DNEVNIK RADA

Eksperimentalnih vebi iz Tehnolokih

operacija I

Profesor: Dr Milan Sovilj

Asistent: Milenko Toki
Student: Milica Cikua
Broj indeksa: 6/07-p

Veba br. 1, grupa XIII

Dinamika fluida
Eksperimentalni postupak:
Eksperimentlano ispitivanje hidraulikih otpora se vri na specijalnoj aparaturi
kroz koju se ostvaruje transport fluida pri stacionarnim uslovima. Aparatura se sastoji iz
etiri rezervoara, cetrifugalne pumpe i sistema cevi u koje su ugraeni elememnti ije
mesne otpore treba odrediti.

Rad se zapoinje ukljuivanjem centrifugalne pumpe. Kada se rezervoari R1 i R2 napune

ventilima Z1 i Z2 se podesava odgovarajui protok kroz donju ili gornju granu.
Uspostavljen protok definisan je visinom nivoa tenosti u Tompson-ovom prelivniku, a
oitava se za datu visinu iz badarene tabele. Nakon uspostavljanja stacionarnog toka,
pristupa se merenju visina nivoa tenosti u odgovarajuim piezometarskim cevima,
zavisno od dobijenog zadatka. Za svaki odabrani element cevovoda neophodno je mernja
ponoviti tri puta a proraun vriti sa srednjim vrednostima.

Zadatak I podaci:
a.) Odrediti koeficijent poduznog trenja na delu cevovoda izmedju mernih
mesta:
1. 6 i 7
2. 10 i 11
b.) Odrediti koeficijent mesnog otpora sledecih elemenata:
1.) Ventila, merenjem pada pritiska izmedju mernih mesta 2 i 3
2.) Ulaza u rezervoar, merenjem pada pritiska izmedju mernih mesta 8
i9
3.) Izlaza iz sire u uzu cev, merenjem pada pritiska izmedju mernih
mesta 5 i 6
4.) Ulaz iz uze u siru cev, merenjem pada pritiska izmedju mernih
mesta 7 i 8
c.) Odrediti konstantu venturi cevi
Merenja pod A, B i C vrsiti za dva razlicita protoka vode

Karakteristike mree:
Duina cevi:
L

6 7

10 11

0.70m
1.00m

0.65m

0.65m

5 6
7 8

Prenik cevi:
D=0,05m
d=0,025m

Relativna hrapavost:

0.8 10

Karakteristike tenosti:

Gustina:
=998kg/m
Viskozitet:
=0,00105Pas

Rezultati eksperimenta:
Eksperimentalni podaci: Visina nivoa u Tompson-ovom prelivniku I visina
nivoa u piezometarskim cevima pri protoku 1:
h=Ho-Ht=138mm-95mm=43mm

Vs=0,5635dm3/s
Proto
k
(dm3/
s)

Nivo(c
m)

0,56
35

h1
h2
h3

Merna mesta
2

10

11

18

292,
4

293

291

270

271

292,
9

291,
8

276

272

211
,3

270,
5

21
0

19
5

17
3

272

272

292,
9

291,
8

211
,6

270,
5

21
5

20
0

16
7

211
,6

270,
6

22
0

20
8

17
0

292,
93

291,
53

211
,5

270,
53

21
5

20
1

17
0

292,
2
292,
2

hsr

292,
27

272,
66

271,
66

Eksperimentalni podaci: visine nivoa u Tompson-ovom prelivniku i visine

nivoa u piezometarskim prelivnicima pri protoku 2.
h=Ho-Ht=138mm-115mm=23mm

Vs=0,1179dm3/s
Proto
k

Niv
o

[l/s]

[cm
]

0,11
79

Merna mesta
2

10

11

18

h1
h2

281,
9

281,
7

272,
5

271,
5

271,
2

211,
5

264

197,
5

101

17
4

h3

282,
2

282

272,
5

271,
8

271,
3

211,
5

272,
7

271,
8

271,
3

211,
5

272,
5

271,
6

271,
3

211,
5

282

282,
2

hsr

282,
1

281,
9

Rezultati merenja:

263
263

198

101,
5

198

101

16
8
17
1

263,
33

197,
83

101,
16

17
1

a) Poduno trenje izmeu mernih mesta

1) 6 i 7
L

6 7

0.70m

d=0.025m
Pri datom protoku 1:
-Brzina tenosti
W=4Vs/d=1,148m/s
-Koeficijent podunog trenja:
=2gdh/wL(6,7)

h=0,01m

=0,005
Reynolds-ov kriterijum:
Re=wd/=27278,67
-Relativna hrapavost cevi
n=/d=0,032
-Teorijska vrednost koeficijenta podunog trenja oitanog sa dijagrama
na strani 11.3
t=0,067
W [m/s]

h [m]

Re

1,148

0,01

0,005

0,067

27278,67

Pri protoku 2:

-Brzina tenosti
W=4Vs/d=0,24m/s

-Koeficijent podunog trenja:

=2gdh/wL(6,7)

h=0,003m

=0,036

-Reynolds-ov kriterijum
Re=wd/=5702,86

-Relativna hrapavost cevi

n=/d=0,032

-Teorijska vrednost koeficijenta podunog trenja oitanog sa dijagrama

na strani 11.3
t=0,068
W [m/s]

h [m]

Re

0,24

0,003

0,036

0,068

5702,86

2) 10 i 11
L(10,11)=1m
D=0,05m
Pri datom protoku 1:
-Brzina tenosti
W=4Vs/d=0,29m/s

-Koeficijent podunog trenja:

=2gdh/wL(10,11)

h=0,14m

=1,63

-Reynolds-ov kriterijum
Re=wd/=13781,9

-Relativna hrapavost cevi

n=/d=0,016

Teorijska vrednost koeficijenta podunog trenja oitanog sa dijagrama

na strani 11.3
t=0,058

W [m/s]

h [m]

Re

2,86

0,14

1,63

0,058

13781,9

Pri protoku 2:

-Brzina tenosti
W=4Vs/d=0,06m/s

-Koeficijent podunog trenja:

=2gdh/wL(10,11)
=264,325

h=0,97m

-Reynolds-ov kriterijum
Re=wd/=2851,43

-Relativna hrapavost cevi

n=/d=0,016

-Teorijska vrednost koeficijenta podunog trenja oitanog sa dijagrama

na strani 11.3
t=0,06
W [m/s]

h [m]

Re

5,69

0,97

264,325

0,06

2851,43

2.) Ventila, merenjem pada pritiska izmedju mernih mesta 2 i 3:

Pri protoku 1:
=2gdh/wL(2,3)
L=0,6m
h=0,0066m

=0,128
-Reynolds-ov kriterijum
Re=wd/=13781,9
-Relativna hrapavost cevi
n=/d=0,016
-Teorijska vrednost koeficijenta podunog trenja oitanog sa dijagrama
na strani 11.3

t=0,058
W [m/s]

h [m]

Re

0,29

0,0066

0,128

0,058

13781,9

=2gh/w2-l/d
=0,0037
t =0,9037
Pri protoku 2:
=2gdh/wL(2,3)
L=0,6m
h=0,002m
=0,545
-Reynolds-ov kriterijum
Re=wd/=2851,43
-Relativna hrapavost cevi
n=/d=0,016
-Teorijska vrednost koeficijenta podunog trenja oitanog sa dijagrama
na strani 11.3
t=0,062
W [m/s]

h [m]

Re

0,06

0,002

0,545

0,062

2851,43

=2gh/w2-l/d
=4,36
t =10,156
3.) Ulaz u rezervoar, merenjem pada pritiska izmedju mernih mesta 8 i 9:

Pri protoku 1:

=2gdh/wL(2,3)
L=0,41m
h=0,59

=1,99
-Reynolds-ov kriterijum
Re=wd/=13781,9
-Relativna hrapavost cevi
n=/d=0,016
-Teorijska vrednost koeficijenta podunog trenja oitanog sa dijagrama
na strani 11.3
t=0,058

W [m/s]

h [m]

Re

0,29

0,59

1,99

0,058

13781,9

=2gh/w2-l/d+1
=122,322
t =136,16

Pri protoku 2:
=2gdh/wL(2,3)
L=0,41m
h=0,52m
=345,6
-Reynolds-ov kriterijum

Re=wd/=2851,43
-Relativna hrapavost cevi
n=/d=0,016
-Teorijska vrednost koeficijenta podunog trenja oitanog sa dijagrama
na strani 11.3
t=0,062
W [m/s]

h [m]

Re

0,06

0,52

345,6

0,062

2851,43

=2gh/w2-l/d+1
=-0,92
t =2832,5
5.) Izlaz iz sire u uzu cev, merenjem pada pritiska izmedju mernih
mesta 5 i 6:
L=0,65m
D=0,05
Pri protoku 1:
h=0,18m
Ws=0,29m/s
Wu=1,148m/s
Ls=0,25m
Lu=0,4m
s =8,39
u =0,167
=2,68
st =0,058
ut=0,067

t =3,74

=(h-(Ws2/2g)s(Ls/ds)+(Wu2/2g)u(Lu/du))/(Wu2/2g)

Pri protoku 2:
h=0,9m
Ws=0,06m/s
Wu=0,24m/s
Ls=0,25m
Lu=0,4m
s =981
u =19,16
=306,89
st =0,06
ut=0,068
t =311,4
6.) Ulaz iz uze u siru cev, merenjem pada pritiska izmedju mernih
mesta 7 i 8:
=(h+(Wu2/2g)(1-ulu/du)-(Ws2/2g)(1+sls/ds) /(Wu2/2g)

lu=0,25m
ls=0,4m
du=0,25m
ds=0,05m
Pri protoku 1:
Ws=0,29m/s

Wu=1,148m/s
h=0,6m
s =17,5 st =0,058
u =0,89 ut =0,067
=-8,07
t =9,18
Pri protoku 2:
Ws=0,06m/s
Wu=0,24m/s
h=0,59m
s =401,9 st =0,06
u =20,1 ut=0,068
=-199,6
t =20,66

Veba br.2, grupa XIII

TRANSPORT FLUIDA

Eksperimentalni postupak:
Eksperimentalno ispitivanje tj. odreivanje karakteristike crpke se vri na
aparaturi za hidrodinamika ispitivanja. Odreivanja se vre pri konstantnom
broju obrtaja crpke, pa je radnu visinu crpke mogue menjati putem
promene otpora mree tj. promenom protoka fluida.
Postupak merenja se sastoji u tome da se za nekoliko razliitih protoka
oitavaju vrednosti razlika nivoa manometarskse tenosti u ivinim
manometrima vezanim neposredno ispred i iza centrifugalne crpke.
Istovremeno se oitavaju vrednosti jaine struje na ampermetrima, kao i
napon struje na voltmetru, koji su vezani za elektromotor crpke. Protok vode
se odreuje iz badarene tablice na osnovu visine nivoa odreene na
Tompson-ovom prelivniku.

Aparatura:
Z6

R1

Z5

R2

Z7

Z4

10

21

Z1

11

R
3

II

Z3
I

20

Z2

1
9

18

1
7
1
2

R4
16

15

14

13

Radni zadatak:
Odrediti karakteristike centrifugalne crpke ukljuene u cevovod aparature za
hidrodinamika ispitivanja.
Gustina manometarske tenosti (iva)
m=13600 kg/m3
Gustina fluida(voda)
=1000 kg/m3

Visinska razlika mernih mesta ispred i iza centrifugalne crpke

z = 0,75 m
Podatak sa elektromotora
cos = 0,82
Visina nivoa tenosti u Tompsonovom prelivniku: h=Ho-Ht=138-Ht
Vs se oita iz Tabele 1.(str.1.15. u Praktikumu) na osnovu h
Ht(mm) h(mm)

Vs(m3/s)

h2[mm] I1
h1[mm]
(A)

I2
(A)

I3
(A)

Isr (A)

2,5 2,45 2,48 2,476667

U(V)

86,3

51,7

0,00090

148

144

230

88,5

49,5

0,00082

136

133 2,48

2,4

2,4 2,426667

230

90

48

0,00074

142

131 2,38

2,4 2,38 2,386667

230

92,8

45,2

0,00063

133

122 2,38 2,34 2,33

103,2

34,8

0,00033

178

106,2

31,8

0,00026

129

2,35

230

129

2,4 2,31 2,35 2,353333

230

100

2,3 2,28

230

2,3 2,293333

Radna visina centrifugalne crpke:

H=z+(h1+h2)*m/
Snaga centrifugalne crpke:
Ne=U*I*cos/1000
Koeficijent korisnog dejstva centrifugalne crpke:
=Vs*H*g* /(1000*Ne)

Br.merenja

H(m)

Ne(kW)

1.

4,7212

0,467099

0,089239

2.

4,4084

0,457669

0,077484

3.

4,4628

0,450125

0,070982

4.

4,218

0,44321

0,058901

5.

4,9252

0,443839

0,035924

6.

3,8644

0,432523

0,022788

Zakljuak:
Karekteristike crpke nam omoguuju da odredimo da li odreena crpka
odgovara naim potrebama i zahtevima procesa.

Veba br.3, grupa XIII

TALOENJE
Eksperimentalni postupak:
Taloenje je tehnoloka operacija pomou koje se vrste estice izdvajaju iz
suspenzije usled sile tee. Izdvajaju se vrste estice samo ako su dovoljno
velike i imaju dovoljno veliku brzinu taloenja. Brzina taloenja estica je
brzina ustaljenog kretanja oblaka estica u fluidnoj sredini koja miruje u
polju Zemljine tee. Ta brzina zavisi od krupnoe i oblika estica, od
hrapavosti njihove povrine i fizikih svojstava fluida, kao i od broja estica
koje se istovremeno taloe u vidu oblaka. Odreivanje brzine stenjenog
taloenja poinje izraunavanjem brzine taloenja jedne jedine kuglice u
beskonanoj fluidnoj sredini (slobodno taloenje).

Aparatura (kolona) za taloenje vrstih estica

Eksperimentalno ispitivanje se vri na prostoj aparaturi koju ini jedna

uspravno postavljena staklena cev sa dnom suenim u konus. Nakon to im
se izmere prenici kuglice se putaju da padaju kroj kolonu koja je ispunjena
viskoznijom tenou. Meri se vreme se taloenja kuglica izmeu dve crtice.
Merenje se ponavlja za svaku kuglicu 4 puta.

Zadatak i podaci:

1.

2.

Izmeriti temperaturu tenosti i iz tablica ili nomograma odrediti joj

gustinu i dinamiku viskoznost.
Izabrati pet kuglica, obeleiti ih i izmeriti im prenik; ako je kuglica
elipsoidnog oblika prenik joj se rauna po izrazu: de = (dmin*dmax)0,5
Odrediti vreme taloenja svake kuglice.
Odreivanje vremena taloenja ponoviti jo 4 puta.
Na osnovu eksperimentalnih podataka odrediti konstante k i m u
jednaini: Re = k*Arm
(Logaritmovati ovu jednainu, nacrtati grafik logRe = f(logAr) i kroz
dobijene take provui pravu i odrediti joj nagib i odseak).
Na osnovu jednaine:
Re

4Ar
3

izraunati koeficijent otpora.

3.

Izraunati brzinu taloenja na osnovu postupka datog na raunskim

vebama ( Proveru koriene teorijske jednaine izvriti preko R e
broja).
4.
Izraunati brzinu taloenja na osnovu predvianja Hartmana i sar.
Uporediti slaganje eksperimentalnih i raunskih podataka.

Gustina staklene kuglice.....................................s = 2 500 [kg/m3]

Gustina eline kuglice....................................... = 7 850 [kg/m3]
Duina kolone.....................................................l = 1 [m]
Temperatura tenosti (glicerina).........................T = 19,420 [0C]
Prenik kuglice...................................................d [mm]
Zemljino ubrzanje...............................................g=9,81 [m/s]
Brzina taloenja...................................................w [m/s]
Koeficijen otpora................................................. [1]
Dinamika viskoznost fluida............................... [Pa

Gustina glicerina u zavisnosti od

temperature na p=101325 Pa
T (oC)

(kg/m3)

1267

20

1259

40

1250

=(T)...=1259 kg/m

Dinamika viskoznost glicerina u

zavisnosti od temperature na
p=101325 Pa
T (oC)

(cP)

0
10
15
20
25

12110
3950
2330
1490
954

cP=10-3 Pas
=14,9 Pas

1. Odreivanje konstanti k i m na osnovu eksperimentalnih podataka:

Re

k Ar

log ( Re)

log ( k) m log ( Ar)

Eksperimentalni podaci:
Merenjem je ustanovljeno da se radi o sfernim kuglicama, u tabeli su date
srednje vrednosti prenika (d) kao i srednje vrednosti vremena potrebnog da
se pree duina puta l=1m.
elicna

braon

narandasta staklena

d [m]

0,004

0,004

0,005

0,006

t [s]

7,125

81,75

21,82

15,95

0,14

0,0122

0,0458

0,0626

w [m/s]

Rejnoldsov kriterijum:
kriterijum:

Re

Arhimedov

dw

Ar

x d3 g

Na osnovu eksperimentalnih podataka:

Re

Ar

logRe

logAr

O,485

2,523

-0,32

0,40

0,0422

0,47

-1,37

-0,322

0,197

0,915

-0,70

-0,038

0,323

1,56

-0,49

0,19

log(Re)=log(k)+m*log(Ar) odnosno log(Re)= m*log(Ar) +log(k)

pa je m nagib krive koji iznosi 1,4314,
a log(k) je odseak koji iznosi -0,8023, pa je samo k=0,157

2. Raunanje koeficijenta otpora iz jednaine:

Re

4Ar
3

Sledi da je:

4Ar
3Re

Re

Ar

O,485

2,523

14,30

0,0422

0,47

350,80

0,197

0,915

31,34

0,323

1,56

19,9

3. Raunanje brzine taloenja kuglica na osnovu teorijske jednaine:

4 x g d
3

Sledi izraz za wt:

wt

4 x g d
3

[kg/m]]

d[m]

wt[m/s]

0,0041

14,30

0,1401

0,0041

350,80

0,0122

[kg/m]

7850

2500

2500

0,0051

6,69

0,0458

2500

0,0061

19,9

0,0628

1259

Provera preko Re:

Re

dw

= 1259 kg/m
=1,490 Pas
wt[m/s]

d[m]

Re na osnovu wt

0,1401

0,0041

0,485

0,0122

0,0041

0,0422

0,0458

0,0051

0,197

0,0628

0,0061

0,323

3. Raunanje brzine na osnovu predvianja Hartmana i saradnika

Brzina taloenja se odreuje reavanjem jednaine:

logRe

P( A ) logR ( A )

Gde su:
P( A )

[ ( 0.0017795A 0 0573)A 1.0315]A 1.26222

R( A )

0 99947 0.01853 sin ( 1.848A 3.14)

A=logAr

Ar

A=logAr

P(A)

R(A)

logR(A)

Re

w na
osn. Re
[m/s]

2,523

0,402

-0,857

0,987

-0,00527 0,137

0,04

0,47

-0,328

-1,607

1,01

0,004321 0,025

0,00721

0,915

-0,038

-0,302

1.001

0,000330 0,005

0,012

1,56

0,19

-1,065

0,933

0,003064 0,085

0,017

4.Poreenje eksperimentalnih i raunskih podataka

2

4 x g d

3
Jednaina
daje rezultate saglasne sa eksperimentalnim
podacima, dok se korienjem jednaine Hartmana i sar. javljaju izvesna
odstupanja.

Veba br. 4, grupa XXIII

Filtracija

Filtracija je operacija kojom se vrste estice razdvajaju od fluida prolaskom

kroz filtracioni medijum na kojem se zadravaju. Pod filtracijom u uem
smislu se podrazumeva razdvajanje vrstih estica od tenosti.
Tokom izvoenja filtracije pogaa koja se stvara od vrstih estica i sama
zadrava estice i poveava otpor za prolaz fluida pri emu se smanjuje
protok filtrata. U praksi, filtracija se moe vriti pri stalanoj razlici pritisaka
ili pri stalnoj brzini proticanja.

Komorna filtar presa

U vebi se eksperimentalno ispitivanje vri na komornoj filtar presi, pri

konstantnoj razlici pritisaka to znai da brzina filtracije postepeno opada
tokom procesa.
Osnovna jednaina filtracije kada je promena pritiska konstantna:

dV

pA

Ad

G V Ve

ima reenje
2

pA

Ve V

odnosno,
2

p A

V 2Ve V

Gde su:
A- filtraciona povrina [m]
p- konstantna razlika pritisaka [Pa]
G- maseni udeo vrste faze u suspenziji [kg/m3]
m- mrtvo vreme [s]
-dinamika viskoznost filtrata [Pas]

Ako napisemo recipronu vrednost osn.jedn. filtracije, i zamenimo

diferencijale konanim vrednostima, dobijamo sl. izraz:

G
p A

Tako da je

G
p A

V
2 e

pA

m6

C1

Ve

C2 m

Vidi se linearna zavisnost /V od V, pa se moe zapisati

C1

C2
C1

Zadatak i tok rada

Potrebno je izvriti filtraciju suspenzije vode i gline da bi se dobila
zapremina filtrata. Filtraciju treba izvesti pri konstantnoj razlici pritisaka.
topericom se meri kumulativno vreme potrebno za dobijanje po 1dm 3
filtrata sve dok se ne sakupi zadata koliina filtrata.
Na osnovu merenja potrebno je:
1. odrediti grafikim putem vrednosti specifinog otpora pogae () i
ekvivalentne zapremine filtrata (Ve) za laboratorijsku komornu
filter presu pri zadatim uslovima filtracije.
2. Grafiki prikazati zavisnost zapremine sakupljenog filtrata (V) od
vremena filtracije () i sa dobijenog grafika oitati optimalno
vreme trajanja filtracije(opt)

Dobijeni podaci:

V=
const
[m3]

[s]

[s]

/V

ukupno
[s]

[m3]

[s/m3]

1.

0,001

173

2.

0,001

0,001

7,1

7,1

7100

180,1

3.

0,001

0,002

15,3

8,2

8200

188,3

4.

0,001

0,003

22,9

7,6

7600

195,9

5.

0,001

0,004

32,8

9,9

9900

205,8

6.

0,001

0,005

44,2

11,4

11400 217,2

7.

0,001

0,006

58,6

14,4

14400 231,6

8.

0,001

0,007

74,8

16,2

16200 247,8

9.

0,001

0,008

96,1

21,3

21300 269,1

10.

0,001

0,009

118,4

22,3

22300 291,4

11.

0,001

0,01

150

31,6

31600 323

A = 0.136 m2
p = 50000 Pa
gs = 0.17
m = 173s
= 0.001 Pas

Za date i izraunate vrednosti, crta se grafik /V=f(V)

Iz nagiba pravca odreuje se vrednost 1/C1, a iz odseka vrednost C2/C1

1/C1 = 3*106 s/m6 pa je C1 = 3,33*10-7 m6/s
C2/C1=918,18 s/m2 pa je C2=3,057*10-4 m3
G(kg/m3) -odnos mase vrste faze i zapremine tenosti (vode, f = 1000
kg/m3) u suspenziji rauna se:
G = gsf / (1-gs)
G = 0,17*1000/(1-0,17)
G=204,82 kg/m3
Specifini otpor pogae se rauna:
= pA2/C1G
= 1,356*109 m/kg

Ekvivalentna zapremina Ve predstavlja koeficijent C2=Ve

Ve=3,057*10-4 m3

Ukupno vreme filtracije ukupno = + m

V =0,015m
opt
t

opt

=320 s

Veba br.5, grupa XXIII

Fluidizacija
Uvod:
Procesi u hemijskoj tehnologiji se u fluidizovanom sloju znatno ubrzavaju.

Ako se kroz nepokretan sloj vrstih estica, koje lee na nekoj reetki,
odozdo uvodi fluid i pritom se postepeno poveava protok fluida, tada e se
pri nekoj brzini fluida, tzv. minimalnoj brzini fluidizacije ceo sloj prevesti
u fluidizovano stanje.
Eksperimentalni postupak:
Eksperimentalno ispitivanje se vri na aparaturi koja se sastoji od jedne
staklene uspravno postavljene cevi sa sta klenom reetkom pri dnu cevi i dve
piezometarske cevi na dnu i vrhu cevi. Tenost se uvodi odozdo.
Nakon provere nivoa tenosti u piezometarskim cevima pri nultom protoku
(treba da bude jednak), protok tenosti kroz kolonu se postepeno poveava.
Prvo merenje se vri sa praznom kolonom a drugo merenje sa kolonom
napunjenom slojem estica. U prvom merenju se pri svakom protoku, koji se
meri rotametrom, oitavaju vrednosti u piezometarskim cevima. U drugom
merenju se pored toga meri i visina nepokretnog ili fluidizovanog sloja.

Radni zadatak:
Za protoke vode od 0.5 lit/min do 5 lit/min sa korakom od 0.5 izmeriti pad
pritiska i visinu sloja ita
Na osnovu eksperimentalnih podataka potrebno je uraditi sledee:
1. Odrediti koeficijent podunog trenja i koeficijent mesnog otpora
staklene reetke i uporediti ih.
2. Odrediti grafikim i raunskim postupkom minimalnu brzinu
fluidizacije i prodiskutovati slaganje ovih rezultata.
3. Uporediti slaganje eksperimentalno izmerenih padova pritiska u
nepokretnom i fluidizovanom sloju sa odgovarajuim raunskim
podacima (Ergunova jednaina). Grafiki prikazati zavisnost P =
f(w) dobijenu eksperimentalnim putem
4. Uporediti slaganje eksperimentalno odreene poroznosti sloja i
poroznosti izraunate na osnovu jednaine Pavlova i sar. Grafiki
prikazati zavisnost = f (w) dobijenu eksperimentalnim putem.
Podaci:

Ekvivalentni prenik zrna:

ds = 3,9 mm

Gustina zrna:

s = 1320 kg/m3

Masa psenice:

ms = 0.158 kg

Temperatura tenosti:

tH2O = 160C

Gustina tenosti:

H2O = 999.1 kg/m3 H2O = 0,00114 Pas

*Karakteristike kolone:
Unutranji prenik:
D = 48 mm=0.048m
Duina:
l = 830mm=0.83m

Vs(l/mi
n)

h1(c
m)

h2(c
m)

Hfs(c
m)

w(m/s)

Re(-)

(-)

m(-)

0.5

0.2

0.4

18 0.00460 15.7611 4.06062 1908.41

8
3
3
7

0.4

18 0.00921 31.5222 2.03031 1185.25

5
6
2
8

1.5

0.5

2.8

18 0.01382 47.2833 1.35354 1406.30

3
8
1
5

0.7

3.5

18

3.6

18 0.02303 78.8056 0.81212 677.427

8
4
5
2

1.4

3.9

18.5 0.02764 94.5667 0.67677 536.283

5
7
1
3

3.5

1.4

4.5

21 0.03225 110.327 0.58008 432.951

3
9
9
3

2.8

5.6

22

4.5

4.5

6.5

23.5 0.04146 141.850

531.522
8
1 0.45118
7

5.9

7.7

25.5 0.04607 157.611 0.40606 542.037

5
3
2
5

4.5

3.6

6.5

22.5 0.04146 141.850

480.178
8
1 0.45118
3

3.6

5.2

21

3.5

2.2

4.4

20 0.03225 110.327 0.58008 384.88

3
9
9

1.5

4.1

18.5 0.02764 94.5667 0.67677 397.5

5
7
1

2.5

1.2

3.1

18.5 0.02303 78.8056 0.81212 391.2

8
4
5

0.6

2.5

18.3

1.5

0.5

0.9

2.5

63.0445 1.01515 996.966

0.01843
1
6
5

0.50757 498.483
0.03686 126.089
8
2

0.50757 384.52
0.03686 126.089
8

63.0445 1.01515 326.96

0.01843
1
6

18 0.01382 47.2833 1.35354 484.48

3
8
1

0.3

0.8

18 0.00921 31.5222 2.03031 656.15

5
6
2

0.5

0.2

0.3

18 0.00460 15.7611 4.06062 1776.1

8
3
3

w=4Vs/(*D2)
Re= w*D*/
=64/Re
m=(2*g*h/w2)- *l/D

Pad pritiska u praznoj koloni (bez ita):

P=h**g=(h1-h2)**g

Poroznost sloja se rauna na osnovu jednaine:

=1-(ms/s)/(D2**Hfs/4)

Pad pritiska u nepokretnom sloju se rauna na osnovu Ergunove jednaine:

Pt=(Hfs**w2*(1-)/ds2)*((150*(1-)/Re)+1.75)

Pad pritiska u fluidizovanom sloju se rauna na osnovu jednaine:

Pt =Hfs*(1- )*(s-)*g

**Do fluidizacije sloja ita je dolo kad je protok fluida dostigao vrednost
2.5 l/min.

Vs(l/min) Ppr(Pa)

Ppu(Pa) Hfs(cm)

(-)

Pt(Pa)

Ps=PpuPpr

0.5

19.60234 39.20468

18

0.63233 0.605163

19.60234

39.20468 98.01171

18

0.63233 0.403458

58.80703

1.5

49.00586 274.4328

18

0.63233 0.336224

225.4269

343.041

18

0.63233 0.302606

274.4328

2.5

98.01171 352.8422

18

0.63233 0.282436

254.8304

137.2164 382.2457

18.5 0.642267 136.742

245.0293

3.5

137.2164 441.0527

21 0.684854 138.996

303.8363

274.4328 548.8656

22 0.699179 165.1104

274.4328

4.5

441.0527 637.0761

23.5

0.71838 179.4132

196.0234

578.2691 754.6902

25.5 0.740468 195.8662

176.4211

4.5

352.8422 637.0761

22.5 0.705864 187.3872

284.234

352.8422 509.6609

21 0.684854 160.6176

156.8187

3.5

215.6258 431.2515

20 0.669097 142.7025

215.6258

147.0176

401.848

18.5 0.642267 143.7544

254.8304

2.5

117.6141 303.8363

18.5 0.642267 108.6923

186.2222

58.80703 245.0293

18.3 0.638357 88.6131

186.2222

1.5

49.00586 88.21054

18

0.63233 32.43239

39.20468

29.40351 78.40937

18

0.63233 28.82879

49.00586

0.5

19.60234 29.40351

18

0.63233 10.8108

9.801171

68.6082

Brzina oitana sa grafika

Minimalna brzina fluidizacije iz jednaine Pavlova i sar.:

Ar=ds*(s-)**g/2

Remf=Ar/(1400+5.22*Ar0.5)
Wmf=Remf*/ds*
Ar=143559.4~1.4*105
Remf =41.75
Wmf=0.0122 m/s

Odreivanje poroznosti fluidizovanog sloja:

Poroznost na osnovu Pavlova i sar:
=((18Re+0.36Re2)/Ar)0.21
Poroznost na osnovu formule dobijene na vebama:
=1-(ms/s)/(D2**Hfs/4)

Vs(l/min)

teorijsko

raunsko

0.5

0.37

0.567447

1.0

0.37

0.567447

1.5

0.38

0.570256

2.0

0.42

0.575765

2.5

0.45

0.619651

3.0

0.48

0.642267

3.5

0.51

0.678735

4.0

0.54

0.689293

4.5

0.56

0.733143

5.0

0.58

0.773354

Zakljuak:
Uporedjivanjem vrednosti pada pritiska kroz nepokretan i fluidizovan sloj na
osnovu eksperimentalnih merenja pada pritiska i vrednosti dobijenih
raunskim putem upotrebom teorijskih formula,primeuje se razlika u
vrednostima, pri emu su vrednosti dobijene eksperimentalnim putem vee
od onih dobijenih raunskim putem. Do greke najvie dolazi prvenstveno
zbog ljudskog faktora i nesavenosti aparature. Isti problem se javlja i kod
odreivanja poroznosti sloja.