I. OBUKA I.1.

UPOZNAVANJE 1

I.1.
UPOZNAVANJE
SA
JEDRILIČARSTVOM
2 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

I.1. UPOZNAVANJE SA
JEDRILIČARSTVOM

SADRŽAJ

I.1.0. OPŠTE O OBUCI

I.1.0.1. Opšta uputstva
I.1.0.2. Tok odvijanja obuke
I.1.0.3. Pažnja učenika
I.1.0.4. Ponavljanje vežbi
I.1.0.5. Osmatranje učenika
I.1.0.6. Ispravke grešaka
I.1.0.7. Terminologija i govor
I.1.0.8. Dogovor i razrada vežbe
I.1.0.9. Završne primedbe
I.1.1. zadatak LET ZA PRIKAZIVANJE
I.1.2. zadatak ORGANIZACIJA LETAČKOG DANA
I.1.2.1. Aerodrom
I.1.2.2. Vađenje jedrilice iz hangara
I.1.2.3. Montaža jedrilice
I.1.2.4. Transport jedrilice na start
I.1.2.5. Odvijanje letačkog dana
I.1.2.6. Školska dvoseda jedrilica za obučavanje
I.1.2.7. Kontrola jedrilice pred letački dan
I.1.2.8. Pregled vitla
I.1.2.9. Pregled užeta za vuču
I.1.2.10. Kontrola jedrilice pre poletanja
I.1.3. zadatak LET ZA UPOZNAVANJE
I.1.3.1. Linija horizonta
I.1.3.2. Fiksna tačka
I.1.3.3. Školski krug
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 3
I.1.0. OPŠTE O OBUCI
Vazduhoplovno sportsko jedriličarsvo u poslednjih nekoliko decenija
karakteriše ogroman napredak. Na ovo je naročito uticalo:
a. poboljšanje osobina letilica koje se koriste za obuku;
b. motorizovanje jedrilica;
c. savremeni instrumenti i oprema;
d. porast interesovanja za prelete i sportske rezultate;
e. savremeni oblici takmičenja;
f. uvođenje novih načina povlačenja (ultralaki avioni i
automobili) itd.
Ovaj napredak, kao i odgovarajući zakoni i propisi, moraju da se
ogledaju i u obuci pilota.
Nažalost, napredak našeg jedriličarstva, a još manje zakoni i propisi
daleko su od toga da bi odgovarali jedriličarstvu kakvo je danas u
naprednim zemljama Evrope. Stiče se čak utisak da je, prema važećim
propisima, korišćenje domaćeg i stranog vazdušnog prostora za naš sport
– tabu!
Na osnovu razvoja i iskustva poslednjih godina nastale su u svetu
odgovarajuće metode obuke početnika. Ovde iznet postupak pokušava da
primeni te nove, savremene standarde, bez obzira na stanje jedriličarstva
i propisa kod nas.
Ovim uputstvima želi se nastavniku letenja predložiti način za brzo, i bez
mnogo formalnosti, osposobljavanje savremenog, odgovornog i
verziranog jedriličara, sličnog ili istog kao i u drugim zemljama Evrope.
I.1.0.1. Opšta uputstva
Obrazovanje pojedinih kandidata po pravilu je na različitom nivou. To
zahteva od nastavnika veliki metodski i pedagoški fleksibilitet kako bi
mogao udovoljiti individualnim potrebama pojedinaca.
Uspeh u učenju letenja uslovljen je sposobnošću učenika da precizno i
kvalifikovano ocenjuje i odlučuje. To se postiže stručnim uputstvima i
savremenim vaspitanjem. Samo tako se može postići najviši nivo
sposobnosti uz najveću sigurnost!
Od posebnog značaja je, od mnogih nastavnika potcenjeno,
standardizovano školovanje. Različit redosled i postupci pojedinih
nastavnika čine učenika nesigurnim i nepotrebno produžavaju obuku.
Ipak, samo po sebi se razume da je ponekad egzaktno razgraničavanje
pojedinih elemenata teško ili čak nemoguće. Važno je da se pojedine
centralne grupe, po utvrđenom redosledu, prenose na učenike!
4 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

U svemu ovom središna ličnost je nastavnik koji je:

a. kompetentan u oblasti struke, poznaje metodiku i ima
potrebno razumevanje za socijalne odnose;
b. naklon prema posvećivanju pažnje učeniku; i
c. sposoban da kod učenika stvori uverenje da mu u toku obuke
baš ništa ne može promaći;
d. što, međutim, ne znači stalno uplitanje već ostavljanje
učeniku slobodan prostor za skupljanje iskustva i
postizanje samostalnosti.
I.1.0.2. Tok odvijanja obuke
Nastavnik mora na kraju vežbe, koju sistematski vodi, postići kod
učenika željeni uspeh. U tu svrhu treba, pre svakog pojedinog leta, da
tačno odredi ciljeve, a na kraju, rezultate vežbe.
Učenik je dužan da se pre obuke misaono suoči sa postupcima u letu.
Mora dobiti predstavu o pravcu, intenzitetu i trajanju komandovanja i
pomeranju jedrilice u prostoru. Pri ovome su demonstracije na modelu
jedrilice od neprocenjive koristi i ne mogu se ničim zameniti, učenik
kasnije mora biti u stanju da radnje o kojima je reč, u svim detaljima, i
usmeno opiše. Učenik koji, u opisivanju postupka uvođenja jedrilice u
zaokret, izostavi kontrolu vazdušnog prostora nije je dovoljno urezao u
svoje pamćenje, odnosno nije je svrstao među nevoljne procese.
Nastava se odvija u delovima koje učenik može da savlada na način koji
mu omogućava postizanje rezultata neophodnih za podstrek na dalje
učenje.
U toku obuke uče se, pored letenja, i postupci prilikom donošenja ocena i
odluka koje učenik treba, vežbajući u svojim mislima uz pomoć mašte,
da primenjuje na različite slučaje.
Učenik mora u toku obuke biti obaveštavan o valjanosti svojih radnji.
Ovo postiže samoanalizom ili kritikom nastavnika. Razmena tih ličnih
opažanja (engl. feedback) veoma pozitivno utiče na rezultate obuke.
Sa kritikom nastavnik mora biti oprezan i strpljivo dočekati kraj vežbe,
pazeći da svojim rečima ili delom ne preurani. Koncentracija učenika
ne sme se remetiti suvišnim rečima ili radnjama.
I.1.0.3. Pažnja učenika
Pažnji se pridaje ogroman značaj prilikom letenja, a prilikom učenja još i
više. Primećuju se samo one stvari na koje je pažnja usmerena, samo na
to se može reagovati! Opšti pregled događanja dobija se stalnom
promenom smera pažnje. Samo za par minuta trajanja školskog kruga
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 5
smer pažnje pilota skreće, sa objekta na objekt, oko 300 puta! Učenik se
mora naučiti i privići na ovakav i sličan način raspodele. U ovome mu,
već od početka praktične obuke, pomaže nastavnik svojim kratkim
informativnim uputstvima, kao na primer: „pazi na horizont“ ili još
kraće: „brzina“, „visina“ i slično. To su standardne primedbe koje u
mozgu učenika predstavljaju simbol za čitav kompleks pojmova i radnji.
Orijentacija u prostoru za vreme letenja vrši se u najvećoj meri preko
čula vida. Ovo je razlog zbog čega se, već od prvih letova, na način na
koji učenik koristi ovaj organ mora obratiti ozbiljna pažnja. Loše navike
gledanja (upotrebe organa vida) mogu imati za posledicu praznine u
obuci pilota. Učeniku treba na ovo ukazati i dati mu odgovarajuća
uputstva.
I.1.0.4. Ponavljanje vežbi
Ponavljanje vežbi služi usavršavanju i učvršćivanju znanja. Postiže se
ponavljanjem i poboljšavanjem izvođenja pojedinih ili skupa pojedinih
elemenata leta. Za uspešno vežbanje potrebna je stalna saradnja
nastavnika koji ocenjuje i savetuje. Naučeno biva, za dugo vreme,
registrovano u podsvesti pilota. Pozitivna posledica je automatizacija
koja, pri primeni tih radnji, smanjuje ili čak isključuje potrebu pažnje,
koja se sada može usmeriti ka važnijim stvarima.
Ponavljajući vežbe mora se obratiti pažnja da se ne uvežbaju i
automatizuju pogrešne radnje ili navike! Kasnije je veoma teško takve
greške izbiti iz podsvesti jer one, zahvaljujući automatizaciji i nevoljnim
procesima, u kritičnim trenucima, naročito pod uticajem stresa, mogu
imati katastrofalne posledice.
Postupak prilikom ponavljanja vežbi:
a. definicija vežbe (nastavnik ili učenik sam);
b. teoretska i psihička priprema;
c. demonstracija vežbe od strane nastavnika sa komentarom i
istovremenim skretanjem pažnje učenika na sve potrebne
detalje.
d. izvršenje ponavljanja vežbe; i
e. zajednička analiza i ocena uspeha učenika (feedback).
I.1.0.5. Osmatranje učenika
Nastavnik vodi računa o pokretima učenikovih ruku, nogu, glave i tela.
Posebnu pažnju posvećuje njegovom načinu osmatranja. Osmatranje
kretanja jedrilice nije pri tome od prvostepene važnosti.
6 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

I.1.0.6. Ispravke grešaka

Svaki put kada je to moguće učeniku treba ostaviti vreme da sam uoči
svoje greške. Prerana reakcija nastavnika ometa koncentraciju učenika.
Korekcije treba vršiti sledećim redom:
a. uopštena primedba (pazi na nit ili horizont);
b. detaljna primedba (nit stoji desno ili horizont je visok);
c. konkretno uputstvo (leva noga ili palica napred);
d. inicijativa sa komandama uz komentar.
I.1.0.7. Terminologija i govor
Obuka je, zavisno od stanja, propraćena uputstvima i komentarima pre,
za vreme i posle leta. Za to je potreban jedinstven letački jezik, sažet, sa
jasnom i jednosmislenom terminologijom.
I.1.0.8. Dogovor i razrada vežbe
Pre leta se učeniku objašnjava cilj i način odvijanja vežbe. Tom prilikom
se govori o onome o čemu se za vreme leta ne može govoriti, o svemu
što bi za vreme leta smetalo njegovoj koncentraciji. Posle leta vrši se
dopuna kritike, obavezna međusobna analiza i ocena uspeha (feedback).
a. Za vreme leta
Nastavnik mora biti u stanju da za vreme leta spontano komentariše sva
događanja i radnje. U početku više, a napredovanjem obuke sve manje i
manje, prepuštajući učeniku inicijativu.
b. Posle leta
Nastavnik i učenik, analizirajući izvršenu i prethodne vežbe, ocenjuju
rezultate svoga zajedničkog rada. Pogrešno je, na račun uspeha, greške
suvišno isticati iako je neizbežno o njima diskutovati.
Nastavnik vaspitava učenika i daje mu mogućnost da svoje postupke,
dakle svoj let, samokritički ocenjuje.
I.1.0.9. Završne primedbe
a. Sigurnost u vazduhoplovnom jedriličarstva počiva:
– na potpunom znanju tehnike upravljanja jedrilicom; i
– na propisnom i logičnom ponašanju u vazdušnom
prostoru.
b. Praktična letačka obuka, kao što je uvek i bio slučaj, može
se samo onda efikasno vršiti ako joj prethodi solidna
teoretska priprema. To ne znači da učenik ne može da uči,
na primer poletanje, i štošta drugo, pre nego što je
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 7
položio ispit iz navigacije ili meteorologije!
c. Obuka u letenju može se u potpunosti vršiti jedrilicom sa
pomoćnim motorom a delimično i motorizovanom. Na ovaj
način mnoge vežbe se izvode znatno efikasnije i racionalnije.
Ovo se naročito odnosi na prelete, navigacione letove,
vanaerodromska sletanja, sletanja na nepoznate aerodrome
itd. Nova mogućnost stoji pred nama i treba da budemo
spremni da je iskoristimo. Metodika će ostati uglavnom ista,
s tim što se postupci moraju dopuniti uputstvima za
korišćenje motora. Naravno da će sve ostale okolnosti morati
da odgovaraju letenju bezmotornom jedrilicom. Isto tako, i o
trajanju vežbi, u odnosu na podnošljivost učenika, biće
neophodno da se još više vodi računa.
d. Zadatak za samostalan prelet učeniku treba uvek dati u
pismenom obliku: na standardnom formularu i znatno pre
izvršenja zadatka, tako da bi ga mogao detaljno proučiti.
Samostalan prelet učenik može vršiti samo nakon što je
ispunio sve uslove predviđene zakonom i propisima.
e. Merilo za uspeh vežbi nije nikada broj letova već kvalitet
stečenog znanja učenika! Iskustvo je pokazalo da se u praksi,
prilikom temeljne obuke, propisima predviđene norme o
broju poletanja i vremenu letenja prekoračuju.
8 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

I.1.1. zadatak LET ZA PRIKAZIVANJE

I.1.1.1-1. Crtež nemačke školske jedrilice ASK-21 Mi dipl.inž.Rudolfa Kaisera.

Raspon 17 m, finesa 1:34 i Wankelmotor od 56 KS.
Dva-tri ili više prvih letova pripadaju programu prikazivanja
vazduhoplovno-jedriličarskog sporta zainteresovanim osobama. Zasada
samo putnik u jedrilici doživljava dosada nepoznate utiske o letenju, o
trećoj dimenziji. Pokazuje mu se aerodrom, okolina, karakteristična
mesta i markantni orijentiri. Upoznaje iz vazduha prve delove ogromne
palete lepota jedriličarskog sporta.
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 9
I.1.1.1-2. Nemački dvosed sa motorom ASK 21Mi spada u grupu najsavremenijih
jedrilica namenjenih modernom školovanju početnika. Raspon 17 m, finesa 1:34, motor
56 KS. Proizvodnja fabrike Aleksander Schleicher, konstruktor dipl. inž. Rudolf Kaiser
(videti I.1.1.6.).
Let za prikazivanje vrši se, u zavisnosti od meteorološke situacije, po
jednom od unapred pripremljenih standardnih programa. Zadatak treba
da bude definisan u pismenom obliku i predstavlja normativ za
nastavnika koji ga izvodi iz zadnjeg sedišta. Strogo su zabranjeni
ekstremni položaji jedrilice, tzv. razbijanje učenikovog straha ili dokazi
letačkih sposobnosti, bilo jedrilice bilo nastavnika! Jedrenje u termici
vrši se samo u slučaju kada se putnik u letu dobro oseća i nastavnik će ga
prekinuti čim nastupi obrnut slučaj.

I.1.1.1-3. Češka potpuno metalna jedrilica LET Blanik L-13 izgrađena je u više
od 2.500 primerka (najviše na svetu). Poletela je 1958 god. i posle
50 godina još uvek verno služi u mnogim nacionalnim aeroklubovima.
Raspon krila 16,2 m, finesa 1:28.
Nastavnik će za vreme leta vršiti samo blage manevre, uz kratka
objašnjavanja funkcija komandi i značaja linije horizonta za ocenu
položaja jedrilice. Na pitanja učenika nastavnik će odgovarati kratko,
jezgrovito i bez upotrebe stručnih izraza.
Sve vreme između letova za upoznavanje vrši se teoretska priprema
kandidata za učenika za prve školske letove.
Napomena: pilot bez nastavničkog zvanja putnika sme voziti samo na
zadnjem sedištu!

I.1.2. zadatak ORGANIZACIJA LETAČKOG DANA

10 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

I.1.2.1. Aerodrom
Teren sa koga poleću i na koga sleću jedrilice nije ni u kom slučaju bilo
kakva obična livada. Na to ukazuje i zajedničko ime aerodrom koje nose
„livade“ veoma različitih osobina.
Da bi livada postala aerodrom mora da zadovolji mnoge, na prvi pogled
nepotrebne, od strane vazduhoplovnih vlasti strogo propisane uslove. Isti
ti propisi prave veliku razliku između poletanja i sletanja na propisanom
aerodromu i na terenima izvan njega.
Jedriličarski tereni za poletanje i sletanje su, po mnogo čemu, veoma
različiti. To zavisi od orografije zemljišta i potreba jedriličarske grupe.
Na pojedinim aerodromima stacionirano je samo nekoliko, a na nekima
50 i više jedrilica, na nekima istovremeno lete motorni avioni, skaču
padobranci, koriste ih zmajevi, paraglajderi i modelari. Od toga je
zavisna i organizacija letenja i propisi za korišćenje. Najjednostavnija
šema je poletno-sletna staza u pravcu vetrova koji najčešće duvaju
dužinom od 800 do 1.200 m i širinom od barem 100 do 300 metara. Tu je
smeštena poletna staza za vitlo i pored nje obeleženo mesto za sletanje
jedrilica. Mora da se nađe mesto za stajanku jedrilica, parkiranje
automobila, pisaći pult za rukovodioca letenja i administraciju, kao i
mesto za pilote i posetioce. Sa porastom broja vrste korisnika raste i ova
jednostavna šema.
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 11
I.1.2.2. Najjednostavnija šema jedriličarskog aerodroma na oko 4 ha zemljišta.
I.1.2.2. Vađenje jedrilica iz hangara
Hangari na svim jedriličarskim aerodromima su premali za sve ono što bi
trebalo da stoji u njima. Sve te jedrilice, avioni, vitla, automobili i ko zna
šta još, poređani su jedni pored drugih kao sardine. Na svakom
aerodromu jednom ili dvojici ljudi priznaje se pravo najspretnijeg
slaganja svih tih stvari. Iako, nakon otvaranja vrata, izgleda da se u
hangar ne može ni ući, izgurivanje jedrilica je lakše i jednostavnije nego
slaganje.

I.1.2.2. Gužva na sastanku oldtajmera: desno u drugom planu Kranich II, kod nas zvan
Ždral, nemačkog konstruktora dipl. inž. Jakobsa, nekad najboljeg dvoseda (posleratna
konstrukcija Kranich III) .

U oba slučaja mora da postoji neko ko komanduje i, naravno, oni koji

izvršavaju komande. Bitno je da se naređenja izvršavaju korektno i bez
komentara. Naročito je važno da se pazi na to da se jedrilice ne oštete, a
ako se to desi da se slučaj neodložno prijavi nastavniku ili rukovodiocu
radionice. Oštećenje se iz sigurnosnih razloga mora otkloniti.
Jedrilice u hangaru stoje na specijalnim kolicima koja mogu da se kreću
u svim pravcima: na kljun, na rep i na krilo, kako glase komande
prilikom transporta. Osoba koja rukovodi radom uvek drži vrh krila, a
12 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

ostali se raspoređuju u zavisnosti od tipa jedrilice. Na po jednu jedrilicu

dolaze tri do četiri čoveka. Pomoćni repni točak, montiran na trupu
jedrilice u blizini repa, u hangaru se uvek skida! Nikada se jedrilice ne
hvataju masnim ili, od bilo čega, zaprljanim rukama.
I.1.2.3. Montaža jedrilice
Neke od jedrilica stoje rastavljene u hangaru ili u svojim transportnim
kolima. Montaža ovih jedrilica vrši se pod nadzorom nastavnika i drugog
odgovornog lica i strogo po tehničkim uputstvima proizvođača. Ova
uputstva moraju prilikom montaže biti uvek pri ruci!

I.1.2.3. Spoj trupa i krila. Sleva nadesno: torzioni trn, automatski spojevi komandi i
viljuška ramenjače.

I.1.2.4. Transport jedrilica na start

Kako se jedrilice guraju iz hangara tako se postavljaju na određeno mesto
(stajanku) i po utvrđenom redu. Skidaju se sa kolica, krilo prema vetru se
spušta na zemlju i osigurava tegom, a točak jedrilice postavlja u zakočeni
položaj. Iako se sporadično koriste, uobičajeno je da se vazdušne
kočnice, dok jedrilica stoji na zemlji, drže izvučene.
Kada dođe vreme za izlazak na start, na trup jedrilice se postavi pomoćni
točak pa se, gurajući, napadna ivica krila kreće unazad prema repu. I
ovde jedan drži krilo, a dvoje, troje ili četvoro guraju jedrilicu. Nikada se
jedrilica ne gura prema kljunu potiskujući osetljivu izlaznu ivicu.
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 13

Obično se jedrilice izvlače na start

osobnim automobilom. Za to se
koristi uže dužine oko 15 do 20 m,
koje na jednoj strani mora da ima
kariku kojom se može zakačiti za
kuku jedrilice, a na drugom kraju
omču za spajanje sa
automobilom. Dugačko uče
sprečava da se jedrilica i mašina,
koja je vuče, međusobno sudare.

I.1.2.4. Pomoćni repni točak jedrilice koji se

privremeno pričvrsti na trup.

Svaki put kada postoji opasnost – betonska pista, vetar u leđa ili brza
vožnja – jedan od dvojice koji drže vrhove krila mora da istrči ispred
jedrilice i, oslanjajući se na napadnu ivicu krila, da je koči. Ako samo
jedna osoba prati jedrilicu onda dugačko uže omogućava, u slučaju
preticanja, povlačenjem krila unazad, blagovremeno skretanje jedrilice.
Umešnim vezivanjem jedrilica između repa i kuke mogu se, unazad
prema repu, povlačiti tri ili četiri jedrilice u isto vreme.
Jedrilice se i na startu postavljaju na određeno mesto, sa spuštenim
krilom u pravcu vetra i, ako je potrebno, sa teretom na njemu. Obično su
to jedna ili dve stare istrošene gume od automobila. Pažnja: gume se ne
hvataju iznutra, često se tamo nađe gnezdo zolja. Ako je vetar malo jači
skida se pomoćni točak na repu. U retkim slučajima će biti potrebno trup,
u predelu repa, lengerisati za zemlju.
I.1.2.5. Odvijanje letačkog dana
Odvijanje procesa letenja jedrilicama, kao i u nekim drugim sportovima,
uslovljeno je kolektivnom aktivnošću potrebne grupe jedriličara. Tako je,
na primer, 1933. godine osnovana, „Grupa Deveti“ imala devet članova;
to je bio najmanji broj ljudi za poletanje sa gumom.
Rad i dužnosti raspoređuju se na sve učesnike ravnomerno i traju od
otvaranja do zatvaranja hangara i malo duže u aerodromskoj kantini.
Letenjem i radom upravlja rukovodilac letenja. On se obaveštava i stalno
prati meteorološku situaciju, posebno vodeći računa o pravcu i jačini
vetra i prema njemu određuje pravac poletanja i sletanja. Rukovodilac
14 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

letenja je odgovorno lice za sve što se dešava u vazduhu i na zemlji, bez

rukovodioca letenje nije dozvoljeno!
Rukovodilac starta koordinira radove na zemlji i poletanje jedrilica na
startu. Beleži letove, tip i broj jedrilice, ime pilota, način i vreme
poletanja i sletanja. Ako ima više jedrilica određuje se posebno lice za
administraciju. Rukovodilac starta daje dozvolu za poletanje i obaveštava
o tome šlepera na vitlu.
Šleper na vitlu obučen je i raspolaže potrebnim dozvolama za povlačenje
jedrilica sa vitlom. Odgovoran je za tehničku ispravnost i opsluživanje
vitla, kao i za vučno uže (sajlu).

I.1.2.5-1. Dobra organizacija starta na takmičenju.

Šleper sa avionom je motorni pilot sa posebnom dozvolom za povlačenje

jedrilica. Sa tehničke strane, o avionu se brine kvalifikovani mehaničar.
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 15

I.1.2.5-2. Veoma jednostavna startna kolica sa svim što je potrebno, pisaći sto sa
primopredajnikom i suncobranom.
Vozač povratnog vozila za vraćanje sajle vitla može biti svaka spretna i
vožnje željna osoba, često još bez šoferske dozvole.
Ostali članovi ekipe vraćaju jedrilicu sa mesta sletanja na start i obavljaju
mnoštvo sitnih poslova, kao što je, na primer, opskrba svežom pijaćom
vodom.
Jedrilica sleće uvek na za to obeleženo mesto, dimenzija 30x100 m.
Veoma je važno da se u tom pravougaoniku prizemlji i da se zaustavi –
da prestane da rula. Mesto je udaljeno od ivice aerodroma 100 m i
obeleženo sa leve strane velikim slovom T, sačinjenim od platna bele
boje.
Važno je da svi učesnici u radu na aerodromu, bez obzira koje vrste,
obavljaju svoj deo posla krajnje savesno i pedantno, uživajući ne u vrsti
rada nego u postignutom rezultatu. I rezultat najobičnijeg zadatka,
čišćenje hangara na primer, može, ako se obavi perfektno, da izazove
veliko zadovoljstvo i zaslužuje odgovarajuću pohvalu!
I.1.2.6. Školska dvoseda jedrilica za obučavanje
Obuka se vrši na školskim dvosedim jedrilicama sa motorom i bez njega.
Aerodinamičke osobine ovih jedrilica su po tipovima različite, dok se za
sve može reći da su za obuku pilota veoma dobre. Građene su od metala,
plastične mase ili od mešovitog materijala. Po pravilu su sve sposobne za
poletanje sa vitlom i sa aerozapregom (videti slike u 1. zadatku).
16 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

I.1.2.6. Savremeni školski dvosed nemačke proizvodnje ASK-21 (videti I.1.1.1.-2.).

Za vreme obuke u vazduhu učenik sedi na prednjem, odnosno na levom,
a nastavnik na zadnjem, odnosno desnom sedištu (kod dva-tri tipa
jedrilica u kabinama sa paralelnim rasporedom sedišta). Komande i
instrumenti nalaze se u oba dela kabine, tako da je upravljanje jedrilicom
moguće sa oba sedišta. I učenik i nastavnik obavezno moraju imati
padobrane za slučaj prinudnog napuštanja jedrilice (videti: II.7.22.
POMOĆNI UREĐAJ ZA ISKAKANJE)
Nije svejedno kolike su telesne težine pilota, pogotovu ne kako su
raspoređene. Obično je učenik znatno lakši od nastavnika, naročito ako
se radi o mladim damama, pa se u učenikovo sedište mora dodavati teret.
Važno je da učenik u sedištu sedi ugodno i pravo, da dohvata pedale
nožnih komandi i da mu je naslon za leđa i glavu dobro podešen.
Pre praktične obuke u vazduhu učenik nekoliko puta seda u kabinu sa
padobranom na leđima i, eventualno sa jastučićem, bilo ispod zadnjice ili
iza leđa, podešava nožne komande, čvrsto vezuje gurtne i isprobava
pokretanje komandi (pažnja: ne one crveno obojene za odbacivanje
kabine ili ručice za uvlačenje točka!).
Iako se u prvim letovima učenik ne koristi instrumentima, ipak je dobro
da ih zna prepoznati (videti: II.7.3.Opšte o instrumentima) .
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 17
I.1.2.7. Kontrola jedrilice pred letački dan
Pre prvog poletanja svaka jedrilica se, bez izuzetka – svaka i svaki put,
mora pregledati. To vrši jedan od iskusnijih pilota prema uputstvu za
eksploataciju jedrilice. O ovome se, prema važećim propisima, vrši
pismena zabeleška sa potpisom lica koje je izvršilo pregled.
Pregledaju se:
a. svi delovi krila, trupa, repa, montažni spojevi, pokretni
delovi, kompenzacione dizne;
b. kabina, opšte stanje, strana tela, balast, radio-
primopredajnik, akumulatori, padobran, poklopac kabine,
voda za piće itd.;
c. funkcionisanje komandi;
d. kuka za sajlu;
e. glavni i repni točak.
Ovaj pregled se ne sme shvatiti formalno, nebrojeno puta su se desili
manji ili veći udesi i štete zbog neke sitnice koja se mogla blagovremeno
otkloniti. Bilo je teških povreda, pa i smrtnih slučaja, jer su jedrilice
poletele bez spojenih komandi, neispravno pričvršćenih repnih površina
ili stranih predmeta u kabini koji su blokirali komande.
I.1.2.8. Pregled vitla
Za ispravnost vitla odgovorna je osoba koja će njim upravljati; to je
šleper koji je za tu funkciju osposobljen i ima odgovarajuće pismeno
ovlašćenje. On pre svakog letačkog dana pregleda vitlo, isproba motor i
uveri se u njegovu ispravnost.
18 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

I.1.2.8. Pokretno vitlo nemačkog proizvođača TOST sa BMW motorom

sa 12 cilindara i 400 KS.
I.1.2.9. Pregled užeta za vuču
Za ispravnost vučnog užeta odgovoran je šleper vitla. On se brine da se
oštećeni i izlizani delovi iseku a nastavci spoje pletenjem (šplajsovanjem)
ili specijalnim metalnim nastavcima.
Kontroliše se karabin, na spoju sajla–padobran, da li je čvrsto osiguran
maticom, i osigurači preopterećenja koji su različiti za lake i teške
jedrilice (jednosede i dvosede). Izdržljivost osigurača označena je bojom
kojom je obojen osigurač.
I.1.2.10. Kontrola jedrilice pre poletanja
Pre svakog poletanja pilot je obavezan da izvrši kontrolu jedrilice, i to
spolja i iznutra. Posebno vrši kontrolu nakon što je zauzeo mesto u
pilotskom sedištu.
Kontrolu treba vršiti strogo prema uputstvu proizvođača jedrilice, koja je
opisana u uputstvima za korišćenje jedrilice, a koja se odvija uglavnom
kako je dole navedeno:
Kontrola pre sedanja u kabinu:
a. raspored tereta (prema uputstvu o eksploataciji jedrilice);
b. dodatni teret (po potrebi postavljen i pričvršćen);
c. pomoćni točak na trupu (odstranjen);
d. karabin užeta kod automatskog padobrana (spojen);
e. pedale, sedišta i naslon za leđa i glavu (podešeni);
f. jastuče za sedište ili leđa (po potrebi i na mestu).
 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 19
Kontrola nakon zauzimanja mesta u kabini:
a. gurtne padobrana (propisno zategnute);
b. gurtne sedišta (zategnute, osigurač zatvoren);
c. vazdušne kočnice (otvoriti, zatvoriti, zabraviti);
d. zakrilca (podešena za poletanje);
e. visinomer (podesiti prema pritisku);
f. primopredajnik (uključen, frekvencija, jačina zvuka);
g. trimer (podešen za poletanje);
h. komande (slobodne do punog otklona);
i. prostor za poletanje (na zemlji i u vazduhu slobodan);
j. vetar (pravac i jačina);
k. postupak u slučaju prekida poletanja (ponoviti u sebi ili
glasno);
l. poklopac kabine (zabravljen); i
m. ručica za odbacivanje kabine (proveriti položaj).

I.1.3. zadatak LET ZA UPOZNAVANJE

I.1.3.1. Linija horizonta
Pod linijom horizonta, ili jednostavno horizontom, podrazumevamo spoj
terena (zemlje) sa nebom. U planinskim, pa i brdovitim terenima horizont
je znatno viši nego u ravničarskim, o čemu se mora voditi računa.
I.1.3.2. Fiksna tačka
Fiksna tačka horizonta je mesto gde pogled (vizura) pilota, uperen na
liniju horizonta, prodire kroz poklopac (pleksiglas ili haubu) kabine
jedrilice. Mesto zavisi od tipa jedrilice, sedećeg položaja pilota i držanja
glave.

I.1.3.2-1. Linija horizonta i reper na njemu su najvažnija pomagala prilikom letenja,

kako za početnika tako i za rekordera.
Zavisno od ugla planiranja, tj. zavisno od brzine leta, pogled na horizont
(vizura) prodire kroz pleksiglas poklopca kabine (haubu) na mestu
(fiksna tačka) koje je, po visini, različito udaljeno od ruba kabine ili table
20 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE

sa instrumentima. Po ovom odstojanju određuje se ugao planiranja

(poniranja), odnosno brzina leta jedrilice.

I.1.3.2-2. Različiti položaji fiksne tačke i njima odgovarajući uglovi poniranja.

Položaj linije horizonta, u odnosu na konturu kabine jedrilice, kontroliše

se u svim fazama leta. To važi, naravno, i za zaokret, gde se pored
visinskog položaja osmatra i nagib, pa i brzina promena slika koje se
vide na horizontu. Po ovom poslednjem donosi se zaključak o brzini
obrtanja u zaokretu. Ali o tome kasnije.

I.1.3.2-3. Linija horizonta je najpouzdaniji pokazivač položaja jedrilice.

 I. OBUKA I.1. UPOZNAVANJE 21
I.1.3.2-4. Češki veteran Blanik L-13 spreman za start… ili za fotografisanje?

I.1.3.3. Školski krug

Školski krug je put jedrilice koja poleće sa vitlom, od poletanja do
sletanja, čiji je poslednji deo, od pozicije pa do sletanja, obavezan za sve
jedrilice koje sleću na aerodrom.

I.1.3.3. Plava linija je put školskog kruga jedrilice koja poleće sa vitlom,
crvenim brojevima su označene visine od terena.