Барорецептор

Барорецептори (или архаично,

пресорецептори ) су сензори који се
налазе у каротидном синусу (на
бифуркацији спољашњих и
унутрашњих каротида) иу луку аорте .
Они осећају крвни притисак и преносе
информације у мозак, тако да се
може одржавати одговарајући крвни
притисак.

Барорецептори су тип сензорног

неурона механорецептора који се
побуђује истезањем крвног суда.
Дакле, повећање притиска у крвним
судовима изазива повећане стопе
стварања акционог потенцијала и
пружа информације централном
нервном систему . Ове сензорне
информације се првенствено користе
у аутономним рефлексима који
заузврат утичу на срчани минутни
волумен и глатке мишиће крвних
судова да утичу на васкуларни отпор.
[1] Барорецептори делују одмах као
део система негативне повратне
спреге званог барорефлек , [2] чим
дође до промене у односу на
уобичајенисредњи артеријски крвни
притисак , враћајући притисак на
нормалан ниво. Ови рефлекси
помажу у регулисању краткотрајног
крвног притиска. Усамљено језгро у
продуженој мождини препознаје
промене у брзини покретања
акционих потенцијала из
барорецептора и утиче на минутни
волумен срца и системски
васкуларни отпор.

Барорецептори се могу поделити у

две категорије на основу типа крвног
суда у коме се налазе: артеријски
барорецептори високог притиска и
барорецептори ниског притиска
(познати и као кардиопулмонални [3]
или запремински рецептори [4] ).
Артеријски
барорецептори
Артеријски барорецептори су
рецептори за истезање који се
стимулишу изобличењем артеријског
зида када се притисак промени.
Барорецептори могу да идентификују
промене и просечног крвног
притиска или брзине промене
притиска са сваким артеријским
пулсом. Акциони потенцијали који се
активирају на крају барорецептора се
затим директно одводе у мождано
стабло где централни завршеци
(синапсе) преносе ову информацију
до неурона унутар усамљеног језгра
[5] које се налази у медули. Рефлексни
одговори од такве активности
барорецептора могу изазвати
повећање или смањење откуцаја
срца. Сензорни завршеци артеријских
барорецептора су једноставни,
раширени нервни завршеци који леже
у туници адвентициа артерије.
Повећање средњег артеријског
притиска се повећавадеполаризација
ових чулних завршетака, што
резултира акционим потенцијалима .
Ови акциони потенцијали се
аксонима воде до усамљеног језгра у
централном нервном систему и преко
аутономних неурона имају рефлексно
дејство на кардиоваскуларни систем .
[6] На секреције хормона које циљају
на срце и крвне судове утиче
стимулација барорецептора.

При нормалном крвном притиску у

мировању, барорецептори се
испуштају са сваким откуцајем срца.
Ако крвни притисак падне, као што је
ортостатска хипотензија или
хиповолемични шок , брзина
активирања барорецептора се
смањује и барорецепторски рефлекси
делују да помогну у обнављању
крвног притиска повећањем срчане
фреквенције. Сигнали из каротидних
барорецептора шаљу се преко
глософарингеалног нерва (
кранијални нерв ИКС). Сигнали са
барорецептора аорте путују кроз
вагусни нерв ( кранијални нерв Кс ). [7]
Барорецептори каротидног синуса
реагују и на повећање или на
смањење артеријског притиска, док
барорецептори лука аорте реагују
само на повећање артеријског
притиска. [5]Артеријски
барорецептори информишу рефлексе
о артеријском крвном притиску, али
други рецептори за истезање у
великим венама и десној преткомори
преносе информације о деловима
циркулаторног система ниског
притиска.
Барорецептори реагују веома брзо
како би одржали стабилан крвни
притисак, али се њихови одговори
смањују временом и стога су
најефикаснији за преношење
краткорочних промена крвног
притиска. Код људи са есенцијалном
хипертензијом барорецептори и
њихови рефлекси се мењају и
функционишу да одржавају повишен
крвни притисак као да је нормалан.
Рецептори тада постају мање
осетљиви на промене. [8]

Утврђено је да електрична
стимулација барорецептора активира
барорефлекс , смањујући тонус
симпатикуса у целом телу и на тај
начин смањујући крвни притисак код
пацијената са резистентном
хипертензијом. [9]

Барорецептори ниског
притиска
Барорецептори ниског притиска
налазе се у великим системским
венама , у плућним судовима и у
зидовима десне преткомора и
вентрикула срца ( рецептори
атријалне запремине ). [4]
Барорецептори ниског притиска су
укључени у регулацију запремине
крви. Волумен крви одређује средњи
притисак у целом систему, посебно у
венској страни где се задржава
највећи део крви.

Барорецептори ниског притиска имају

и циркулаторни и ренални ефекат;
производе промене у секрецији
хормона , што резултира дубоким
ефектима на задржавање соли и воде
; утичу и на унос соли и воде. Ефекти
на бубреге омогућавају рецепторима
да промене средњи притисак у
систему на дужи рок.

Денервација ових рецептора

'заварава' тело да мисли да има
премали волумен крви и покреће
механизме који задржавају течност и
тако подижу крвни притисак на виши
ниво него што би иначе имао.

Дисфункција
барорецептора
Барорецептори су саставни део
функције тела: Промене притиска у
крвним судовима не би биле тако
брзо откривене у одсуству
барорецептора. Када барорецептори
не раде, крвни притисак наставља да
расте, али у року од сат времена,
крвни притисак се враћа у нормалу
како други системи за регулацију
крвног притиска преузимају
контролу. [10]
Барорецептори такође могу постати
преосетљиви код неких људи (обично
каротидни барорецептори код
старијих мушкараца). Ово може
довести до брадикардије ,
вртоглавице и несвестице (синкопе)
услед додиривања врата (често
током бријања). Ово је важан узрок
који треба искључити код мушкараца
који имају симптоме пре синкопе или
синкопе.

Такође видети
Атријални волумен рецептора
Рецептори ниског притиска

Референце
1. Хеесцх, ЦМ (децембар 1999).
„Рефлекси који контролишу
кардиоваскуларну функцију“.
Амерички часопис за физиологију . 277
(6 Пт 2): С234–243. дои : 10.1152/
адванцес.1999.277.6.С234 (https://doi.o
rg/10.1152%2Fadvances.1999.277.6.S2
34) . ИССН  0002-9513 (https://www.wo
rldcat.org/issn/0002-9513) . ПМИД
 10644250 (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.
gov/10644250) .
2. Станфиелд, ЦЛ; Германн, ВЈ. (2008)
Принципи људске физиологије, Пирсон
Бењамин Камингс. 3. издање, стр.427.
3. Леви, МН; Паппано, АЈ. (2007)
Цардиовасцулар Пхисиологи, Мосби
Елсевиер. 9. издање, стр.172.
4. Станфиелд, ЦЛ; Германн, ВЈ. (2008)
Принципи људске физиологије, Пирсон
Бењамин Камингс. 3. издање, стр. 430-
431.
5. Костанцо, Линда С. (15.03.2017.).
Пхисиологи(Шесто изд.). Филаделфија,
Пенсилванија. ИСБН 9780323511896.
ОЦЛЦ  965761862 (https://www.worldca
t.org/oclc/965761862) .
6. Станфиелд, ЦЛ; Германн, ВЈ. (2008)
Принципи људске физиологије, Пирсон
Бењамин Камингс. 3. издање, стр. 424-
425.
7. Браи, ЈЈ; Црагг, ПА; Мекнајт, АДЦ;
Миллс, РГ. (1999) Белешке са
предавања о људској физиологији,
Блацквелл Публисхинг. 4. издање,
стр.379.
8. Леви, МН; Паппано, АЈ. (2007)
Цардиовасцулар Пхисиологи, Мосби
Елсевиер. 9. издање, стр.171.
9. Валлбацх, М; Козиолек, МЈ (9.
новембар 2017). „Барорецептори у
каротидној и хипертензији –
систематски преглед и мета-анализа
ефеката терапије активације
барорефлекса на крвни притисак“ (http
s://doi.org/10.1093%2Fndt%2Fgfx279) .
Нефрологија, дијализа,
трансплантација . 33 (9): 1485–1493.
дои : 10.1093/ндт/гфк279 (https://doi.or
g/10.1093%2Fndt%2Fgfx279) . ПМИД
29136223 (https://pubmed.ncbi.nlm.nih.g
ov/29136223) . (https://doi.org/10.109
3%2Fndt%2Fgfx279) (https://doi.org/10.
1093%2Fndt%2Fgfx279)   (https://pubme
d.ncbi.nlm.nih.gov/29136223)
10. Гуитон, Артхур Ц. (1991). „Контрола
крвног притиска-посебна улога бубрега
и телесних течности“. Наука . 252
(5014): 1813–1816. Бибцоде :
1991Сци...252.1813Г (https://ui.adsabs.h
arvard.edu/abs/1991Sci...252.1813G) .
дои : 10.1126/сциенце.2063193 (https://
doi.org/10.1126%2Fscience.2063193) .
ЈСТОР 2875873 (https://www.jstor.org/st
able/2875873) . ПМИД 2063193 (http
s://pubmed.ncbi.nlm.nih.gov/2063193) .
(https://ui.adsabs.harvard.edu/abs/1991
Sci...252.1813G) (https://doi.org/10.112
6%2Fscience.2063193)   (https://www.jst
or.org/stable/2875873)   (https://pubme
d.ncbi.nlm.nih.gov/2063193)

Спољашње везе
 Барорецептори у насловима (http
s://meshb.nlm.nih.gov/record/ui?name
=Baroreceptors) медицинских
предмета Националне медицинске
библиотеке САД (МеСХ)

Retrieved from
"https://en.wikipedia.org/w/index.php?
title=Baroreceptor&oldid=1132490488"

This page was last edited on 9 January 2023, at

03:27 (UTC). •
Садржај је доступан под ЦЦ БИ-СА 3.0 осим
ако није другачије назначено.