Оксидо-редукциони процеси веома битни при

разматрању „судбине“ растворених супстанци у води:

 биолошка и еколошка својства оксидованог и
редукованог облика неке материје се могу значајно
разликовати
 варијације оксидационих и редукционих услова у
воденој средини утичу на трансформацију супстанце.
Циклуси фотосинтезе и дисања (потрошње кисеоника)
одређују киселост – pH и доступност електрона – pƐ у
природним водама, а шематски се могу приказати редокс
реакцијом:
𝑪𝑶𝟐 + 𝑯𝟐 𝑶  𝑪𝑯𝟐 𝑶 + 𝑶𝟐

 органска материја је због једноставности представљена

у облику угљених хидрата 𝐶𝐻2 𝑂 .
 потенцијал/pH, EH–pH или pε/pH дијаграми
 графикон приказује термодинамички стабилне фазе
воденог електрохемијског система у воденом раствору,
које су у равнотежи
 редокс и киселинско-базне реакције
 електрохемијска стабилност
различитих редокс стања
хем. елемента у функцији pH
 Равнотежне границе између
присутних хем. врста (јони у
вод. раствору или чврста фаза)
представљени су линијама
 хоризонталне линије (1 и 2) редокс реакције
 - не зависе од pH
 вертикалне линије (3)  киселинско-базне реакције
- не зависе од потенцијала

1) Fe2+ + 2e-  Fe(s)

2) Fe3+ + 2e-  Fe2+
3) Fe3+ + 3H2O  Fe2O3(s) + 6H+
4) 2Fe2+ + 3H2O  Fe2O3(s) + 6H++ 2e-
5) 2Fe2O3(s) + H2O  2Fe(OH)2 + 2H+ + 2e-
 Нернстова једначина (Walther Nernst):
- за израчунавање електромоторне силе:
Θ
𝑅𝑇
Е=Е − 𝜈𝑖 ln 𝑎𝑖
𝑛𝐹
- на 298 К и p=101 325 Pa:
𝛩
0,059
Е=Е − 𝜈𝑖 log 𝑎𝑖
𝑛
- електрохемијска једначина (на једној електроди):
𝑂𝑥 + 𝑛𝑒 −  𝑅𝑒𝑑
𝑂𝑥 – оксидисани облик
𝑅𝑒𝑑 – редуковани облик
- у стању равнотеже вриједи:
𝑂𝑥 𝛩
𝑂𝑥 0,059
𝐸 =𝐸 − log 𝑎 𝑅𝑒𝑑 − log 𝑎 𝑂𝑥
𝑅𝑒𝑑 𝑅𝑒𝑑 𝑛
 Примјена Нернстове једначине:

I. одређивање електродног потенцијала на електроди

II. зависности електромоторне силе спрега од активности
(концентрације) разблаженог раствора појединих јона
који утичу на потенцијал електроде у спрегу
III. процјена како киселост воденог раствора утиче на
раставaрање одређеног метала у њему помоћу
вриједности стандардног електродног потенцијала
IV. како киселост средине утиче на оксидациону
способност неких јона
Примјер:
𝐹𝑒 3+ + 𝑒 −  𝐹𝑒 2+

𝐹𝑒 3+ 𝛩
𝐹𝑒 3+ 0,059 𝐹𝑒 3+
𝐸 2+
= 𝐸 2+
− ∙ 𝑙𝑔
𝐹𝑒 𝐹𝑒 𝑛 𝐹𝑒 2+

Иако се у раствору не налазе електрони, константа се

може написати у облику:
𝐹𝑒 3+
𝐾=
𝐹𝑒 2+ ∙ 𝑒 −
3+
1 𝐹𝑒
𝑒− = ∙
𝐾 𝐹𝑒 2+
- логаритмирањем се добије:
𝐹𝑒 3+
𝑝𝜀 = 𝑝𝜀 𝛩 + 𝑙𝑔
𝐹𝑒 2+
 𝑝𝜀 𝛩 = 𝑙𝑔𝐾
- за пренос једног електрона 𝑛 = 1:
𝛩
𝑅𝑇
𝐸 = ∙ 𝑙𝑔𝐾
𝑛𝐹
𝑙𝑔𝐾 = 16,92 𝐸 𝛩
𝑝𝜀 𝛩 = 16,92 𝐸 𝛩
𝐹𝑒 3+
𝐸𝛩 = 0,771 𝑉
𝐹𝑒 2+
𝐹𝑒 3+ 𝐹𝑒 3+
𝑝𝜀 = 16,92 ∙ 0,771 + 𝑙𝑔 2+
= 13,0 + 𝑙𝑔
𝐹𝑒 𝐹𝑒 2+
- за раствор са концентрацијама
𝐹𝑒 3+ = 10−5 𝑚𝑜𝑙 𝑑𝑚−3 и 𝐹𝑒 2+ = 10−3 𝑚𝑜𝑙 𝑑𝑚−3 ∶

𝑝𝜀 = 13,0 − 3 = 11,0
Примјер:
𝑁𝑂3− (𝑎𝑞) + 2𝐻 + (𝑎𝑞) + 𝑒 −  𝑁𝑂2 (𝑔) + 𝐻2 𝑂
𝑁𝑂3−
𝐸𝛩 𝑁𝑂2 = 0,78 𝑉
𝑁𝑂3−
𝐸 𝑁𝑂2 = 0,78 + 0,059 ∙ 2 · log 𝑎 𝐻3 𝑂+
 У неутралној средини pH=7  𝑎 𝐻3 𝑂+ =−7
𝑁𝑂3−
𝐸 𝑁𝑂2 = 0,05𝑉
 У киселој средини, нпр. 𝑐 𝐻3 𝑂+ =10 𝑚𝑜𝑙 𝑑𝑚−3 
~ 𝑎 𝐻3 𝑂+ =1
𝑁𝑂3−
𝐸 𝑁𝑂2 = 0,90𝑉
 оксидационо дејство 𝑁𝑂3− јона знатно јаче у киселој
него у неутралној средини.
Аналогија 𝑝𝜀 и 𝑝𝐻
𝒑𝜺 𝒑𝑯
𝑝𝜀 = − 𝑙𝑔 𝑒 − 𝑝𝐻 = − 𝑙𝑔 𝐻 +
Висока вриједност pε Висока вриједност 𝑝𝐻
одговара ниској одговара ниској
активности електрона и активности 𝐻 + и
обрнуто обрнуто

Супстанца у електронима
сиромашном или Супстанца дисосује
оксидованом облику

𝛩
𝑂𝑥 𝐴−
𝑝𝜀 = 𝑝𝜀 + 𝑙𝑔 𝑝𝐻 = 𝑝𝐾𝑎 + 𝑙𝑔
𝑅𝑒𝑑 𝐻𝐴
𝑝𝜀 𝛩 = 𝑝𝜀 и 𝑂𝑥 = 𝑅𝑒𝑑 𝑝𝐾𝑎 = 𝑝𝐻 и 𝐴− = 𝐻𝐴
Величина за 𝑝𝜀 воде:
1 + − 1
𝑂 +𝐻 + 𝑒  𝐻2 𝑂, 𝐸 𝛩 = 0,78 𝑉, 𝑝𝜀 𝛩 = 20,75
4 2 2
1
𝐻2 𝑂 + 𝑒 −  𝐻2 + 𝑂𝐻 −
2
1
𝐻+ −
+ 𝑒  𝐻2 , 𝐸 𝛩 = 0,0 𝑉, 𝑝𝜀 𝛩 = 0
2

- у природним водама је присутан кисеоник:

1
𝑝𝜀 = 𝑝𝜀 𝛩 + 𝑙𝑔 𝑝𝑂2 ∙ 𝐻 + 4

- концентрација воде се не разматра јер је константна

𝑝𝑂2 = 0,21 𝑎𝑡𝑚, E = 800mV, pH = 7 
1
𝑝𝜀 = 20,75 + 𝑙𝑔 0,21 4 ∙ 1 ∙ 10−7 = 13,58
 ова вриједност указује на ниску активност електрона,
тј. на ОКСИДАЦИОНЕ УСЛОВЕ
 Дијаграми 𝑝𝜀-pH за воду
 Дијаграм 𝑝𝜀-pH за угљеник
 редокс активне врсте супстанци могу, а и не морају бити
присутне у датом узорку воде
 међутим, увијек је присутна сама вода која је подложна
сљедећим реакцијама:
оксидација 2𝐻2 𝑂  𝑂2 (𝑎𝑞) + 4𝐻 + + 4𝑒 −
редукција 2𝐻2 𝑂 + 2𝑒 −  𝐻2 (𝑎𝑞) + 2𝑂𝐻 −

 ове јeдначине у комбинацији са формулацијом Хенријевог

закона за О2, односно H2, могу окарактерисати равнотежу
између воде и гасова, уместо растворених H2 или О2
 разни облици ових реакција и одговарајућих константи
равнотеже и вриједности pƐ на 25:C приказане су у
сљедећој табели
 Р-ја

Р-ја

Р-ја
Р-ја

Р-ја

Р-ја

Р-ја
Границе стабилности воде се могу приказати
граничним вриједностима pƐ и pH:
 граница оксидације
2𝐻2 𝑂  𝑂2 (𝑎𝑞) + 4𝐻 + + 4𝑒 − Е𝛩 = 1,23 V, 𝑝𝜀 𝛩 = 20,75
 граница редукције
4𝐻2 𝑂 + 4𝑒 −  𝐻2 (𝑎𝑞) + 2𝑂𝐻 −
- што је еквивалентно реакцији:
4𝐻 + + 4𝑒 −  2𝐻2 (𝑎𝑞) Е𝛩 = 0,0 V, 𝑝𝜀 𝛩 = 0
Примјеном Нернстове једначине се добију односи:
 за границу оксидације
Е = −0,059 𝑝𝐻 + 1,23 V, 𝒑𝜺 = − 𝒑𝑯 + 20,75
 за границу редукције
Е = −0,059 𝑝𝐻 + 0,0 V, 𝒑𝜺 = − 𝒑𝑯
Границе стабилности воде на површини Земље су
линеарне једначине облика
y = mx + b гдје је x = pH

 y = Eh,
m = - 0,059
b = E𝝝

или

 y = pƐ
m=1
b = pƐ𝝝
Означена поља приказују типичне вриједности Eh и pƐ у
различитим резервоарима хидросфере:
Процеси који доприносе деоксигенацији воде:
 кисеоник у води бива конзумиран биооксидацијом
азотног материјала:
𝑁𝐻4+ + 2𝑂2  2𝐻 + + 𝑁𝑂3− + 𝐻2 𝑂
 (био)хемијском оксидацијом хемијских редукционих
средстава:
4𝐹𝑒 2+ + 𝑂2 + 10 𝐻2 𝑂 4𝐹𝑒(𝑂𝐻)3 (𝑠) + 8𝐻 +
2𝑆𝑂32− + 2𝑂2  2𝑆𝑂42−
 уколико се вода ефикасно не реaерише,
турбуленцијама у плитком току, брзо губи кисеоник и
не може подржати више облике воденог живота.
 кисеоник се, осим у претходно наведеним процесима,
троши и за оксидацију загађујуће органске материје уз
помоћ микроорганизама
 степен потрошње кисеоника микробиолошки
посредованом оксидацијом загађивача у води назива
се биохемијска потрошња кисеоника или биолошка
потреба за кисеоником – БПК.
 овај параметар се одређује лабораторијски, мјерењем
количине кисеоника коју користе погодни водени
микроорганизми током петодневног периода – БПК5.
̶1