Beini medijumi za prenos - prenos

nevoenim EM talasima
Beini medijumi za prenos
U beinim komunikacionim sistemima prenos signala od predajnika do
prijemnika ostvaruje se korienjem slobodnog prostora (vazduha), kao
medijuma za prenos EM talasa.

Prenos putem radio (RF) talasa:
Pod radio talasima (RF-radio-frequency) podrazumevaju se EM
talasi ije se frekvencije nalaze u opsezima uestanosti od 3kHz do
3000GHz (3THz).
Beini prenos
Karakteristike vazduha kao medijuma za prenos elektromagnetnog zraenja
zavise prvenstveno od frekvencije signala kao i od vremenskih prilika u
atmosferi.
Beini prenos moe biti sa:
usmerenim zraenjem (primer radio-relejni prenos) ili
neusmerenim (radijalnim) zraenjem, odnosno sa zraenjem u svim pravcima (difuzni
prenos).
Usmeren karakter zraenja imaju signali na veim uestanostima.
Dobre osobine beinog prenosa su:
mogunost rada na nepristupanim mestima,
mogua masovna upotreba bez veeg dodatnog ulaganja u sistem.
mobilnost prijemnika i predajnika,
Loe osobine su:
mala otpornost na smetnje,
manja pouzdanost u prenosu informacija,
relativno male brzine prenosa signala,
slaba zatita informacija.
Generalno, probleme sa nepoeljnim zraenjem imaju i ine veze ali
daleko manje nego beine.
Poreenje beinih (wireless) i inih (cable)
mrea
Izraeniji uticaji interferencija
Ograniena upotreba frekvencija
Frekvencijski spektar je prezauzet
Manje brzine prenosa
Lokalno do nekoliko Mbit/s,
Regionalno- 53kbit/s preko GSM/GPRS ili do 150 kbit/s
korienjem EDGE sistema
Vea kanjenja i varijacije kanjenja (jitter)
Manja bezbednost komunikacije, jednostavnije mogunosti
aktivnih napada
Uvek se koristi deljeni (zajedniki) medijum

Podela RF spektra
Granine frekv. Talasne duine Naziv talasnog podruja Oznaka opsega
3 - 30 kHz 100 -10 km
Mirijametarski - vrlo dugi
talasi
VLF (Very Low Frequencies)
30-300 kHz 10 1 km Kilometarski - dugi talasi LF (Low Frequencies)
300 - 3000 kHz 1000 100 m Hektometarski -srednji talasi MF (Middle Frequencies)
3 - 30 MHz 100 10 m Dekametarski kratki talasi HF (High Frequencies)
30 - 300 MHz 10 1 m Metarski ultra kratki talasi VHF (Very High Frequencies)
300 3000 MHz 1 0.1 m Decimetarski UHF(Ultra High Frequencies)
3 - 30 GHz 10 1 cm Centimetarski SHF(SuperHigh Frequencies)
30 - 300 GHz 10 1 mm Milimetarski EHF(Extra High Frequencies)
300 - 3000 GHz 1 0.1 mm Decimilimetarski
THF (Tremendously High
Frequencies)
Primene pojedinih RF opsega
Frekventni
opseg
Naziv i oznaka Tip servisa
3-30 kHz VLF - veoma niske frekvencije navigacije, sonari
30- 300 kHz LF - Niske frekvencije radio pilot signali (bikoni), pomo pri navigaciji
300-3000 kHz MF srednje frekvencije AM radio difuzija, pomorske radio veze, radio
ureaji za obalne strae, traenje pravca
3-30 MHz HF - visoke frekvencije telefonija, telegraf, faksimil, kratkotalasna
meunarodna radio-difuzija, radio amaterski
opseg, graanski opseg, brod-obala radio veza,
brod-avion radio veza
30-300 MHz VHF - veoma visoke frekvencije TV, FM radio difuzija, kontrola vazdunog
saobraaja, policija, taxi radio veze, pomo pri
navigaciji
300-3000 MHz UHF - ultravisoke frekvencije TV, mobilna telefonija, satelitski prenos,
radiosonde, radarski nadzor, pomo pri navigaciji
3-30 GHz SHF - super visoke frekvencije avionski radari, mikrotalasne veze, mobilne
zemaljske veze, satelitske komunikacije
30-300GHz EHF - ekstremno visoke
frekvencije
radari, eksperimenti

Primeri korienja pojedinih RF opsega
Europe USA Japan
Cellular
Phones
GSM 450-457, 479-
486/460-467,489-
496, 890-915/935-
960,
1710-1785/1805-
1880
UMTS (FDD) 1920-
1980, 2110-2190
UMTS (TDD) 1900-
1920, 2020-2025
AMPS, TDMA, CDMA
824-849,
869-894
TDMA, CDMA, GSM
1850-1910,
1930-1990
PDC
810-826,
940-956,
1429-1465,
1477-1513

Cordless
Phones
CT1+ 885-887, 930-
932
CT2
864-868
DECT
1880-1900
PACS 1850-1910, 1930-
1990
PACS-UB 1910-1930
PHS
1895-1918
JCT
254-380
Wireless
LANs
IEEE 802.11
2400-2483
HIPERLAN 2
5150-5350, 5470-
5725
902-928
IEEE 802.11
2400-2483
5150-5350, 5725-5825
IEEE 802.11
2471-2497
5150-5250
Others RF-Control
27, 128, 418, 433,
868
RF-Control
315, 915
RF-Control
426, 868

Model beinog komunikacionog sistema
Radio predajnik
Predajna antena
Beini kanal (medijum)
Prijemna antena
Prijemnik
G
ant,tx
P
tx
G
ant,rx
G
channel
P
rx
Slabljenje na trasi
(komunikacionom kanalu)
Dobitak predajne
antene
Dobitak prijemne
antene
ERP
t
= P
tx
x G
ant,tx
ERPt - efektivna izraena snaga predajnika
P
t
snaga kojom predajnik radi
G dobitak antene (u posmatranom pravcu zraenja)
Model beinog komunikacionog sistema
Predajnik proizvodi EM talas u koji je odreenim
postupkom obrade (modulacijom) utisnuta eljena
informacija.
Ovaj EM talas se pomou antene zrai u okolni prostor.
Jedan deo izraene EM energije stie do mesta prijema.
Prijemna antena prima deo energije dolazeeg EM talasa i
predaje ga prijemniku, u kojem se zatim demodulacijom
dobija eljeni signal.
Generisanje radio talasa - antene
Radio talasi se generiu pomou antena, koje (na predajnoj
strani) vre pretvaranje elektrine energije signala u
elektromagnetnu energiju koja se zrai u okolni prostor.
Na prijemnoj strani, vri se obrnut proces, odnosno
promenljivo EM polje u prostoru oko prijemne antene
indukuje elektrini signal u anteni, koji se zatim dovodi na
ulaz prijemnika.
Drugim reima, predajna antena je ureaj koji vri
pretvaranje voenih u nevoene elektromagnetne talase,
a prijemna antena obrnut postupak.

Antene
Generalno, antena je oscilatorno kolo kod koga je potrebno da se
elektrino i magnetno polje proimaju u svakoj taki u prostoru.

1887 - Hertz prvi konstruisao napravu koja zadovoljava ovaj uslov Hercov
(polutalasni) dipol.

Da bi antena imala to veu efikasnost zraenja, odnosno da bi se
postiglo zraenje u uzanom snopu i tako se obezbedila visoka
koncentracija snage na prijemnoj strani, to one moraju biti fiziki
velike proporcionalno talasnim duinama emitovanog signala.

Otuda, sa porastom radne frekvencije, potrebne dimenzije antena su sve
manje!

Kod dvosmerne komunikacije, ista antena se koristi i za predaju i za prijem
EM energije.
Osnovni tipovi antena
Antene se prema konstrukciji mogu podeliti na:
izotropna antena (hipotetika, idealizovana)
uniformno zraenje u svim pravcima, dijagram zraenja u prostoru je
oblika lopte
ovakva antena u stvarnosti ne postoji, ali se u praksi esto koristi kao
element komparacije sa drugim
linearne antene (monopoli i dipoli)
polutalasni dipol - dipol ija je fizika dimenzija jednaka 1/2 talasne
duine radio talasa koji se emituje/prima (ne koristi se na frekvencija
ispod 2MHz, jer bi dimenzije antena bile suvie velike)
antene oblika petlje,
antene sa zraeim otvorom (paraboline, horn)
antene koje rade na principu soiva.

Snaga na prijemu P
r

Antene (ako nisu izotropne) utiu da se vei deo energije usmeri ka
prijemniku i iz pravca predajnika i to za G
t
na predaji za G
r
na prijemu, pa je:
2
2
2
4 4 4
t
r t
P
P P
d d

t t t
| |
= =
|
\ .
2
4
t r
r t
GG
P P
d t

=
| |
|
\ .
2
s
4 d
L
t

| |
=
|
\ .
prostorno
slabljenje
P
t
snaga predajnika
P
r
vrednost snage na prijemu
G
t
dobitak predajne antene
(bezdimenziona veliina)
G
r
dobitak prijemne antene
(bezdimenziona veliina)
d rastojanje izmeu predajnika i
prijemnika u metrima
talasna duina u metrima.
Frisova
jednaina
(jednaina
slobodnog
prostora)
Snaga signala na prijemu
zavisi inverzno od kvadrata
rastojanja (1/d
2
) i kvadrata
uestanosti (1/f
2
), a direktno je
proporcionalna snazi signala
na predaji.
Slabljenje slobodnog prostora
Pri prostiranju radio talasa dominatan uticaj ima slabljenje u
slobodnom prostoru (free space loss) podrazumeva slabljenje na
trasi bez prepreka i bez uticaja interferencija


gde je:








c
f
= talasna duina [m]
f frekvencija [Hz]
d udaljenost od predajnika [m]
Slabljenje prilikom prostiranja u slobodnom prostoru predstavlja
najvaniji izvor gubitaka u radio kanalu, u opsezima uestanosti do
30GHz.
zavise od njihovih frekvencija:
Pri niskim frekvencijama, radio talasi mogu prodirati kroz objekte
(prepreke), pri emu snaga opada znaajno sa porastom
rastojanja od predajnika, (slabljenje zavisi od vrste/strukture
prepreke)
Na viim frekvencijama, RF talasi nastoje da se prostiru
pravolinijski i ne prolaze kroz prepreke, Inae, to je via
uestanost talasa osobine njihovog prostiranja sve vie
podseaju na svetlost.
Radio talasi su podloni uticajima interferencije od drugih izvora.


Karakteristike prostiranja radio talasa
Osnovni naini prostiranja radio talasa
1. Povrinskim talasom (ground wave propagation) du
povrine Zemlje (LF(30-300 kHz),MF( 300kHz 3MHz)
2. Jonosferskim talasom (ionosphere wave propagation) HF
(3-30 MHz)
3. Prostornim talasom (space wave propagation)- po liniji
optike vidljivosti (LoS-line of sight) (iznad 30MHz VHF,
UHF, SHF...)
4. Prostiranje rasejanjem (scatering) (UHF(300MHz
3GHz).
Osnovni naini prostiranja radio talasa
U prvim godinama razvoja radio tehnike, smatralo se da je jedini
mogui nain prostiranja radio talasa du povrine Zemlje
(povrinksim talasom). Tada je bila poznata injenica da ukoliko su
talasne duine vee, domet radio talasa je vei, jer talas gubi manje
energije na povrini Zemlje i lake moe da savlada pojedine prepreke
u vidu veih uzvienja. Zbog toga je dugo forsiran rad na dugim i
srednjim talasima (DT/LF i ST/MF), sa predajnicima to veih snaga.
Otkriem jonosferskog naina prostiranja, upotrebom visokih
uestanosti (HF:3-30MHz) stvorena je mogunost uspostavljanja radio
veza na rastojanjima od vie hiljada kilometara, i to sa predajnicima
mnogo manjih snaga, nego kod dugih i srednjih talasa.
Sa daljim razvojem elektronike i radio-tehnike primenjivani su radio
talasi sve manjih talasnih duina (veih frekvencija), sve do
mikrotalasnog podruja i podruja svetlosnih talasa.
Naini prostiranja radio talasa

Zemlja
jonosferski talas
Prostorni (direktni) talas
Povrinski talas
Troposphere
(0 - 14 km)
Stratosphere
(14 - 50 km)
Mesosphere
(50 - 90 km)
Ionosphere
(90 - 500 km)
Naini prostiranja radio talasa i primene RF opsega
opseg opseg prostiranje Tipine primene
VLF
330 KHz
(100-10)km
Povrinsko
Namena: Navigacija na velikim rastojanjima, sonar Servisi:
telegrafske veze za brodove i luke, prekomorske veze,
podzemne i podvodne komunikacije
Karakteristike sistema: dimenzije antena male u odnosu na
talasnu duinu, mali protoci, atmosferski um veoma
izraen, talasovodno prostiranje (zemlja i jonosfera ine
talasovod), relativno stabilna propagacija, za opseg ispod
9kHz ne postoji meunarodna regulativa
LF
30300
KHz
(10-1)km
Povrinsko
Namena: navigacija, difuzija
Servisi: pomorske komunikacije na velikim rastojanjima,
fiksni servisi za interkontinentalna rastojanja, AM
radiodifuzni servisi, vremenske reference itd.
Karakteristike sistema: uobiajeno se primenjuje vertikalna
polarizacija, mogua je realizacija antena velike efikasnosti
po cenu velikih dimenzija, stalno je prisutan visok
atmosferski um, mali protoci, mogue su veze na
rastojanjima do nekoliko hiljada kilometara,
Naini prostiranja radio talasa i primene RF opsega
opseg opseg prostiranje Tipine primene
MF
300 KHz3 MHz
(1-0.1) km
Povrinsko/
jonosfersko
Namena: pomorske radio veze, komercijalni AM
radio, goniometrisanje
Servisi: radiodifuzija, radionavigacija,
pomorske mobilne komunikacije
Karakteristike sistema: antene prihvatljivih
dimenzija, usmerene antene, povrinski talas je
izraen preko morskih povrina, intenzivno
slabljenje jonosferskog talasa tokom dana
(zbog postojanja jonosferskog sloja D) i malo
slabljenje tokom noi, visok nivo atmosferskog
uma
HF 330 MHz Jonosfersko
Namena: spasilake slube, civilne i vojne
primene
Servisi: radio difuzija (meunarodna i
nacionalna), pomorske i vazdune mobilne
komunikacije, komunikacije taka-taka na
velikim udaljenostima, kontrola vazdunog
saobraaja i dr
opseg opseg prostiranje Tipine primene
VHF
30300 MHz
(10-1)m
Prostorno
(line-of-sight)
Namena: FM radio difuzija, VHF TV difuzija, mobilni
sistemi, kontrola leta, policija, navigacija...
Servisi: kopneni, pomorski i vazduni mobilni radio
servisi, zvuna radio-difuzija (FM i DAB) i TV difuzija,
vazduni radionavigacioni sistemi i sistemi za sletanje,
analogna beina telefonija i pejding,
Karakteristike sistema: antene u formi dipola,
atmosferski um je mali, dok je industrijski um
znaajan, pravolinijska propagacija
UHF
300 MHz3
GHz
(1-0.1)m
Prostorno
(line-of-sight)
Rasejanjem
Namena: UHF TV difuzija,mobilna telefonija, paging
sistemi, radari navigacija, satelitski sistemi
Servisi: TV difuzija, elijski i personalni komunikacioni
sistemi, mobilni satelitski sistemi, GPS, radio-
astronomski servisi, istraivaki radari, zemaljski taka
takaservisi, sistemi fiksog radio pristupa, telemetrija,
beina kuna telefonija i dr
Karakteristike sistema: porostiranje direktnim talasom i
troposfersko rasejanje
Naini prostiranja radio talasa i primene RF opsega
opseg opseg prostiranje Tipine primene
SHF
330 GHz
(10-1) cm
Prostorno
(line-of-sight)
Namena: satelitske veze, zemaljski mikrotalsni linkovi
(radio-relejne veze), vazduhoplovni i meteoroloki radari,
DSRC, Wi-Max
Servisi: fiksni zemaljski i satelitski servisi, satelitski
sistemi posebne namene, fiksni irokopojasni beini
prsitup (FWA)
Karakteristike sistema: paraboline i horn antene velikih
dobitaka, talasovodi, iroki propusni opsezi i veliki
protoci, slabljenje usled kie, snega, magle na
uestanostima iznad 10GHz
EHF
30300
GHz
(1-0.1)cm
Prostorno
(line-of-sight)
Namena: Radarska navigacija, eksperimentalne primene
Servisi: budue satelitske primene, daljinski nadzor sa
satelita, irokopojasni pristup itd
Karakteristike sistema: male visokousmerene antene,
vrlo visoki protoci
THF
3003000
GHz
(1-0.1)cm
Prostorno
(line-of-sight)
Eksperimentalne primene
Naini prostiranja radio talasa i primene RF opsega
Prostiranje povrinskim talasom
Povrinskim talasom prostiru se LF i MF radio talasi, tj. radio talasi ije su frekvencije
nie od 3MHz (praktino do 2MHz s obzirom da se slabljenje talasa na veim
frekvencijama znaajno poveava).
Povrinski talasi se prostiru po samoj povrini Zemlje pratei njenu zakrivljenost.
Poto zemlja nije idealan provodnik deo energije talasa se gubi zbog apsorpcije u
zemlji. Slabljenje povrinskog talasa direktno zavisi od parametara tla (provodnosti i
dielektrine konstante), koji zavise od specifine lokacije.
Slabljenje je vee na viim frekvencijama, pa su dometi predajnika na viim
frekvencijama manji.

Uglavnom se koriste za telegrafiju, navigaciju i radiodifuziju. Koriste se predajnici
velikih snaga (od nekoliko stotina kW pa sve do par MW), dometi su od nekoliko
stotina km pa do reda hiljadu kilometara.
Niske frekvencije potrebne su antene velikih dimenzija.
Prostiranje jonosferskim talasom (sky wave
propagation)
U HF opsegu, povrinski talasi bivaju apsorbovani od Zemlje.
absorpcija
Jonosfera
HF opseg 3-30 MHz, kao i vii delovi MF opsega (iznad 1MHz)
(100-400km iznad povrine zemlje)
Jonosferska refleksija = niz sukcesivnih refrakcija do kojih dolazi pri
prostiranju talasa kroz jonosferske slojeve sa razliitim indeksima
prelamanja
Glavni jonosferski slojevi: D, E F
1
i F
2

Slojevi D i E nou iezavaju, F
1
i F
2
postoje samo danju a nou se spajaju u
jedinstven sloj F.
Slojevi D i E (danju) znaajno apsorbuju signale na niim frekvencijama, pa se talasi
niih frekvencija (iz HF opsega) bolje prostiru nou. Na viim frekvencijama,
apsorpcija je manja, pa radio talasi na viim uestanostima mogu da se primaju
(kvalitetno) i danju.
Snage predajnika: do 150kW ( ili vie)
Prostiranje jonosferskim talasom
50-90km
~110km
180-250km
250-400km
Danju Nou:
~300km
Prostiranje prostornim talasom
(LoS, Line of Sight)
Prostorno talasi se prostiru po liniji optike vidljivosti izmeu predajnika i
prijemnika uz pojavu refleksije od Zemlje, atmosferske refrakcije,difrakcije
na razliitim objektima i sl.
Ovakav nain prostiranja predominantan je kada je visina predajne antene
mnogo vea od talasne duine, a signal na prijemnoj anteni je rezultanta
direktne i reflektovanih komponeneti.

h>>
T
R
direktan talas linija vidljivosti (LOS)
refelktovan talas
h>>
Uestanosti preko 30MHz (VHF, UHF... )
Ako se antena podigne za vie talasnih duina od Zemlje dominirae prostorni talas.
(ove uestanosti se ne mogu reflektovati od jonosfere)
Prostiranje prostornim talasom
Domet veze je ogranien realnom zakrivljenou povrine Zemlje, konfiguracijom
terena (preprekama), kao i visinama predajne i prijemne antene (do nekoliko 10-tina
km).
Snage predajnika: od nekoliko W do nekoliko desetina kW.
Prostiranje rasejanjem
scattering propagation
Prostiranje rasejanjem (scatter propagation) za
prostiranje se koriste turbulencije u troposferi ili
nehomogenosti u jonosferi, jonizacije od meteora i sl.
T
R
volumen
rasejavanja