja ka određenom cilju.
269. Mreže znanja su skupovi neformalnih odnosa u kojima se
veze konstantno pomeraju i menjaju, a osnovna svrha im je
sakupljanje i prenošenje informacija.
270. Mrežni model podataka kreira veze između podataka kroz
strukturu povezanih lista u kojoj se podređeni zapisi (nazvani
članovima) povezuju sa više nego jednim roditeljem (nazvanim
vlasnik). Članovi zapisa mogu biti povezani sa vlasnikom i u
isto vreme mogu biti vlasnici povezani sa drugim skupom
članova.
271. Mrežni model podataka – zasniva se na predočavanju ???
baze usmjerenim grafom; čvorovi su tipovi zapisa, a lukovi
definiraju veze među tipovima zapisa.
272. Mudrost je sposobnost ljudske inteligencije da se prilagodi
na pravu frekvenciju funkcionisanja u datoj situaciji.
273. Multipleksiranje je deljenje vremena ili deljenje prostora.
274. Multiprogramiranje je tehnika kojom se postiže bolje
iskorištenje procesora, odnosno memorija se deli na particije u
koje se učitavaju različiti programi, tj. poslovi (jobs).
275. Nastava je rukovođenje procesom učenja, organizovan rad
nastavnika sa učenicima, koji omogućava sistemsko usvajanje
znanja kao i razvijanje njihovih sposobnosti i interesovanja.
276. Navigacione operacije su operacije koje pomažu kretanju
kroz bazu podataka.
277. Nelinearan i linearan objekti - (γ=1) Objekat je
nelinearan ako za njegovo ponašanje ne važi zakon
superpozicije. Ako je γ =0 objekat je linearan.
278. Niži programski jezici predstavljaju neophodan uslov za
realizaciju programa na računaru.
279. Niži programski jezici su platformski jezici okrenuti
računaru i instrukcije opisuju simbolički.
280. Normalne forme:
Prva (svaki od atributa ima jedno značenje),
Druga (svaki atribut koji nije ključ potpuno zavisi od
primarnog ključa,inače ga treba premestiti u neodređen entitet)
i
Treća (svaki atribut koji nije ključ mora da zavisi jedino od
primarnog ključa).
281. Nove uloge studenata su da kreativno, dinamično i
koaktivno deluju u metodičko- didaktičkim strukturama
nastave, sa povecanom slobodom inicijative u procesno-
interakcionom prostoru za holističko učenje i razvoj, a
nastavnici imaju glavni zadatak da stvaraju, dizajniraju
interakcioni prostor i kontekst nastave sa novom kulturom i
strategijama, sa atraktivnim sadržajima i oblicima aktivnosti
učenja orjentisanih na efikasan razvoj kompetencija.
282. Objekat je svaki entitet koji ima jedinstven identitet tokom
njegovog životnog veka.
283. Objektni model – zasniva se na bazi koja je predstavljena
skupom trajno sačuvanih objekata, koji se sastoje od svojih
unutarnjih atributa i operacija. Objekti pripadaju nekim klasama
i posjeduju svojstva: nasljeđivanja, agregacije i dijeljenja
operacija.
284. Ocenjivanje i vrednovanje predstavlja način praćenja i
merenja dostignuća.
285. Odgovornost je sposobnost pronalaženja najboljeg rešenja
problema, donošenje najbolje odluke izbora, najbolje
alternative, odabira najbolje orijentacije...
286. Operacije održavanja baze podataka - ubaci, izbaci,
promeni, poveži, razveži i preveži.
287. Operativni sistem je program koji objedinjuje različite
delove računara i skriva od korisnika detalje funkcionisanja koji
se javljaju u korišćenju računara.
288. Operatori su elementarne kognitivne i motorne radnje koje
uzrokuju neku promjenu (opšti naziv za sve softvere koji nisu
deo operativnog sistema).
289. ORDER BY klauzula – u njoj se sortiraju struktuirane
kolone (sortiranje je veoma bitno pri definisanju upita jer se na
taj način omogućava pravilno ugnježdavanje podataka iz upita).
290. Organizacija podataka je njihovo logičko predstavljanje i
povezivanje.
291. Orijentacije određuju skup saznanja, uverenja, stavova,
verovanja i sklonosti koje neka ličnost ima i iskazuje preko
određenih modela ponašanja.
292. Osoba je dinamički procesor informacija, čije jedinstvene
perceptualne i memorijske strukture dovode do jedinstvenih
kognitivnih, afektivnih i bihevioralnih sklopova (Revell).
293. Otvoreni sistemi su sistemi koji su odgovorni ili
prilagodljivi okolini u kojoj funkcionišu.
P - konačan neprazan skup produkcija.
294. Paradigma može biti teorijski koncept ili empirijski
konstrukt. Kao koncept paradigma predstavlja pogled na
pojavu, fenomen, problem. Empirijska paradigma predstavlja
skup jedinica koje imaju iste ili slične karakteristike.
295. Paradigma je skup saznanja (misli, ideja, informacija,
znanja, veština, sposobnosti) koja predstavljaju određen način
razmišljanja o nečemu (fenomenu, događaju ili pojavi).
296. Paralelni interfejs – fizička veza između dva
komunikaciona uređaja gde se istovremeno prenose i kontrolni
signali i signali sa podacima.
297. Parametri sistema su veličine karakteristične za sistem,
koje se u procesu funkcionisanja sistema ne mjenjaju (ili se, u
odnosu na brzine promjene stanja sistzema mjenjaju veoma
sporo).
298. PARENT - Vrednost ove kolone je ceo broj kojim se
označava identifikator elementa roditelja tekućeg elementa –
TAG-a, a prva oznaka u hijerarhiji mora imati nula vrednost kao
vrednost kolone PARENT.
299. Pažnja je stanje jasnoće ili pojačane osetljivosti koja
funkcioniše izvan naše perceptualne baze.
300. Peer-peer arhitektura (eng. peer to peer) dozvoljava da dva
ili više računara koriste svoje resurse zajedno.
301. Percepcija je individualni pogled na svijet, način
posmatranja i razumevanja stvarnosti.
302. Performansa je realizovani nivo vrednosti neke procesne
varijable.
303. Piramida je mapa na kojoj se vidi hijerarhijsko grananje
neke teme i njom pokazujemo važnost podataka.
304. Plan je dinamički tok realizacije programa.
305. Početni korisnici su ljudi koji znaju zadatke ali imaju malo
ili nemaju znanje o sistemu.
306. Podatak je atributivni iskaz nekog entiteta.
307. Podatak je kodirana činjenica iz realnog sistema. Podatak je
(uredjena cetvorka):entitet, obeležje, vreme i vrednost.
308. Podatak je kodirana činjenica. Onog trenutka kada je
činjenica postala nečija svojina istovremeno je postala
podatak.
309. Podšema je deo logičke strukture obeležja baze podataka
koji je dovoljan za realizaciju jedne aplikacije
310. Pojmovi mogu biti :
a. –egzaktni
b. –prilično egzaktni
c. – neegzaktni
311. Poludupleks - prenos podataka koristi samo jedno kolo, ali
u oba smera i ne istovremeno.
312. Polje je viši nivo organizovanja podatka od karaktera i
sastoji se od niza karaktera. Polje obično predstavlja atribut
(osobinu ili svojstvo) entiteta (objekta, osobe, događaja...).
313. Polje je sledeći viši nivo organizovanja podatka i sastoji se
od niza karaktera. Polje obično predstavlja atribut (osobinu ili
svojstvo) entiteta (objekta, osobe, događaja...).
314. Polje sistema je fazni prostor koji sadrži sve trajektorije tj.
linije ponašanja sistema opredeljene ponašanjem sistema iz svih
inicijalnih stanja.
315. Portabilnost je sposobnost pomeranja aplikacija, podataka,
pa čak i ljudi iz jednog sistema u drugi sa minimalnim
prilagođavanjem.
316. Poruka je konstrukt sa dvije dimenzije (displej i
interpretacija).
317. Posao je dvodimenzionalna struktura – kontentna ili
sadržajna i kontekstualna, pri čemu svaka od dimenzija od
strukture ima po tri glavne kategorije na individualnom nivou
(znanje, veštine i orjentacije) i tri kategorije na organizacionom
nivou ( proces rada u području, tehnologija, kultura i strategija).
318. Posao je konstrukt koga čini dvodimenziona struktura –
sadržajna i kontekstualna.
319. Poslovne prednosti koje unose Web tehnologije uključuju
povećano prisustvo na tržištu i kompetitivne prednosti.
320. Postupak normalizacije u bazi podataka se iskazuje stavom
jedna činjenica na jednom mestu. Taj stav omogućava
uklanjanje redudanse,koja predstavlja višestrukost ponavljanja
više podataka u bazi.
321. Potrošnja vremena u nastavi po kriterijumu osnovnih,
kodirajučih i dekodirajučih veština : govorenje 30 %, slušanje
45 %, pisanje 9 %, čitanje 16 %; procenat angažovanja
dekodirajućih veština 61 %, (slušanje i čitanje) procenat
angažovanja kodirajućih veština 39 % (govorenje i pisanje).
322. Pouzdanost je parametar kojim se definiše broj otkaza
sistema u funkciji.
323. Pouzdanost podatka se ogleda u tome da li se podaci
izgube ili ne izgube u slucaju kvara hardverskog ili softverskog
sistema.
324. Pravila integriteta su ograničenja koja se ne mogu
predstaviti samom strukturom modela i operacije nad
konceptima strukture.
325. Pravila ograničenja : statička pravila integriteta - propisuju
ogranicenja nad strukturom, nad vrednošću domena i nad
kardinalnošću i dinamička pravila integriteta - definišu se nad
konceptima strukture, po ograničenjima.
326. Prazan niz je niz znakova koji ne sadrži nijedan element.
327. Prelaz stanja je promena stanja ( eng. State Transition)
baze podataka nastala kao rezultat izvršavanja nedeljive
sekvence operacija za ažuriranje baze.
328. Preneseni ključ (eng. Foreign Key) je atribut koji povezuje
objekat dete sa objektom roditelj.
329. Pretraživanje podataka (eng. Data Mining) se može opisati
kao proces identifikacije novih, potencijalno korisnih i
razumljivih uzoraka (eng. Patterns) i odnosa (eng. Relationship)
među podacima u bazama podataka.
330. Primarni ključ (eng. Primary Key) - Od atributa, kandidata
za ključeve bira se jedan koji postaje primarni ključ. Nijedan
deo primarnog ključa ne može biti prazan.
331. Primarni ključ-Ako jedan tip entiteta ima više kandidata za
ključ, tada biramo jednog od njih i proglašavamo ga
primarnim ključem.
332. Problem predstavlja distinkciju između željenog i aktuelnog
znanja, odnosno potrebnog i posjedujećeg znanja u datoj
situaciji. Kada se nivo postojećeg i potrebnog znanja izjednači
problem je rešen.
333. Proces je ciklus ili niz akcija, promena ili funkcija koje
dovode do rezultata.
334. Proces je program u statusu izvršenja, zajedno sa svim
resursima koji su potrebni za rad programa.
335. Procesna struktura je dinamički niz visoko-kompleksnih
situacija u komunikacionoj dinamici agenata znanja između
kojih se uspostavljaju multidimenzionalni odnosi i interakcije.
336. Programi prevodioci – pošto računar može da izvršava
samo programe u formi mašinskog jezika, onda se programi
pisani u višem programskom jeziku (izvorni programi) prevode
na mašinski jezik pomocu posebnih programa, tj, programa
prevodioca.
337. Programiranje je proces konverzije algoritma u
kompjuterski program; implementacija algoritma na računaru.
Programiranju prethodi: analiza problema, razvoj algoritma za
rešenje problema i transformacija algoritma u računarski
program.
338. Programski jezik je veštačka tvorevina, koja se sastoji od
simbola grupisanih u reči; mora da zadovolji dva uslova: da je
razumljiv čoveku i da ima mogućnost automatskog prevođenja
u oblik razumljiv računaru.
339. Programski jezik je formalni jezik za kontrolisanje
ponašanja kompjutera i za prezentaciju kompijuterskih
programa pomoću kojih se kompijuterskom sistemu daju
instrukcije i naredbe za izvršenje unutrašnjih zadataka, opis
ulaznih i izlaznih podataka kao i njihovu strukturu u zavisnosti
od unutrašnjih i spoljašnjih događaja.
340. Projekat je jednokratni posao koji raspolaže sa precizno
definisanim resursima – fizičkim, finansijskim, vremenskim,
ljudskim, organizacionim.
341. Projekt je složen, nestruktualni oblik zadatka, njim se
postiže razvoj veština planiranja, rešavanja problema,
organizovanja i prezentovanja.
342. Prostor je fizičko mikrookruženje komunikatora.
343. Psihologija je razumijevanje korisnika.
344. Racionalni agent je, po Russel-u i Norving-u (1995.), "bilo
šta što se može sagledati kao nešto što percipira svoje okruženje
putem senzora i deluje na to okruženje putem efektora“.
345. Računarski sistem cine softver, hardver, ulazno-izlazni
uredjaji, baze podataka, programi i aplikacije i informacioni
sistem.
346. Računarski sistem čine softver, hardver, ulazno - izlazni
uređaji baze podataka, programi i aplikacije i informacioni
sistem.
347. Radna memorija (Short-term memory), tj. kratkoročna
memorija, je privremeno skladištenje koje pruža informacije na
zahtev.
348. Reč je konačni niz znakova (string) oblikovan
nadovezivanjem (konkatenacijom) nekog broja znakova.
349. Rečenice su nizovi znakova, koji čine elemente jezika.
350. Rečnik podataka je baza podataka o bazi podataka.

351. Rečnik podataka - Održavanje šeme baze podataka

podrazumeva prvo kreiranje, a zatim i njeno modifikovanje,
koji se čuva u Rečniku podataka.
352. Rečnik podataka je baza podataka o bazi podataka.
353. Red je najmanja jedinica podataka, koja se može uneti u
tabelu ili izbrisati iz nje.
354. Redudansa podataka - višestruko pamćenje istih
podataka.
355. Relacijski model podataka - zasniva se na matematičkom
pojmu relacije; i podaci i veze među podacima prikazuju se
“pravougaonim” tablicama (relacijama).
356. Relaciona algebra je skup operacija nad relacijama; daje
skup eksplicitnih operacija za izgradnju relacije rezultata.
357. Relacioni izraz u relacionoj algebri sastoji se od niza
operacija nad odgovarajućim relacijama.
358. Relacioni model podataka je vrednosno orijentisan i
baziran na jednostavnom konceptu tabela, čije vrste i kolone
sadrže realne poslovne situacije. Tabele su nazvane relacijama,
a model je baziran na matematičkoj teoriji skupova i relacija.
359. Relacioni model podataka karakterišu: jednostavna
struktura modela- skup tabela, jednostavne i prihvatljive
operacije, dobra matematička osnova;
360. Relacioni račun -drugi formalizam kojim se može opisati
manipulativni deo relacionog modela; pruža notaciju za
opisivanje svojstava relacije rezultata. Pomoću relacionog
računa definiše se traženi rezultat, a SUBP-u se prepušta da
dođe do tog rezultata.
361. Responsivan kontekst je osetljivost na odnose i interakcije
intra-odnose celine. Strateški kontekst je osetljivost na
interakcije i odnose sa širim okruženjem.
362. Resurs je svaki entitet koji ima vrednost održivu u vremenu
i potencijal za konverziju u viši nivo te ili u druge vrednosti.

S - početni neterminalni simbol,

363. Savremene web aplikacije su samostalni, kompleksni
softverski sistemi zasnovani na tehnologijama i standardima
www konzorcijuma, koji koriste Web kao komunikacionu
infrastrukturu za dostavljanje kodiranog HTML sadržaja
krajnjim korisnicima.
364. Sekcija definicija je skup jednostavnih definicija imena koja
služe za pojednostavljivanje specifikacije skenera i deklaracije
početnih uslova.
365. Sekvenca je uređena kolekcija čvorova i atomskih vrednosti.
366. Semantička analiza je faza u kojoj se proverava da li
program ima "smisla", tj. prepoznaje značenje programskog
koda i počinje ga pripremati za izlaz.
367. Semantička pravila su interpretacijska pravila koja
povezuju izvođenje programa sa ponašanjem računara, pri čemu
semantika jezika određuje skup dozvoljenih značenja.
368. Semantika je nauka o značenju; odnosi se na značenje
ispravnih programa.
369. Senzor je svaki uređaj (entitet, sistem, element) koji reaguje
na događaj, prikupljaju i registruju podatke i nformacije iz
okoline (space) prostora u kome se nalaze.
370. Serijski interfejs – fizička veza između dva komunikaciona
uređaja, najčesće korišten za komunikacije na velike
udaljenosti, predstavlja komunikaciju bit po bit za razliku od
mnogo bita u paralelnom.
371. Serverski procesi su delovi operativnog sistema i grupisani
su prema vrsti funkcije koju obavljaju: proces serveri (zaduženi
za procese), fajl serveri, serveri memorije i sl.
372. Signal je fizički nosilac podataka, informacija ili poruka koji
se matematički može predstaviti kao varijacija neke fizičke
veličine (pritiska, temperature itd.).
373. Signali su fizički nosioci poruka.
374. Simbol je elemenat azbuke.
375. Simbol je svaki objekt koji prenosi značenje u okolinu.
376. Simboli su objekti , koji prenose značenje za ostali realni
svet. Mogu biti : fizički, semantički, znakovni i bihevioralni.
377. Simbolički jezici ili asembleri su jezici u kojima se
operacije predstavljaju mnemoničkim skraćenicama, a podaci
na način na koji je blizak notacijama koje ljudi i obično koriste.
378. Simpleks - prenos podataka koristi jedno kolo u samo
jednom smeru.
379. Sinergija je navika zajedničkog delovanja čiji je efekt
mnogo veći od zbira pojedinačnih efekata u delovanju.
380. Sintagma je označavajuća celina koja se sastoji od po jedne
izabrane jedinice iz različitih paradigmi.
381. Sintaksa je programski jezik; odnosi se na izgled ispravnih
programa.
382. Sintaksna analiza (parsing-raščlanjivanje) je faza u kojoj se
proverava da li je program dobro napisan, tj. da li ima
"gramatičkih grešaka".
383. Sintaksna pravila dafinišu skup (jezik) svih nizova
jedinstvenih znakova logičkih jedinki koji su sintaksno ispravni
izvorni programi, ekvivalentan je BNF-u (Bakusovoj normalnoj
formi).
384. Sintaksni dijagram je grafički metod za opis sintakse
programskih jezika.
385. Sinteza je proces koji se završava interpretacijom.
386. Sistem je kompleksna matrica elemenata u interakciji.
387. Sistem je uređen skup elemenata koji funkicionišu radi
ostvarenja određenog cilja.
388. Sistem se najopštije definiše kao skup objekata (entiteta) i
njihovih međusobnih veza.
389. Sistem se najopštije definiše kao skup objekata (entiteta) i
njihovih međusobnih veza.
390. Sistem za upravljanje bazom podataka (Data Base
Menagment Sistem-DBMS ili na srpskom SUBP) –
poslužitelj baze podataka koji fizički oblikuje prikaz baze u
skladu s traženom logičkom strukturom; treba da omogući:
pouzdano paralelno korišćenje zajedničkih
podataka od strane više ovlašćenih korisnika, pouzdanost
podataka i pri mogućim hardverskim i softverskim otkazima,
skladištenje podataka sa minimumom redudanse.
391. Sistem za upravljanje dokumentima (document
management system - DMS) je kompjuterski sistem ili grupa
kompjuterskih programa koji se koriste za praćenje i čuvanje
elektronskih dokumenata i/ili slika papirnih dokumenata.
392. Sistemi za upravljanje bazom podataka (SUBP) su
softverski sistemi koji obezbeđuju osnovne funkcije obrade
velike količine podataka.Te funkcije su: jednostavno
pretraživanje i održavanje podataka, višestruko paralelno
korišćenje istog skupa podataka, pouzdanost (sistem u svom
funkcionisanju u nekom posmatranom periodu nije imao
prekida u radu, nema ometanja rada, nije disfunkcionalan) i
sigurnost (određen mehanizam zaštite koji omogućava
ovlastenim korisnicima da pretražuju i koriste bazu podataka).
393. Sistemi za upravljanje bazom podataka su softverski
sistemi koji obezbeđuju osnovne funkcije obrade velike količine
podataka:- Jednostavno pretraživanje i održavanje podataka, -
Višestruko paralelno korišćenje istog skupa podataka, -
Pouzdanost (sistem u svom funkcionisanju u nekom
posmatranom periodu nije imao prekida u radu, nema ometanja
rada, nije disfunkcionalan) i sigurnost (odredjen mehanizam
zastite koji omogucava ovlastenim korisnicima da pretrazuju i
koriste bazu podataka)
394. Sistemski programi su softveri za upravljanje
kompjuterskim sistemom na osnovnom nivou, nezavisno od
konkretne primene kompjutera od strane korisnika i od
konkretnog kompjuterskog sistema, predstavlja osnovu za
funkcionisanje aplikativnog softvera.
395. Sistemski softver je klasa programa koji kontrolišu i
podržavaju kompjuterski hardver i njegove aktivnosti obrade
informacija.
396. Sistemski softver je posrednik između kompjuterskog
hardvera i aplikativnog softvera, pri čemu aplikativni softver ne
može raditi bez sistemskog.
397. Skalabilnost je sposobnost da se neizmenjene aplikacije
pokreću na bilo kom otvorenom sistemu u kome hardver može
da se kreće od laptop PC-a do superkompjutera.
398. Slobodni jezici ili jezici tipa 0 su jezici u čijim gramatikama
su dozvoljene produkcije bez ikakvih ograničenja.
399. Slog predstavlja skup atributa koji opisuju određeni entitet.
Može biti fiksne dužine, ako sadrži fiksni broj polja fiksirane
dužine ili varijabilne dužine u slučaju da sadrži varijabilan broj
polja promenljive dužine.
400. Slog predstavlja skup atributa koji opisuju određeni entitet.
Može biti fiksne dužine, ako sadrži fiksni broj polja fiksirane
dužine ili varijabilne dužine u slučaju da sadrži varijabilan broj
polja promenljive dužine.
401. Složena ograničenja na vrednost elementa – vezuju više
vrednosti različitih elemenata po strukturi prikazane šeme.
402. Slučajne veličine opisuju odstupanja različitih parametara
sistema i njihovih podsistema.
403. Smisao je komunikaciona vrijednost koju čine četiri
konstrukciona elementa: i - informacija, r - rasuđivanje,
p - predstavljanje i a – akcija (koja startuje sa odlukom).
404. Socijalizacija je kontinuirano menjanje ponašanja pri kome
se naglašava delovanje socijalnih faktora.
405. Socijalne mreže funkcionišu kao organizacione nervne
mreže kolektiva, u kojima svaki uključeni pojedinac može da
uči, razmišlja, shvata i preduzima inteligentne reakcije.
406. Softver je sveobuhvatni zbir informatičkih programa,
procesa, pravila, dokumentacije i datoteka u vezi, koji čine deo
operacija jednog informatičkog sistema.
407. Softverski agenti su programi za procesiranje podataka,
ekspertni sistemi, mašine za učenje i meta-programiranje.
408. SQL (engl. Structured Query Language) je standardni
relacioni upitni jezik. Omogućava definisanje podataka,
ažuriranje, kontrolu, konzistentnost, konkurentni rad i jezik za
održavanje rečnika podataka.
409. SQL/XML standard proširuje definisani skup SQL
podataka sa novim XML tipom podataka, gde vrednost XML
tipa podataka može biti XML sadržaj (fragment) ili XML
dokument (sadrži XML instrukciju obrade).
410. Statička kompleksnost definiše konstelaciju odnosa između
delova ili elemenata celine.
411. Statička pravila integriteta baze podataka su ograničenja
na vrednosti podataka u modelu, koja u svakom trenutka
posmatranja moraju biti zadovoljena.
412. Stečeno znanje je specifičan resurs koji poseduje pojedinac i
koji ga deli sa drugim pojedincima ili grupama koji
komuniciraju.
413. Stek je skup simbola, nad kojima se trenutno radi u fazi
sintaksne analize i interpretacije i njegov element može biti unet
u tabelu uniformnih simbola i obrnuto.
414. Stepen multiprogramiranja (engl. degree of
multiprogramming) je najveći mogući broj slika koje mogu da
istovremeno postoje u radnoj memoriji.
415. Stohastički i deterministički objekti - (β=1) Objekat je
stohastički ako ponašanje njegovog izlaza zavisi od uticaja
različitih, nekontrolisanih ili stohastičnih ulaza ili sam objekat
predstavlja izvode takvih pobuda. Ako je β=0 objekat je
deterministicki, kada svi uticaji budu kontrolisani.
416. String je konačan niz simbola iz azbuke.
417. Struktuirane kolone definišu strukturu stabla i pravila
ugnježdavanja, a u njihovoj definiciji se koristi identifikator
elementa kao prva kolona upita koja mora imati naziv „TAG“,
kao drugi element definiše se „PARENT“, a poslednji deo upita
je „ORDER BY“ klauzula.
418. Struktura modela podataka - skup koncepata za opis
objekata sistema, njihovih atributa i njihovih međusobnih veza.
419. Struktura podatka može biti : fizička (Način memorisanja
podataka na spoljnim memorijama) i logička ( struktura
podataka predstavljena programeru).
420. Struktura sistema je mreža sprega podsistema posmatranog
sistema ( način na koji su povezani elementi sistema ).
421. Strukturalni zadatak je kada učenik struktuirano upustvo o
načinu rešavanja.
422. Strukturalnost je bitan kriterijum objektno orijentisane
analize, koji fokusira pitanja o sadržajima i kategorijama
orijentacije na opšte, individualne i društvene kompetencije
studenata koje treba da se izgrade u kontestu kulture i strategije
univerzitetske nastave.
423. Strukturalnost nastavnog predmeta omeđena je
međuzavisnošću sadržaja, ciljeva, metoda i rezultata koje se
ostvaruju kroz nastavu tog predmeta i učenja. Strukturalnost
podržavaju i drugi kriterijumi: Pristupačnost fokusira objektne
ciljeve i principe u dizajniranju modela znanja i učenja za
razvoj specifičnih kompetencija. Egzemplarnost fokusira nivoe
implementacije objektonog znanja u nastavi koji razvijaju
specijalizovane kompetencije .aktuelnost fokusira situacije ili
uslove učenja i interakcije sa dostupnim alatima i
instrumentima za prretraživanje i primenu objektnog znanj, što
cini podlogu za društvene kompetencije. Perspektivnost
fokusira pitanja o ciljevima i nivou razvoja svesti u konceptu
metodoloske kompetenntnosti studenata ili otvorenosti
pojedinih objekata- predmeta za nove modele sadržajnih i
metodoloških znanja.
424. Strukturna ograničenja na vrednost elementa – definišu
se opisom same šeme, pri čemu se i ovde posebno ukazuje na
definisanje kardinalnosti elemenata i definisanje načina na koji
se formira struktura (sequence, all, choice)
425. Studijski program je skup obaveznih i izbornih studijskih
područja, odnosno predmeta sa okvirnim sadržajem čijim se
savladavenjem obezbeđuju neophodna znanja i veštine za
sticanje diplome odgovarajućeg nivoa i vrste studija.
426. Šema baze podataka - Integracija podataka više aplikacija
ostvaruje se formiranjem nove logičke strukture nazvane
šemom baze podataka (globalna logička organizacija) nad
skupom obeležja tipova zapisa datoteka.
427. Šema baze podataka opisuje strukturu baze podataka,
pravila integriteta i prava korišćenja.
428. Šema relacije - Generalizacija n-torki, koja se sastoji iz
imena relacije i imena atributa je vremenski nepromenljiva i
naziva se šema relacije.
429. Školska tabla ima tri funkcije: izvor znanja - medij
kreativnog centra konverzacije, baza znanja i kontrolni
mehanizam interpretacije, a karakteristike: raznolik pristup
rešavanju problema, opšti jezik za interakciju, fleksibilna
reprezentacija informacija, efikasno skladištenje i pronalaženje
podataka, organizovano učešće učesnika u nastavi, iterativna
priroda rešavanja problema .
430. Štampač je uređaj kojim se ispisuju podaci (tekst ili slika) iz
kompijutera na papir, zasnovani su na različitim tehnologijama
rada pa postoje iglični (Dot-matrix), laserski (Laser), ink-džet
(Inkejt) i štampači sa direktnim zagrevanjem.
431. Šum - svaka prepreka koja ometa prenos podataka.
T - neprazan konačan skup terminalnih simbola (alfabet) ,
432. Tabela prelaza (stanja) pokazuje u koje stanje (ili stanja u
slučaju nedeterminističkog konačnog automata) konačni
automat prelazi, u zavisnosti od trenutnog stanja i drugih ulaza.
433. Tabele prelaza su logičke tabele koje odražavaju promene
nastale u toku prelaza stanja.
434. Tabelu čini uređena kolekcija od jedne ili više kolona i
neuređena kolekcija od nijednog ili više redova.
435. Tastatura je ulazni uređaj koji služi za unos tekstova,
brojeva, znakova i kontrolu operacija koje kompijuter izvršava.
436. Tehničke analize opisuju uzrok prekida ili ometanja
efikasne interakcije sistema i čovjeka.
437. Tehničke prednosti koje unose Web tehnologije se
ogledaju u lakšoj implementaciji i održavanju, brzom razvoju i
podršci na većem broju računarskih platformi.
438. Tekst je iskaz za svaku formu objekta koji se mogu “čitati”
da bi se otkrilo značenje.
439. Tekstualni korisnički interfejsi su interfejsi koji za output
prikazuju tekst, ali prihvataju ostale oblike inputa kao dodatak
ili umesto kucanih komandnih nizova.
440. Teorija automata je disciplina koja se bavi proučavanjnjem
apstraktnih mašina i problema koje oni mogu rešiti.
441. Teorija je skup generalizovanih stavova koji su upotrebljeni
kao principi za objašnjavanje očiglednih veza između fenomena
i pojava.
442. Teorijski koncept je skup pretpostavki, pojmova vrednosti i
postupaka koji konstruišu način posmatranja realnosti za
zajednice koje ih dele, naročito se odnosi na intelektualnu
disciplinu.
443. Terminalni znak je jedinka niza koja pripada formalnom
jeziku, a označava se malim slovom.
444. Tim su mnoge grupa ljudi povezane zajedničkom svrhom.
445. Tip entiteta poseduje naziv i skup obeležja, pri čemu je
skup obeležja podskup skupa obelezja klase realnih entiteta.
446. Touchpad je zamena za kompijuterski miš najčešće kod
laptop kompijutera.
447. Trag (engl. trace) procesa je redosled u kome se izvršavaju
naredbe programa.
448. Transparentnost je interfejs između informacionih sistema
i njihovih krajnjih korisnika ili između okruženja i krajnjeg
 korisnika, u slučaju kada informacioni sistem fizički nestane iz
okruženja.
a. -u aplikacijama veštačke inteligencije, set podataka koji
sadrže informacije o pojedinačnim objektima, procesima ili
slikama.
b. -u filmskom i video snimanju i puštanju, on je pojedinačna
slika u sekvenci slika koje se snimaju i puštaju;
c. -u kompjuterskoj video displej tehnologiji slika koja se šalje
u uređaje koji služe za prikazivanje slika i konstantno se
nadograđuje i osvežava iz bafera frejma vrlo dostupnog dela
video RAM-a ;
d. -u telekomunikaciji, podatak koji se transmituje između
čvorova u mreži kao jedinica koja ima tačnu adresu i
neophodne protokolne kontrolne informacije;
449. Ugao znanja je prostorni, ima svoj akcioni radijus, širinu i
„dubinu” u konceptualnom i heurističkom domenu, što u
stvarnosti daje krivolinijsku geometriju rezultantnom vektoru
znanja.
450. Ukrasni tekst (engl. WordArt) je mogućnost dodavanja
posebnih efekata tekstu koji želimo posebno istaknuti.
451. Ulazni uređaji računara prihvataju podatke i instrukcije od
korisnika i konvertuju ih u formu koju kompjuter može
razumjeti.
452. UNIX obezbeđuje sufiticiranje karakteristike radne površine
i uključuje višestruku obradu i rešavanje višestrukih zadataka.
453. Upiti se formiraju na osnovu nekoliko vrsta izraza,
kombinovanih u složenije izraze korišćenjem odgovarajućih
operatora.
454. Upravljačka jedinica je model računara pomoću kojeg se
instrukcije iz memorije dekodiraju i na osnovu toga se upravlja
aritmetičko – logičkom jedinicom, i ulaznim i izlaznim
delovima.
455. Utilizacija je ukupan procenat korišćenja raspoloživog
koncepta resursa.
456. Varijable su rezervisana mesta u memoriji koja služe za
čuvanje podataka.
457. Veštine predstavljaju način na koji se posao radi, a za
njihovu efikasnu primenu osnovu pruža znanje.
458. Veze ( eng. Relationship) mogu biti : identifikujuće (dete -
roditelj), needentifikujuće (obavezne i neobavezne) i
rekurzivne (na sebe samog).
459. Višeekranski interfejsi su interfejsi koji sadrže višestruke
displeje kako bi obezbedili fleksibilnu interakciju, najčešće se
koristi u interakciji u kompjuterskim igrama.
460. Viši programski jezici su proceduralni jezici, koji su nastali
kao rezultat potrebe poboljšanja komunikacije između
korisnika i računara.
461. Vrednovanje i ocenjivanje je način praćenja i merenja
dostignuća.
462. Vrste objekata: nezavisan (ima osobinu koja ga može
jednoznačno identifikovati) ili zavisan ( onaj čija egzistencija i
identifikacija zavise od drugog objekta), karakterističan objekat
(slab,onaj koji se ponavlja više puta za određeni nezavisni
objekat) i asocijativni objekat (koji predstavlja vezu više
objekata).
463. Vrste predstavljaju pojavljivanja objekata, odnosno veza.
464. WEB SERVER obrađuje HTTP zahteve i formuliše
odgovore. U slučaju Web aplikacija, zahtevi su obično upućeni
programima koji komuniciraju sa osnovnim SUBP.
465. XML - mehanizam za ostvarivanje integracije u
distribuiranim sistemima.
466. XML –(eng. eXtensible Markup Language) je jezik za
označavanje strukture dokumenta unutar njegovog sadržaja;
prvenstvena nemena mu je standardizacija strukture i sadržaja
dokumenata; posebno je značajan kao “semistrukruralni model”
podataka, koji se koristi u integraciji baza podataka i za njihovo
povezivanje sa drugim izvorima informacija dostupnim preko
interneta; može da posluži i kao “model posrednik” za
transformaciju jednog modela podataka u drugi .
467. XML dokumenti su samoopisujuće platformski nezavisne
tekstualne datoteke, čija je osnovna struktura hijerarhijska
struktura elemenata, atributa i podataka tipa niza karaktera.
468. XML sintetizator - od dobijenih XML odgovora na SQL
upite formira XML dokumenat nad kojim se postavlja XQuery
upit.
469. XMLAgg kreira XML fragment iz neke kolekcije XML
fragmenata – dozvoljava agregiranje više n-torki XML
SELECT upita.
470. XMLAttributes -u njoj se koriste imenovani izrazi čija
imena postaju nazivi atributa, a vrednosti izraza daju vrednost
atributa, gde tip vrednosti koji definiše izraz ne može biti neki
objektni tip ili kolekcija.
471. XMLConcat - omogućava spajanje više elemenata u jedan
XML fragment.
472. XMLElement - primarno se koristi za kreiranje novog XML
elementa sa datim imenom iz tabela, a opciono može sadržati
XMLAttributes klauzulu kojom se specifikuju atributi elementa.
473. XMLForest vraća više XML elemenata datih preko liste
imenovanih izraza – svaki element kreran iz imenovanog izraza
koristi ime izraza kao ime XML elementa i vrednosti izraza kao
sadržaj elementa .
474. XPath definiše četiri tipa funkcija koje omogućavaju rad sa
stringovima i brojevima i dobijanje i formatiranje podataka iz
originalnog dokumenta (funkcije čvorova, tekstualne funkcije,
logičke funkcije i numeričke funkcije).
475. Xpath izrazi omogućavaju samo selektovanje postojećih
čvorova XML dokumenta.
476. XPath obezbeđuje da se iz dokumenta izvuče neki njegov
deo koji zadovoljava definisani uslov.
477. XQuery (XML upitni jezik) - pretpostavlja da su za
dokumente koji se koriste u upitu definisane XML šeme, a
koristi sve osnovne tipove podataka definisane XML šemom.
478. XQuery Analizator - vrši transformaciju XQuery upita u
SQL upite.
479. XQuery definiše i operacije nad sekvencama koje vraćaju
sekvence eliminišući sekvence, i to: unije (union), preseka
(itersect) i razlike (expect); omogućava korišćenje uslovnih
izraza (if-than-else) i kvantifikujućih izraza (some, every)
480. XQuery je funkcionalni jezik, pa omogućava definisanje
bilo kojeg izraza kao funkcije čiji su argumenti sekvence i koji
vraća sekvence.
481. XQuery Klijent - korisnik postavlja upit nad virtuelnim
skupom XML dokumenata koristeći Xquery.
482. XSLT(eng. eXtensible Stylesheet Language Transformation)
omogućava transformaciju iz jednog u drugi XML dokument,
kao i transformaciju XML u neki drugi jezik za označavanje
(npr. HTML); koristi XPath izraze za selektovanje elemenata za
obradu, uslovnu obradu i za generisanje teksta, a definiše i dva
proširenja XPath-a (jedno za skup elemenata koji se koriste u
pravilima konstrukcije i drugo koje se odnosi na dodatni skup
funkcija koje se mogu koristiti u XPath izrazima).
483. Zajednice prakse čine individualci koji dele interesovanja
ili probleme i koji svoja znanja i veštine produbljuju
konstantnim delovanjem jedni na druge.
484. Zajednice učenja imaju jače veze i odnose od mreža znanja
jer ljudi zaista žele da nauče jedni od drugih i pronalaze načine
 da pomognu pojedincima u poboljšanju njihovih znanja i
veština.
485. Zaključivanje je završna faza rezonovanja.
486. Zapis je skup povezanih polja.
487. Zatvoreni sistemi su oni sistemi koji nisu responsivni, tj.
odgovorni za promene u okolini.
488. Zdrav razum je kategorija znanja bez repertoara, a
funkcioniše u situacionim kontekstima.
489. Znak ili simbol je arbitrarna oznaka koja ima neko
značenje ili utiče na rad mašine.
490. Znanje je informacioni resurs različit od informacija i
podataka. Može biti stečeno i primenjeno; konceptualno i
heurističko; implicitno i eksplicitno; činjenično i izvedeno.
491. Znanje je stanje uma, gde je opisano kao „stanje ili
činjenica spoznaje“, gde spoznaja predstavlja stanje
„razumevanja stečenog kroz iskustvo i učenje“.
492. Znanje je sve ono što opažamo, otkrivamo ili naučimo.
493. Znanje je akciono delovanje koje je orjentisano na ‘’znati
kako’’ nešto uraditi i zasnovano je na informacijama.
494. Znanje je dinamičan niz objekata koji nastaju u
neprekidnom procesu konverzacije koja je osnovni metod za
individualno i zajedničko učenje ljudi.