TEHNOLOŠKE

OPERACIJE

Predavanje 4
MEŠANJE

MEŠENJE
 MEŠANJE

 Mešanje je tehnološka operacija kojom se smanjuje koncentracijski

ili temperaturni gradijent, ili oba istovremeno.

 Medijum je savršeno pomešan ako se u beskonačno malom

volumenu smeše, komponente ravnomerno rasporede i imaju
jednake temperature.

Primena mešanja:
 Prehrambena industrija (za izradu smeša,
suspenzija, emulzija, rastvora, itd.)
 Farmaceutska industrija
Tečnost prilikom mešanja može strujati laminarno i turbulentno

 Brzine strujanja tečnosti tj. od vrednosti

Re-broja

 Geometrijske dimenzije suda

 Kod laminarnog strujanja beznačajan je

učinak mešanja

 Kod turbulentnog strujanja nastaju vrtlozi

(jedan sloj prelazi u drugi - zavisno od
stepena turbulencije) pri čemu nastaje
mešanje
 (Re < 50)

 Sa hidrodinamičkog gledišta, mešanje

je opticanje fluida oko lopatice mešalice

 Sa porastom brzine obrtaja lopatice, sile inercije rastu i poprimaju

vrlo velike vrednosti

 Granični sloj tečnosti se otkida sa površine lopatice,

zbog čega iza lopatice
nastaju vrtlozi

(Re > 50)

 Najveća brzina strujanja tečnosti je na rubovima lopatica

 Po Bernoulli-ju, pritisak na rubovima je manji nego u tečnosti koja se

nalazi ispred lopatice

 Razlika pritiska na strani nastrujavanja tečnosti na lopaticu i pritisak

na suprotnoj strani lopatice savladava se snagom koja se dovodi na
vratilo mešalice

 Snaga P za mešanje određuje se za poznate dimenzije dm i broj

obrtaja n mešalice, kao i za poznata fizička svojstva fluida
 Često se u tehnici mešanja, kao kriterijum sličnosti uzima Re-broj

 U Re-broj, osim poznatih fizičkih parametara, ulazi dm (prečnik

mešalice, lopatice, propelera, turbine) i w (obimna brzina)

'w dm   w   dm  n

Re 


2
 dm n  
Re 

2
dm  n  
Re   se izostavlja zbog pojednostavljenja

 White je eksperimentalno ustanovio da je prilikom mešanja strujanje
tečnosti laminarno za Re < 50, odnosno turbulentno za Re > 50

 Snaga mešanja:

5
P  K    'n  d m 3

K - konstanta
λ‛ - koeficijent trenja

Jednačina za snagu mešanja može imati sledeći oblik:

P  K  K 2   d m  n 3   W 
5

K K 2 - konstantna veličina za određeni tip mešalice

 White je ogledima dokazao da se pri mešanju lopatastim mešalicama
koje su ugrađene u sud bez odbojne pregrade, može grafički
prikazati zavisnost λ‛ od Re-broja
'  '  f Re
100

10

0,1
1 10 102 103 104 105 106 Re
Zavisnost λ’ od Re-broja

Na snagu mešanja utiču sledeći parametri:

 Prečnik suda da
 Visina tečnosti zt
 Visina lopatice, propelera ili turbine z
Pri turbulentnom kretanju i velikom Re-broju (Re > 104) koeficijent
trenja λ‛ je:
2,3
  0 ,14
'

Re

Pri turbulentnom kretanju koje se ređe susreće (Re < 104) koeficijent
trenja λ‛ je:

4,4
  0 ,22
'

Re

Pri laminarnom strujanju (Re < 50) koeficijent trenja λ‛ je:

70
  '

Re
Optimalni broj obrtaja se postiže onda kada je radijalna komponenta
brzine čestica jednaka ili veća od brzine taloženja

Optimalni broj obrtaja mešalice zavisi od:

 Svrhe mešanja

 Tipa mešalice

 Linearnih dimenzija mešalice

Optimalan broj obrtaja za pripremu suspenzija:
2 0 ,5 b
n d    dč   da 
Re  0 m  K 4  Ar      
 dm  dm 
 n0 - optimalan broj obrtaja
 dč - prečnik čestica
 K4 - konstanta koja zavisi od izrade mešalice (iz tablice)
 Ar - Arhimedov broj

Arhimedov broj:
3 2
g  d a  s  
Ar 
s
 da - prečnik aparature
 Δ - razlika gustina čvrste i tečne faze
 s, s - gustina i kinematski viskozitet dispergovanog sredstva
Optimalan broj obrtaja za pripremu emulzija:

2 0 ,185 d
n d    Re   da 
Re  0 m  K 4  Ar 0 ,315      
 We  dm 

 We - Weber-ov broj
 d - vrednosti u odgovarajućim tablicama
 TIPOVI MEŠALICA

Po obliku mešalice delimo na:

 Lopataste
 Propelerske
 Turbinske

Prema broju obrtaja:

 Sporohodne
 Brzohodne
TANGENCIONALNO STRUJANJE TEČNOSTI
(LOPATASTA MEŠALICA)
RADIJALNO STRUJANJE TEČNOSTI U SUDU
(TURBINSKA MEŠALICA)
AKSIJALNO STRUJANJE TEČNOSTI
(PROPELERNA MEŠALICA)
LOPATASTE MEŠALICE
 Najjednostavnije su one sa ravnim lopaticama
 Mešaju mali deo tečnosti u neposrednoj blizini lopatica
 Koriste se u sudu manje zapremine
 Imaju mali usisni učinak i neznatno aksijalno strujanje tečnosti

- Koriste se za tečnosti μ = do 1 Pa∙s

- Mogu biti postavljene pod uglom (suspenzije sa talogom)
 Za suspenzije koje kod grejanja ili hlađenja ostavljaju talog koriste se
okvirne mešalice
 Planetarne mešalice obrću se oko svoje ose, ali i zbog zupčastog
prenosa i oko ose aparata, a koriste se za sudove velike zapremine
 Trakaste mešalice koriste se za viskozne tečnosti. Lopatice taru o zid
suda i uklanjaju talog
TURBINSKE MEŠALICE

 Sastoje se od jednog ili više rotora (turbina) postavljenih na

vertikalnom vratilu

 Rotor obično ima 6-12 lopatica

 Za tečnosti manjeg viskoziteta koriste se rotori sa ravnim lopaticama,

a za ostale tečnosti koriste se turbinske mešalice koje pored rotora
imaju i usmerivač

 Ovde se tečnost usisava u rotor po osi kroz središnji otvor, a velikom

brzinom izlaze iz rotora po obodu, dok se centrifugalnom silom
potiskuje u kanal rotora
Smer strujanja se može podešavati od aksijalnog do radijalnog

Koriste se za:

 Tečnosti većeg viskoziteta

 Pri maloj visini tečnosti u sudu

 Za mešanje suspenzija sa čvrstim česticama većih dimenzija

 Za intenzivno mešanje velike zapremine tečnosti

PROPELERSKE MEŠALICE

 Propeler obično ima 3 lopatice

 Broj propelera zavisi od visine tečnosti

 Obično se postavljalju pod odredenim

uglom u odnosu na osu uređaja (radi
poboljšanja mešanja)

 Vijci mogu imati stalan ili promenjiv korak

 Za potpunije mešanje koristi se stalan vijak,

a promenjivi za intenzivno mešanje
MEŠANJE SIPKIH MATERIJALA

Čvrste čestice se takođe podvrgavaju mešanju (mlinarstvo, konditorska

ind., ind. dečje hrane, supa, drugih sušenih prehrambenih proizvoda,
pri proizvodnji stočne hrane, itd.).

Vrlo je teško izmešati čvrste materije ako se nalaze u finom praškastom

stanju. Problem je još veći ako je jedna komponenta u maloj količini.

Postoje diskontinuirani i kontinuirani uređaji.

PUŽNA MEŠALICA

Cilindrično konusna posuda u

kojoj se nalazi pužnica i dve
cevi.

Pužnica podiže sipku materiju

prema gore i vrši mešanje.
LOPATASTA MEŠALICA

Radi kontinuirano.

Sastoji se od bubnja
koji miruje.
Unutar bubnja rotira
poseban bubanj sa
aksijalnim lopaticama i
vratilo sa radijalnim
lopaticama, sa
različitim brojem
obrtaja.
KUPASTA MEŠALICA

Za mešanje malih količina

praškastih materijala u
veliku količinu praškastih
materijala (vitaminizacija
brašna).

Sastoji se od kupastog suda

u kome se obrće pužnica
oko svoje ose i istovremeno
oko ose kupastog suda.

Radi diskontinualno.
 MEŠANJE TEČNOSTI I GASA

 Kod fermentacije se često u kominu ubacuje vazduh

 Vazduh se najčešće uvodi kroz mešalicu usled stvaranja podpritiska

iza lopatica, izazvanog obrtanjem mešalice

 Snaga koja se troši za mešanje tečnosti i gasa skoro je jednaka snazi

koja se troši za mešanje same tečnosti

Srednji prečnih mehurića d koji nastaje kod mešanja zavisi od:

 broja obrtaja mešalice n

 linearnih dimenzija mešalice
 dinamičkog viskoziteta tečnosti i gasa μ
 gustine 
 površinskog napona tečnosti 
 Uređaj za raspršivanje gasa

Mešanje tečnosti se može vršiti i ubacivanjem sitnih mehurića gasa

(vazduha) ili pare

Takvo mešanje se zove barbotiranje, a uređaji barboteri

Aeracija
 MEŠENJE

 Mešenje je tehnološka operacija

kojom se plastični (testasti)
materijali homogeniziraju tj. dovode
u određeno fizičko stanje

 Primena u: prehrambenoj i
fermentativnoj industriji (ind. hleba,
testa, konditorskoj ind., ind. mesa,
ind. konzerviranja prehrambenih
proizvoda)

 Lopatice mesilice istiskuju testo i

dovode ga u savijanje izvesnom
brzinom Šema razdelne površine među
slojevima koji se kreću
različitom brzinom
OBLICI RADNIH ORGANA MESILICE
Pri tome lopatice mesilice savladavaju:

 silu potiskivanja testa

 silu razaranja testa

 silu trenja istiskivanog volumena testa o nepokretni deo testa

 silu trenja testa o bočne površine lopatice i suda u kome se mesi

Zapremina testa koja se mešanjem dovodi u kretanje, a takođe snaga

koju treba dovesti na vratilo mesilice, zavisi od stanja testa
UREĐAJI ZA MEŠENJE
 Kontinuirani
 Diskontinuirani

Radni element može biti:

 U obliku njihajuće poluge (vertikalnog ili horizontalnog vratila sa

lopaticama različitog oblika)
 Dve lopatice u obliku slova Z koje obrću jedna u odnosu na drugu
 U obliku pužnice
 Vertikalno vratilo sa lopaticom koja se savija planetarno
 Brzohodni
 Sporohodni
POLUŽNA MESILICA

Koristi se u pekarama

 Radni element je u obliku

poluge koja se složeno kreće

 Rade na principu udaranja u

testo radnim elementom
čime se testo i zagreva pa je
potrebno hladiti plašt
mesilice
FLUIDIZACIJA
Razlikuju se tri osnovna hidromehanička stanja fluid-čvrste čestice:

 Taloženje
 Fluidizacija
 Transport fluidom

Taloženje
predstavlja kretanje materijala kroz sredinu koja miruje

Fluidizacija sipkavih materijala

hidromehaničko stanje fluid-čvste čestice koje se ostvaruje za vreme
strujanja fluida kroz prostor između čestica materijala koji miruje

Transport fluidom
kretanje sistema fluid-čvrste čestice
 Δp

O
I
H0
Ψ0
A

wf1
B
Pneumatsko

II
korito

H > H0
Ψ > Ψ0
C

wf2
Fluid - lift
D

III
Dva koraka napred – jedan korak nazad
E

IV
Leteći pneumatski transport
ck = const.

ck = 0
F
G

wf
wf
z

H0
H
 Određivanje pada pritiska za vreme fluidizacije
Carman-Kozeny-eva jednačina
za laminarno strujanje fluida kroz nepokretan porozan sloj
p
 180 
1   0   w
2


H0 0
3
d p2

H0 - visina nepokretnog sloja

Ψ0 - poroznost nepokretnog sloja
dp - prečnik kuglica
μ - dinamički viskozitet fluida
w - brzina fluida koju bi imao kada bi proticao kroz praznu kolonu,
 
prečnika D, istim protokom V :
4 V
w  2
D 
Strujanje je laminarno kada je Re 1  w  d p < 5
 
1  0 1  0 
Burke-Plummer-ova jednačina
za turbulentno strujanje fluida kroz nepokretan porozan sloj

p 1   0  w 2
 1,75  
H0 0
3
dp

Re
Strujanje je turbulentno kada je > 2000
1  0
Ergun-ova jednačina
za preobražajni režim strujanja fluida kroz nepokretan porozan sloj

p
 150 
1  0 
2
 w
 2  1,75 
1   0  w 2

H0 0
3
dp 0
3
dp

Re
Preobražajni režim je za 5 < < 2000
1  0
Minimalna brzina fluidizacije w mf
u trenutku dostizanja minimalne brzine fluidizacije pad pritiska se može
odrediti iz jednačine:
p   p     1   0   g  H 0
U zavisnosti od režima strujanja leva strana jednakosti će imati
drugačiji oblik, s tim što će u njima umesto w, figurirati w mf

Za izračunavanje pada pritiska kroz pokretan (fluidizovan) sloj koristi se

p   p     1     g  H
jednačina:

, H - poroznost, odnosno visina pokretnog sloja

Poroznost pokretnog sloja:

H0
 1  1   0 
H
 VAŽNO !!!
Mešanje je tehnološka operacija kojom se smanjuje koncentracijski ili
temperaturni gradijent, ili oba istovremeno.

Tečnost prilikom mešanja može strujati laminarno i turbulentno

Tečnost prilikom mešanja može strujati tangencijalno, radijalno i

aksijalno

Optimalni broj obrtaja se postiže onda kada je radijalna komponenta

brzine čestica jednaka ili veća od brzine taloženja.
Mešanje tečnosti se može vršiti i ubacivanjem sitnih mehurića gasa
(vazduha) ili pare

Takvo mešanje se zove barbotiranje, a uređaji barboteri

Mešenje je tehnološka operacija kojom se plastični (testasti) materijali

homogeniziraju tj. dovode u određeno fizičko stanje.

Fluidizacija sipkavih materijala podrazumeva hidromehaničko

stanje fluid-čvste čestice koje se ostvaruje za vreme strujanja fluida
kroz prostor između čestica materijala koji miruje.