Nacini Prostiranja Radio Talasa

Prostiranje radio talasa
Prostiranje radio talasa

Elektromagnetna energija se u obliku radio talasa prostire od predajne
do prijemne antene, u vidu nekoliko tipova talasa, pri emu je za
postojanje odgovarajueg naina prostiranja od osnovnog znaaja
uestanost radio talasa.
Na niskim frekvencijama, radio talasi imaju osobinu da se povijaju i
prate Zemljinu zakrivljenost i neravnine, mogu prodirati kroz objekte
(prepreke), pri emu snaga opada znaajno sa porastom rastojanja od
predajnika. Dometi radio talasa na niim frekvencijama su vei, nego
na viim uestanostima (zbog izraenijeg slabljenja na viim
frekvencijama)
Na viim frekvencijama, radio talasi nastoje da se prostiru
pravolinijski (po liniji optike vidljivosti) i ne prolaze kroz prepreke.
Inae, to je via uestanost talasa osobine njihovog prostiranja sve
vie podseaju na svetlost.
Talasi pojedinih uestanosti (vii delovi MF opsega i HF), upueni ka
gornjim slojevima atmosfere (jonosferi), reflektuju se nazad ka Zemlji,
dok talasi iz viih opsega uestanosti prolaze kroz (probijaju)
jonosferske slojeve i odlaze u kosmos (satelitske veze)
Naini prostiranja radio talasa

Prostiranje povrinskim talasom talas se prostire
du povrine Zemlje sledei njenu prirodnu zakrivljenost
Prostiranje jonosferskim talasom koristi se
mehanizam jonosferske refleksije
Prostiranje prostornim talasom:
direktan talas (po liniji optike vidljivosti (LoS, Line of Sight)) +

reflektovan talas (od povrine zemlje)
refrakcija talasa u nioj troposferi (zakrivljenje)
Prostiranje rasejanjem - koristi mehanizam rasejanja

energije radio talasa kao posledica turbulencija u
troposferi (troposcatter), nehomogenosti jonosfere
(ionoscatter) i jonoizacionih tragova izazvanih
meteorskim padavinama (meteorscatter)
Naini prostiranja radio talasa

Povrinski talas (surface wave)
Talas voen sfernim zemaljskim talasovodom
Jonosferski talas (sky wave)
Prostorni talas (space wave):
direktni (LoS, Line of Sight)
troposferska refrakcija
direktni + reflektovani
troposfersko rasejanje (troposcatter)
Naini prostiranja radio talasa u

zavisnosti od njihovih uestanosti
Frekvencijski opseg
oznaka
Opseg uestanosti
Nain prostiranja
VLF
3 kHz - 30 kHz
Low frequencies
LF
30 kHz - 300 kHz
Talasovodno /
povrinskim talasom
Medium frequencies
MF
300 kHz - 3 MHz
Povrinski + jonosferski (nou)
High frequencies
HF
3 MHz - 30 MHz
Jonosferski talas
Very high frequencies
VHF
30 MHz - 300 MHz
Ultra high frequencies
UHF
300 MHz - 3 GHz
Super high frequencies
SHF
3 GHz - 30 GHz
Extremely high frequencies
EHF
30 GHz - 300 GHz
direktni Jonos +meteors

+
rasejanje
reflekt. Troposferska
refrakcija /
rasejanje
direktni
Tremendously high frequenc.
THF
300 GHz - 3000 GHz
Prostorni talas
Very low frequencies
Granice izmeu pojedinih opsega nisu otre u pogledu naina prostiranja u okolini graninih
podruja radio talasi postepeno gube jedne, a poprimaju druge osobine.
Trajektorije radio talasa
Koji e od navedenih naina prostiranja biti primenjen u nekoj radio vezi, osim od
uestanosti radio talasa, zavisi i od rastojanja izmeu predajnika i prijemnika,
njihovih lokacija, snage predajnika, karakteristika i uslova u medijumu za prenos
(sastav tla iznad kojeg se vri prostiranje, stanje provodnih slojeva jonosfere,
Prostiranje povrinskim talasom

Zemaljski (ili prizemni) talas (ground wave) sastoji se od talasa koji se prostire tano
po povrini Zemlje (maksimalan je kada je =90) i talasa u prostoru (tei nuli kada je
=90). Za propagaciju u horizontalnoj ravni talas po povrini je dominantan; Visina
antena je manja od talasne duine . Primenjuje se iskljuivo vertikalna polarizacija
(antena se postavlja vertikalno u odnosu na povrinu Zemlje).
h<
Talas u prostoru
(space wave)
Talas po povrini
(surface wave)
Povrinski talas (surface wave) se prostire po samoj povrini Zemlje (pratei njenu
prirodnu zakrivljenost). Poto Zemlja nije idealan provodnik, deo energije talasa se
gubi zbog apsorpcije u Zemlji. Domet zavisi dominantno od snage predajnika,
uestanosti talasa i karakteristika tla (od nekoliko 100-tina do ak nekoliko 1000 km)
Prostiranje jonosferskim talasom

Jonosfersko prostiranje (sky wave propagation) koristi fizike uslove u
jonosferi za refleksiju i refrakciju radiotalasa nazad ka Zemlji (uslovi u
jonosferi moraju da omogue refleksiju, odnosno refrakciju talasa).
Ostvaruje se na uestanostima f<30MHz, mada se ovaj mehanizam
prostiranja moe javljati i na neto viim uestanostima. Domet veze (u
jednom hopu) je 2000-4000 km.
50-400km
Prostiranje prostornim talasom

f > 30MHz
Prostorno prostiranje (space wave propagation) u nioj troposferi

talasi se prostiru po liniji optike vidljivosti (LoS) izmeu predajnika i
prijemnika uz pojavu refleksije od Zemlje, atmosferske refrakcije,
difrakcije na razliitim objektima i sl. Ovakav nain prostiranja
dominantan je kada je visina predajne antene mnogo vea od talasne
duine. Signal na prijemnoj anteni je rezultanta direktne i od zemlje
reflektovane komponente. Domet direktnim talasom je oko 100-150km
Prostiranje rasejanjem
volumen
rasejavanja
Prostiranje rasejanjem (scatter propagation) za

prostiranje se koriste turbulencije u troposferi,
nehomogenosti u jonosferi ili meteorski tragovi.
Kako dolazi do nekog od naina

prostiranja
Kada se vertikalno polarizovana antena koja emituje radio
talase nalazi blizu horizontalne provodne povrine Zemlje,
reenja EM (Maksvelovih) jednaina (uzimajui u obzir
granine uslove) ukljuuju razliite komponente (zbog
razliitih karakteristike dva medijuma).
Kada se sve to utie u polju bliskom izvoru (anteni)
zanemari, ostaju tri komponente zemaljskog talasa:
povrinska, direktna i reflektovana.

prostiranja
Povrinska komponenta ima maksimum za =90
(po ravni horizontalne granice medijuma) i jako
brzo izezava za <90;
Suma direktne i reflektovane komponente tei nuli
za =90; kombinacija direktne i reflektovane
komponente talasa ine prostorni talas.
Ako se antena podigne za vie talasnih duina od
Zemlje, dominirae prostorni talas.

prostiranja
Jonosferski talas je specijalan sluaj prostornog talasa koji
se javlja za frekvencije nie od 30 MHz, mada se ovaj
mehanizam prostiranja ponekada javlja i na viim
uestanostima od ove.
Prostorni talas se usmeri ka jonosferi (jonizovani region
atmosfere na 50-400 km iznad Zemljine povrine) koja ga
pod odreenim uslovima povija nazad ka Zemlji, to se
javlja uglavnom na viim frekvencijama iz MF opsega i u
HF opsegu.

prostiranja
Mehanizmi za rasejavanje (scatter) se ponekada
javljaju u prenosnom medijumu kao posledica
turbulencija u troposferi, nehomogenosti jonosfere,
jonizacionih tragova meteora i sl.
tropo-skater (UHF)
jono-skater (nii delovi VHF)
meteo-skater (VHF)
Karakteristike prostiranja i primene

pojedinih RF opsega
#
opsega
Granine frekv.
Talasne duine
Naziv talasnog podruja
Oznaka opsega
3 - 30 kHz
100 -10 km
vrlo dugi talasi
VLF (Very Low Frequencies)
30-300 kHz
10 1 km
dugi talasi
LF (Low Frequencies)
300 - 3000 kHz
1000 100 m
srednji talasi
MF (Middle Frequencies)
3 - 30 MHz
100 10 m
kratki talasi
HF (High Frequencies)
30 - 300 MHz
10 1 m
ultra kratki talasi - metarski
VHF (Very High Frequencies)
300 3000 MHz
1 0.1 m
decimetarski
UHF(Ultra High Frequencies)
10
3 - 30 GHz
10 1 cm
centimetarski
SHF(SuperHigh Frequencies)
11
30 - 300 GHz
10 1 mm
milimetarski
EHF(Extra High Frequencies)
12
300 - 3000 GHz
1 0.1 mm
decimilimetarski
THF (Tremendously High

Frequencies)
VLF(Very Low Frequencies): 3-30 kHz
Vrlo niske frekvencije - vrlo dugi talasi (VDT) prostiru se kao vertikalno
polarizovani talasi koristei sferni talasovod, kojeg obrazuju provodna
povrina Zemlje i najnii sloj jonosfere.
U zavisnosti od konfiguracije zemljine povrine i lokalnog vremena u toku
dana, efektivna visina zemaljskog talasovoda je promenljiva, tj. prenik ovog
talasovoda varira (zbog promenljivog sloja D jonosfere nou isezava,
danju u podne najjonizovaniji ).
Slabljenje pri propagacij na ovim frekvencijama je relativno malo, pa se
mogu dostii velika rastojanja pri ovom nainu prostiranja (npr. na
uestanosti 20kHz slabljenje iznosi 5-15 dB/1000km.
Propusni opseg je mali, pa je i irina emisije (kanala) mala, kao i brzina
prenosa podataka.
Veoma izraen atmosferski um.
Antene koje se koriste za VLF opseg su fiziki jako velike, ali su u
elektrinom smislu male (u odnosu na talasnu duinu). Teko je realizovati
usmereni antenski sistem.
Veoma dugi talasi nalaze primenu u navigaciji (npr. Omega sistem),
telegrafskim vezama na velikim daljinama (long distance), kao i kod
podzemnih/podmorskih komunikacija.
Metriki naziv ovog opsega je Mirijametarski.
#
opsega
Granine frekv.
Talasne duine
Oznaka opsega
3 - 30 kHz
100 -10 km
vrlo dugi talasi
30-300 kHz
10 1 km
dugi talasi
300 - 3000 kHz
1000 100 m
srednji talasi
3 - 30 MHz
100 10 m
kratki talasi
30 - 300 MHz
10 1 m
300 3000 MHz
1 0.1 m
decimetarski
10
3 - 30 GHz
10 1 cm
centimetarski
11
30 - 300 GHz
10 1 mm
milimetarski
12
300 - 3000 GHz
1 0.1 mm
decimilimetarski

Frequencies)
LF (Low Frequencies): 30-300 kHz
Niske frekvencije - dugi talasi (DT) prostiru se kao vertikalno

polarizovani povrinski talasi (ostali tipovi talasa se ne pojavljuju na
prijemu)
Imaju mala slabljenja koja najvie zavise od karakteristika tla
(provodnosti i dielektrine konstante).
Antene koje se koriste za ove talase su fiziki prilino velike (100200 m visine) radi postizanja bolje usmerenosti i efikasnosti
zraenja.
Dometi mogu biti i nekoliko hiljada kilometara.
Izraen je jak atmosferski um, pa se moraju koristiti velike snage
predajnika (par stotina kW i vie) da bi se obezbedio dovoljan odnos
signal-um (kvalitetan prijem).
Tokom noi je izraen jak uticaj jonosferskih talasa.
Propusni opseg je ogranien, ali je neto vei u odnosu na talase iz
VLF opsega, tako da se mogu koristiti i za radio-difuziju sa veim
zonama prijema.
koriste se u navigaciji jer omoguavaju duge veze.
Metriki naziv ovog opsega je Kilometarski.
#
opsega
Granine frekv.
Talasne duine
Oznaka opsega
3 - 30 kHz
100 -10 km
vrlo dugi talasi
30-300 kHz
10 1 km
dugi talasi
300 - 3000 kHz
1000 100 m
srednji talasi
3 - 30 MHz
100 10 m
kratki talasi
30 - 300 MHz
10 1 m
300 3000 MHz
1 0.1 m
decimetarski
10
3 - 30 GHz
10 1 cm
centimetarski
11
30 - 300 GHz
10 1 mm
milimetarski
12
300 - 3000 GHz
1 0.1 mm
decimilimetarski

Frequencies)
MF(Midle Frequencies): 300-3000 kHz
Srednje frekvencije (srednji talasi-ST) prostiru se i kao povrinski i kao

jonosferski talasi (nou, u viim delovima MF opsega).
Slabljenje povrinskog talasa u MF opsegu je vee nego u LF podruju, pa
se ove frekvencije koriste za manje zone servisa (dometi su do nekoliko
stotina km, to zavisi od snage predajnika)
Jonosferski talas ima efekata nou (kada iezne sloj D i obezbeuje
mnogo iru zonu servisa). Nou, kada su obe komponente znaajne,
prijemna antena istovremeno prima povrinski talas sa nekog blieg i
jonosferski talas sa nekog udaljenog predajnika (smetnje) koji radi na istoj
frekvenciji; zona servisa odreenog predajnika se nou jako poveava u
odnosu na dnevnu.
Visok nivo atmosferskog uma.
Mogue je realizovati usmerene antene
Usled prisustva povrinske i jonosferske komponente talasa, na nekoj
udaljenosti od predajnika dolazi do njihove meusobne interferencije. Zona,
unutar koje se nivoi polja koji potiu od ove dve komponente meusobno
razlikuju za logaritamsku vrednost zahtevanog zatitnog odnosa, potrebnog
za dobar prijem, naziva se zonom sopstvenog fedinga
MF opseg se koristi za komercijalnu AM radiodifuziju, radionavigaciju,
pomorske mobilne komunikacije
Metriki naziv ovog opsega je Hektometarski.
#
opsega
Granine frekv.
Talasne duine
Oznaka opsega
3 - 30 kHz
100 -10 km
vrlo dugi talasi
30-300 kHz
10 1 km
dugi talasi
300 - 3000 kHz
1000 100 m
srednji talasi
3 - 30 MHz
100 10 m
kratki talasi
30 - 300 MHz
10 1 m
300 3000 MHz
1 0.1 m
decimetarski
10
3 - 30 GHz
10 1 cm
centimetarski
11
30 - 300 GHz
10 1 mm
milimetarski
12
300 - 3000 GHz
1 0.1 mm
decimilimetarski

Frequencies)
HF(High Frequencies): 3-30 MHz
Visoke frekvencije - kratki talasi (KT) prostiru se kao jonosferski talasi

(povrinski talas je mogu, ali je znaajno oslabljen na ovim frekvencijama,
pa se moe koristiti samo na kratkim distancama) Talas usmeren ka jonsferi
se nakon niza sukcesivnih refrakcija, to za posledicu ima refleksiju, vraa
nazad ka Zemlji. Veza se moe ostvariti i u vie hopova (skokova koji
predstavljaju viestruku refleksiju od Zemlje i jonosfere). Pre satelitskih veza
omoguavali su globalno pokrivanje itave Zemlje.
Jonosferski talas je veoma nestabilan u vremenu (pravilne i nepravilne
promene jonosfere) Osnovni problemi su procena polja na prijemu,
odreivanje (raspored) radnih frekvencija, prognoze promena ponaanja
jonosfere(sezonskih, dnevnih, sa geografskim koordinatama, nepravilnih i
sl.)
HF talasi se prostiru (naroito nie frekvencije iz opsega) i povrinskim
talasom koji je meutim tako oslabljen da su jedine primene u priobalnim
vezama, jer je slabljenje iznad mora vrlo malo.
Eksterni um varira sa vremenom i lokacijom
Koriste se i vertikalna i horizontalna polarizacija talasa.
Antene: sistem horiz. dipola, log-periodine antene, vertikalne tap antene
Koriste se za radio-difuziju velikog dometa, amaterske komunikacije, veze
taka-taka na velikim rastojanjima, pomorske i vazdune mobilne veze.
Metriki naziv ovog opsega je Dekametarski.
#
opsega
Granine frekv.
Talasne duine
Oznaka opsega
3 - 30 kHz
100 -10 km
vrlo dugi talasi
30-300 kHz
10 1 km
dugi talasi
300 - 3000 kHz
1000 100 m
srednji talasi
3 - 30 MHz
100 10 m
kratki talasi
30 - 300 MHz
10 1 m
300 3000 MHz
1 0.1 m
decimetarski
10
3 - 30 GHz
10 1 cm
centimetarski
11
30 - 300 GHz
10 1 mm
milimetarski
12
300 - 3000 GHz
1 0.1 mm
decimilimetarski

Frequencies)
VHF(Very High Frequencies): 30-300MHz
Vrlo visoke frekvencije (talasi ije su f>30MHz nazivaju se i UKT, ultra-kratki

talasi) prostiru se prostornim talasom po liniji optike vidljivosti.
Na uestanostima iznad 30MHz jonosfera praktino proputa
elektromagnetne talase bez refleksije.
Vee prepreke (npr brda, planine, drvea, vetaki objekti) mogu dovesti do
efekta zaklanjanja (maskiranja, eng. shadowing) radio talasa
Takoe, izraeni su efekti refleksije, difrakcije, refrakcije.
Zona servisa je prenika grubo do 100 km to predstavlja lokalno
pokrivanje.
Na ovim i viim frekvencijama manji je uticaj atmosferskog uma, tako da se
mogu koristiti predajnici manjih snaga (od nekoliko W do 50W). Meutim,
znaajan je industrijski um.
Propusni opseg je dovoljno velik za dobar FM/DAB radio-fonski prenos
(87.5-108MHz) i difuziju nekoliko TV kanala.
Koristi se za mobilne i fiksne radio veze, u sistemima za vazdunu
navigaciju i sistemima za sletanje, radarskim sistemima srednjeg dometa,
beina telefonija (analogna), satelitskim vezama (talasi na ovim
uestanostima probijaju jonosferske slojeve) itd.
Antene su relativno malih dimenzija: sistemi dipola, tap antene za montau
na vozilima
Metriki naziv ovog opsega je Metarski.
#
opsega
Granine frekv.
Talasne duine
Oznaka opsega
3 - 30 kHz
100 -10 km
vrlo dugi talasi
30-300 kHz
10 1 km
dugi talasi
300 - 3000 kHz
1000 100 m
srednji talasi
3 - 30 MHz
100 10 m
kratki talasi
30 - 300 MHz
10 1 m
300 3000 MHz
1 0.1 m
decimetarski
10
3 - 30 GHz
10 1 cm
centimetarski
11
30 - 300 GHz
10 1 mm
milimetarski
12
300 - 3000 GHz
1 0.1 mm
decimilimetarski

Frequencies)
UHF(Ultra High Frequencies): 3003000MHz
Ultra visoke frekvencije (UHF) se, kao i VHF talasi, prostiru prostornim
talasom direktno po liniji optike vidljivosti, ali kod njih postoji znaajan
uticaj refleksije od Zemlje ili nekih objekata na trasi, troposferske

refrakcije, difrakcije na vrhovima planina ili vetakih objekata, efekti
rasejanja i prostiranja viestrukim putanjama. Nalaze primenu u
televizijskim, radarskim, navigacionim (GPS), celularnim mobilnim

(zemaljskim i satelitskim) sistemima, kod usmerenih RR veza, beinoj
(cordless) telefoniji, fiksnog beinog pristupa, za istraivanja Zemlje i
kosmosa, telemetriju itd.
Antene: relativno male tap antene, antene u formi sistemi dipola (Yagi),
paraboline antene (za vie uestanosti)
U opsegu od 700 do 1000 MHz (ponekad i na viim uestnostima)
troposfersko rasejanje (troposcatter) se dobro koristi, posebno za veze due
od optikog horizonta.
Osnovni problemi: procena gubitaka (slabljenja) na trasi i pouzdanosti veze
(statistika analiza putanja propagacije i primena dibersiti tehnika za
poveanje pouzdanosti)
Metriki naziv ovog opsega je Decimetarski.
#
opsega
Granine frekv.
Talasne duine
Oznaka opsega
3 - 30 kHz
100 -10 km
vrlo dugi talasi
30-300 kHz
10 1 km
dugi talasi
300 - 3000 kHz
1000 100 m
srednji talasi
3 - 30 MHz
100 10 m
kratki talasi
30 - 300 MHz
10 1 m
300 3000 MHz
1 0.1 m
decimetarski
10
3 - 30 GHz
10 1 cm
centimetarski
11
30 - 300 GHz
10 1 mm
milimetarski
12
300 - 3000 GHz
1 0.1 mm
decimilimetarski

Frequencies)
SHF(Super High Frequencies): 3-30GHz
Super visoke frekvencije se kao i VHF i UHF talasi prostiru

prostomim (direktnim) talasom po liniji optike vidljivosti.
Ovi talasi su jako osetljivi na efekte atmosferske apsorpcije i
slabljenje usled kie, snega, magle, oblaka i sl., posebno frekvencije
iznad 10 GHz.
Dostupni su iroki propusni opsezi (veliki protoci) za pojedine
servise,
Koriste se za digitalne veze sa velikim binarnim protokom, za
satelitske veze, radarske sisteme, mikrotalasne radio-relejne (RR)
sisteme, fiksni radio pristup itd.
Antene (visokousmerene): paraboline i horn antene velikog dobitka
Osnovni problemi: atmosferska apsorpcija, uticaji kie snega i
mahle na pouzdanost propagacije
Metriki naziv ovog opsega je Centimetarski
est naziv za ovaj opseg je i mikrotalasni opseg, mada se isti termin
koristi i za uestanosti iz UHF opsega iznad 1GHz.
#
opsega
Granine frekv.
Talasne duine
Oznaka opsega
3 - 30 kHz
100 -10 km
vrlo dugi talasi
30-300 kHz
10 1 km
dugi talasi
300 - 3000 kHz
1000 100 m
srednji talasi
3 - 30 MHz
100 10 m
kratki talasi
30 - 300 MHz
10 1 m
300 3000 MHz
1 0.1 m
decimetarski
10
3 - 30 GHz
10 1 cm
centimetarski
11
30 - 300 GHz
10 1 mm
milimetarski
12
300 - 3000 GHz
1 0.1 mm
decimilimetarski

Frequencies)
EHF(Extra High Frequencies): 30-300 GHz
Ekstremno visoke frekvencije su ekstremno kratki talasi koji nalaze

primenu u satelitskim i radarskim sistemima.
Takoe su jako osetljivi na meteoroloke uslove (kia, magla i sl).
Raspoloivi su izuzetno iroki propusni opsezi
Koriste se male visokousmerene antene, zahteva se direktna
optika vidljivost
Koriste se za mala rastojanja
Cena opreme raste sa frekvencijom (opsezi preko 60GHz se retko
koriste)
Primene: budue satelitske primene, daljinska snimanja sa satelita,
kod fiksnog beinog pristupa, za veze preko stratosferskih
platformi...
Metriki naziv ovog opsega je Milimetarski.
Naini prostiranja radio talasa i primene

pojedinih RF opsega - rezime
opseg
opseg
prostiranje
Povrinsko
Namena: Navigacija na velikim rastojanjima,

sonari
Servisi: telegrafske veze za brodove i luke,
prekomorske veze, podzemne i podvodne
komunikacije
Karakteristike sistema: dimenzije antena male u
odnosu na talasnu duinu, mali protoci,
atmosferski um veoma izraen, talasovodno
prostiranje, relativno stabilna propagacija, za
opseg ispod 9kHz ne postoji meunarodna
regulativa
Povrinsko
Namena: navigacija, difuzija

Servisi: pomorske komunikacije na velikim
rastojanjima, fiksni servisi za interkontinentalna
rastojanja, AM radiodifuzni servisi, vremenske
reference itd.
Karakteristike sistema: uobiajeno se primenjuje
vertikalna polarizacija, mogua je realizacija
antena velike efikasnosti po cenu velikih
dimenzija, stalno je prisutan visok atmosferski
um, mali protoci, mogue su veze na
rastojanjima do nekoliko hiljada kilometara,
330 KHz
VLF
(100-10)km
30300 KHz
LF
(10-1)km
Tipine primene

opseg
opseg
300 KHz3 MHz

MF
HF
(1-0.1) km
330 MHz
prostiranje
Povrinsko/
jonosfersko
Jonosfersko
Tipine primene
Namena: pomorske radio veze, komercijalni AM
radio, goniometrisanje
Servisi: radiodifuzija, radionavigacija, pomorske
mobilne komunikacije
Karakteristike sistema: antene prihvatljivih
dimenzija, usmerene antene, povrinski talas je
izraen preko morskih povrina, intenzivno
slabljenje jonosferskog talasa tokom dana (zbog
postojanja jonosferskog sloja D) i malo slabljenje
tokom noi, visok nivo atmosferskog uma
Namena: spasilake slube, civilne i vojne
primene
Servisi: radio difuzija (meunarodna i nacionalna),
pomorske i vazdune mobilne komunikacije,
komunikacije taka-taka na velikim
udaljenostima, kontrola vazdunog saobraaja i dr
Karakteristike sistema:

opseg
opseg
30300 MHz
VHF
(10-1)m
300 MHz3 GHz

UHF
(1-0.1)m
prostiranje
Tipine primene
Prostorno
(line-of-sight)
Namena: FM radio difuzija, VHF TV difuzija,

mobilni sistemi, kontrola leta, policija, navigacija...
Servisi: kopneni, pomorski i vazduni mobilni
radio servisi, zvuna radio-difuzija (FM i DAB) i TV
difuzija, vazduni radionavigacioni sistemi i
sistemi za sletanje, analogna beina telefonija i
pejding,
Karakteristike sistema: antene u formi dipola,
atmosferski um je mali, dok je industrijski um
znaajan, pravolinijska propagacija
Prostorno
(line-of-sight)
Rasejanjem
Namena: UHF TV difuzija,mobilna telefonija,

paging sistemi, radari navigacija, satelitski sistemi
Servisi: TV difuzija, elijski i personalni
komunikacioni sistemi, mobilni satelitski sistemi,
GPS, radio-astronomski servisi, istraivaki
radari, zemaljski taka takaservisi, sistemi
fiksog radio pristupa, telemetrija, beina kuna
telefonija i dr
Karakteristike sistema: porostiranje direktnim
talasom i troposfersko rasejanje

opseg
opseg
330 GHz
SHF
(10-1) cm
30300 GHz
EHF
(1-0.1)cm
3003000 GHz
THF
(1-0.1)cm
prostiranje
Tipine primene
Prostorno
(line-of-sight)
Namena: satelitske veze, zemaljski mikrotalsni

linkovi (radio-relejne veze), vazduhoplovni i
meteoroloki radari, DSRC, Wi-Max
Servisi: fiksni zemaljski i satelitski servisi,
satelitski sistemi posebne namene, fiksni
irokopojasni beini prsitup (FWA)
Karakteristike sistema: paraboline i horn antene
velikih dobitaka, talasovodi, iroki propusni
opsezi i veliki protoci, slabljenje usled kie,
snega, magle na uestanostima iznad 10GHz
Prostorno
(line-of-sight)
Namena: Radarska navigacija, eksperimentalne

primene
Servisi: budue satelitske primene, daljinski
nadzor sa satelita, irokopojasni pristup itd
Karakteristike sistema: male visokousmerene
antene, vrlo visoki protoci
Prostorno
(line-of-sight)
Eksperimentalne primene
Parametri radio veze
PR snaga signala na izlazu iz predajnika

PR snaga signala na ulazu u prijemnik
GT dobitak predajne antene
GR dobitak prijemne antene
L slabljenje na trasi (medijuma za prenos)
LT,LR gubici napojnih vodova predajne i prijemne antene
EIRP = PT GT efektivna izotropna izraena snaga
dBi dobitak u odnosu na izotropnu antenu
FIGURE 1
Gubici (slabljenja) u beinom sistemu

Graphical depiction of terms used in the transmission loss concept
Free-space basic transmission loss, Lbf
Isotropic
antenna
Isotropic
antenna
Lbf
Propagation
medium,
etc.
Basic transmission loss, Lb
Transmitting
antenna
Transmitting
antenna
losses
Transmitter
Lb = Lbf + Lm
Gt
Gr
Transmission loss, L
Ltc
Lrc
Receiving
antenna
Receiving
antenna
losses
Receiver
System loss, Ls
Filters,
feeder, etc.
Filters,
feeder, etc.
Total loss, Ll
(reference points should be specified)
L = L b Gt G r
Ls = L + Ltc + Lrc = Pt Pa
Slabljenje slobodnog prostora
U slobodnom prostoru, radio talasi se prostiru pravolinijski, ali uz

slabljenje koje je proporcionalno sa kvadratom rastojanja od
predajnika i kvadratom uestanosti.
Ovo slabljenje se naziva slabljenje slobodnog prostora (FSL, Free
Space Loss) predstavlja dominantan izvor slabljenja u beinom
sistemu
FSL podrazumeva slabljenje na trasi bez prepreka i bez uticaja
interferencija

c
f
talasna duina [m]
f frekvencija [Hz]
d udaljenost od predajnika [m]
Slabljenje slobodnog prostora

Ako se rastojanje
udvostrui, slabljenje
slobodnog prostora se
povea za 6dB.
Ako se frekvencija
udvostrui, slabljenje
slobodnog prostora se
takoe povea za 6dB, a
ako se frekvencija povea
10 puta slabljenje se povea
za 20dB.
L( s ) 20 log f ( MHz ) 20 log d ( km ) 32,45 [dB ]
Osnovni oblici jednaina prostiranja

one koje razmatraju varijacije jaine
elektrinog polja sa rastojanjem d od
predajne antene,
antene
one koje razmatraju odgovarajue nivoe
snaga, i
logaritamski oblici prethodnih j-na.
Jaina elektrinog polja

E k
Pt
d
SI jedinice
Pt snaga predajnika,
d rastojanje (u dalekom polju od antene)
k - konstanta proporcionalnosti koja zavisi od vrste
predajne antene. Kada je E izraeno u mV/m, Pt u kW i d
u km naziva se merni broj (FM) antene i iznosi 173 za
izotropnu, 212 za inkrementalni linearni radijator, 222 za
polutalasni dipol, 300 za kratki vertikalni monopol, itd.
Snaga na prijemu
Pt

Pr
Pt
2
4 d 4
4 d
2
Antene (ako nisu izotropne) utiu da se vei deo energije

usmeri ka prijemniku i iz pravca predajnika i to za Gt na
predaji za Gr na prijemu, pa je:
Pr Pt
Gt Gr
4 d
Logaritamska forma jednaina

prostiranja
E( r ) 20 log k P( t ) 20 log d
P( r ) P( t ) G( t ) G( r ) L( s )
L( s ) 20 log f 20 log d 147.55
Er ( dB ) k Pt ( dBkW ) 20 log d ( km )
Pr ( dBW ) Pt ( dBW ) G( t ) G( r ) L( s )
L( s ) 20 log f ( MHz ) 20 log d ( km ) 32,45
k=20logkmoe imati vrednosti:
104,8 za izotropnu antenu
106,5 za inkrementalniradijator(Hercov dipol)
106,9 za polutalasni dipol
109,5 za kratki vertikalni monopol
SI
jedinice

(LF i MF)
Povrinskim talasom prostiru se radio talasi ije su frekvencije u opsegu od 30 kHz

do 3 MHz (LF i MF opseg). Prostiranje povrinskim talasom zavisi od opsega
frekvencija u kojima mogu da se koriste predajnici sa realnim vrednostima emisione
snage predajnika. Slabljenje polja na mestu prijema raste sa porastom frekvencije
pa su dometi niih frekvencija vei.
Kako je informacioni kapacitet ogranien propusnim opsegom, VLF se koriste samo

za telegrafiju sa malom brzinom telegrafisanja V, t.j za uskopojasne navigacione
sisteme, dok se LF i MF koriste, osim za telegrafiju i navigaciju, i za radiodifuiziju
( radiofonija).
Povrinski talas se prostire po povrini zemlje (talas je voen zemljom) pa uslovi

prostiranja zavise od specifine lokacije. Zemlja apsorbuje deo energije
elektromagnetnog polja, to izaziva opadanje energije talasa. Potrebno je uzeti u
obzir granine uslove , a takodje i efekte refleksije, refrakcije i difrakcije.
Jedna od teorija prostiranja povrinskog talasa bazirana je na pretpostavci da se

prostiranje odvija po sfernoj povrini zemije sa homogenim elektromagnetnim
parametrima. Pri tome se zanemaruje uticaj jonosfere koja okruuje zemlju.
Jaina elektrinog poija opada zbog prostornog irenja talasa, apsorpcije od

povrine zemije, ija je provodnost konana, i difrakcije.
U ovaj model ukljuena su dva medijuma: zemija i atmosfera, to moe da se opie

primarnim parametrima (permitivnost , permeabilnost i provodnost ) i
sekundarnim parametrima (talasna impdansa Z, brzina prostiranja v, koeficijent
propagacije , koeficijent slabijenja , fazni koeficijent indeks prelamanja n) koji
su u vezi sa primarnim preko uestanosti f
Prema elektromagnetnoj teoriji u zemiji postoje dve komponente struje. U

homogenom, slabom dielektriku ija je propustijivost i provodnost
postoje:
Tipine vrednosti parametara razliitih trasa

Tip trase
(mS/m)
fq (MHz)
Morska voda
80
4000
900
600
Slatka voda
80
1.1
0.8
(na 1.5 MHz)
15
5
6
4
15
20
24
16
Vlana zemlja
30
5
2.5
1.7
30
20
12
8
7
1
2.6
1.7
Kamenita podloga
7
5
12.9
8.6
4
1
4.5
3
Suva zemlja
4
10
45
30
fq frekvencija do koje se neko tlo ponaa kao kao dobar provodnik
Moe se videti da morska voda ima veliku provodnost, pa e slabljenje povrinske
komponente do ak 900 MHz biti prihvatljivo, dok je npr. slabljenje talasa frekvencija
preko 1.1MHz iznad slatke vode veliko. Takoe, slabljenje pri prostiranju iznad vlane
zemlje je manje nego iznad kamenite podloge
Jednaine prostiranja
Raunska metoda za odreivanje polja
Za realna rastojanja izmeu predajnika i prijemnika (d>>h, d je duina veze, a h

visina antene), polje na mestu prijema
E
F M Pt [kW]
d(km)
mV
Faktor slabljenja A je
E1 mV /m FM Pt[kW]
Kada je A=1 i d=1km
Parametar p je numerika distanca
2 0.3 p
2 p 0.6 p 2
p 0.582
d km f 2MHz
mS / m
dobra aproksimacija pravih vrednosti za d<dmax, pri emu je maksimalno rastojanje

priblino
1 3
d max km 100 f MHz
i kada je u pitanju ravno tlo sa q>>1, a polarizacija talasa vertikalna.
Raunska metoda za odreivanje polja

Kada nije ispunjen uslov q>>1
tgb
o
(r 1)f[MHz]
18[mS / m]
5p
(2 0.3p)
o p
A
sin b
e 8
2
2
(2 p 0.6p )
d[km]f 2[MHz]cosbo
p 0.582
[mS / m]
Grafika metoda
Preciznija procena polja na osnovu predhodnih relacija, posebno

kada se uzme u obzir i zakrivljenost zemlje i difrakcija, je dosta
komplikovana.
Zato se za procenu polja esto koriste karte prostiranja povrinskih
talasa date u Preporuci ITU-R P. 368-7 (Krive prostiranja
povrinskog talasa za frekvencije od 10 kHz do 30 MHz ) za sledee
uslove:
Zemlja izmeu predajnika T i prijemnika R je ravna i sferina, indeks
refrakcije u troposferi opada eksponencijalno sa visinom, a obe antene
su na nivou tla,
Zraei element je kratki vertikalni monopol (FM=300) koji zrai snagom
od 1kW tako da je na rastojanju od 1km intenzitet polja 300 mV/m. Pod
vertikalnim monopolom podrazumeva se linearna antena, visine h,
postavljena vertikalno na beskonano provodnu horizontalnu povrinu
zemlje. Kratki vertikalni monopol je vertikalni monopol ija je visina
h0.2, gde je talasna duina emitovanog elektromagnetnog talasa.
Osnovno slabljenje prenosa, za opisane uslove, moe se odrediti na

osnovu intenziteta polja kao:
Lt 142 20log f ( MHz ) E( dB ( V
m ))
Primer krivih prostiranja povrinskog talasa iznad mora sa

malim salinitetom za = 1 S/m i r=80
Nivo polja dB
Intenzitet polja V/m
Rastojanje (km)
Procena polja u sluaju nehomogene

(meovite) trase ITU-R metoda
Ukoliko je trasa iznad koje se prostire povrinski talas
nehomogena i sastoji se od sekcija S 1, S2, S3, itd. ije su duine i
karakteristike respektivno d1, d2, d3, itd., 1, 2, 3, itd., 1, 2,
3, itd.,
Prema pomenutoj ITU-R preporuci potrebno je odrediti:

1.
nivo polja ER na prijemu kao
ER2.nivo
E1 polja
E2 na
d 2 to
E
se3 prijemna
d1 E ,Ekoje
d1tajnai
d1 d 2i predajna
E3 dstrana
2 dse
1 dobija
1 d2 d3
T
obrnu (T postaje R, a R postaje T), kao

3. traeni
nivo
polja
kao
ET E
d
E
d
3
3
2
3 E2 d 3 d 2 E1 d 3 d 2 E1 d 3 d 2 d1
1
E ER ET
2
Milingtonova metoda
Pogodna za procenu polja u sluaju da se trasa sastoji od 2 deonice (ali se moe

primeniti i na sluaj trase sa vie deonica)
Postupak je sledei:
Izaberu se krive prostiranja povrinskog talasa sa odgovarajuim L i S za zadtau

uestanost f
odredi se polje u direktnom smeru Ef(dB zanemarujui efekat oporavka (RE), i polje u
suprotnom smeru Er(dB zanemarujui efekat gubitka (LE).
Polje na mestu prijema E(r) predstavlja aritmetiku sredinu vrednosti E f(dBiEr(dB
Na dobijenu vrednost za E(r) dodaje se korekcioni faktor za polje CF e=20logE1/300 [dB]
Milingtonova metoda
LL ES (d1 ) EL ( d1 )
SG ES (d 2 d1 ) EL ( d 2 d1 )
E f ES LL RE
ES ES ( d 2 )
Er EL SG LE
EL EL ( d 2 )
RE LE
E f Er ES LL EL SG
E (r)
2
2
LL(land loss) gubici zemlje
SG(sea gain) dobitak mora
Radiodifuzno pokrivanje zona servisa
Zona pokrivanja predajnika zavisi od njegove snage, uma i zahtevanog

minimalnog polja na prijemu koje obezbeuje zadovoljavajui kvalitet.
Tipine snage predajnika su reda vie stotina kW do par MW, u zavisnosti od
zahtevanog dometa, uestanosti i karakteristika tla (provodnosti i dielektrine
konstante).
Intenzitet polja je srazmeran kvadratnom korenu iz izraene snage
predajnika.
Za manja rastojanja polje je obrnuto proporcionalno udaljenosti od
predajnika, a dalje sa porastom rastojanja naglo opada.
Intenzitet polja brzo opada sa porastom uestanosti radio talasa (jer
slabljenje povrinskog talasa raste sa kvadratom uestanosti), tako da se
vea zona prijema povrinskog talasa moe realizovati u podruju dugih
talasa (LF). Na srednjim talasima (MF) ta zona je znatno manja.
Intenzitet polja raste sa kvadratnim korenom snage zraenja (da bi se polje
povealo 10 puta, potrebno je poveati snagu predajnika 100 puta!
neekonomino)
Na prijem radio signala utiu:
interni um (um prijemnika)
eksterni um:
prirodni um: atmosferski i galaktiki
industrijski um
Uticaj atmosferskog uma
Tipine promene polja atmosferskog uma

zimi na srednjim geografskim irinama
Atmosferski um je
dominantan u LF, MF i HF
opsezima.
Zavisi od lokacije prijemne
take, lokalnog vremena i
godinjeg doba
Potie od elektrinih pranjenja
i ostalih prirodnih poremeaja u
atmosferi koji se putem
jonosfere mogu pojaviti i na
velikim udaljenostima od mesta
na kojima se deavaju.
Situacija je gora nou, kada
iezne jonosferski sloj D,
nego danju
U principu je vei u tropskim
krajevima nego u polarnim
zonama.
Polje i snaga uma

Za irinu emisije od B (Hz) nivo polja uma na prijemu je
(dB).
En 10log B
Po svojoj prirodi atmosferski um je termiki (beli) um

ija se snaga izraunava kao:
N kT0 BF
k = 1.3810-23 (J/K) - Boltzmanova konstanta

T0 - apsolutna temperatura u K (sobna temperatura je 290 K, pa
se usvaja kT0 = 410-21 W/Hz ukoliko nije data neka druga
vrednost za temperaturu)
B - spektralna irina uma u Hz
F- faktor uma za datu uestanost koji se oitava iz ITU-R
Preporuke P.372
Minimalno potrebno polje na prijemu
Nivo signala na prijemu mora biti vii od nivoa uma, tj. potreban je odreeni
odnos signal/um da bi veza bila zadovoljavajueg kvaliteta u npr. 90%
(zavisno od zahteva) vremena rada.
U opsezima LF, MF i HF, zavisno od atmosferskog uma, frekvencije i vrste

radio slube, mogue je obezbediti traeni kvalitet na prijemu odreivanjem
tzv. nivoa minimalnog potrebnog polja Emin (ITU-R preporuuje
odgovarajue vrednosti)
Minimalno potrebno polje zavisi od:

Vrste slube
Radne frekvencije
Vremena rada
Faktora uma za 1MHz (lokacija prijemne take, godinje doba, vreme rada)
Minimalno potrebno polje na prijemu

Kod radio difuzije,
prostorni raspored
objekata u zoni
pokrivanja utie na
vrednosti minimalnog
potrebnog polja i
generalno je u slabo
naseljenim mestima
potrebno manje polje
nego u gradovima.
Grad, industrijska zona
Grad, rezidencijalna zona
Ruralna zona
Retko naseljena mesta
Potrebno polje na prijemu
Zona servisa
Procena zone servisa nekog predajnika vri se na osnovu frekvencije,

provodnosti tla, neoslabljenog polja na udaljenosti 1 km od predajnika i
zahtevanog minimalnog potrebnog polja Emin.
p/A
U praksi je ova zona esto manja od one

koja je mogua, zbog ogranienja snage
na predaji i mogunosti ometanja emisija
drugih predajnika koji rade na istoj
frekvenciji ili u susednim kanalima.
p
Zona servisa
Problem ogranienog dometa predajnika pri pokrivanju odreene

oblasti prevazilazi se tako to se postavi vie predajnika na
razliitim lokacijama koji emituju isti program na istoj frekvenciji.
Tada mora da se pazi da ne doe do prekiapanja zona pokrivanja

(mogua je pojava sopstvenog fedinga zbog razliitih faza).
Taj problem se moe smanjiti na minimum sinhronim grupnim radom

koji obezbeduje odnos eljenog i neeljenog polja na prijemu
(zatitni odnos) 5:1 (dobro je sve do 3:1). Snage predajnika iz iste
grupe (emituju isti program na istoj frekvenciji) se proraunavaju
tako da u delovima zona koje se preklapaju bude zadovoljen ovaj
zatitni odnos.
Meutim, kada dolazi do preklapanja servisnih zona predajnika koji

emituju razliite programe na istoj frekvenciji, potreban zatitni
odnos je daleko vei 200:1 ak i do 1000:1.
Interferencija jonosferskog talasa

na LF i MF
LF i MF prostiru se i povrinskim i jonosferskim talasom. Danju je

jonosferska komponenta skoro sasvim apsorbovana u najniem sloju
jonosfere, oznaenim sa D, koji postoji samo u osunanim regionima, a
nou nestaje. Danju je nivo jonizacije u sloju D takav da je jonosferska
komponenta na uestanosti iz LF i MF opsega znatno oslabijena. Nou je
jonosferska komponenta prisutna, pa je poije na prijemu u sutini
kombinacija povrinskog i jonosferskog talasa.
Zona povrinskog
talasa
Zona
interferefncije
Zona
jonosferskog
talasa
Krive kvazimaksimuma
jonosferskog talasa
Empirijski izraz za procenu jonosferske

komponente talasa
OPTE KARAKTERISTIKE
RADIOFONIJE NA LF I MF
Dugi talasi-niske frkvencije (LF) obuhvataju frekventni opseg od

150 - 285kHz sa 15 kanala. Nosilac prvog je na frekvencij 155kHz, a
nosioci ostalih su za po 9kHz navie pomereni
Srednji talasi (MF) zauzimaju frekventni opseg 535- 1605kHz sa

120 kanala. Nosilac prvog je na frekvenciji 531 kHz, a ostali su za
po 9 kHz pomereni navie.
Koriste se emisije tipa A3 (amplitudska modulacija KAM signal), a za

potrebnu irinu emisije mogue je uzeti iii 9kHz(audiofrekventni
opseg =4,5 kHz) iii 20 kHz( audiofrekvencijski opseg 10 kHz
Minimalna jaina polja na prijemu je 1mV/m (60dBna uestanosti

1MHz i u prisustvu samo prirodnog uma.
PROSTIRANJE VLF TALASA

(3-30)kHz (100-10)km
Na ovim frekvencijama slabljenje povrinskog talasa je veoma malo pa su

mu i dometi veoma veliki ( do nekoliko hiljada kilometara, pri velikim
snagama predajnika reda 500kW i vie).
Primer: na 20 kHz slabljenje je oko 5-15dB/1000km
Talasne duine u ovim frekvencijskim podrujima iznose desetine

kilometara, to znai da visina jonosfere postaje reda veliine talasne duine.
U ovakvim uslovima prostiranje podsea na prostiranje du sfernog
talasovoda u kome je emisiona antena (SVM kratki vertikalni monopol)
sonda za pobudjivanje. Jonosfera i zemlja se na ovako niskim
uestanostima ponaaju kao ogledalo za EM talase.
Stvarna situacija je komplikovanija jer je ovako zamiljen talasovod sfernog
oblika, sa promenijivom visinom zbog varijacija visine jonosfere. Ipak, ova
talasovodna teorija moe da se primeni za prostiranje povrinskog talasa u
VLF frekvencijskom podruju.
Da bi se dolo do jednaine prostiranja za VLF podruje, potrebno je
poznavati (kompleksnu) teoriju sfernih talasovoda.
Talasovod obezbeuje stabilnu putanju prostiranja, to radio talase na ovim
uestanostima ini veoma pogodnim za prenos signala tanog vremena i za
navigaciju (OMEGA sistem na 10-13kHz)
Osnovni nedostaci: neefikasnost antena (njihove elektrine duine su male)
i mala irina propusnog opsega (mali kapacitet sistema)
Antene za LF i MF opseg
Kod dugih i srednjih talasa iskljuivo se primenjuje vertikalna

polarizacija EMT, pa prema tome antene za ova talasna
podruja moraju biti vertikalno polarizovane, tj. postavljene
vertikalno nad povrinom Zemlje.
Kao predajne antene za niske frekvencije (LF) koriste se
vertikatni monopoli velikih fizikih dimenzija, ali sa malim
delom talasne duine u visini.
Poto se monopol nalazi neposredno iznad zemlje, ona bitno
utie na njegove k-ke zraenja. U tom sluaju vai teorema
lika u ogledalu, pa je zbog uticaja provodne zemlje monopol
ekvivalentan simetrinom dipolu.
S obzirom na velike talasne duine, posebno u LF opsegu (10
do 1 km), ovi monopoli ne mogu biti rezonantni (npr. duine
l=/4 ili l=/2) iz konstruktivnih razloga.
Antene za srednje talase (MF) konstruiu se u vidu
rezonantnih (najee) polutalasnih i etvrttalasnih vertikalnih
monopola. Polutalasni monopol ima najpovoljniji dijagram
zraenja sa stanovita prostiranja povrinskih talasa. Pored
ovih, na MF opsezima mogu se koristiti i kratke dipol antene.
Antene za LF i MF opseg
Optimalna visina srednje talasne (MF 300kHz 3MHz) predajne

antene je h=0.53. To je kompromisno reenje: maksimalno
polje na udaljenosti d od predajne antene dobija se za
h=(5/8), meutim sa porastom h menja se i dijagram
zraenja i pojaava se jonosferska komponenta (koja
predstavlja smetnju).
Prostiranje jonosferskim
talasom
opseg: 3-30MHz
HF (high frequency) - SW (short waves) - KT (kratki talasi)
Jonosfera
Pod jonosferom se podrazumeva oblast

atmosfere u kojoj je pritisak dovoljno
nizak da slobodni elektroni i pozitivni joni
mogu da egzistiraju relativno dug
vremenski period pre njihove
rekombinacije.
Jonosfera je jako jonizovani sloj
atmosfere, ija je donja granica na visini
od oko 50km, a protee se sve do visina
od oko 30.000km iznad Zemlje.
Meutim, delovi jonosfere koji su
najvaniji za propagaciju jonosferskog
talasa, nalaze se na visinama do oko
500km, tako da se pod jonosferom, sa
aspekta radio komunikacija,
podrazumeva oblast atmosfere koja se
nalazi na visinama izmeu 50 i 500km
iznad Zemlje.
Koristi se za telegrafski i telefonski
prenos, radiodifuziju, u komercijalne,
amaterske, civilne i vojne svrhe.
Struktura jonosfere
Jonosfera se sastoji od molekula i jona

razreenog gasa, kao i od odreene
koncentracije slobodnih elektrona.
Jonizacija molekula gasa javlja se (u
najveoj meri) kao posledica
ultraljubiastog zraenja sa Sunca ( u tom
opsegu je energija jonizacije dovoljna da
izvri jonizaciju molekula gasa, tj stvaranje
slobodnih elektrona). Pored toga, na
formiranje jonosfere utiu (mada u manjoj
meri) i rendgensko i korpuskularno
zraenje sa Sunca, kosmiko zraenje,
strujanje (sagorevanje) meteora i dr.
Nastanak slobodnih elektrona u jonosferi
se deava samo u trenutno osunanim
delovima hemisfere (danju).
Istovremeno, sa procesom jonizacije vri
se i rekombinacija, tj. ponovno stvaranje
neutralnih molekula od slobodnih elektrona
i pozitivnih jona. Rekombinacija se deava
i danju i nou.
(a)
(b)
Nastajanje (a) i rekombinacija (b)
slobodnih elektrona
Struktura jonosfere
Zbog stalne rekombinacije, kao i zbog

vie razliitih izvora jonizacije, stepen
jonizacije pojedinih slojeva atmosfere se
stalno i neuniformno menja sa visinom
iznad povrine zemlje.
Ve na visinama od oko 50km,
koncentracija slobodnih elektrona je
tolika da moe imati uticaja na prostiranje
radio talasa.
Poev od ove visine, pa sve do visine od
oko 500km , gustina slobodnih elektrona
raste i opada, pri emu se moe uoiti
nekoliko izrazitih maksimuma. Ove
oblasti (u okolini maksimuma
koncentracije slob. elektrona) nazivaju se
slojevima jonosfere (D,E,F1 i F2)
Koncentracije slobodnih elektrona u
pojedinim slojevima, maksimumi
koncentracije, kao i visine jonizovanih
slojeva menjaju se u zavisnosti od doba
dana i godinjeg doba, od geografske
irine kao i od ciklusa Suneve aktivnosti
(11 godina).
Struktura jonosfere
Mehanizam jonizacije je veoma

komplikovan. Jonizujue zraenje je
najvee na spoljanim delovima
atmosfere, a znaajno se smanjuje (zbog
absorpcije atmosfere) kako se pribliava
povrini zemlje.
Najvea gustina molekula gasa, koji ine
atmosferu je blizu povrine zemlje (na
malim visinama). Meutim, intenzitet
jonizujuih zraenja blizu povrine zemlje
je nedovoljan da izvri jonizaciju
molekula.
Sa druge strane, na veim visinama,
energija jonizujuih zraenja je velika, ali
je gustina molekula koji bi se mogli
jonizovati mala (gustina molekula gasova
se smanjuje sa visinom).
Optimalni uslovi, koji podrazumevaju
dovoljnu gustinu molekula za jonizaciju i
dovoljnu energiju jonizujueg zraenja,
ispunjeni su negde izmeu 100 do oko
320 km
Jonosferski slojevi
Danju
D 60-90 km
E (90-130) km
F1(150-200) km
F2 (250-400) km
Nou:
Rudimenti sloja E
F1 + F2
F ~300km
Gustina slojeva D,E i F1 je najvea u periodima najveeg intenziteta
sunevog zraenja (u podne) i vea je leti nego zimi.
Pored toga, i 11-to godinji period aktivnosti sunevih pega utie na
koncentraciju jona ova tri sloja.
Nou sloj D iezava potpuno, u sloju E se jako smanjuje koncentracija jona,
a slojevi F1 i F2 se spajaju u jedan sloj F.
Jonosferski slojevi
Najmanja koncentracija slobodnih elektrona je u
najniem jonosferskom sloju (sloj D), a maksimum
koncentracije je u sloju F2.
Zbog ega je to tako?
U sloju D je koncentracija molekula gasa mnogo vea
nego u viim slojevima. Zbog toga je broj sudara
estica u jedinici vremena mnogo vei, a samim tim i
brzina rekombinacije.
Kako sa porastom visine pritisak opada, a time i
molekularna gustina gasa, uestranost sudaranja bie
sve manja , tako da je u sloju F2 najmanja.
Zbog minimalne rekombinacije, koncentracija
slobodnih elektrona u sloju F2 bie najvea.
Jonosferski slojevi
Sloj D
D - sloj: Ima relativno malu gustinu slobodnih elektrona ( oko

109/m3) u poreenju sa gustinom molekula gasa (1020/m3).
Javlja se samo danju na visinama izmeu otprilike 60 i 90 km, a po
zalasku Sunca brzo isezava (jer je rekombinacija u ovom sloju
najvea).
Zanemarljivo zakrivljuje i absorbuje visoke frekvencije (nedevijantna
absorpcija), ali znaajno slabi nie frekvencije iz HF opsega
(posebno znaajno slabi one iz MF opsega). To jeglavni apsorbujui
sloj jonosfere. Dakle, apsorpcija D sloja je obrnuto proporcionalna
uestanosti radio talasa (tj. vea je na niim uestanostima, a manja
na viim)
Od ovog sloja mogu da se reflektuju samo dugi talasi (DT/LF), dok
srednji talasi (ST/MF) prodiru kroz ovaj sloj uz jaku apsorpciju.
Kratki talasi (KT/HF) takoe prodiru kroz ovaj sloj ka narednom sloju
E, pri emu je apsorpcija znatno manja
Sloj E
Javlja se uglavnom danju, dok nou ostaje samo u rudimentima. Ubrzo
po izlasku Sunca, jonizacija se u ovom sloju poveava, oko podneva
dostie maksimum, a zatim polako opada do zalaska Sunca.
Nalazi se na visinama od otprilike 90 - 130 km i ima gustinu slobodnih
elektrona od oko 1011/m3.
Danju, on unosi jaku apsorpciju na srednjim talasima (MF), pa su oni
praktino izgubljeni. Nou, meutim, apsorpcija se znatno smanjuje, pa
se i srednji talasi reflektuju ka Zemlji. Zbog toga je zona pokrivanja na
srednjim talasima nou znaajno vea u odnosu na dnevno pokrivanje.
Takoe, E sloj prouzrokuje manje savijanje i slabljenje niih frekvencija
iz HF opsega. Danju od njega mogu da se reflektuju kratki talasi
(KT/HF) i ostvare veze ija je maksimalna duina hopa do oko 2000km.
Sporadini E sloj (Es)

Iznad nekih regiona, naroito u ekvatorijalnoj
oblasti, mada se deava i na drugim geografskim
irinama, esto se javlja neto vie jonizovan sloj
(oblaci slobodnih elektrona koji su posledica veoma
kompleksnih mehanizama, sezonskih i
meteorolokih prilika) koji se oznaava sa Es
( sporadini E sloj).
Sloj F (F1 i F2)
F - sloj: Najvaniji reflektujui sloj jonosfere.

Danju se uoavaju dva sloja:
F1 na visinama od oko 150 do otprilike 200 km i
F2 na visinama od oko 250 do 400 km.
Nou se slojevi F1 i F2 stapaju u jedinstveni sloj F na visinama iznad 300

km.
Sloj F1 je prisutan samo danju i to leti. On proputa kratke talase (KT/HF)
ka sloju F2, unosei dodatno slabljenje usled apsorpcije. Stepen jonizacije u
sloju F1 se menja zavisno od poloaja Sunca, slino kao kod sloja E
(maksimum jonizacije se javlja u podne).
Sloj F2 je glavni reflektujui sloj za veze na velike udaljenosti koje se
ostvaruju posredstvom KT. Njegova osobina je da se on ak i nou jonizuje.
Naime na tako velikim visinama, gde je vazduh veoma redak, sredina je u
stanju da akumulira sunevu energiju i za period od vie sati. Tako i nou
dolazi do oslobaanja elektrona.
Dnevni sloj F2, odnosno noni sloj F, za razliku od ostalih slojeva pokazuje
niz nepravilnosti i u pogledu maksimuma jonizacije i u pogledu visine tog
maksimuma. Na primer, jonizacija u ovom sloju je intenzivnija zimi nego leti;
takoe, visina maksimuma jonizovanosti sloja je vea leti nego zimi.
Maksimalna duina jednog hopa, sa rafleksijom od sloja F je 4000 km.
Prostiranje EMT u jonosferi

Prostiranje EMT u jonosferi zavisi od
sledeih parametara:
Uestanosti radio talasa
Stepena jonizovanosti jonosfere
Doba dana/noi, kao i godinjeg doba
Magnetnog polja Zemlje i dr.
Pri tome moe doi do pojava prelamanja,

apsorpcije ili refleksije EMT.
Parametri jonosfere
Primarni:
Provodnost
Permitivnost (propustljivost) r
Permeabilnost
Sekundarni (u vezi su sa primarnim preko

uestanosti f)
Koeficijent slabljenja
Fazni koeficijent
Brzina prostiranja
Indeks prelamanja n
Sopstvena impedansa Zi
Provodnost, permitivnost i
permeabilnost
Ne2 v
2
m (v )
r' 1
Ne2
0 m(v 2 2 )
m - masa elektrona,
e - naelektrisanje elektrona,
N - broj slobodnih elektrona,
f ugaona frekvencija
v frekvencija sudara (vremenski interval
izmeu dva sudara)
1
v
r 1
Indeks prelamanja
Jonosfera ima osobine poluprovodnike jonizovane sredine. Indeks

prelamanja u jonizovanoj sredini je uvek manji od 1 (n<1). On se moe
izraziti preko relativne dielektrine konstante r, kao:
n r
Dielektrina konstanta r je veoma zavisna

od koncentracije slobodnih
81 ;
elektrona u jonosferi (opada sa porastom koncentracije). Kako u svim
slojevima jonosfere koncentracija elektrona nije jednaka, to e se r , a
samim tim i n menjati od sloja do sloja.
Indeks prelamanja n zavisi od koncentracije slobodnih elektrona N, i
uestanosti radio talasa f
Ne 2
0 m
c2
81N
f
81 e 2 / 4 2 0 m 80.5m 3 s 2
(kada je =c n=0)
Uticaj magnetnog polja Zemlje

U magnetnom polju na elektron, ija je brzina v,
deluje sila evxB to ima uticaja na cirkularno
kretanje elektrona po putanji iji je poluprenik r,
tako da je brzina v= 2 fH r=Hr.
Frekvencija fH naziva se frekvencija rotacije ili
iromagnetna frekvencija.
Izjednaavanjem intenziteta centrifugalne i
magnetne
sile koje deluju na elektron sledi:
2
mv
e B m H eB
r
0 He
=2 f H
m
0.7 < fH < 1.9 MHz

zavisi od lokacije
Konstanta kompleksnog dielektrika

Na kretanje slobodnih elektrona u jonosferi utiu 4 sile:
Sila elektrinog polja

Sila inercije
Sila koju izaziva Zemljino magnetno polje
Frikciona sila
Reavanjem vektorske j-ne koja povezuje ove 4 sile, dobija se

konstanta kompleksnog dielektrika:
Ne 2
c
0m
c
r* 1
c H jv
c kritina frekvencija
H iromagnetna frekvencija
v frekvencija sudara elektrona
pokazuje da se incidentni jonosferski

talas, pri ulasku u jonosferu, razdvaja na 2
komponente (redovni (znak+) i vanredni
talas (znak - )), koji se razlikuju po
polarizaciji. Na izlazu iz jonosfere ovi talasi
se rekombinuju. Zbog razliitih amplituda i
faza daju eliptinu polarizaciju
Mehanizam jonosferske refleksije
Jonosferska refleksija se ne moe striktno uporediti sa refleksijom svetlosti

od ogledala. Tanije je rei da postoji sukcesivna refrakcija u slojevima sa
razliitim indeksom refrakcije (prelamanja), iji je ukupan uinak-refleksija.
Svaki sloj jonosfere moe se podeliti na veliki broj podslojeva tako da svaki
od njih ima priblino konstantnu koncentraciju slobodnih elektrona, a time i
konstantnu vrednost indeksa prelamanja n. Drugim reima, slojevi u
jonosferi mogu se podeliti na niz podslojeva od kojih je svaki razliite
koncentracije (horizont. stratifikovana jonosfera).
n5
n4
n3
n2
n1
n0
n5>n4
n4>n3
n3<n2
n2<n1
n1<n0
h N n
n2<n1<n0
2> 1>0
Refrakcija talasa u jonosferi
Kako sa porastom visine h jonosferskog sloja, koncentracija

elektrona N raste, to e indeksi prelamanja n u njima sve vie
opadati i bie minimalni u maksimumima jonizovanosti pojedinih
slojeva.
Na taj nain moe se primeniti Snellov zakon prelamanja, pri kome
se talas, upuen pod nekim uglom ka jonosferi viestruko prelama
(refraktuje). Pri tome se talas kree iz optiki gue u optiki reu
sredinu , tj . prelama se od normale na povrinu koja razdvaja te
dve sredine. Ukupan uinak je refleksija talasa. Putanja talasa zavisi i
od incidentnog ugla o(o visina na kojoj dolazi do refleksije )
N
Nmax
n5
n4
n3
n2
n1
n0
h N n
n2<n1<n0
2> 1>0
n5>n4
n4>n3
n3<n2
n2<n1
n1<n0
Sa poveanjem uestanosti talasa (f2>f1), za

isti incidentni ugao 0, talas se takoe savija
u odnosu na vertikalu, ali sada pod manjim
uglom 3<1 poto indeks prelamanja zavisi i
od frekvencije radio talasa.
U tom sluaju talas e prodirati dublje u
jonosferu, odnosno reflektovae se ka Zemlji
na veoj visini ili e nepovratno izai iz
jonosfere (ukoliko je uestanost znaajno
vea), pod istim uglom pod kojim je dospeo
na donju granicu jonizovanog sloja.

Zakljuak:
Refleksija talasa od jonosfere zavisi od

frekvencije radio talasa, upadnog ugla u
jonosferu i stepena jonizacije jonosferskog
sloja.
n5
n4
Nmax
n3
n2
n1
n0
f n (3<1)
Refrakcija talasa u jonosferi
n5>n4
n4>n3
n3<n2
n2<n1
n1<n0
Prema Snellovom zakonu je:

n0 sin 0 n1 sin 1
n1 sin 1 n2 sin 2
.........
n0 sin 0 n x sin x
Dva specijalna sluaja:

1) n0=1, a refleksija se deava kada je x=90o sin0 = nx tj. ako je
incidentni ugao talasa u jonosferu u odnosu na normalu 0, tada e
taj talas biti reflektovan ka Zemlji na visini na kojoj je nx =sin0
2) n0=1, i 0 = 0 (vertikalno upadanje) refleksija e se desiti na visini
na kojoj je nx =sin 0o=0. Frekvencija za koju je to ispunjeno
predstavlja kritinu frekvenciju za dati jonosferski sloj.
Ako ovakvi uslovi ne mogu da se ispune, talas nee biti reflektovan,
ve e proi kroz jonosferu.
Kritina frekvencija
Kritina frekvencija predstavlja maksimalnu uestanost talasa
emitovanog sa Zemlje u vertikalnom pravcu ka jonosferi koji se jo
uvek reflektuje nazad ka Zemlji. Refleksija e se ostvariti na visini na
kojoj je nx=0.
Na osnovu relacije za indeks prelamanja:
nx 1 81N x / f 2 0
Najvea frekvencija pri kojoj e se refleksija ostvariti je za Nx=Nmax
f c 9 N max [ MHz ]
Kritina frekvencija
Kritina frekvencija zavisi od koncentracije slobodnih elektrona za

datu lokaciju i vreme i moe se izraunati za svaki sloj jonosfere po
datom empirijskom obrascu
Poto je gustina elektrona srazmerna kvadratu kritine frekvencije,
mogue je merenjem ove frekvencije odrediti gustinu elektrona
jonizovanog sloja.
Vertikalno emitovani talasi ija je uestanost f vea od f c prodiru kroz
dotini sloj jonosfere, a oni ija je uestanost manja od kritine bivaju
refklektovani ka Zemlji.
Kritina frekvencija
Svaki jonosferski sloj ima svoju specifinu vrednost za Nmax za datu lokaciju i
vreme Svaki od jonosferskih slojeva okarakterisan je svojom kritinom
uestanou fc.
Za pojedine slojeve, vrednosti kritinih frekvencija variraju u zavisnosti od
lokacije, lokalnog vremena, godinjeg doba (tj. od zenitnog ugla sunca hi) i
srednjeg broja sunevih pega R12
f 0 E 0.9 (180 1.44 R12 ) cos
0.25
f 0 F1 ( 4.3 0.01R12 ) cos0.2
MHz
MHz
Tipine vrednosti kritinih frekvencija za pojedine slojeve:

danju nou
D: fc = (0.3 3.6)MHz
F: fc = (2-8)MHz
E: fc = (3 4)MHz
F1: fc = (4 6)MHz
F2: fc = (5 15)MHz
Kritina frekvencija sloja F2 mnogo je vea od kritine frekvencije sloja E ili F1, poto
je i gustina elektrona sloja F2 najvea.
Koso upadanje -zakon sekansa

Ako je re o kosom upadanju
talasa u sloj jonosfere, tada i
uestanosti f koje su vee od
kritine fc mogu biti
reflektovane ka Zemlji.
Ukoliko se dva talasa razliitih
uestanosti upute ka jonosferi,
jedan pod odreenim otrim
uglom 0, a drugi vertikalno
navie (0=0o), ali tako da
dopru do iste visine, moe se
pokazati da izmeu
uestanosti ova dva talasa
postoji sledea relacija:
fc
f
f c sec 0
cos 0
MUF - maksimalna upotrebljiva frekvencija

Maksimalna frekvencija pri kojoj e signal, u datim uslovima (lokacija,
lokalno vreme, doba godine, broj Sunevih pega, itd. ) jo uvek biti
reflektovan od jonosfere i vraen ka prijemniku naziva se
MUF(maximum usable frequency) .
Pri kosom upadanju talasa u sloj jonosfere, talasi ije su uestanosti

vee od kritine frekvencije fc, mogu se jo uvek reflektovati nazad
ka Zemlji, ako su njihove maksimalne uestanosti definisane izrazom:
f MUF k f c sec 0 MUFF f c
MUFF k sec 0
gde je: 0 incidentni ugao talasa u jonosferski sloj, k konstanta koja u obzir
uzima realnu zakrivljenost Zemlje i jonosfere, fc kritina frekvencija
posmatranog jonosferskog sloja, a MUFF faktor maksimalne upotrebljive
frekvencije (uvodi se kao korekcija zbog realne zakrivljenosti Zemlje i
jonosfere) - zavisi od prividne visine reflektujueg sloja, duine hopa
jonosferske veze, a za sloj F2 i od godinjeg doba i doba dana.
MUF maksimalna upotrebljiva

frekvencija
Sa porastom ugla incidencije 0 raste i vrednost uestanosti MUF-a

(radio talasi viih uestanosti se mogu i dalje reflektovati)
f
fc
f c sec 0
cos 0
LUF, minimalna upotrebljiva frekvencija

Sa stanovita pouzdanosti i raspoloivosti veze, povoljno je koristiti
frekvencije koje su nie od MUF-a.
Meutim, postoji granica do koje moe da se sputa frekvencja u
odnosu na MUF i ona je odreena prihvatljivom vrednou odnosa
signal um, odnosno zahtevanim kvalitetom date veze LUF (na niim
frekvencijama apsorpcija talasa je vea, a i atmosferski um je
izraeniji, tako da je odnos S/N loiji na ovim uestanostima)
Najmanja vrednost za LUF je 0.6MUF, a moe da bude i vea zavisno
od vrste servisa koji se obezbeuje posmatranim jonosferskim linkom.
Vrednost za LUFod 0.6MUF se primenjuje u sluaju analognog
prenosa, kao i za digitalne veze sa malim binarnim protokom.
Kada su u pitanju digitalne veze veih binarnih protoka, pri odreivanju
vrednosti za LUF, u obzir se mora uzeti i efekat prostiranja viestrukim
putanjama. U tom sluaju, pri odreivanju LUF-a u obzir se uzima
dozvoljeno vremensko kanjenje izmeu komponenata dolaznog
signala, koje uobiajeno iznosi maksimalno 20% od trajanja jednog
signalizacionog intervala, kao i od duine veze.
Optimalna radna frekvencija FOT /

OWF
K-ke jonosfere su jako nestabilne i podlone dnevnim
sezonskim i godinjim varijacijama.
Usled toga, pouzdanost prenosa signala nije uvek ista.
Na primer, nije razumno realizovati vezu na uestanosti
fMUF jer dovoljne su male promene pa da talas ne bude
reflektovan ka Zemlji.
Zato se definie optimalna radna frekvencija u odnosu
na mesenu medijanu MUF-a koja iznosi 85% njene
vrednosti, tj.
f FOT= fOWF = 0.85 fMUF
za koju je verovatnoa ostvarivanje veze 90%

Medijana MUF-a obezbeuje pouzdanost od 50%
Prividna visina refleksije

Prividni reflektujui sloj
Progresivna refleksija (niz

sukcesivnih refrakcija)
ostvaruje se na nioj visini
od prividne.
Prividna visina
reflektujueg sloja je ona
visina koju bi talas
dostigao, ako bi se
prostirao pravolinijski kroz
jonosferu pri kojoj bi se
odbio od ravne povrine
(ogledala). Ova visina se
odreuje u funkciji ugla pod
kojim talas naputa Zemlju
(ugao elevacije) i pod kojim
se vraa na nju.
Duina hopa / visina reflektujueg

sloja / ugao elevacije
Duina hopa predstavlja rastojanje izmeu predajnika do odgovarajue take na zemlji u

kojoj se prvi put prima reflektovani jonosferski radio talas. Gornja granica duine hopa
odreena je visinom jonosferskog sloja na kome dolazi do refleksije talasa. Maksimalna
duina hopa za sloj E je 2000km, a za sloj F2 je 4000km.Rastojana vea od ovih se
mogu premostiti preko vie hopova.
to je vei ugao elevacije predajne antene duina jednog hopa je manja (potreban je vei
broj hopova)
Uticaj visine reflektujueg sloja, ugla elevacije predajne

antene i uestanosti na domet jonosferskog talasa
Fiksan ugao elevacije, f-varijabilna
f1
f2
Fiksna duina puta, elev-varijabilna

(veza od take do take)
fMUF
f1<f2<fMUF
Sa poveanjem frekvencije radio talasa ka
vrednostima MUF-a, talas se refraktuje na
veim visinama pa je i domet veze vei
(putanje (1) i (2)).
Na frekvenciji f=MUF za dati ugao elevacije,
maksimalni domet koji se moe postii je
odreen putanjom broj (3)
Iznad MUF-a talas nepovratno prolazi kroz
jonosferu (4)
Da bi se obezbedila fiksna duina veze ugao

elevacije se mora poveavati - putanje (1) i (2);
Na frekvenciji MUF, dostie se kritini ugao
elevacije - putanja (3). Iznad ovog ugla elevacije
talas bi proao kroz jonosferu (za datu
frekvenciju). Takoe, sa poveanjem frekvencije
radio talasa iznad vrednosti MUFa talas probija
jonosferu - putanja (4).
Uticaj visine reflektujueg sloja, ugla elevacije predajne

antene i uestanosti na domet jonosferskog talasa
Fiksna uestanost
Za male vrednosti ugla elevacije (1), duina hopa je najvea.

Sa poveanjem ugla elevacije predajne antene (2) i (3), smanjuje se duina
hopa jonosferskog talasa, a refleksija se ostvaruje na veim visinama (za
fiksiranu frekvenciju radio talasa)
Ukoliko se zadrava isti ugao elevacije, a poveava uestanost

elektromagnetnog talasa, talas e dospeti dublje u jonosferu, pa e
se time postii i vea duina skoka jonosferskog talasa.
Mrtva zona
Zona u okolini predajnika u
kojoj nije mogue primiti
jonosferski talas naziva se
mrtva zona, koja moe
iznositi ak nekoliko stotina
kilometara.
S jedne strane, blie

predajniku mrtva zona je
definisana granicom na kojoj je
povrinski talas toliko slab da
je polje koje potie od njega
nedovoljno za prijem.
Njenu drugu granicu definiu
predajniku najblii reflektovani
jonosferski talasi.
Putanje elektromagnetnih talasa pri razliitim

upadnim uglovima prema jonosferi
(za
fiksnu frekvenciju)
Da bi se omoguila jonosferska
komunikacija na udaljenostima
manjim od mrtve zone, mora se
smanjiti frekvencija radio talasa.
Mrtva zona
Feding u jonosferskim vezama
Feding usled prostiranja po viestrukim

putanjama nastaje kao posledica disperzije
talasnog fronta sa predajne antene. Na
mestu prijema stie vie razliitih
komponenti talasa (modova) sa razliitim
amplitudama i faznim stavovima. Kao
posledica toga dolazi do njihove
meusobne interferencije, to moe dovesti
do pojave fedinga.
Polarizacioni feding nastaje kao posledica
superpozicije redovnog i vanrednog tala
koji su razliito polarizovani
Selektivni feding parametri propagacije
zavise od frekvencije, to moe razliito da
utie na razliite komponente signala i
izazove distorziju signala
Sve ove varijacije su kontinualne, pa neki
od efekata daju brzi (duboki) feding, a neki
od efekata (npr sporopromenljivo slabljenje
izazvano apsorpcijom u sloju D) daju spori
(raireni) feding.
Efekti fedinga zahtevaju poveanje nivoa
snage na predaji (uobiajeno 13-14 dB)
iznad mesene medijane ili primenu neke
od diversiti tehnika.
Putanje jonosferskog talasa

U praksi se esto
ostvaruju
jonosferske veze,
kod kojih je
putanja radio
talasa ostvarena
preko dva ili vie
skokova
Primeri putanja sa vie skokova
Faradejev efekat / rotacija
Faradejev efekat = rotacija ravni polarizacije radio talasa koja

nastaje usled kombinovanog uticaja slobodnih elektrona u
jonosferi i magnetnog polja Zemlje.
Pojava da linearno polarizovan radio talas rotira oko svog pravca
prostiranja kroz jonosferu Ugao rotacije zavisi inverzno od
kvadrata frekvencije radio talasa, a direktno od magnetne indukcije
i broja elektrona du putanje prostiranja
talasa.
20
2.36 10
BN
2
f
f frekvencija [Hz]
B magnetno polje zemlje B=H [Wb/m2]
N ukupan broj elektrona
Faradejev efekat doprinosi promeni polarizacije radio talasa pri

njegovom prolasku kroz jonosferske slojeve.
Grupno kanjenje
Refraktivnost kojoj podlee radio talas pri svom prostiranju kroz

jonosferu rezultuje da promena njegove faze bude razliita od
oekivanog faznog pomeraja koji zavisi od fizike duine puta.
Ovaj efekat se moe posmatrati kao promena prividne duine
puta jonosferskog talasa r
r
40.3
N
f2
N koncentracija slob. elektrona
Ova promena duine puta moe se ekvivalentno posmatratati kao

vremensko kanjenje signala t [s]:
t
40.3
N
cf 2
Disperzija
Promena efektivne duine puta kao posledice grupnog kanjenja ne bi

bila problematina ukoliko bi ona bila ista za sve uestanosti.
Meutim, kanjenje zavisi od uestanosti radio talasa, to za posledicu
ima distorziju vremenskog oblika prijemnog signala iji spektar
zauzima iri frekvencijski opseg (vie frekvencije iz spektra stiu ranije
na mesto prijema)
Disperzija se definie kao brzina promene kanjenja u odnosu na
frekvenciju radio talasa:
dt
80.6
3 N sHz 1
df
f
Razlika kanjenja krajnjih spektralnih komponenti (najnie i najvie
uestanosti) signala, spektralne irine f iznosi:
80.6
t 3 fN
cf
Jonosferska scintilacija
U jonosferskim slojevima, postoje lokalne oblasti,
posebno blie suncu, u kojima se deavaju
rapidne varijacije gustine slobodnih elektrona,
koje utiu na promene refraktivnosti radio talasa.
Ovi delovi jonosfere se ponaaju kao soivo, koje
fokusira i divergira talase i na taj nain dovodi do
promena amplituda i faza (nivoa) signala, to se
naziva jonosferskom scintilacijom.
Uticaj umova
umovi potiu iz internih i eksternih izvora.

Interni um um generisan u prijemnom delu sistema (ima
neznatan uticaj u poreenju sa eksternim umom)
Eksterni um: prirodni (atmosferski i galaktiki) i vetaki (ovekov
izazvan um).
Dominantan uticaj u HF vezama ima atmosferski um.
Atmosferski um je izraeniji u ekvatorijalnim podrujima, a sa
porastom geografske irine opada njegov uticaj.
Takoe, njegov efekat je izraeniji na niim uestanostima, tako da
se problemi javljaju kada se koriste nie frekvencije (u periodima
minimalnih solarnih zraenja i tokom noi)
Nivo atmosferskog uma za irinu emisije od 1Hz je
N(r) =Fam 204dBW
Promene karakteristika jonosfere

S obzirom na uticaj razliitih radijacija, jonosfera ima 24asovne, sezonske promene i promene vezane za
jedanaestogodinji ciklus suneve aktivnosti.
Kritini parametri su maksimalno upotrebljiva frekvencija
(MUF) i minimalno upotrebljiva frekvencija (LUF), koju
jonosfera moe da podri.
MUF najvie zavisi od maksimuma elektronske gustine
(koncentracije) u F regionu. Ovo se menja tokom dana,
tokom sunevog ciklusa, kao i tokom geomagnetskih
poremeaja.
LUF je kotrolisan veliinom absorpcije radio talasa u D i
E regionu.
Promene karakteristika jonosfere

Pravilne:
dnevne (dan, no)

sa godinjim dobom
pod uticajem suneve aktivnosti (R12 )
u funkciji geografske irine i duine.
Nepravilne:
iznenadni jonosferski poremeaji (SID)-(SID) zbog
naglog porasta apsorpcionih svojstava sloja D
jonosferske bure-su povezane sa fenomenima na
Suncu i na Zemlji, kao na primer sa magnetnim
burama, polarnom svetlou
Dnevne varijacije Nmax
Radne uestanosti u jonosferskoj vezi

su tipino vie tokom dana, a nie
tokom noi.
Sunevo zraenje utie na poveanje
broja slobodnih elektrona u jonosferi i
frekvencije koje se mogu koristiti u
datoj vezi dostiu svoje maksimalne
vrednosti oko podneva
Tokom popodneva, doputene radne
frekvencije poinju da opadaju zbog
nestajanja (rekombinacije) slobodnih
elektrona i uvee slojevi D, E i F1
postaju beznaajni sa aspekta
refleksije.
HF veze tokom noi ostvaruju se preko
sloja F, a apsorpcija radio talasa je
manja zbog iezavanja sloja D. Na taj
nain, frekvencije koje se mogu
koristiti u toku noi opadaju dostiui
minimalne vrednosti pred zoru.
Promena Nmax u sloju E tokom 24h
Dnevne i sezonske varijacije Nmax
Varijacije MUF-a u funkciji gustine elektrona jonosfere

a) dnevne
b) sezonzske
(tokom 24h)
(sa godinjim dobom)
Promene MUF-a sa ciklusom

suneve aktivnosti
Zavise od srednjeg broja sunevih

pega za 12 meseci (R12). Suneve
pege su aktivni regioni u vidljivom
disku sunca u kojima se proizvodi
najvei deo ultravioletnog zraenja
(srednje vrednosti za R12 su od 0250, sa ciklusom od 11 godina
izmeu 2 minimuma)
U nizu jonosferskih promena
navodi se tzv. decembarska
anomalija koja predstavlja pojavu
visokih podnevnih vrednosti foF2 u
decembru odnosno injenicu da su
dnevne kritine frekvencije u F
oblasti u optem sluaju vie u
decembru nego u junu. Ovo vai
samo u uslovima jae suneve
aktivnosti, dok u godinama niske
suneve aktivnosti ova razlika je
neznatna.
Promene MUF-a u funkciji

geografske irine i duine
Za nie irine, jonizacija je jaa

i MUF-ovi slojeva E i F1 su
vei.
Danju i sa poveanjem
geografske irine, sunevi
zraci prolaze kroz atmosferu
pod veom kosinom, pa se
intenzitet radijacije i gustina
elektrona smanjuju idui ka
polovima
MUF za sloj F2 zavisi na dosta
komplikovan nain od irine,
ali ona se razlikuje i prema
duini
Promene visine jonosferskih

slojeva
Visine slojeva E i F1 ostaju znatno konstantne
za vreme dana, kao i za vreme godine i u celom
toku suneve aktivnosti.
Naprotiv, prividna visina sloja F2 se menja i u
toku dana i u toku godine.
Posmatraju se istovremeno promene visine sa
geografskom irinom i promene sa ciklusom
suneve aktivnosti. Ove promene visine
jonosferskog sloja mogu izazvati potrebu
promene uglova elevacije za dato rastojanje.
Nepravilne promene jonosfere

Pored pravilnih pojava u jonosferi pojavljuju se i dve vrste nepravilnih promena:
Iznenadni jonosferski poremeaji (SID)
Jonosferske bure
SID:
nastaju zbog naglog porasta apsorpcionih svojstava sloja D,
kao posledice porasta EM radijacije sa Sunca.
Po pravilu je prijem niih frekvencija zbog ove pojave vie
otean; ali ponekad se deava, da na izvesnim putanjama sve
frekvencije postanu neupotrebljive. Tada imamo sluaj
potpunog fedinga.
SID traje vrlo kratko i retko prelazi dva sata.
Ipak, treba istai da se SID javlja iznenada, bez ikakvih
prethodnih znakova i samo u rejonima koji su osvetljeni
Suncem.
Nepravilne promene jonosfere

Jonosferske bure
Povezane su sa fenomenima na Suncu i na Zemlji, kao
na primer sa magnetnim burama, polarnom svetlou itd.
Nastaju verovatno zbog efekta izazvanog prodorom
korpuskularnog zraenja Sunca u atmosferu Zemlje.
Jonosferske bure traju najee 1 do 3 dana, a ponekad
ak i due. Tada se konstatuje smanjenje jonizacije sloja
F2. Fenomen moe trajati vie dana neprestano, a moe
se i ponoviti posle 27 dana (srednje trajanje rotacije
Sunca).
Na ovu pojavu su osetljive visoke frekvencije i to
podjednako u osvetljenim i neosvetljenim delovima
jonosfere.
Jednaine prostiranja jonosferskog talasa

Snaga signala na prijemu
P( r ) P( t ) G( t ) G( r ) L( p )
Slabljenje prenosnog puta, L(p), u
najveoj meri zavisi od :
prostornog slabljenja L(s)
slabljenja usled apsorpcije L(i)
dodatnog gubitka L(b).
Prostorno slabljenje
L( s ) 20 log f [ MHz ] 20 log p[ km ] 32.45
p[ km ]
sin d 2R
2R
ili
cos( d 2R )
p d 2 ( 1 h R ) 4h 2
p je duina puta jonosferskog talasa
Slabljenje usled jonosferske absorpcije

DANJU
n
677,2 sec i
L( i )
Ij
1,98( f f H ) 10,2 j 1
I j ( 1 0,0037 R12 )(cos 0,881 )1,3

NOU
f, fH [MHz]
d [km]
(7 0.019d )( 1 0.015R12 )
L( i )
f 2 10
Dodatno slabljenje signala
L( b ) 9 7 e
( 68 )2

112
, za zimski letnji period
L( b ) 9 10.6e
( 68 )2

145
, za prolee i jesen
Snaga uma
N( r ) F 204 10 log B[ Hz ]
Nivo elektrinog polja
E dB 107.2 P(t ) G (t ) 20 log f ( MHz ) L( p )
CRF faktor pouzdanosti veze

CRF(Circuit Reliability Factor)
CRF [%]
Q[%] P[%]
100
Q(%) faktor raspoloivosti (dobrote)

jonosferskog talasa
P(%) verovatnoa da e odnos S/N
prevazii minimalnu zahtevanu vrednost
CRF faktor pouzdanosti veze

Q[%]
80( MUF10 MUF50 )

30, ako je f MUF50
( MUF10 MUF50 ) ( f MUF50 )
Q[%] 130
P[%]
80( MUF50 MUF90 )

( MUF50 MUF90 ) ( MUF50 f )
ako je f MUF50
80( S / N10 S / N 50 )
30, za S / N m S / N 50
( S / N10 S / N 50 ) ( S / N m S / N 50 )
P[%] 130
80( S / N 50 S / N90 )
, za S / N m S / N 50
( S / N 50 S / N 90 ) ( S / N 50 S / N m )
( S / N10 S / N 50 ) 2 ( L50 L90 ) 2 ( N 50 N 90 ) 2

( S / N 50 S / N 90 ) 2 ( L10 L50 ) 2 ( N10 N 50 ) 2
0<=Q<=100 %
Raspored radnih frekvencija

U optem sluaju, nije mogue sa jednom radnom
frekvencijom odravati vezu danju i nou, u svim godinjim
dobima i za vreme celog ciklusa suneve aktivnosti. Stoga
se mora predvideti uzastopna upotreba vie radnih
frekvencija.
Grupa frekvencija, koje se koriste u toku 24h, predstavlja
raspored radnih frekvencija za datu vezu.
Prvo odrediti opseg raspoloivih radnih frekvencija za datu
vezu.
gornja graninu frekvencija je jednaka medijani MUF-a ili FOT-u,
u zavisnosti od toga kakva se pouzdanost veze zahteva: 50% ili
90% respektivno
sa donje strane opseg radnih frekvencija ogranien je zahtevanim
kvalitetom veze (odnosom signal/um). Ukoliko veza nije osetljiva
na multipath efekat LUF je 0.6 MUF
Danju se mogu koristiti vie

frekvencije
Nou se moraju koristiti nie

radne frekvencije

Gornja granina vrednost je vrednost medijane standardnog MUF-a ili
FOT. Izbor jedne ili druge vrednosti zavisi od vrste slube koju treba
ostvariti. Vrednost medijane standardnog MUF-a, kao maksimalna
radna frekvencija, omoguuje da se uspostavi veza sa verovatnoom od
50% (veze sa srednjom pouzdanou: radio-telefonske veze bez
prikljuka na javnu mreu, veze ) , a kada se radi sa FOT-om
verovatnoa se poveava do 90% (veze sa poveanom pouzdanou:
prenos podataka, automatska telegrafija, faksimil, viekanalna telefonija
sa prikljukom na javnu mreu, veze koje se koriste za spaavanje
ljudskih ivota i dr. ).
Donja granina frekvencija moe uzeti vrednost od 0.6 MUF-a u
sluaju veza koje nisu osetljive na efekat prostiranja viestrukim
putanjama, a za veze koje jesu osetljive na efekat prostiranja
viestrukim putanjama. donja granina uestanost se pomera prema
viim frekvencijama

f1 f M / a
f gornja f MUF / b
f donja f MUF / a
log k
log a / b
f 2 f1 / c
k f M / fm
c a /b
f 3 f1 / c 2
..........
f n f1 / c n 1 f m / b
fM maksimalna i fm minimalna vrednost medijane standardnog MUF-a za vreme posmatranog perioda
veze koje nisu osetljive na efekat prostiranja viestrukim putanjama (primeri telefonija,
manuelna telegrafija), donja granina uestanost je uvek fdonja=0.6MUF (a=1/0.6)
veze koje jesu osetljive na ovaj efekat (autom. telegrafija, faksimil, kompleksne emisije),
donja granina uestanost se pomera ka viim frekvencijama i odreuje se na osnovu
udaljenosti izmeu predajnika i prijemnika i dozvoljenog kanjenja izmeu multipath
komponenata dolaznog signala, koje uobiajeno iznosi maksimalno 20% od trajanja
jednog signalizacionog intervala (dijagram 3.20).
Prostiranje prostornim talasom

space wave propagation
(f >30 MHz) VHF,UHF
Ako se antena podigne za vie talasnih duina iznad povrine zemlje, komponenta
povrinskog talasa je vrlo mala i moe se zanemariti. U tom sluaju dominantan je prostorni
talas. Intenzitet prostornog talasa raste sa porastom visine antena i stoga predstavlja
dominantan tip propagacije za radio talase ije su uestanosti iz UKT (i viih) opsega (iznad
30MHz).
Prostorni talas: direktna + (od zemlje) reflektovana komponenta. Rezultantno polje dobija se
superpozicijom ovih komponenata.
LOS (line of sight) - potrebno je da izmeu predajne i prijemne antene postoji direktna optika
vidljivost
NLOS (non-line of sight) izmeu predajnika i prijemnika ne postoji direktna optika
vidljivost
Propagacija se u najveem broju veza (osim kod satelitskih veza) ostvaruje u nioj troposferi
Domet veze - linija optike vidljivosti je ograniene duine (do nekoliko desetina km).
Uobiajeno se koristi horizontalna polarizacija (tada su promene modula i faze koeficijenta
refleksije, u zavisnosti od ugla elevacije, mnogo manje, pa je i veza stabilnija).
Najvaniji efekti, karakteristini za prostiranje VHF i UHF talasa u nioj troposferi su:
refleksija od Zemlje,
refrakcija u troposferi i
difrakcija talasa na objektima du trase propagacije.
Efekti pri propagaciji prostornih talasa
Prostiranje po viestrukim putanjama

(multipath propagation)
zgrada
Direktan talas
LoS
Reflektovan talas
hb
Difraktovan
talas
Predajnik
hm
Prijemnik
Prostiranje po viestrukim putanjama

(multipath propagation)
posledica je refleksije, difrakcije ili rasejanja radio talasa od razliitih prepreka na trasi
propagacije izmeu predajnika i prijemnika
Troposfera
Najnii i najgui deo zemljine
atmosfere, ija je prosena visina oko
10-12 km na srednjim geografskim
irinama (na polovima ima visinu
priblino 6 km, a na ekvatoru dostie
visinu oko 18 km).
Karakterie se razliitim parametrima, a
najvaniji su: temperatura T, pritisak P
i vlanost p (pritisak vodene pare).
Vrednosti pojedinih parametara
troposfere zavise od doba dana i
godine, geografskog poloaja
posmatranog sloja iznad zemlje, kao i
meteorolokih uslova.
Pod normalnim (standardnim) uslovima
u troposferi temperatura, pritisak i
vlanost vazduha opadaju sa visinom.
Troposfera
Na visinama do 2 km prihvatljiva je linearna
aproksimacija za promenu T,P i p vazduha
T (h) 290 6.5h [ K ]
P(h) 950 117 h [mB]
p (h) 8 3h [mB]
Troposfera
Zbog promene ovih parametara, troposfera se moe smatrati
nehomogenom, tj. sastavljenom od mnotva tankih slojeva sa
razliitom propustljivou r, odnosno indeksom prelamanja
(refraktivnosti) n.
Od svih parametara, indeks prelamanja najvie zavisi od
vlanosti vazduha, odnosno vrednosti dielektrine konstante
(permitivnosti tropsfere) r. Ukoliko je vea vlanost vazduha,
raste i r, a time i n, jer je
n r
Sa porastom visine vlanost vazduha opada, pa samim tim i
indeks refraktivnosti opada sa visinom.
Refraktivnost troposfere
Indeks troposferske refrakcije n=r je f-ja T, P i p
12
155.1
4810 p
6
n r 1
P
10
T
T
77.6
4810 p
binomni razvoj
6

n 1
P
10
T
T
Vrednosti n, dobijene na osnovu linearne veze T, P i p sa visinom h su:
za h=0 n(0)=1.000289
h=1 km n(1)=1.000251,
Promene vrednosti za n su jako male uobiajeno da se umesto indeksa refrakcije
n koristi troposferska refraktivnost N koja se definie preko n kao:
77.6
4810 p
N (n 1) 10
P
T
T
6
N(0)=289 i N(1)=251
Promena refraktivnosti N u zavisnosti od visine

h
Modeli troposfere
Modeli troposfere se definiu u zavisnosti od
refraktivnosti N preko sledeih matematikih modela:
Generalni model
N=N0exp(qh)
gde je h u km, a koeficijent q je u granicama od -0.21 do 0.12
Model standardne eksponencijalne atmosfere
N=289exp(-0.135h)
pri emu je dN/dh(0)=-39 na nivou zemlje
Model standardne linearne atmosfere
N=289 -39h
koji moe da se primenjuje do visine oko 2 km
Duina linije optike vidljivosti
d = d1 + d2
d12 = ( ht + R )2 R2 = ht2 + 2ht R 2ht R
d22 = ( hr + R )2 R2 = hr2 + 2hr R 2hr R
Duina linije optike vidljivosti

ak i kada je teren izmeu predajne i prijemne antene ravan,
bez prirodnih i/ili vetakih prepreka, vidljivost prijemne i
predajne antene je ograniena zbog realne zakrivljenosti
Zemlje:
d 2 Reff
ht hr m
ht i hr su visine predajne i prijemne antene u m, a Reff efektivni

poluprenik Zemlje.
Za uslove standardne atmosfere Reff =8500 km.
Za sluaj Reff=8500 km i ht i hr u metrima, vai:
d 4.12 (
ht hr ) km
Ova relacija vai dosta dobro i kada teren nije sasvim ravan ili
blago zatalasan, ako su ht i hr merene u odnosu na srednji nivo
terena u okolini take refleksije.
Troposferska refrakcija
Pri prolasku talasa kros pojedine slojeve troposfere, sa
razliitim indeksima refraktivnosti n, doi e do pojave
viestrukog prelamanja (prema Snellovom zakonu). Ova pojava
poznata je pod imenom troposferska refrakcija. Pri refrakciji,
javljaju se promena brzine i pravca prostiranja talasa.
n
1
0 0
r
1
vazduh 0
Relativna dielektrina konstanta vazduha r

(a time i n) zavisi od pritska P, temperature
T i relativne vlanosti i p vazduha.
h P, T, p n (n1>n2 >n3)
1 2 3 ...
Talas se prelama od normale na
povrinu koja razdvaja 2 sloja.
Ako je prelomni ugao >90o, doi
e do refleksije talasa. U tom
sluaju, indeks prelamanja n se
poveava i putanja talasa se savija
ka zemlji.
Zakrivljenost putanje prostornog talasa u troposferi
Horizontalno stratifikovana troposfera (predstavljena preko veeg broja

tankih homogenih slojeva u kojima se P,T i p neznatno menjaju ( const),
odnosno n=const..
Ukoliko su debljine ovih slojeva h>>(to je skoro uvek zadovoljeno na
ovim uestanostima), doi e do pojave viestrukog prelamanja (prema
Snellovom zakonu), odnosno troposferske refrakcije. Usled viestrukog
prelamanja, doi e do savijanja putanje radio talasa, pa e talas moi da
stigne i do take koje su preko oprike vidljivosti.
n1 sin i1 n2 sin r2 ..... nx sin rx const
Varijacije refraktivnih uslova troposfere uzrokuju promene koeficijenta troposferske

refrakcije k i efektivnog poluprenika Zemlje
Posledica troposferske refrakcije je da putanja elektromagnetnog talasa nije potpuno
pravolinijska, ve dolazi do njenog povijanja.
Posledica toga je da e ovakav talas moi da stigne i do prijemne antene, koja se nalazi na
udaljenosti veoj od optikog horizonta
Reff = k 6370 km
2/3 <k <2

Standardne atmosfera k = 4/3
Ako se u uslovima standardne

atmosfere radio signal emituje
skoro horizontalno, moe se
smatrati (uz neka ogranienja koja
su u praksi skoro uvek ispunjena)
da je putanja po kojoj se talas
prostire krug radijusa R=25640km
(zakrivljenost putanje talasa je 1/R
= 39x10-6)
Srednja zakrivljenost Zemlje je
1/6370km=157x10-6.
Ako se obe zakrivljenosti smanje
za po 39x10-6 zakrivljenost
putanje talasa e biti =0 (talas e se
prostirati po pravoj liniji), a
efektivna zakrivljenost Zemlje e
tada biti (157-39)x10-6=118x10-6
Reff = k 6370 = 8490 km (za k=4/3)
1
4
6370
3
1
25640
Optiki vs. radio horizont

Zakrivljena putanja
radio talasa
hei
dLsi
Optiki horizont
Radio horizont
Ekvivalentna putanja
h
radio talasa
ei
Radio horizont
Reff = k 6370 = 8470 km, gde je k=4/3.
Lsi
Koeficijent troposferske refrakcije k
Vrednost koeficijenta k zavisi od trenutnih meteorolokih uslova u atmosferi.

Vrlomale promene ovog faktora prouzrokuju znaajne promene vrednosti ht, hr, d1,
d2, Ed i Er, zbog promena efektivnog poluprenika zemlje Reff i faktora
divergencije D, to sveukupno doprinosi promeni rezultantnog polja E na prijemu.
Refleksija (od ravne zemlje)
Kada radio talas nailazi na granicu dve sredine razliitih

provodnosti (vazduh-Zemlja), incidentni talas se razdvaja na
reflektovan i preneseni.
Reflektovana komponenta talasa dolazi na ulaz prijemnika,
gde zajedno sa direktnim talasom ini rezultantno polje na
mestu prijema.
U prvoj aproksimaciji, moe se smatrati da je zemlja savreno

provodna i u tom sluaju se pri refleksiji ne menja intenzitet
talasa (koeficijent refleksije po modulu je 1), ve samo dolazi
do promene faze za
Polja direktnog i reflektovanog talasa bi se na mestu prijema
praktino ponitila (bila bi u protivfazi) da ne postoji i dodatni
fazni pomeraj izmeu direktne Ed i reflektovane Er
komponente talasa, koji odgovara razlici njihovih puteva
2hthr/d, i dat je sledeim izrazom:
2 2ht hr 4 ht hr
rad
d
d
Amplitude direktne i reflektovane komponente Er i Ed su skoro
sasvim iste i priblino jednake:
E1
d
E1 neoslabljena komponenta polja na udaljenosti 1km
Intenzitet polja zavisi dvojako od

rastojanja : inverzno i po sin zakonu.
Maksimumi
polja su 2E1/d
(pojavljuju
Rezultantno
polje
(direktna+reflektovana
se kada je sinusni lan=1), a minimumi
prijemu
suna
0 (kada
je sinusnije:
lan =0)
komponenta)
2 ht hr
E1
E1

E 2 cos
2 sin
d
d
2
d
Logaritamski oblik ove jednaine je:

2ht hr
E(dB ) = E1 (dB )+ 6 - 20logd(km)+ 20log sin
Ove
U praktinim
varijacijesituacijama,
jaine elektrinog
koef.
polja
refleksije
kao posledica
nikada nema
interferencije
tano
direktnog
vrednosti -1,
reflektovanog
to znai datalasa
e
javljaju
minimumi
se nanivoa
relativno
poljabliskim
(kao
V
arijacije
jaine
posledica
udaljenostima
interferencije
od predajnika
direktne
(u i
polja
sa
rastojanjem
reflektovane
preniku
dokomponente)
10-tak km). biti
Oveza
d, pri
refleksiji
radio
varijacije
oko
20dBsu
ispod
izraenije
vrednosti
ukoliko
E1/dse
talasa
od
primenjuje
polarizacija,
(polje
koje vertikalna
bi
se morske
dobilo
u sluaju
pa jeprostiranja
to razlogpri
zbog
ega se
povrine,
emu
LoS
u slobodnom
uglavnom
koristihorizontalna
prostoru),
a maksimumi
je
E1=87dB
, nivoa
a polja
polarizacija.
e biti za 6dB
iznad ove vrednosti.
Maksimumi jaine elektrinog polja javljaju se za:
2 ht hr k
d
2
(k=1,3,5), odnosno za rastojanja:

4 ht hr
d max
Najudaljeniji maksimum je za k=1 na rastojanju
d k 1
4 ht hr 4 ht hr
4 ht hr f MHz
km
km
1000
1000 300
Za mala rastojanja, do najudaljenijeg maksimuma, jaina polja

na prijemu se odreuje prema relaciji
2ht hr
E(dB ) = E1 (dB )+ 6 - 20logd(km)+ 20log sin
Za rastojanja iznad najudaljenijeg maksimuma (uz

pretpostavku da je d>>hthr tj. da je fazna razlika izmeu
direktnog i reflektovanog talasa mala) sve do kraja linije
optike vidljivosti mogue je uvesti aproksimaciju sin=, pa
se prethodna relacija svodi na:
E(dB ) = E1 (dB ) +20log(ht hr )m + 20logf [MHz] -87,6 - 40logd [km]
jednaina inverznog rastojanja pokazuje da polje opada sa

kvadratom rastojanja od predajnika (snaga opada sa 4.-tim
stepenom rastojanja)
Slabljenje na trasi
Snaga na prijemu
u sluaju idealne refleksije
2

2 2 ht hr
Pr 4 Pt Gt Gr
sin
4 d
d
Modifikovana Friis-ova
jednaina
Pri uslovu d>>hthr tj. za d>>hthr/

ht hr
Pr Pt Gt Gr
2
d
ne zavisi od fsamoteorijski),
snaga opada kao 1/d4
Na vrednost gubitaka, osim rastojanja d, utiu i visine antena ht i hr.

P(r)=P(t)+G(t)+G(r)- 120+40logdkm-20log(hthr)m
Zavisnost prijemne snage od rastojanja
ht=30m hr=2m
Optimalna visina prijemne antene

Ako se svi uticajni parametri na nivo snage
prijemnog signala smatraju poznatim
(konstantnim), osim prijemne antene, tada se
optimalna visina prijemne antene moe
odrediti iz uslova:
dPr
2 ht hr 2 ht
2 cos
0
dhr
d d
h*r
d
2k 1
4ht
k=0,1...
Promena jaine polja za etiri razliite

talasne duine kanala
Pri fiksnoj visini predajne antene i na fiksnoj udaljenosti od predajnika, jaina elektrinog
polja zavisie od visine prijemne antene i talasne duine (kao to je ilustrovano na slici).
Na fiksiranoj visini hr razliite frekvenc. kanale primaemo sa razliitom jainom polja
visina hr mora se podesiti za optimalni prijem eljenog kanala
Refleksija od zakrivljene zemlje

U realnoj situaciji,
posebno u sluaju
duih veza, mora se
uzeti u obzir i stvarna
zakrivljenosti Zemlje,
zbog ega se za visine
antena moraju uzeti
njihove efektivne
visine iznad tangente
u taki refleksije.
d12
ht h
2R
/
t
d 22
hr h
2R
/
r
ht d1
hr d 2
d = d1+d2
ht/r visine antena u odnosu na srednji nivo terena (stvarn

ht/r visne antena u odnosu na tangentu (efektivne)
Divergencija talasa
Pri refleksiji talasa od Zemlje, dolazi i do
pojave divergencije talasa, odnosno irenja
talasnog fronta nakon refleksije. Ova pojava
je, takoe, posledica realne zakrivljenosti
Zemlje i doprinosi smanjenju amplitude
reflektovane komponente talasa.
R- koeficijent
E Ed 1 D R
2 d1 d 2
1
R ht hr
refleksije
1
d1, d2 [km]
ht, hr [m] R = 8,5
Rezultanta Er+Ed kada se zanemari

divergencija
Er
DEr
Rezultanta Ed+DEr kada je

k
komponenta reflektovanog talasa
modifikovana sa D
Ed
Difrakcija prostornog talasa
Difrakcija je osobina elektromagnetnih

talasa da se blago zalamaju, odnosno
krive, na ivicama objekata (prepreka)
koji dodiruju njihov pravac prostiranja.
Radio talas koji nailazi na neki vei objekat

(prepreku) pod malim upadnim uglom
menja svoj pravac prostiranja i nastavlja
dalje prostiranje pod drugaijim uglom u
odnosu na prvobitni pravac (prepreka
postaje sekundarni izvor zraenja)
Difrakcija u nekim situacijama omoguava
prijem talasa i na mestima zaklonjenim
preprekama (izvan LOS).
Prema obliku prepreke razlikuju se dva

tipa difrakcije: na otrici noa i glatkoj
povrini.
Difrakcija na otrici noa najjednostavniji tip difrakcije javlja se na
prepreci koja moe da se predstavi
beskonano tankom otricom noa.
Posledica ove difrakcije je dodatni gubitak usled

difrakcije na otrici noa (Lke oitava se sa grafika) i
njegova vrednost zavisi od parametra
2d 1 d 2

( d 1 d 2 )
Difrakcija na glatkoj sferi

prepreka takvog
oblika da se moe
ucrtati krunica
poluprenika R
Gubici usled difrakcije na glatkoj sferi su vei nego u

sluaju difrakcije na otrici noa.
Ako zaobljeno brdo moe da se predstavi preko kruga
prenika R, gubicima usled difrakcije na otrici
noa Lke treba u ovom sluaju dodati i dodatno
slabljenje Lex.
Vrednosti ovog slabljenja, Lex se za horizontalno
polarizovan UHF talas, mogu izraunati kao:
1
R 2
Lex 11,7
dB
ili objekata na brdu

U sluaju prisustva rastinja
dodatno slabljenje moe raunati kao:
R
Lex 7.5
dB
Frenelova zona
Frenelova zona predstavlja jedan od teorijski neogranienog broja koncentrinih elipsoida

(3d telo nastalo rotacijom elipse oko ose) koji definie volumen unutar kojeg je
skoncentrisana energija elektromagnetnih talasa.
d - udaljenost izmeu predajnika i prijemnika, r poluprenik Frenelovog elipsoida

- talasna duina
Frenelova zona ograniena je geometrijskim lokacijama take (B), za koje je zadovoljen

uslov da je zbir rastojanja do predajnika i prijemnika jednak duini puta direktnog talasa
uveanog za celobrojni umnoak (n) polovina talasne duine.
AB + BC = AC + n/2
A,C- ie elipsoida
AC=d1 + d2
Za n=1 prva Frenelova zona

(razlika puteva direktnog (AC) i
difraktovanog (ABBC) talasa =/2)
Frenelova zona
n-tog reda: razlika u duini puteva direktnog i refraktovanog talasa =n/2
Poluprenig n-te Frenelove zone:
n d1d 2
rn
d
2
1
1/ 2
n 1, 2,3...
Za prostiranje talasa bitna je oblast nekoliko prvih Frenelovih zona (tipino prve, tj za n=1).
Ako je 1. Frenelova zona slobodna od prepreka (prostiranje po direktnoj putanji), praktino
se uzima da je polje priblino isto kao u slobodnom prostoru
Prva Frenelova zona
Prostiranje se ostvaruje po liniji optike vidljivosti ukoliko je I Frenelova zona slobodna

od prepreka, tj. ukoliko ni jedna prepreka ne zadire u nju.
Manji poluprenik prve Frenelove zone na sredini Frenelovog elipsoida ro je najvei i
iznosi:
r0[m] 0.5 d[m] [m] 15.8 d[km] [m]
gde je d udaljenost izmeu predajnika i prijemnika, a talasna duina.
Poluprenik prve Frenelove zone r na bilo kom rastojanju od krajnjih stanica (d1,d2)
moe se odrediti na osnovu izraza:
2r0 d1d2
d1d2
d1d2
31, 6
17, 3
d1 d2
d1 d2
f (d1 d2 )
d1, d2 [km] rastojanja prepreke od taaka A i B,
[m] talasna duina

f [MHz] - frekvencija
Ako su sve prepreke izvan prvog Frenelovog

elipsoida, smatra se da je trasa radio talasa, od
predajnika do prijemnika, slobodna od prepreka
(prostiranje se ostvaruje po liniji optike vidljivosti -bez
difrakcije).
to je frekvencija via, talasni front je vie usmeren i
prostire se kroz ui prostor, odnosno Frenelova
zona je ua.
Ukoliko prepreke zadiru u Frenelovu zonu, tada je
mogue preduzeti neko od tri potencijalna reenja
ovog problema: 1) poveati radnu uestanost (ime se
direktno smanjuje irina Frenelovog elipsoida), 2)
poveati visine predajne i prijemne antena, ili 3)
postaviti pasivni reflektor na mestu prepreke.
Atmosferski uticaji
Atmosferski uticaji na propagaciju prostornih radio
talasa postaju posebno izraeni kada se radi na
uestanostima iznad 10GHz.
Ovi uticaji podrazumevaju pre svega slabljenje
signala koje nastaje kao posledica apsorpcije radio
talasa u atmosferi.
Osnovni izvori apsorpcije u atmosferi su prisustvo
molekularnih gasova (kiseonika, O2, i vodene pare,
H2O), magle i atmosferskih padavina (kia, sneg, led i
sl.).
Pri tome, najvaniji uzronici apsorpcije su molekuli
kiseonika i vodene pare, a vrednost slabljenja usled
apsorpcije zavisi dominantno od radne uestanosti.
Slabljenje usled kie

Pojava kinih padavina ima takoe znaajan uticaj na
propagaciono slabljenje u opsezima uestanosti iznad 10 GHz,
s obzirom da su na tim uestanostima veliina kinih kapi i
talasna duina radio talasa priblino istih dimenzija, to za
posledicu ima apsorpciju energije i rasejanje talasa usled
interakcije sa kinim kapima.
Slabljenje usled kie je u direktnoj vezi sa intenzitetom kinih
padavina (mm/h) i sa duinom deonice zahvaene kiom.
R kR dB / km
k , regresioni koeficijenti
R mm / h prosean int enzitet kie
Ukupno slabljenje usled kie, na deonici zahvaenoj kiom,

duine d
L dB R d km
PROSTIRANJE RASEJANJEM
(scattering propagation)
Prostiranje rasejanjem
Pojava rasejanja izazvana je refleksijom ili rasejanjem radio

talasa na velikom broju malih estica u rasejavajuem
medijumu.
Troposfersko rasejanje
Jonosfersko rasejanje
Rasejanje izazvano
meteorskim kiama
TROPOSFERSKO RASEJANJE
Postoji nekoliko teorija koje pokuavaju da objasne

troposfersko rasejanje.
Po jednoj od njih, do rasejanja dolazi zbog toga to
turbulencije atmosfere unutar rasejavajueg volumena
proizvode grudvice (blobs) sa razliitim refraktivnim
osobinama u odnosu na okolnu atmosferu, a ove
grudvice rasejavaju incidentnu energiju u svim pravcima.
Druga teorija razmatra troposferu kao sredinu strukturno
sainjenu od vie homogenih slojeva na razliitim
visinama i sa razliitim indeksima prelamanja.
Na prostiranje kroz takav medijum utiu refrakcija i
delimino refleksija na svakom sloju.
Bez obzira koji je mehanizam u pitanju, model
troposferskog rasejanja podrazumeva da je signal na
prijemu podloan sporim (dugotrajnim) i brzim
(kratkotrajnim) varijacijama.
Da bi gubici pri prostiranju posredstvom troposferskog rasejanja

bili relativno mali, ugao pod kojim se talasi emituju treba da bude
mali (uglavnom manji od 4O ).
Oblast (volumen ) u kojoj dolazi do rasejanja je na visinama od

samo nekoliko (2-5) kilometara iznad zemlje.
Dometi veza sa troposferskim rasejanjem su od 70 do 700 km posebno pogodno prenos iznad duine linije optike vidljivosti za
obian prostorni talas.
Tipine radne frekvencije za ove veze su od 400MHz do 7GHz.
Analiza trase
Model radio veze sa troposferskim rasejanjem polazi od

izraza za godinju medijanu (ponekad je u pitanju
medijana u najgorem mesecu) snage signala na prijemu:
P (r ) P (t ) L (t )
P (r )
medijana snage signala na prijemu,

P(t) nivo snage na predaji,
L(t) slabljenje prenosa.
U najveem broju sluajeva nivo snage koju generie predajnik

iznosi ili 30dBW (1 kW) ili 40 dBW (10 kW), ali se koriste i vee i
manje izlazne snage.
Pojednostavljeni model troposkater radio linka, odnosi se samo na
dugotrajne ili spore varijacije prijemnog signala.
Slabljenje prenosa L(t)

L (t ) L ( p) L (f ) G (t ) G (r )
L(p) godinja medijana slabljenja medijuma za prenos
L(f) gubici napojnih vodova (1-2dB)
G(t),G(r) - dobici predajne i prijemne antene
Godinja medijana slabljenja medijuma za prenos L ( p)
L ( p) L (s ) L (sc ) L (c ) L (misc )
L(s) slabljenje slobodnog prostora
L(sc) god. medijana gubitaka usled rasejanja
L(c) gubitak spajanja antene i medijuma

L(misc) ostali (razni) gubici
Dobici predajne i prijemne antene G(t),G(r) (paraboline)
G(t) =G(r) = 20 log f(MHz) + 20 log D(m) 42.3
L(s) slabljenje slobodnog prostora
L (s) 20 log f ( MHz ) 20 log d( km) 32, 45 [dB ]

L(sc) godinja medijana gubitaka (slabljenja) usled rasejanja
L( sc ) 83 0.57 ( mrad ) 10 log f ( MHz ) 0.2N s [ dB ]

- ugao rasejanja
Ns povrinska refraktivnost
L(c) gubitak spajanja antene i medijuma
L (c) 0.07 exp 0.055 G (t ) G (r )
dB
Ugao rasejanja
Za planinski teren - iznad zemlje

ht/ ht hr/ hr
1000
[mrad ]
(2d d1 d2 )
2k R
d1
d2
- sve visine su u metrima, rastojanja u km

- k koef. troposferske refrakcije
- R poluprenik zemlje
Iznad mora - (ht = hr =0)

[mrad ]
0.157
0.560
d
( ht hr )
k
k
Ugao rasejanja (za k=4/3)
Iznad zemlje
ht' ht hr' hr
[ mrad ] 0.0589( 2d d1 d 2 )
d1
d2
- sve visine su u metrima, a rastojanja u km
Iznad mora
0.118 d 0.485 ( ht hr )
Dugotrajne i kratkotrajne promene

Rezultantni signal na prijemu je pod uticajem promena u medijumu za
prenos koje se mogu posmatrati kao:
spore (dugotrajne) varijacije,

brze (kratkotrajne) varijacije, i
kombinovane.
Spore (dugotrajne) varijacije
Vrednosti P(r) i L(p) predstavljaju nivoe

godinjih medijana, mada nije neuobiajeno
da se za ove veliine koriste i nivoi medijana
u najgorem mesecu u godini.
Ponekada se koriste vrednosti merene u toku
jednog sata to znai da za godinu dana ima
36524=8760 uzoraka satnih medijana. Ako
se od tih 8760 uzoraka naini histogram (u
dBW ili nekim drugim logaritamskim
jedinicama), moe se utvrditi da se varijacije
ovih veliina mogu aproksimirati normalnom
raspodelom.To znai da se varijacije Pr (u W)
i Lp (linearno) mogu aproksimirati lognormalnom raspodelom.
Standardna devijacija , koja daje neke
numerike indikacije o disperziji P(r) i L(p) oko
godinje medijane, zavisi od ugla rasejanja ,
to je eksperimentalno utvreno kao i da je
uobiajeno izmeu oko 3 dB i oko 8 dB, za
sluaj standardne atmosfere (k=4/3),
Empirijska zavisnost promene

standardne devijacije slabljenja ulsed
rasejanja L(sc) od ugla rasejanja .
Brze (kratkotrajne) varijacije
Tokom posmatranog, veoma kratkog, vremenskog intervala

amplituda signala na prijemu se veoma brzo menja pod
uticajem procesa rasejavanja u propagacionom medijumu.
Utvrdjeno je da odbirci signala uzeti u jako kratkom
vremenskom intervalu za jainu polja prate Rayleighjevu
raspodelu (mereno u V/m, ne u dB).
Kako je snaga proporcionalna sa kvadratom polja,
odgovarajua varijacija Pr prati eksponencijalnu raspodelu.
Kombinovane spore i brze varijacije
Nivoi signala na prijemu u troposkater vezama su veoma mali [1].

Zbog toga je neophodno ili poveavati snagu na predaji ili koristiti
neku od diversiti tehnika za smanjenje efekata fedinga. Problem
sa troposkater linkovima u kojima je primenjena jedna od diversiti
tehnika je njihova analiza. Mora se primeniti kombinovana
statistika analiza s obzirom da spore varijacije Pr prate lognormalnu raspodelu, brze varijacije Pr prate
eksponencijalnu, a npr. najee primenjivani kombinovani
diversiti sistemi gama raspodelu.
[1] Godinja medijana je reda 100 dBW, satne medijane su i do
20 dB ispod ovog nivoa, a brzi feding moe da spusti nivo za jo
30-tak dB, to sve daje nivo reda 150 dBW; pri tom samo
termiki um za irinu emisije 3.4 kHz iznosi oko 170 dBW,
faktor uma prijemnika i drugi izvori uma nisu uraunati.
Efektivni popreni presek rasejanja
Troposkater komunikacioni sistem na neki nain podsea na radarski

sistem kod koga su predajnik i prijemnik na razliitim lokacijama.
Fluks snage kroz volumen rasejavanja (mete) je:
Pa
Ako sada smatramo da se deo te incidentne snage ponovo izrai

i to izotropno od mete, ta reizraena snaga EIRP' je:
EIRP /
EIRP Pt G t
4 r12 4 r12
s Pt G t
4 r12
gde je s konstanta koja povezuje EIRP' sa Pa i predstavlja tzv.

efektivni popreni presek volumena rasejanja.
Efektivni popreni presek rasejanja
Nivo snage na prijemu dobija se preko relacije kao:

EIRP /
2
Pr
Gr
4
4 r 22
ili
Pr
Pt G t G r 2
64
s
r12 r 22
forma radarske jednaine
/
2
2
P
P
G
G
(
4
d
)
Na osnovu Frisove jednaine slobodnog prostora r
t t r
/
definiimo gubitke rasejanja Lsc preko Pr Pr Lsc ,koji su dodatni
gubici prostornog slabljenja nastali kao posledica troposferskog
rasejanja, tada uz aproksimaciju r1 = r2 = d /2 za nivo snage na
prijemu dobijamo:
Pt G t G r 2 4 s
Pr
2
( 4 d )
d2
Iz ove relacije sledi da su gubici usled rasejanja

odnosno:
L sc d 2 4 s
L(sc ) 59 20 log d ( km ) 10 log s ( m
JONOSFERSKO RASEJANJE
Radio sistemi sa jonosferskim rasejanjem koriste jonosferu za

rasejanje radio talasa.
To je sasvim razliit mehanizam u odnosu na mehanizam
jonosferske refleksije koji se javlja pri jonosferskom prostiranju
HF i delimino MF talasa.
Najvei broj radio veza sa jonosferskim rasejanjem radi u niem
VHF opsegu, izmeu 30 i 60 MHz, to je iznad MUF-ova za
jonosferske veze.
Nekoliko ovakvih veza ulo je u upotrebu za telegrafiju sa po 1216 kanala i sa vrlo velikom pouzdanou (greke manje od 10 -3 u
99% vremena rada tokom godine) uz predajnike relativno velike
snage (10-50 kW).
Gubici usled rasejanja u ovim vezama, su reda 90 dB za duine
veza od 1000 do 2000 km.
Jednaine prostiranja
Godinja medijana nivoa snage na prijemu je:

P( r ) P( t ) G( t ) G( r ) L( p )
pri emu se, u ovom sluaju, gubici na trasi

L(p) sastoje od godinje medijane gubitaka
jonosferskog rasejanja L(sc) i slabljenja u
slobodnom prostoru L(s):
L( s ) 20 log f( MHz ) 20 log d( km ) 32.45 [ dB ]
Tipine vrednosti godinje medijane slabljena

usled jonosferskog rasejanja L(sc)
Spore i brze varijacije
asovne varijacije medijane snage na prijemu prate normalnu

raspodelu sa standardnom devijacijom od oko 6 do 8 dB. Poto je
standardna devijacija tipino oko 7 dB, satna medijana e prevazii
135 dBW za 99% godine uz zanemarivanje efekata nekih sporadinih
pojava i drugih komplikacija.
Pored ovog, brze varijacije aproksimativno prate Rayleighovu
raspodelu, pa je margina od 28 dB u odnosu na satnu medijanu
potrebna za pouzdanost veze od 99.9%. Kao i kod troposkater veza, i
ovde je pri analizi potrebno kombinovati razliite statistike za spore i
brze varijacije kao i za odgovarajue diversiti sisteme.
Neka od diversiti tehnika se mora primeniti da bi se performanse veze
popravile a da se pri tom smanje snage na predaji sa koje mogu da
budu i 100 kW (50 dBW) za zahtevani kvalitet i pouzdanost veze.
Najee se koriste dvostruki ili etvorostruki diversiti sistemi sa
maksimalnim odnosom kombinovanja sa kojima dobitak iznosi 16
odnosno 26 dB, to znai da je nivo snage na predaji mogue smanjiti
na 34 dBW (2.5 kW), odnosno 24 dBW (250 W) pri emu su efekti
sporih varijacija zanemareni.
Automatsko ponavljanje zahteva (ARQ)
Za telegrafske veze primenjuje se jedan alternativni pristup poznat kao

automatsko ponavljanje zahteva ARQ, (automatic repeat request).
Telegrafska poruka se memorie pre predaje i prenosi se samo u
periodima u kojima su uslovi prostiranja dovoljno dobri za zahtevani
nivo na prijemu.
Sistem eka dok prijemnik ne detektuje signal nosioca sa udaljenog
predajnika i poalje indikaciju da nivo primljenog signala prevazilazi
zahtevani prag na prijemu.
Tek tada se otvara gate, koji omoguava da pone predaja memorisane
poruke, prenos traje dok se ne konstatuje da je nivo signala na prijemu
ispod praga, kada se gate zatvara.
Sistem, zatim eka naredni pogodan interval za prenos.
Primljena poruka se takoe memorie, a alje se na printer tek poto je
cela primljena.
Automatsko ponavljanje zahteva (ARQ)
Upotreba ovakvog sistema omoguava da nivo snage na predaji bude

manji za otprilike 20 dB (100 puta manja snaga) u odnosu na veze u
kojima se ne primenjuje ARQ, a da pri tom pouzdanost ostane 99.9%.
S obzirom da prenos funkcionie samo u tzv. zauzetim intervalima
(kada su uslovi prpopagacije dobri, to u ARQ sistemima iznosi oko 0.9
vremena rada), prenos je sporiji.
Da bi se ovo kompenzovalo, poveava se brzina telegrafisanja sa
faktorom 1/0.9 tako da se srednja vrednost binarnog protoka odri
konstantnom.
Nepovoljnosti primene ARQ su to je potreban malo vei propusni
opseg (krai impulsi da bi se poveala brzina telegrafisanja u zauzetim
intervalima) i malo vei um to trai neto veu snagu na predaji.
Meutim, to je sve zanemarljivo prema 20dB dobitka, tj. prema 100 puta
manjoj snazi koja je potrebna na predaji.
U poslednje vreme je opao interes za veze sa jonosferskim rasejanjem
kako zbog bitnog napretka satelitskih komunikacionih sistema tako i
zbog veoma efikasnih veza koje se ostvaruju posredstvom meteora.
Komunikacije posredstvom meteora
Ovaj nain prostiranja radio talasa koristi rasejanje radio talasa u

viim slojevima atmosfere koji su jonizovani tragovima
meteorskih kia.
Tragovi meteora se pojavljuju na visinama od otprilike 80 -115
km iznad povrine zemlje, dugi su oko 20 km, na poetku imaju
prenik manji od 1 m ali su pri kraju znatno iri zbog molekularne
difuzije.
Svakodnevno ih se pojavljuje na milijarde to je dovoljno, iako
isezavaju posle najvie desetak sekundi, da se telegrafske
radio veze, u kojima se proseno prenosi oko 100 rei u minutu,
odravaju sa zadovoljavajuom pouzdanou.
to se tie meteorskih tragova, najgori period godine je zima, jer
je tada meteorska aktivnost najmanja.
Uglavnom se koriste frekvencije od 40-50 MHz, iako je mogue

koristiti opseg od 30 do 100 MHz.
Visine na kojima se odigrava rasejanje omoguavaju relativno
duge veze do otprilike 2000 km.
Slabljenje usled rasejanja na meteorskim tragovima je reda 55 65 dB i skoro je nezavisno od dometa veze. Ovo je za nekih 20tak dB manje u odnosu na slabljenje usled jonosferskog
rasejanja i samim tim je mogue koristiti predajnike manjih
snaga.
Sistemi za komunikaciju posredstvom meteora koriste diversiti
tehnike a takoe i ARQ. Zbog mogueg odsustva meteorskih
tragova, ovi sistemi rade tako to se poruke memoriu i alju
onda kada su uslovi propagacije dobri.
Karakter meteorskih tragova je takav da je radni ciklus samo 1
10% vremena. Brzina prenosa u radnom (zauzetom) ciklusu,
zbog toga, mora biti dosta velika da bi se postigla dovoljna
srednja brzina prenosa.
Tipine vrednosti godinje medijane slabljenja usled

rasejanja u meteo-burst komunikacionim sistemima
Analiza trase je slina kao u sluaju veza sa jonosferskim rasejanjem osim

to je godinja medijana u ovom sluaju otprilike za 20 dB manja. Predajnik
i prijemnik mogu da imaju ugraenu raunarsku ili mikroprocesorsku
kontrolu da bi se obezbedila dovoljna brzina prebacivanja na gate-u kada se
steknu dobri propagacioni uslovi.
Komunikacioni sistemi posredstvom meteora se koriste u vezama izmeu
obale i brodova, zemlje i vazduhoplova, za telegrafske veze velikog dometa,
za veze koje prenose meteoroloke podatke, ali i u vezama koje su veoma
osetljive u pogledu sigurnosti i u kojima treba obezbediti imunost na
ometanje, smetnje usled radijacije i jonizacionih problema na severnoj
polulopti.
Meteor burst sistemi su se pokazali kao veoma privlani i za korienje u
inteligantnim transportnim sistemima (ITS), pre svega zbog male cene, gde
god nije potrebna komunikacija u realnom vremenu. Maksimalna kanjenja
reda par minuta za slanje sa bazne stanice i izmeu 10 i 20 minuta za
odgovor sa mobilne jedinice kojoj je, s obzirom na manje snage na predaji,
potrebna vea meteorska aktivnost.

Nacini Prostiranja Radio Talasa

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Nacini Prostiranja Radio Talasa

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Prostiranje radio talasa

Prostiranje radio talasa

Naini prostiranja radio talasa

direktan talas (po liniji optike vidljivosti (LoS, Line of Sight)) +

Prostiranje rasejanjem - koristi mehanizam rasejanja

Naini prostiranja radio talasa

Talas voen sfernim zemaljskim talasovodom

Jonosferski talas (sky wave)

Prostorni talas (space wave):

direktni (LoS, Line of Sight)

troposfersko rasejanje (troposcatter)

Naini prostiranja radio talasa u

30 kHz - 300 kHz

300 kHz - 3 MHz

Povrinski + jonosferski (nou)

Very high frequencies

30 MHz - 300 MHz

Ultra high frequencies

300 MHz - 3 GHz

Super high frequencies

Extremely high frequencies

30 GHz - 300 GHz

direktni Jonos +meteors

Tremendously high frequenc.

300 GHz - 3000 GHz

Very low frequencies

Trajektorije radio talasa

Prostiranje povrinskim talasom

Prostiranje jonosferskim talasom

Prostiranje prostornim talasom

Prostorno prostiranje (space wave propagation) u nioj troposferi

Prostiranje rasejanjem (scatter propagation) za

Kako dolazi do nekog od naina

Kako dolazi do nekog od naina

Kako dolazi do nekog od naina

Kako dolazi do nekog od naina

Karakteristike prostiranja i primene

Naziv talasnog podruja

vrlo dugi talasi

VLF (Very Low Frequencies)

300 - 3000 kHz

ultra kratki talasi - metarski

VHF (Very High Frequencies)

300 3000 MHz

UHF(Ultra High Frequencies)

EHF(Extra High Frequencies)

300 - 3000 GHz

THF (Tremendously High

VLF(Very Low Frequencies): 3-30 kHz

Naziv talasnog podruja

vrlo dugi talasi

VLF (Very Low Frequencies)

300 - 3000 kHz

ultra kratki talasi - metarski

VHF (Very High Frequencies)

300 3000 MHz

UHF(Ultra High Frequencies)

EHF(Extra High Frequencies)

300 - 3000 GHz

THF (Tremendously High

LF (Low Frequencies): 30-300 kHz

Niske frekvencije - dugi talasi (DT) prostiru se kao vertikalno

Naziv talasnog podruja