ЕДНО - ПРЕХ

ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА
ВИ

Istorijat računarstva

Visoka poljoprivredno prehrambena škola strukovnih

studija Prokuplje
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА

Premehaničko doba
ВИ

• 3000 pre n.e – 1450 nove ere

• Abacus – prvi kalkulator (3000 pre n.e)
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА
ВИ

Mehaničko doba
1450 - 1840
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА
ВИ

Blaise Pascal (1623-1662)

• Leonardo da Vinci (1425-1519) skicirao
ideje za mehaničku mašinu za sabiranje
• Pascaline – jedna od prvih mehaničkih
računarskih mašina, (oko 1642)
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
Gottfried Wilhelm von Leibniz
СО

ЛА
ВИ

(1646-1716),
• Uredjaj koji je pored sabiranja i oduzimanja,
mogao da obavlja i množenje, deljenje (1671)
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
Joseph Marie Jacquard
СО

ЛА
ВИ

(1752-1834)
• Razboj programiran bušenim karticama
(1801) – binarna logika
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
Charles Babbage
СО

ЛА
ВИ

(1792-1871)

Diferencijalna mašina (1822) Anačitička mašina (1830-tih)

 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

Augusta Ada Byron

ЕНА ШКО
СО

ЛА
ВИ

(1815-1852)

• Mentor Charlesa Babbage. Sugeriše

Babbage-u da koristi binarni sistem.

• Prvi programer – bušenim karticama

definiše višestruko završavanje
instrukcija za Babbage-ovu analitičku
mašinu.
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА
ВИ

Elektromehaničko doba
1840 - 1940
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
Herman Hollerith
СО

ЛА
ВИ

(1860-1929)
• Računarska mašina sa bušenim karticama
• SAD popis 1890
• International Business Machines
Corporation (IBM) – Thomas J. Watson,
1924
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА

Mark I
ВИ

• Godine 1937 Howard Aikenna Godine 1937,

Howard Aikenna Hardvardskom univerzitetu
projektuje prvi cifarski računar sa ciljem da
reši izvesne nelinearne diferencijalne
jednačine(Automatic Sequence Controlled
Calculator, ASCC) i završava ga 1944. godine.
• Razvijen zahvaljujući donaciji IBM vrednoj
jedan milion dolara.
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА
ВИ

Bušena traka sa podacima

i programskim
instrukcijama
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
Electronic Numerical Integrator
СО

ЛА
ВИ

and Calculator(ENIAC) - 1946

18000 elektronskih cevi

10000 kondezatora
70000 otpornika
1500 releja
težak oko 30 tona
10x15 m2
150KW energije
0.0002 sec - sabiranje
0.0028sec - množenje
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА

Era elektronskih računara

ВИ

1945. John von Neumann - Teorijski koncept elektronskih računara Fon

Nojmanovi računari

1948. Bell Teleph. Corp. - prvi tranzistor

1950. UNIVAC I - prvi komercijalni elektronski računar
1952. IBM 701 - Računar sa magnetnim trakama
1953. Rad za računarom danas je teško zamisliti bez štampača, ali bilo je
potrebno skoro pedeset godina da bi inženjeri i dizajneri učinili ove
uređaje pristupačnim. Prvi printer koji je išao uz računar razvijen je 1953.
u kompaniji Remington Rand, za potrebe UNIVAC kompjutera - , dok je
1957. prvi matrični štampač tržištu predstavio IBM
1954. Programski jezik FORTRAN (za IBM 650)
1955. Bell Corp. TRADIC - računar zasnovan na tranzistorima
1958/59 - Texas Instriments - Integrisana verzija tranzistora
1959-1960. Programski jezik COBOL
1969. uveden programerski smer u Matematičkoj gimnaziji
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
I generacija računara
СО

ЛА
ВИ

(1951 -1958)
• Vakumske cevi kao glavni logički elementi
• Bušene kartice za unos podataka i eksterno čuvanje
podataka
• Rotirajući magnetni doboši za interno smeštanje podataka i
programskih instrukcija

• Programi napisani u
– Mašinskom jeziku
– Asemblerskom jeziku

• UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer)

– CBS (Columbia Broadcasting System) predviđanje rezultata predsedničkih izbora.
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
II generacija računara
СО

ЛА
ВИ

(1959-1963)
• 1947. godine je razvijen tranzistor (William
Shockley (Vilijam Šokli), John Bardeen (Džon Bardin) and
Walter Brattain (Voter Bretn),
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

II generacija računara
МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА
ВИ

(nastavak)
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
II generacija računara i
СО

ЛА
ВИ

kompjuterske igre, PDP-1

Računar PDP-1 (Programmed Data Processor-1) je poznat i kao prvi miniračunar na

kom se odigrala prva kompjuterska igra za računare zvana Spacewar.
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
III generacija računara
СО

ЛА
ВИ

integrisano kolo (1964-1979)

• Individualni tranzistori su zamenjeni
integrisanim kolima (čipovima)
• Magnetne trake i diskovi su kompletno
zamenili bušene kartice
• Magnetna jezgra su počela da ustupaju
mesto MOS (metal oxide semiconductor)
memorijama koje kao i integrisana kola
koriste silikonske čipove

• Operativni sistemi (UNIX)

• Tastatura i monitor
• Napredni programski jezici (poput
BASIC).
• Trenutak od koga su Bill Gates i
Microsoft započeli svoj “put” 1975.
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА

IBM 360-44
ВИ
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
IV generacija računara
СО

ЛА
ВИ

(1979-1989)
Integrisana kola - Large-Scale Integrasion (LSI) i Very Large-Scale Integration (VLSI)
Mikroprocesori koji sadrže memoriju, logiku i upravljačka kola (CPU = Central
Processing Unit) na jednom čipu

Pojava personalnih kompjutera Apple (II and Mac) i IBMPC.

- Apple II se pojavio 1977, Stephen Wozniak i Steven Jobs.
- Apple Mac se pojavio 1984.
- IBM PC - 1981.
•MS-DOS (Microsoft Disk Operating System)

Softverski proizvodi četvrte generacije

- Na primer: VisiCalc, Lotus 1-2-3, dBase, Microsoft Word, i mnogi drugi.
- Grafički korisnički interfejs (GUI) za PC ranih 1980-ih
• Apple Mac GUI - 1984
• MS Windows - 1985, ai tek sa verzijom 3 izdatom 1990 postiže
uspeh
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА
ВИ

Seymour Cray - CDC

Bil Gejts -Altair 8800 (1975)
(Control Data Computers)
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА

Peta generacija (1990 - danas)

ВИ

• Paralelni računari – veliki broj CPU istovremeno

primenjenih na izvršavanje programa
• Superračunari
• Računarske mreže; Internet; World Wide Web
(WWW); bežične mreže
• Distribuirani sistemi; Klasteri računara; Grid
• Mobilno, nosivo i sveprisutno računarstvo
• Objektno-orijentisano programiranje i razvoj
softvera;
• Veštačka inteligencija
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
Mooreov zakon
СО

ЛА
ВИ

• Gordon E Moore suosnivač kompanije Intel

• 1965. opisuje rast gustine pakovanja tranzistora u

procesoru, a samim tim i rast performansi procesora.

• U originalu glasio: “Svake godine se broj tranzistora po

kvadratnom inču mikroprocesora udvostručuje”.

• U novije vreme period dupliranja je povećan na dve godine.

• Zakon važi već skoro 50 godina i prognoze su da će važiti i

narednih 5-10 godina.
 ЕДНО - ПРЕХ
ИВР РА
ПР

МБ
КА ПОЉО

ЕНА ШКО
СО

ЛА

Računari VS automobili
ВИ

• Maksimalna brzina lumuzine 1977 godine

150/h, a prosečna potrošnja goriva 15 litara na
100km.
• Primenom Mooreovog zakona odgovarajuća
brzina lumuzine danas bi bila
586719km/h
a potrošnja bi bila:
0,0038l/100km