Pluća

Levo Srce Desno srce

krvni sudovi
Kardiovaskularni sistem

 Uz njih regulatorni mehanizmi koji su

odgovorni za rad kardiovaskularnog sistema:

 Direktni
 Indirektni
Indirektno
delovanje Direktno delovanje

-Psihofarmaka

-Lekovi koji utiču

na simpatikus

-Blokatori Beta simptomimetici

ganglija glikozidi Inhibitori fosfodiestare

jačina frekvencija
parasimpatomimetici
Ca antagonisti
Srčani rad normalno je pod
uticajem transmitera
-simpatikusa:
u srcu su beta 1 receptori
pozitivno inotropno

hronotropno

dromotropno
Parasimpatikus
n vagus:
negativno hronotropno,
negativno inotropno
usporeno sprovodjenje
impulsa
Krvni sudovi pod dejstvom 1.
simpatikusa
beta 2 receptori-vazodilatacija

alfa 1 receptori-
vazokonstrikcija
2. sistem renin angiotenzin
renin-angiotenzinogen-
angiotenzin-jak vazokonstriktor
vazokonstrikcija
Srce i krvni sudovi pod
uticajem i endogenih faktora
poreklom iz sluznice srca i
srce
KARDIJALNI NATRIURETIČKI PEPTIDI
Atrijalne ćelije- sekretorne granule - atrijalne
natriuretičke peptide (ANP).
Oslobadjanje ANP: kod povećanja volumena krvi,
kod rastezanja atrija.
Smanjuju opterećenje srca:
-pojačavaju izlučivanje Na+ i vode preko bubrega,
-opuštaju glatke mišiće u krvnim sudovima (osim
eferentnih arteriola renalnih glomerula),
-povećavaju vaskularnu permeabilnost i inhibišu
aldosteron, angiotenzin II, endotelin i antidiuretički
hormon.
Nesiritid – analog natriuretskog peptida
B
Gvanilat ciklaza – cGMP arterija i vene –
antagonizovanje efekata Ca
Posledice:
1. Smanjenje preload – a i afterload – a
2. Smanjenje nivoa NA i aldosterona

Indikacije: akutna srčana insuficijencija

ND: hipotenzija
 Krvni sudovi
Vaskularni endotel - izvor brojnih moćnih
hemijskih medijatora. Uloga: kontrola
kontrakcije glatkih mišića i trombocita:
Prostaglandini (PGI2, poznat i kao prostaciklin)
(PGG2, PGH2) su kontraktivni faktori
Azotni oksid.
C natriuretički peptid, srodan atrijalnom
natriuretičkom peptidu
endomedulin (vazodilatatorni peptid otkriven
u adrenalnom tumoru
endotelin-vazokonstriktorni faktor dugog
dejstva.
Poremećaj u radu bilo kog od
ovih organa dovodi do
poremećaja rada srčane ili
vaskularne funkcije
Najčešća oboljenja
kardiovaskularnog sistema
-arterijska hipertenzija
-bolest koronarnih krvnih
sudova-angina pektoris
-poremećaj stvaranja i-ili
sprovodjenja nadražaja-
aritmije
- -srčana insuficijencija
Naše mesto u
kardiovaskularnim
oboljenjima
 Problemi: učestalost velika zbog:
 -faktora rizika
 -nesavesnosti u uzimanju lekova
 -odnosa naših lekara prema pacijentima
 Posledice. Veliki morbiditet i mortalitet
Arterijska hipertenzija
 Povišenje krvnog pritiska iznad fizioloških
vrednosti
 Učestalost pojave arterijske hipertenzije kod
nas:16%
 Prisutni faktori rizika: ishrana, način života
 Posledice: ishemijska bolest, infarkt, inzult,
sračana insuficijencija
Terapija arterijske
hipertenzije
 Dijetalna, promena životnih navika
 Farmakoterapija: primena lekova:
 Problemi: stepen pridržavanja
 Doživotno uzimanje lekova
 Neželjena delovanja lekova
 izuzetno značajan izbor leka
 Kvalitet života pacijenata
Principi lečenja arterijske
hipertenzije
 Počinje se sa jednim lekom (izuzeci)
 U slučaju nedovoljnog uspeha, kombinacija
dva, tri leka
 Antihipertenzivni lekovi:
 I izbora:
Antihipertenzivni lekovi
prvog izbora
 Beta adrenergički blokatori
 Kalcijumski antagonisti (antagonisti
kalcijumskih kanala)
 Diuretici
 ACE inhibitori / Antagonisti angiotenzinskog
receptora
 Lekovi II izbora: direktni vazodilatatori,
 Centralni simpatolitici, periferni simpatolitici
 simpatolitici

Centralni
Alfa metildopa, klonidin, moksonidin

Periferni
Beta blokatori
Alfa 1 adrenergički blokatori

Ostali: rezerpin
 Beta adrenergički blokatori- blokatori beta
adrenergičkih receptora

 Beta receptori:
 Beta 1 receptori: u srcu, bubrezima
 Beta 2 receptori: u bronhijama, u krvnim
sudovima, uterusu, jetri
 Blokada beta adrenergičkih receptora:
Izaziva efekte suprotne adrenalinu:
 Beta adrenergički blokatori

 Na srcu: beta 1 receptori:

 Usporeno stvaranje impulsa,
 Usporeno sprovodjenje impulsa kroz
pretkomore i komore
 Smanjenje snage mišićne kontrakcije
pretkomora i komora i smanjenje potrebe za
kiseonikom
 Bubrezi: smanjenje izlučivanja renina-
smanjenje zadržavanja tečnosti
 Beta adrenergički blokatori

 Beta 2 receptori:
 Bronhiji: bronhokonstrikcija
 Krvni sudovi:
beta 2: vazokonstrikcija.
renin: vazodilatacija
 Jetra: inhibicija glikogenolize i glikogenogeneze-
hipoglikemija, uz maskiranje simptoma posredovanih
simpatikusom
 Pankreas: smanjena sekrecija iz beta ćelija
 Mišići: smanjen tremor, smanjena snaga
 Neželjena delovanja

 Srce: bradikardija, AV blok

negativno inotropno delovanje
 Krvni sudovi: vazokonstrikcija. Fenomen
hladnih udova
 Bronhiji: bronhokonstrikcija
 Jetra, pankreas: hipoglikemija
Maskiranje znakova hipoglikemije
posredovanih simpatikusom
 Neželjena delovanja

 CNS: noćne more, loše spavanje, uticaj na

“finu memoriju”
 Mišići: smanjena snaga mišićne kontrakcije
(umor)
 Masti: blago povećanje triglicerida, smanjenje
HDL
 Indikacije za primenu beta adrenergičkih
blokatora
 Arterijska hipertenzija:
 Smanjenje snage srčane kontrakcije i
smanjenje frekvencije
 Uticaj na renin- angiotenzin
 Uticaj na simpatikus na nivou CNSa
 Uticaj na sintezu vazodilatatornih
prostaglandina
Indikacije za primenu beta adrenergičkih
blokatora

 Aritmije: tahikardija, tahiaritmija-

pretkomorska (sotalol- i komorska)
 Angina pektoris- profilaksa
 Srčana insuficijencija-blagi i srednje teški
stadijum
 Sekundarna profilaksa infarkta miokarda
Indikacije za primenu beta adrenergičkih
blokatora
Hipertireoidizam –mišićni tremor,
kardioprotektivnost (propranolol inhibicija
pretvaranja T4 u T3)
Parkinsonizam
Anksioznost praćena somatskim tegobama
Migrena (profilaksa - propranolol)
Glaukom
Lečenje neželjenih delovanja atipičnih
antipsihotika (uznemirenost - akatizija)
 kontraindikacije

bradikardija
A – V blok
akutna, dekompenzovana srčana insuficijencija
(akutni edem pluća)
relativne kontraindikacije:
bronhijalna astma
dijabetes
periferna arterijska bolest
 Podela beta adrenergičkih blokatora

 1.Selektivnost
 2.Hidrosolubilnost-liposolubilnost
 3.Sa ISA i bez ISA
 4.Sa i bez stabilizirajućeg delovanja
na ć. membranu (lokalne anestetičke
aktivnosti)
Značaj podele beta adrenergičkih blokatora

1. Selektivnost:
Selektivni: beta 1 receptori (srce, bubrezi)
delovanje na beta 2 receptore slabije izraženo kod
nižih doza
Kod visokih doza selektivnost se gubi
Selektivni beta 1 blokatori primenjeni u nižim
dozama se bolje podnose u odnosu na
neselektivne!
Suženje bronha, fenomen hladnih udova i
hipoglikemija neće biti izraženi!
 Indikacije za primenu selektivnih beta 1
adrenergičkih blokatora kod postojanja

Bronhoopstruktivne bolesti, astma

Dijabetes melitus
Periferna vaskularna oboljenja, M Raynaud
Neselektivni: propranolol, sotalol, pindolol
Selektivni: atenolol, metoprolol
 Hidro-liposolubilnost

hidrosolubilni: ne metabolišu se značajnije,

izlučuju se bubrezima
slabije prolaze hematoencefalnu barijeru
liposolubilni: bisoprolol (dugo t 1/2) ,
metoprolol, propranolol
ISA – intrinzičko simpatomimetsko delovanje

Intrinzička simpatomimetska aktivnost-

parcijalni agonisti (pindolol, acebutolol)
Predstavnici sa ISA se bolje podnose u odnosu
na predstavnike bez ISA
-efikasni kod izraženog reagovanja na beta
blokadu-bradikardija, fenomen hladnih
udova, bronhospazam neće biti izraženi!
-Kod arterijske hipertenzije
-Kod hiperlipidemija
Stabilizirajuće delovanje na
membranu
 U visokim dozama
 Propranolol, (acebutolol)
 Osnovni predstavnici

 Propranolol
 Neselektivan,liposolubilan, bez ISA, sa
stabilizirajućim delovanjem
 Resorpcija-potpuna, EPPkJ: BR25%
Razlike u koncentracijama do 20x
Metabolizam u jetri.
t1/2: 4 sata Doze:40-320mg /dan
 Metoprolol

 Selektivan, liposolubilan, bez ISA; bez

stabilizatorskog delovanja
 Resorpcija dobra, EPPkJ, BR 40%
 Razlike u koncentracijama do 17x
Metabolizam u jetri.
t1/2: 4 sata Doze:100-400mg /dan
 Atenolol
 Selektivan, hidrosolubilan, bez ISA, bez
stabilizatorskog delovanja
 Nekompletna resorpcija-50%,
 Stabilne koncentracije,
 Izlučivanje: nepromenjen , t12 5-8 sati
 Doze:50-100mg/dan
 Esmolol
 Selektivan, sa veoma kratkim delovanjem:
t1/2 oko 8 min
 Indikacije: iv, kod kritično bolesnih pacijenata
sa potrebom za brzom i kratkom
intervencijom
 Daje se iv. u infuziji
 Nadolol: neselektivan, sa t1/2 oko 20 sati
 bisoprolol, nebivolol

bisoprolol - visoko selektivni beta 1 blokator

liposolubilan (manje CNS neželjenih delovanja u
odnosu na čiste liposolubilne lekove)
nebivolol - visoko selektivni beta 1 blokator
Vazodilatatorna svojstva – NO
CYP2D6 – smanjena aktivnost – gubitak
selektivnosti
 karvedilol, labetalol, celiprolol

karvedilol i labetalol:
Neselektivni, antagonisti beta i alfa
adrenergičkih receptora:
vazodilatacija
indikacije: arterijska hipertenzija
karvedilol: srčana insuficijencija
celiprolol
beta 1 antagonist, beta 2 agonist
Blokatori kalcijumskih kanala
 Fenilalkilamini: verapamil
 Benzotiazepini: diltiazem
 Dihidropiridini: nifedipin, amlodipin,
nimodipin
 Diarilaminopropilamin etri: bepridil
Kalcijumski blokatori-mehanizam
dejstva
 Kalcijumski jonski kanali- membrana glatkih
mišića i srčanog mišića
 visoko voltažni kanali-L
 nisko voltažni kanali- T
Krvni sudovi, SA čvor, AV čvor-L.T
Miokard-L
CA blokatori- L
Kalcijumski blokatori
-Kalcijumski jonski kanali- membrana glatkih
mišića i srčanog mišića
1.Tokom depolarizacije-spori, voltažno zavisni
kalcijumski kanali –ulazak Ca
2.Hidroliza membranskog fosfatidil inozitola
oslobađa Ca iz sarkoplazmatičnog
retikuluma-

POVEĆANA KOLIČINA RASPOLOŽIVOG Ca

 Kalcijum jon
 Ca + kalmodulin

Aktivacija miozin kinaze

Fosforilacija miozina

Interakcija aktina i miozina

kontrakcija
Posledice smanjenja
koncentracije Ca u ćeliji

 Mišići: Smanjenje snage mišićne kontrakcije

 Sprovodni aparat srca: Usporenje nastajanja
impulsa i sprovodjenja
 Krvni sudovi: Vazodilatacija glatke muskulature
arterija
Kalcijumski blokatori:
farmakodinamija
 Srce
 kontraktilnost: negativno inotropno
delovanje
 Dihidropiridini- najslabije
 Koronarni krvni sudovi: povećavaju koronarni
protok:
 Dihidropiridini, verapamil, diltiazem
Kalcijumski blokatori
farmakodinamija
 Krvni sudovi: vazodilatacija arterija-afterload-
naknadno opterećenje

 dihidropiridini najjače
 verapamil
 diltiazem
Kalcijumski blokatori
 Neka ispitivanja pokazuju da imaju
natriuretsko dejstvo
 Potencijalno antitrombotičko dejstvo
Kalcijumski blokatori
 Indikacije:
 arterijska hipertenzija
 pretkomorske tahiaritmije
 prevencija angine pektoris
 nimodipin – ishemija moždanog tkiva posle
subarahnoidalnog krvarenja
 Ne primenjivati ih kod:
 Srčane insuficijencije
 Nestabilne angine pektoris
 Pacijenata sa benignim uvećanjem prostate
 Kalcijumski blokatori
Neželjena delovanja
-posledica vazodilatacije: glavobolja,
hipotenzija, slabost, mučnina (nifedipin)
-kratkotrajni Ca blokatori: fenomen kradje krvi
, povećanje ishemije miokarda infarkta,
srčane insuficijencije , aritmije
Usled: jake vazodilatacije, loše preraspodele
krvi, povećanja zahteva za kiseonikom
-
Kalcijumski blokatori
neželjena delovanja
posledica delovanja na srce: bradikardija,
AV blok,
srčana insuficijencija
 Ostala neželjena delovanja
edemi, opstipacija (verapamil), poremećaj
jetrene funkcije
Kalcijumski blokatori- neželjena
dejstva
 Gastrointestinalno krvarenje-oprez ulkus
 Oboleli od hiperplazije prostate?
Kalcijumski blokatori-
interakcije
 Sa beta adrenergičkim blokatorima (osim
dihidropiridina)
 Sa digoksinom (verapamil i diltiazem
smanjuju klirens)
 Dihidropridini ne utiču na klirens digoksina
Kalcijumski blokatori-
predstavnici
 verapamil
 Dobra resorpcija, efekt prvog prolaska kroz
jetru-
 -velike razlike u dozama: iv 5-10mg, oralno 80-
480 mg
 Metabolizam u jetri
 Poluvreme eliminacije: 1,3 do 64 sati.
 Inhibitori CYP 3A4 povećavaju koncentracije
verapamila i dihidropiridina osim amlodipina!
 Diuretici

tijazidni diuretici – lekovi prvog izbora!

diuretici koji štede kalijum
diuretici Henleove petlje
 Diuretici

delovanje:
1. povećavanje izlučivanja tečnosti iz organizma
2. povećavanje izlučivanje elektrolita (Na) iz
organizma (vazodilatacija) – smanjenje
odgovora tkiva na simpatikus!
3. sinteza vazodilatatornih prostaglandina
Tiazidni diuretici – povećavaju izličivanje Na+ i
K+, smanjuju izlučivanje Ca++ i mokraćne kiseline
 Tiazidni diuretici-neželjena delovanja

Hipotenzija
vrtoglavica
hipokalijemija, hipomagnezijemija,
hiperkalcijemija, hiperurikemija, metabolička
alkaloza,
hiperglikemija, hiperlipidemija
CNA-vrtoglavica, glavobolja, poremećaj vida,
slabost
GI tegobe
Povećanje doza- iznenadna smrt
 Tiazidni duretici

učestalost neželjenih delovanja, a ne i

delovanja, se povećava sa povećanjem doze-
plato

efekt
doza
 Tiazidni diuretici - interakcije
Hipokalijemija:
Potenciranje ND I grupe antiaritmika-torsades
des pointes
Sa kardiotoničnim glikozidima-toksičnost
Smanjuju delovanje antikoagulantnih lekova,
urikozurika (lekovi koji izlučuju mokraćnu
kis.), insulina, derivata sulfonilureje (stimulišu
lučenje insulina).
 Tiazidni diuretici-indikacije

arterijska hipertenzija (pogotovo kod

postmenopauzalnih žena),
srčana insuficijencija
edemi,
nefrogeni dijabetes insipidus –V2 rec

Ne deluju kod izražene bubrežne insuficijencije!

 Tiazidni diuretici- Kontraindikacije:

 preosetljivost na sulfonamide,
 izražena bubrežna insuficijencija
 Tiazidni diuretici-predstavnici

Hlortalidon
Hidrohlorotiazid
Politiazid

Indapamid (10-22 sata)

 Diuretici Henleove petlje

furosemid
bumetanid
torasemid (1/dan; ototoksičnost, natriuretički
efekat; kvalitet života lečenih pacijenata

etakrinska kiselina ototoksičnost

izlučuju se aktivnim transportom za organske kiseline u

proksimalni tubul, dospevaju do Henleove petlje.
Diuretici Henleove petlje – mehanizam
delovanja
 Diuretici Henlejeve petlje

prošireni, ascendentni deo Henleove petlje, (25%) Na,

Cl.
jaki diuretici
Inhibišu Na K 2Cl simporter odgovoran za reapsorpciju.
Vezujući se za njega, inhibišu reapsorpciju a samim
tim i difuziju vode iz lumena tubula.
Inhibišu i reapsorpciju Mg i Ca
povećavaju izlučivanje Na i Cl i do 25% filtriranog.
 Diuretici Henlejeve petlje
povećavaju urinarno izlučivanje HCO3
izlučivanje mokraćne kiseline

Ostalo
Utiču na sintezu prostaglandina
(akutna vazodilatacija)
Diuretici Henlejeve petlje neželjena dejstva

poremećaj elektrolitne ravnoteže: hipokalijemija,

hipomagmenzijemija, hipokalcijemija,
hiponatrijemija, hipotenzija, dehidracija

poremećaj broja krvnih ćelija

ototoksičnost (inhibcija Na K 2Cl simporta) – tinitus,

gluvoća, vertigo, osećaj zapušenosti uha
Diuretici Henlejeve petlje-neželjena delovanja

hiperurikemija
hiperglikemija, povišenje holesterola

kontraindikacije: preosetljivost na sulfonamide, anurija

interkacije
aminoglikozidi-ototoksičnost
kardiotonični glikozidi (digoksin)
 Diuretici Henlejeve petlje-interakcije

antikoagulansi-pojačano delovanje
insulin, derivati sulfonilureje

NSAID-smanjuju diuretičko delovanje diuretika

tiazidi-sinergizam
 Diuretici koji štede K

Distalni tubul: odgovoran za održavanje volumena i

sastava plazme.
Antidiurezni hormon: zadržava vodu
Aldosteron zadržava Na
Reapsorcija 3% Na, zamena za K
2 grupe lekova:
1) inhibitori Na kanala
2) antagonisti aldosterona: spironolakton i eplerenon
 Diuretici koji štede kalijum

inhibitori Na kanala:
amilorid, triamteren
organske baze,transportuju se aktivnim mehanizmom
u proksimalnom tubulu.

distalni tubuli i sabirni kanalići - blokiraju Na kanale

odgovorne za zamenu Na K, menjaju
elektronegativnost membrane i smanjuju lučenje K
Diuretici koji štede kalijum-neželjena dejstva

 hiperkalijemija
 Triamteren-blag antagonista folne kiseline,
smanjenje tolerancije na glukozu, grčevi u
nogama

Diuretici koji štede kalijum -spironolakton

antagonista aldosterona

distalni tubul i sabirni kanalići

aldosteron: smanjuje izlučivanje vode uz povećanje
izlučivanja K i H vezivanjem za specifične
mineralokortikoidne receptore,odgovorne za
transkripciju gena i sintezu u ovoj oblasti
 spironolakton
Neželjena delovanja
hiperkalijemija
ginekomastija, impotencija, poremećaj menstruacije
Indikacije:
diuretik; srčana insuficijencija
primarni i sekundarni hiperaldosteronizam, hirzutizam,
policistični jajnici
eplerenon – bolje se podnosi
Inhibitori enzima konvertaze angiotenzina

Inhibišu sistem renin-angiotenzin-akldosteron

Oslobadjanje renina stimulisano:

1. aktivacijom beta 1 adrenergičkih receptora u

renalnom jukstaglomerularnom aparatu

2. smanjenjem krvnog pritiska u renalnim

aferentnim arterijama

3. smanjenjem reapsorpcije natrijuma i hlora

 Oslobođen renin

Angiotenzinogen u cirkulaciji
renin
angiotenzin I bradikinin

ACE

angiotenzin II inaktivacija
AT1 AT2
 AT1 receptori

Aktivacija AT1 receptora:

-povećanje inozitol trifosfata i metabolita
arahidonske kiseline,
- smanjenje cAMP.
kora nadbubrega: aldosteron
krvni sudovi: vazokonstrikcija

oslobađanje noradrenalina
proliferacija ćelija u arterijama i srcu
 ACE inhibitori
Angiotenzinogen ACE inhibitori

renin
angiotenzin I bradikinin

ACE
angiotenzin II inaktivacija
Posledice : manje angiotenzina II više bradikinina
 Posledica primene ACE inhibitora

angiotenzin II:
kora nadbubrega-aldosteron
arteriole- vazokonstrikcija
bradikinin: vazodilatacija + (kašalj +)
smanjenje arterijskog i venskog pritiska
povećana sinteza renalnih prostaglandina
 Efekti ACE inhibitora

rasterećenje srca
smanjenje pre i afterlaod-a
ne utiču značajno na rad srca i na volumen krvi
kontrola aldosterona- sprečavanje kompenzatornog
zadržavnja Na i vode.
povećava se zadržavanje K

bubrezi (sinteza prostaglandina)

 ACE inhibitori, indikacije

Arterijska hipertenzija
Srčana insuficijencija
Sprečavanje komplikacija dijabetesa – dijabetesna
nefroangiopatija

rezultati kliničkih studija:

1. sekundarna profilaksa akutnog infarkta miokarda
2. prevencija moždanog udara
 Osnovni predstavnici ACE inhibitora
sulfhidril derivati: kaptopril (BR 75%)
karboksi derivati: enalapril, lizinopril (BR 25%), ramipril,
kvinapril
fosforil derivati: fosinopril

farmakokinetika:
presistemski metabolizam
enalapril-enalaprilat (i.v.)
trajanje delovanja: 6-24 sata
postepeno povećanje doze (2-4 nedelje)!
 Neželjena delovanja ACE inhibitora:

suv nadražajni kašalj (25%)

raš (10%)
poremećaj ukusa (Zn) – tipično za sulfhidrilne derivate
angioedem
fetalna i neonatalna anurija
hiperkalijemija
 Interakcije ACE inhibitora

sa tijazidima i diureticima H. petlje - pojačano dejstvo-

mogućnost hipotenzije

sa diuretici koji štede kalijum – hiperkalijemija!

povećavaju koncentracije litijuma

nesteroidni antiinflamatorni lekovi smanjuju delovanje

ACE inhibitora
 Inhibitori angiotenzinskih receptora

irbesartan, losartan, valsartan, telmisartan

vežu se za AT1 receptore u krvnim sudovima i kori
nadbubrega.

ne izazivaju kašalj

neželjena dejstva: fetus-neonatus, hipekalijemija

Indikacije: kao i kod ACE inh

prevencija infarkta i moždanog udara!
Telmisartan - indikacije
Lekovi drugog izbora u lečenju arterijske
hipertenzije
centralni simpatolitici

klonidin, metildopa - alfa 2 agonisti

moksonidin – agonista imidazolinskih receptora

smanjuju tok simpatikusa ka srcu, krvnim sudovima i

drugim tkivima
alfametildopa
 Akumuliše se u centralnim neuronima i
pretvara se u aktivni metabolit, metil
noradrenalin
 Alfa metil dopa
 Alfa metildopamin
 Alfa metilnoradrenalin alfa 2 agonist
Alfa metildopa-prolek
 Metabolizam u CNSu
 T 1-2 2 sata, efekt do 24 sata, posledica
kašnjenja transporta u CNS
 Metildopa, neželjena delovanja:

dilatacija ks: edemi, ortostatska hipotenzija

bradikardija (povećanje osetljivosti baroreceptora)
CNS – sedacija, košmari
Hiperprolaktinemija, amenoreja, poremećaj seksualne
funkcije
Imunološka: autoimuni hepatitis, hemolitička anemija

trudnoća: lek izbora

klonidin
 Agonista imidazolinskih receptora i alfa 2
agonist (visoke doze i alfa 1 agonist predoziranje-
početna vazokonstrikcija)
 Indikacije – hipertenzija
 Sprečava reakciju glatkih mišića krvnih sudova
na vazodilatatorne stimuluse:
 Vaskularne glavobolje
 Postmenopauzalni napadi vreline
 Odvikavanje od narkotika, alkohola
klonidin

 Neželjena delovanja: sedacija, kserostomija-

50% suva usta, povratna hipertenzija,
bradikardija, impotencija, slabost, povratna
hipertenzija
 Kontraindikacija – teži oblici bradiaritmije,
 A – V blok 2 i 3 stepena
moksonidin

 Agonista imidazolinskih receptora

 Smanjuje oslobađanje noradrenalina na
periferiji bez refleksne tahikardije
 Indikacija: hipertenzija
 Rezerpin
 Blokator neurona-simpatolitik u CNS i na periferiji
 Vezuje se za vezikule, destabilizuje ih. Sprečava
deponovanje noradrenalina u vezikulama
simpatičkih neurona, smanjujući rezerve
noradrenalina (MAO u citoplazmi)
 Nije selektivan samo za NA
 5HT3
 Neželjena delovanja: depresija, bradikardija,
proliv, zapušen nos, noćne more
Ganglijski blokatori (trimetafan)
 Urgentna primena. Daje se i.v. Neželjena
adelovanja: suva usta, poremećaj vid, pareza,
reverzibilna, urinarnog i gastrointestinalnogo
trakta
Alfa1 adrenergički blokatori – hipertenzija i benigno
uvećanje prostate
doksazosin, urapidil
prazosin, terazosin
blokiranje alfa 1 receptora –vazodilatacija
neželjena delovanja: efekt prve doze (50% pacijenata),
ortostatska hipotenzija
zapušenost nosa; žene – nemogućnost kontrole mokrenja
nemogućnost ejakulacije, zapušenost nosa
tamsulozin, alfuzosin – selektivna blokada receptora
sfinktera (α1A)
hlorpromazin; amitriptilin
Vazodilatatori
 Hidralazin (arterije)
 Neželjena delovanja:
 I jaka dilatacija arteria-ola: Refleksna
tahikardija, glavobolja, angina edemi...
 II imunološka: Lupusni sindrom, hemolitička
anemija, glomerulonefritis
Minoksidil (arterije)

 Prolek-aktivna forma-u jetri-minoksidil NO

sulfat. Deluje otvarajući kalijumove kanale-
hiperpolarizacija, vazodilatacija
 Neželjena delovanja:
 I jaka dilatacija ks: refleksna tahikardija,
precipitacija angine, srčana insuficijencija,
edemi
 II Hipertrihozis (gel), alergijske-Stevens
Johnson, antinuklerarna antitela
Natrijum nitroprusid (arterije i
vene)
 Mehanizam delovanja: metaboliše se u ks, u
azotoksid, NO –gvani, ciklaza, GMP
 primena: urgentna, infuzija
 Neželjena delovanje: širenje svih krvnih sudova
 Metaboliše se u cijanid u eritrocitima.
 Cijanid + donori sumpora = tiocijanat
 Terapija: natrijum tiosulfat
 diazoksid (arterije)

Diazoksid –
K kanali – hiperpolarizacija
Endokrini pankreas – blokada lučenja insulina

Dugotrajna primena – prekmeran rast dlaka

Smernice za lečenje hipertenzije
NICE 2011.
Završna razmatranja o lečenju
arterijske hipertenzije

 Stariji pacijenti: diuretici

 Istovremene bolesti:
 srčana insuficijencija, angina: ACE inhibitori,
beta adrenergički blokatori, diuretici
hipokalijemija!
 Benigno uvećanje prostate – blokatori Ca
kanala
Poremećaj lipida:
 Diuretici, beta adrenergički blokatori
 Dijabetes melitus:
 Beta adrenergički blokatori (bisoprolol, karvedilol),
diuretici-oprez
 Astma
 Beta adrenergički blokatori oprez
 Okluzija perifernih arterija
 Srčana insuficijencija? = “start low, go slow”
 Hipertireoza?
 Benigno uvećanje prostate?
 Zaokružiti tačne tvrdnje (2):
 Beta blokatori su kontraindikovani kod obolelih od
bronhijalne astme
 Beta blokatori se preporučuju kao lekovi I izbora kod
obolelih od bronhijalne astme
 Beta blokatori dilatiranjem krvnih sudova snižavaju krvni
pritisak
 Beta blokatori sužavanjem krvnih sudova povećavaju
krvni pritisak
 Beta blokatori povećavaju intraokularni pritisak
 Atropin (2):
 je parcijalni agonista na nivou muskarinskih receptora;
 je nekompetitivni antagonista acetilholina na nivou
muskarinskih receptora;
 je kompetitivni antagonista acetilholina na nivou
muskarinskih receptora
 ne prodire krvno – moždanu barijeru
 prodire krvno moždanu barijeru i može da izazove
delirijum, halucinacije, malignu hipertermiju
 Hidrosolubilni -blokatori (2):
 metabolišu se pre izlučivanja,
 izlučuju se nepromenjeni putem bubrega
 u većem procentu prodiru krvno – moždanu barijeru u
odnosu na liposlolubilne
 delovanje im se smanjuje u uslovima insuficijencije
bubrega
 su esmolol i atenolol
 Kardioselektivni, liposolubilni -blokatori su
(2):
 bisoprolol
 labetalol
 metoprolol
 karvedilol
 propranolol
  
 Za sniženje povišenog krvnog pritiska
primenjuju se (2):
 adrenalin
 dopamin
 parasimpatolitici
 antagonisti alfa 1 adrenergičkih receptora
 agonisti alfa 2 adrenergičkih receptora
 Efekti atropina su (2):
 ubrzan motilitet creva
 usporen motilitet creva
 bradikardija
 tahikardija
 hipersalivacija
  
Kod pacijenta sa dijabetesom, optimalna grupa
antihipertenziva su:
Beta blokatori
Tijazidi
Diuretici Henleove petlje
ACE inhibitori
Blokatori Ca kanala
Kod pacijenta koji pored hiprtenzije pati i od
benignog uvecanja prostate, ne bitrebalo
primeniti
ACE inhibitore
Alfa 1 blokatore
Beta blokatore
Blokatore Ca kanala
tijazide
Efekt prve doze je nezeljeno delovanje tipicno
za:
ACE inhibitore
Ca blokatore
Tijazide
Alfa 1 blokatore
Beta blokatore
Sa metoprololom se mogu kombinovati:
Verapamil
Diltiazem
Amlodipin
Digoksin
Amjodaron
Pored metildope, u trudnoci se mogu
primenjivati i (2):
ACE inhibitori
Antagonisti angiotenzinskog receptora
Beta blokatori
Hidralazin
Labetalol
tijazidi