Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Analiza lanca snabdevanja

Literatura
1. Stadler, H., Kilger, C., 2002., Supply Chain Management and
Advanced Planning: Concepts, Models, Software and Case
Studies, Springer-Verlag, Berlin Heidelberg,
2. Frazelle, E., 2002., Supply Chain Strategy: the Logistics of
Supply Chain Management, McGraw-Hill Companies, Inc., USA
3. M. Vidovi, Mogunosti poboljanja performansi logistikih
sistema optimizacijom operativnog planiranja nekih klasa
pretovarnog procesa, doktorska disertacija, Univerzitet u
Beogradu, Saobraajni fakultet, 1997

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Analiza lanca snabdevanja

Da li je odreenom lancu snabdevanja potrebno poboljavanje?
Odgovor ne moe da se da dok se ne stekne jasna slika
strukture lanca snabdevanja (koliko ima uesnika, koje su
njihove funkcije i zadaci) i karakteristika i obeleja tokova koji se
u njima pojavljuju (robni, informacioni, finansijski)
Na koji nain stei uvid u funkcionisanje lanca snabdevanja?
Analizom poslovnih aktivnosti, zaliha, procesa i dr. koji se
realizuju u lancu snabdevanja
Kako sprovoditi analizu?
Primenom razliitih alata koji podravaju vrednovanje, modeliranje
i opis lanca snabdevanja

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Analiza lanca snabdevanja

Pored navedenog, postavljaju se i neka dodatna pitanja
Koje performanse lanca snabdevanja treba identifikovati,
definisati i pratiti?
Problem u konkretnom zadatku je posledica razliitog
definisanja lanca snabdevanja, jer je zbog njegove
kompleksnosti
teko utvrditi karakteristike lanca, njegovo funkcionisanje
teko definisati i pratiti performanse na nivou lanca

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Analiza lanca snabdevanja

Koji izmeritelji treba da se koriste za vrednovanje performansi
lanca snabdevanja, njegovih lanova ili grupa lanova?
Problem
identifikacija i definisanje mera performansi
ali i samo
sprovoenje merenja
Oni se realizuju shodno potrebama individualnih kompanija, a
njihovi rezultati se esto ne dele sa ostalim lanovima lanca gubi se iz vida da svaki uesnik lanca dodaje vrednost
proizvodu/usluzi za krajnjeg korisnika i da fokus treba da bude
na krajnjem korisniku

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Performanse i mere performansi

- Osnovni pojmovi -

ta su performanse, a ta su mere performansi?

Performanse u tehnici: pojam kojim se opisuju odreene osobine
(karakteristike) elemenata i sistema (npr. mehanika, fizika,...)

Performanse uopteno termin ije znaenje moe da se koristi

kao zajedniki imenitelj razliitih koeficijenata, parametara,
karakteristika i izmeritelja.
(M. Vidovi, doktorska disertacija, 1997)

Mera performansi izmeritelj (pokazatelj) koji definie vrednost

performanse; broj koji opisuje relevantni kriterijum na jasno definisan
nain

Kao izmeritelj se moe koristiti:

Apsolutni broj (na pr. neto prihod, novani tok, broj zaposlenih, broj
tehnolokih elemenata, kapacitet, ...)
Relativni broj (racio) vie vrsta (dobijaju se kao rezultati
povezivanja vie faktora, struktuiranja i analize podataka, ...)

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Performanse i mere performansi

- Osnovni pojmovi -

Mere performansi dva shvatanja (aspekta primene):

Za opis trenutne situacije (sagledavanje prolog i trenutnog
stanja posmatranog procesa, aktivnosti, ...)
Za postavljanje ciljnih performansi (budunost postavljaju se
ciljne performanse, a odgovarajuim vrednovanjem performansi
je mogue pratiti kretanje ka postavljenom cilju).
Zakljuno mere performansi se koriste u irokom domenu;
najee se koriste u kontrolne svrhe [mnogi kontrolni i
upravljaki sistemi su bazirani na merama perfomansi
(pokazateljima, metrici...) neke vrste];
Utvrivanje mera performansi se moe sprovoditi planski (u
defisanim periodima vremena) ili u vanrednim sluajevima (kada
doe do nekih neoekivanih promena u lancu snabdevanja, kod
6
nekog uesnika i/ili nekom procesu, ...)

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Mere performansi i sistemi mera performansi

Prednosti korienja mera performansi
Omoguavaju opis i pojednostavljenje kompleksnih
sistema
Omoguavaju praenje promena u sistemu
Omoguavaju poreenje performansi neke aktivnosti u
razliitim vremenskim presecima ili slinih aktivnosti u
istom vremenskom trenutku
Imaju vie fukcija [informiu menadment, omoguavaju
postavljanje upravljakih elemenata (ciljne perfomanse) i
kontrolu realizacije procesa]
Nedostaci korienja mera performansi
Pogodni samo za opis kvantitativnih elemenata
[zapostavljanje kvalitativnih elemenata (na primer,
motivacija radnika)]
Problem kada se koriste samo finansijski pokazatelji (dugo
vremena bili dominantni)

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Mere performansi i sistemi mera performansi

Kljuni uslov za primenu neke od mera performansi tana
interpretacija pri definisanju njihove vrednosti (uoavanje
uzronih veza izmeu vrednosti mere peformansi i procesa na
koji se ona odnosi)
Primer: odreivanje produktivnosti neke aktivnosti kao odnos
prihoda i uloenog rada
Produktivnost =
Ako je:
produktivnost

Prihod (novanih jedinica)

Vreme rada (asova)

Period 1
500 n.j.ca/h

Period 2
600 n.j.ca/h

ta je uzrok promene produktivnosti?

Da li se on moe videti iz izvetaja koji je formiran na ovakav nain?
Problem pretpostavljena direktna veza izmeu prihoda i vremena
rada (a na poveanje produktivnosti mogu uticati razliiti faktori, kao
to su: promena cene rada, promene u proizvodnom miksu, bolje
iskorienje resursa, ...)

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Mere performansi i sistemi mera performansi

esto nije mogue primeniti jedan pokazatelj
primena sistema mera performansi (pokazatelja) koji
nastaje kao rezultat primene vie pokazatelja
Postoje tri tipa sistema pokazatelja:
Proraunske eme (bilo koji pokazatelj koji je deo
proraunske eme je povezan formulom sa ostalim
pokazateljima); imaju oblik piramide, gde se na vrhu nalazi
primarni pokazatelj, a ostali ispod (na krajevima su operativni
pokazatelji); primer DuPont sistem Finansijske kontrole
eme bazirane na pravilima (pokazatelji su takoe povezani
formulama, ali su u obzir uzeti i uzroni modeli posmatranog
procesa ili aktivnosti); cilj ove eme je da da kompletan prikaz
posmatranog procesa; primer Managerial Controls System,
Tucker (1961)
Ciljne eme (slaba povezanost pokazatelja; pokazatelji su
izvueni iz ciljeva koje je postavio menadment kompanije)

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

DuPont model
BILANS USPEHA
STOPA
%
DOBITKA

PRODAJA
BRUTO
MARA

PRODAJA

POVRAAJ %
SREDSTAVA

POSLOVNI
PROFIT

TROKOVI
PRODATE ROBE
VARIJABILNI
TROKOVI

UKUPNI
TROKOVI

FIKSNI
TROKOVI

ZALIHE

Logistika utie na sve

..........................................................................................
komponente ROI

PRODAJA
OBRT
KAPITALA

TEKUA
SREDSTVA

UKUPNA
SREDSTVA

BILANS STANJA

FIKSNA
SEDSTVA

POTRAIVANJA

OSTALA
TEKUA
SREDSTVA

10

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

DuPont sistem finansijske kontrole

1919

Najpoznatiji sistem pokazatelja (proraunska ema) predstavlja

DuPont sistem (model)
Baziran na proraunu povraaja investicija (ROI Return On
Investment)
nvestment kao primarnog indikatora koji se nalazi na vrhu
piramide
ROI

neto prihod netoprihod

prihod

vracanje prihoda obrt investicija

investicije
prihod
investicije

Primarni pokazatelj ROI se sastoji iz dva sekundarna

pokazatelja vraanja prihoda i obrta investicija
Sekundarni pokazatelji se dalje razlau na ostale pokazatelje

11

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Uticaj logistike na ukupne trokove u lancu

snabdevanja
Logistika utie na performanse prodajne funkcije
Opsluga korisnika
Konkurentnost

Logistika utie na plasman i obrt kapitala

Lokacije fabrika i oprema
Lokacije distributivnih centara
Zalihe
Transportna oprema/sredstva
IT za obradu i prenos podataka

12

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Uticaj logistike na ukupne trokove u lancu snabdevanja

TOKOVI U LANCU SNABDEVANJA
SNABDEVA

Varijabilni
trokovi
sirovina
Ukupni
trokovi
proizvodnje
sirovina
Prodajna
cena

narudbine
novac
informacija
proizvod

5
+
3

10

PROIZVOA
Varijabilni
trokovi
materijala
Trokovi
nabavke
Ostali
varijabilni
trokovi
Ukupni
varijabilni
trokovi
proizvoda
Ukupni
trokovi
proizvodnje
Prodajna
cena

narudbine DISTRIBUnovac
TIVNO
informacija
SKLADITE
proizvod

10+
1+

Varijabilni
trokovi
proizvoda
Ostali
trokovi
nabavke

narudbine
novac
informacija
proizvod

60
+
2
=

14+
=
25

Ukupni
varijabilni
trokovi
Prodajna
cena

MALOPRODAJA
Varijabilni
trokovi
proizvoda

70
+

Ostali
trokovi
nabavke

2
=

62

Ukupni
varijabilni
trokovi

72

70

Prodajna
cena

120

+
26
60

13

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Ciljne eme - primer

PRIMARNI CILJ
Poveanje prihoda

Poveanje obima
prodaje

Podizanje kvaliteta isporuke

(npr. pravovremenost)

Sinhronizacija
elemenata nabavke i
rokova isporuke

Kreiranje master planova

uz respektovanje svih
merodavnih ogranienja

Simulacija dodatnih
prijema/preraspodele
narudbina

14

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Izvetaji tipa balanced scorecard

U poetku, mere i sistemi mera performansi su bili bazirani skoro
samo na finansijskim podacima
Pored finansijskih mera perfomansi, za lance snabdevanja su
potrebne i neke druge nefinansijske mere, kao to su:
orjentacija na korisnika, integracija organizacionih jedinica,
koordinacija i dr.
Primer

Perspektiva ka
korisniku

Finansijska
perspektiva

Novani tok, ROI

Profitabilnost
projekta ...

Perspektiva
meuna- rodnog
poslovanja

Zadovoljenje zahteva
ko-risnka

Performanse projekta

Udeo na tritu, ...

Uspenost na
tenderima, ...

Kaplan i Norton 1992

Meyer, 1994

Inovacija &
perspektiva
usavravanja

Prihod po
zaposlenom
Motivacija
radnika, ...

15

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Nefinansijke mere perfomansi

Lake za kvantifikaciju (nema izdvajanja nosioca trokova, ...)
Povezanije su sa realizacijom fizikih procesa
Mogu da se poveu sa finanskiskim merama performansi
primenom odreenih modela primer:
NOSIOCI

KLJUNE LOGISTIKE
MERE PERFORMANSI

Sinhronizacija tokova
prijema i otpreme

Pravovremena
isporuka

Simulacije
zahteva korisnika

FINANSIJSKE MERE
PERFOMANSI

Prihod

Ciklus
narudbine
Trokovi

Master planovi
Kolaborativno
prognoziranje

Obrt zaliha
Tanost
prognoze

Kapital

16

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Kljune performanse lanaca snabdevanja

Kroz analizu je neophodno sagledati performanse
celokupnog lanaca snabdevanja !!!
Mere performansi moraju biti tako definisane da odraavaju
zajednike ciljeve svih, a ne samo jednog uesnika u lancu
Jedan od najpoznatijih alata za analizu lanaca snabdevanja
je SCOR model (Supply Chain Operations Reference model)
koji integrie aspekte lanca snabdevanja u jednu celinu
naglaavajui ne samo finansijske nego i ostale mere
U literaturi se sreu razliite klasifikacije performansi, mera
performansi, razliito su definisane i performanse i mere

17

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Kljune performanse lanaca snabdevanja

Za logistiki sistem, osnovne performanse su (M. Vidovi, 1997):
Bezbednost logistikih procesa i odnos prema eko-sistemu
Tehno-eksploatacione performanse
Servis stepen
Logistiki trokovi
Mada je svaki lanac snabdevanja jedinstven, neke performanse
i mere performansi se mogu primenjivati u veini sluajeva i
mogu se grupisati u etiri kategorije u skladu sa sledeim
atributima (Stadler i Kilger, 2002):

Performansa isporuke
Fleksibilnost
Kapital i zalihe
Trokovi

18

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Performansa isporuke
Esencijalna mera za ukupne performanse lanca snabdevanja
Cilj ispuniti oekivanja ili zahteve korisnika u
zahtevanom / oekivanom vremenu
performanse isporuke se moraju meriti kroz odstupanje
stvarnog trenutka isporuke od trenutka isporuke koji zahteva
korisnik
Samo perfektna realizacija narudbine, ostvarena kroz isporuku
pravog proizvoda na pravo mesto i u pravo vreme (jasno, i cenu)
osigurava zadovoljenje zahteva korisnika
Pravovremena isporuka koja sadri 95 % traenih proizvoda
esto ne znai i zadovoljenje zahteva korisnika sa 95 %!!!
Podizanje performansi isporuke moe poboljati konkurentnost
lanca i moe generisati poveanje obima prodaje

19

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Mere performansi isporuke

Razliiti aspekti performanse isporuke daju razliite mere
performansi (izmeritelje) koji se nazivaju servis stepen, nivo
opsluge korisnika, usluga korisnika i sl. Neki od njih su:
nivo opsluge mera orjentisana na dogaaj; definie se kao
verovatnoa kompletnog ispunjavanja zahteva korisnika (narudbine)
sa postojeih zaliha; najee je determinisana nekom duinom
vremenskog perioda (dan, nedelja, ili ciklus narudbine)

nivo opsluge mera orjentisana na koliinu; definie se kao

procenat koliina koje zahtevaju korisnici a koje mogu biti ispunjene sa
postojeih zaliha

nivo opsluge mera orjentisana na vreme i koliinu; gledano sa

dva aspekta, sastoji se iz: traene koliine koja se moe ispuniti sa
zaliha i vremena koje je potrebno da bi se zadovoljili zahtevi korisnika

20

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Mere performansi isporuke

stepen ispunjavanja narudbine
slina mera performansi kao i nivo opsluge
predstavlja procenat isporuke traenih proizvoda sa zaliha u
toku 24h (shipfromstockorders)
pravovremenost isporuke
definie se kroz procenat narudbina koje se mogu isporuiti
pre ili u vremenskom trenutku koji je zahtevao korisnik
nizak procenat pravovremenih isporuka ukazuje na
nesinhronizovanost obeanog roka isporuke sa samim planom
realizacije isporuke (u transportu i/ili proizvodnji)

21

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Mere performansi isporuke

tanost prognoze
sagledava se iz odnosa prognoziranih koliina i stvarnih koliina;
meri tanost prognoziranja buduih zahteva
bolje prognoze za posledicu imaju manje promene u
proizvodnim i distributivnim planovima;
postoji vie metoda za merenje tanosti prognoze
ciklus narudbine
predstavlja prosean vremenski interval od trenutka plasiranja
narudbine do trenutka isporuke robe korisniku (korisniki aspekt);
s obzirom na sve veu zahtevnost korisnika, krai ciklusi
narudbine utiu na konkurentnost;
uz krai i pouzdaniji ciklus narudbine se mogu postii bolji odnosi
sa korisnicima, jer ova dva elementa imaju razliite trokovne
22
aspekte

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Fleksibilnost lanca snabdevanja i mere

performansi fleksibilnosti
Odreivanje ciklusa razliitih procesa u lancu snabdevanja
predstavlja preduslov za definisanje i kvantifikovanje
performanse isporuke tj. neke od njenih mera.
Utvrivanjem duina tih ciklusa moe da se utvrdi
sposobnost lanca da se prilagodi promenama na triu,
to je danas jedan od najvanijih uslova za opstanak lanaca
snabdevanja u poslovnom okruenju.
Rezultat - performansa koja bi obuhvatila sve cikluse u lancu
snabdevanja i koja bi zapravo pokazivala fleksibilnost lanca.
Uopteno gledajui, fleksibilnost predstavlja karakteristiku
sistema koja omoguava stabilnost performansi u uslovima
promena tj. neodreenosti. Sama fleksibilnost se sa tog
aspekta moe posmatrati kao strategija za poboljanje odziva
sistema na promene i moe se posmatrati u odnosu na
obuhvatnost lanca i brzinu odziva.

23

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Fleksibilnost lanca snabdevanja i mere

performansi fleksibilnosti
Sa aspekta obuhvatnosti, fleksibilnost se moe meriti kroz broj
razliitih varijanti preko kojih se sistem moe adaptirati u
promenljivom okruenju (povezuje se efektivnou sistema);
alternative se mogu odnositi na mogunosti promene u:
samim elementima sistema (na primer, promene tehnolokih
elemenata, promene u transportnoj mrei i sl.) i
u domenu planiranja i upravljanja (na primer u domenu rutiranja
proizvoda - sa aspekta maina u proizvodnom pogonu, u domenu
marketinga - za zadatke uvoenja novog proizvoda na trite, u
domenu zahtevane proizvodnosti sistema i sl.)

Sa aspekta odziva, fleksibilnost se moe meriti kroz brzinu kojom

se moe realizovati adapatacija sistema na novonastale uslove,
a koja se moe izraziti kroz vreme reakcije ili trokove reakcije
(povezuje se sa efikasnou sistema)

24

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Fleksibilnost lanca snabdevanja i mere

performansi fleksibilnosti
Prema nekim autorima na primer, fleksibilnost analizirana kroz vreme
odziva lanca obuhvata zbir sledeih vremenskih perioda:
Vremenski period potreban za prenos prognoze do proizvoaa gotovih
proizvoda, [dana];
Vremenski period potreban za prenos prognoze do internih snabdevaa
koji dostavljaju neophodne materijale do proizvoaa (ako ih ima), [dana];
Prosean vremenski period potreban za realizaciju snabdevanja i
proizvodnje (pod pretpostavkom da je poetni nivo zaliha jednak nuli),
[dana];
Prosean vremenski period roka isporuke neophodan za realizaciju
narudbine korisnika, [dana].

Uticajem na smanjenje bilo koje od navedenih vremena, postie se

vea brzina odziva lanca tj. poveava se njegova fleksibilnost.
Naravno, u ovom domenu se moe videti veliki uticaj primene
savremenih IT na odziv lanca snabdevanja.
25

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Fleksibilnost lanca snabdevanja

i mere performansi fleksibilnosti
Odziv lanca se moe pratiti i kroz identifikaciju putanje narudbine, tj. preko
vremena koje narudbina provede u razliitim kanalima. Identifikacijom i
kvantifikacijom tih vremena se mogu uoiti problemske take tj. mogu se
identifikovati aktivnosti koje ne dodaju vrednost, a njihovim otklanjanjem se
poveava odziv lanca i smanjuju trokovi u sistemu.
Kvantifikacija odziva se moe izvriti prema raznim merama performansi:
Razliiti pokazatelji fleksibinosti koji se odnose na mogunost, stepen
i brzinu prilagoavanja promenama (primer fleksibinost proizvodnje se
odreuje preko broja dana koji su potrebni da se proizvodni plan
prilagodi poveanoj tranji (zahtevima korisnika), npr. za 20%). Oni se
mogu meriti prema:
mogunosti promene planova (fleksibilnost unutar sistema) i
promeni strukture celog lanca snabdevanja (fleksibilnost sistema)

26

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Fleksibilnost lanca snabdevanja i mere

performansi fleksibilnosti
Planski ciklus predstavlja vremenski interval izmeu poetka
dva uzastopna planska ciklusa;
dug planski ciklus veoma oteava da se u plan unesu realni
elementi (planirane aktivnosti ne moraju da odgovaraju
trenutnoj situaciji jer su odreene na poetku ciklusa);
odgovarajui planski ciklus se odreuje na bazi:
stepena agregacije planskog procesa (s obzirom da je
potrebno obuhvatiti razlitiite procese, uesnike u lancu,...),
planskog perioda (strateki, taktiki, operativni),
mogunosti planiranja (sa aspekta primenjenih alata,
raspoloivih informacija, povezanosti uesnika u lancu,...).
Ciklus narudbine (obraen u peformansi isporuke)

27

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Odziv lanca snabdevanja i mere performansi

odziva lanca snabdevanja
Pored navedenih, postoje i drugaiji aspekti posmatranja
fleksibilnosti lanca snabdevanja na primer, kada se fleksibilnost
postavi kao cilj koji se treba postii sprovoenjem razliitih
strategija, kao to su:
Strategija direktne isporuke gde se na primer realizuje
snabdevanje skladita maloprodajnih sistema direktno od
proizvoaa u sluajevima kada skladite koje treba da realizuje
isporuku ostane bez traenih zaliha;
Strategija transshipment-a, koja podrazumeva meusobnu
saradnju lanova lanca snabdevanja na istom nivou (mogunost
meusobnog snabdevanja lanova lanca u istom nivou);
Strategija postponement-a, koja se bazira na odlaganju trenutka
u kome e se realizovati finalizacija proizvoda (gledano kroz
realizaciju robnog toka u lancu snabdevanja).

28

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Performanse - kapital i zalihe i njihove mere

performansi
kapital uobiajena mera performansi je obrt kapitala,
Obrt kapitala =

prihodi
ukupni kapital

meri efikasnost kompanije pri radu sa kapitalom;

mora se uzimati paljivo jer se mnogo razlikuje od grane do
grane industrije ili delatnosti
zalihe uobiajene mere performansi su:
obrt zaliha, koji se definie kao odnos ukupne potronje
materijala u odreenom vremenskom periodu i srednjeg nivoa
zaliha u istom vremenskom intervalu;
poveanje obrta zaliha moe uzrokovati smanjenje trenutnog
kapitala (ako lanac snabdevanja funkcionie sa niskim nivoom
zaliha)

29

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Performanse - kapital i zalihe i njihove mere

performansi
Starost zaliha starost zaliha se definie kao proseno vreme koje
proizvodi provedu na zalihama; ovo je pouzdana mera performansi
visokog nivoa zaliha (ali uzeta sa respektom na vrstu proizvoda - na
primer, rezervni delovi obino imaju mnogo veu starost zaliha od novijih
gotovih proizvoda) i savreno odgovara za

identifikaciju zaliha koje nisu neophodne i

utvrivanje naina za poveanje obrta zaliha

Prosean nivo zaliha - predstavlja dobru meru performansi pri

poreenju funkcionisanja lanca snabdevanja u razliitim scenarijima
(na primer, pri promeni strukture lanca, primenjenih upravljakih strategija,
strategija upravljanja zalihama, pri razmatranju promene odnosa izmeu
uesnika u lancu, angaovanja treih lica za realizaciju odreenih procesa,
pri promenama u operativnom upravljanju, nainu funkcionisanja robnog,
informacionog ili finansijskog toka i slino).

30

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Performansa trokovi i mere perfomansi

trokova
veoma bitna performansa, jer je cilj svake kompanije i lanca
snabdevanja sticanje profita
integrisani informacioni sistem u lancu snabdevanja ima
zajedniku bazu podataka i raunovodstveni sistem
vitalni deo lanca snabdevanja
razliite mere performansi trokova (razliite vrste trokova,
razliiti nosioci trokova, razliiti naini obraunavanja, ...)
moraju se stalno pratiti trokovi prodaje (cost of goods sold)
sa vezom sa procesima koji se realizuju u lancu snabdevanja

31

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Performansa trokovi i mere perfomansi

trokova
mere produktivnosti obino imaju za cilj otkrivanje nosioca
trokova u proizvodnom procesu (delatnosti);
u ovom kontekstu, produktivnost zaposlenih koja dodaje
vrednost (value-added employee productivity) predstavlja meru
performansi
prihodi - materijalni trokovi
produktivnost zaposlenih
=
ukupno vreme rada zaposlenih
koja dodaje vrednost
analiza vrednosti koju svaki zaposleni dodaje prodanom
proizvodu.
trokovi garancije mera performansi kvaliteta proizvoda;
trokovi garancije dosta zavise od uslova garancije, ali se mogu
koristiti za identifikaciju problemskih taka (naroito zato to
tipina karakteristika lanca snabdevanja nije superioran kvalitet
proizvoda, nego vodei poslovni principi uopteno)
32

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Zakljuno
mora se utvrditi veza izmeu finansijskih i ostalih pokazatelja
moraju se uzeti u obzir i kvalitativne performanse, mere
performansi i ciljevi
mere performansi su uglavnom retrospektivne, ali se moraju
razmatrati u kontekstu budueg razvoja
ciljne performanse se moraju ostvariti na kraju ili pre planskog
perioda
mere performansi se moraju dovesti u kontekst lanca
snabdevanja

33

Predmet : Lanci snabdevanja VII predavanje, kolska 2014/2015

Zakljuno
definisanje mera perfomansi (s obzirom da se lanac
snabdevanja sastoji iz vie nezavisnih kompanija ili vie
poslovnih jedinica unutar vee kompanije), obavezno je
definisanje svih mera perfomansi!!! aspekti:
znaenje pokazatelja (isti aspekt posmatranja za sve uesnike u
lancu!!! isti podaci, naini proraunavanja, ...)
sakupljanje podataka [na dosledan nain (u skladu sa
predvienom metodologijom), podaci moraju biti potpuni i dostupni
svim uesnicima]
poverljivost podataka (da bi uopte i bila mogua razmena izmeu
uesnika)

34