PREDAVNJE V

STEZANJE PREDMETA OBRADE

SLOŽENE KONFIGURACIJE
Granični uslovi

Granični uslovi mogu se sagledati na osnovu 3D modela datog na slici 13. Crvenom bojom označen
zone kontakta dok su plavom bojom označeni oslonci, uklještenja i ostali granični uslovi.

Slika 8. Predmet obrade (kućište menjača) i alati koji vrše obradu u prvoj i drugoj operaciji.
Predmet: Savremeni obradni sistemiSlika 13. Granični uslovi
Profesor: dr Branko Tadić
 ANALIZA PROBLEMA
Analizirani su problemi baziranja i stezanja predmeta obrade složenog oblika
u uslovima velikog broja ograničenja. Razmatra se slučaj obrade na horizontalnim
obradnim centrima. Obrada se izvodi sa velikim brojem alata koji režu u velikom broju
različitih zona rezanja. Osnovno ograničenje odnosi se na limitirane dimenzije radnih
stolova paleta obradnog centra na kojima je potrebno formirati konstrukcije steznih
pribora za odlivke čije su gabaritne dimenzije veoma bliske dimenzijama radnih
stolova. Pored toga ograničenja se odnose na zahteve ostvarivanja visoke
proizvodnosti, obradu odlivaka sa značajnim odstupanjem dimenzija i značajnim
greškama oblika, i obradu odlivaka relativno tankih zidova.
Prikazan je deo rezultata obimnih proračuna koji se odnose na određivanje
stabilnosti predmeta obrade u steznom priboru i procene grešaka izrade predmeta
obrade. Proračuni su izvedeni metodom FEM analize i treba da posluže za
optimizaciju izbora alata i parametara režima rezanja koji, s obzirom na dozvoljene
greške izrade predmeta obrade, obezbeđuju maksimalnu proizvodnost.
 ANALIZA PROBLEMA

U savremenim proizvodnim uslovima često se nameće potreba za priborima koji treba

da obezbede pouzdano baziranje i stezanje predmeta obrade veoma složenog oblika,
kada se u jednom stezanju predmeta obrade obrada izvodi sa velikim brojem različitih
alata koji režu u različitim ravnima rezanja. Poznato je da savremeni rezni alati daju
najbolje proizvodne i ekonomske efekte kada rade u režimima rezanja koji su na samoj
granici izdržljivosti alata. U takvim – savremenim uslovima obrade, s obzirom na
današnji nivo usavršenosti reznih alata (usavršenost alatnih materijala, geometrije alata,
alatnih prevlaka, širok spektar mogućeg izbora alata) i njihove mogućnosti stezni
pribori predstavljaju ozbiljan problem i u teorijskom i u inženjerskom smislu. Naime,
za veliki broj realnih proizvodnih potreba nije moguće projektovati stezni pribor koji bi
sa aspekta stabilnosti i mogućih grešaka izrade predmeta obrade mogao izdržati
dinamičke sile rezanja koje nastaju u uslovima rezanja kada rezni alati rade na svom
optimumu tj. na granici svoje izdržljivosti.
 ANALIZA PROBLEMA
Takođe, nije redak slučaj, da takve pribore treba projektovati za rad i u uslovima velikog
broja ograničenja. Ograničenja mogu biti u smislu:
a) malog odnosa gabaritnih dimenzija radnog stola mašine u odnosu na gabaritne
dimenzije delova koje je potrebno obraditi (odnosi jedne ili obe dimenzije su bliski
jediničnoj vrednosti);
b) potrebe da se u jednom baziranju i stezanju predmeta obrade izvede veliki broj
zahvata obrade (promena reznog alata) i obrada u velikom broju ravni rezanja;
c) zahteva za ostvarivanjem veoma uskih tolerancija velikog broja kota;
d) obrade odlivaka relativno tankih zidova u određenim presecima;
e) obrade odlivaka relativno velikih grešaka oblika, velikih odstupanja uglova konusa na
otvorima i značajnog odstupanja dužinskih mera;
f) obrade odlivaka čije se dve ose otvora mimoilaze pod uglom različitim od 90 stepeni.;
g) zahteva za ostvarivanjem visokog nivoa proizvodnosti.
 TEORIJSKA RAZMATRANJA
1. Teorijska razmatranja
Opšti model baziranja i stezanja predmeta obrade složene konfiguracije sa dve mimoilazne
ose u Opšti model većeg
uslovima baziranja
broja ograničenja.
i stezanja predmeta U obrade složene konfiguracije
industrijskoj sa dvetakvog
praksi delovi mimoilazne ose sreću
oblika u
se uslovima
najčešćevećegkodbroja ograničenja
odlivaka u industrijskoj
kućišta menjača, praksi se najčešće
kućišta sreće kod iodlivaka
transmisija kućištakućišta menjača,
multiplikatora
kućišta transmisija i kućišta multiplikatora različitih mašina.
različitih mašina.

Slika 1. Delovi složene konfiguracije i ukrštenih osa

Slika 1. Delovi složene konfiguracije i ukrštenih osa
 TEORIJSKA RAZMATRANJA
Razmatra se opšti slučaj baziranja i stezanja predmeta obrade složenog oblika sa dve ukrštene ose
Razmatra
otvora (slika opšti
se 2.i slikaslučaj baziranja
3.). Obrada se izvodi inastezanja predmeta
horizontalnim centrima usloženog
obradnim obrade oblika
dve operacije sa dve
i veliki broj
ukrštene
zahvata ose otvora
(promena reznog(slika
alata). 2. i slika 3.). Obrada se izvodi na horizontalnim obradnim
centrima u dve operacije i veliki broj zahvata (promena reznog alata).

Slika 2. 3D model predmeta obrade složene konfiguracije sa ukrštenim i mimoilaznim osama

Slika 2. 3D model predmeta obrade složene konfiguracije sa ukrštenim i mimoilaznim osama
 TEORIJSKA RAZMATRANJA

Slika 3.
Slika 3.Šema
Šemabaziranja
baziranjapredmeta
predmetaobrade
obrade
sa sa trnovima
trnovima i unutrašnjim
i unutrašnjim pomoćnim
pomoćnim osloncima
osloncima
 TEORIJSKA RAZMATRANJA

Slika4.4.3D
Slika 3Dmodel
modelpredmeta
predmetaobrade
obradesa
sa ugrađenim
ugrađenim trnovima
trnovima unutrašnjim
unutrašnjimpomoćnim
pomoćnimosloncima.
osloncima.

Prvi
Prviproblem odnosi
problem odnosi se na na složenu
se složenu konfiguraciju predmeta obrade
konfiguraciju predmetai ograničenje i ograničenje
obrade gabaritnih gabaritnih
dimenzija radnih
stolova paleta
dimenzija obradnog
radnih stolova koji neobradnog
centrapaleta obezbeđujucentra
potrebankoji ne obezbeđuju
prostor za formiranje stabilne
potreban konstrukcikje
prostor za
pribora. Pored toga, čest je slučaj da su krajevi otvora izrađeni sa tankim zidovima, da su otvori na
formiranje stabilne konstrukcikje pribora. Pored toga, čest je slučaj da su krajevi otvora
krajevima složenog oblika i sa velikim tolerancijama izrade livenjem. Sa tim u vezi, čak i bez ograničenja u
izrađeni sa tankim
smislu gabaritnih zidovima,
dimenzija da su ostaje
radnih stolova, otvoriveliko
na krajevima složenog
pitanje problema oblika
pouzdanog i sapredmeta
stezanja velikim
tolerancijama
obrade, posebnoizrade livenjem.
ako se uzmu u obzir Sa vezi, čakvisokog
timzauostvarivanje
zahtevi ograničenja
i bez nivoa u smislu gabaritnih
proizvodnosti.
dimenzija radnih stolova, ostaje veliko pitanje problema pouzdanog stezanja predmeta
obrade, posebno ako se uzmu u obzir zahtevi za ostvarivanje visokog nivoa proizvodnosti.
 TEORIJSKA RAZMATRANJA
Teoriska razmatranja
Slika 5. se odnosi na presek po ravn π6 (slika 2.).

Slika 5. Šema opterećenja predmeta obrade u ravni y-z

Slika 5. Šema opterećenja predmeta obrade u ravni y-z
 TEORIJSKA RAZMATRANJA
U opštem slučaju dimenzija predmeta obrade najkritičniji slučaj nastaje kada je:
a. Prečnik d3 male vrednosti pa kraći trn ima malu krutost što dovodi do toga da oslonci S9-S12 imaju
veliku elastičnost i ne utiču značajno na povećanje krutosti sistema steznog pribora.
b. Dužina predmeta obrade L veoma velika u odnosu na veličinu l2,odnosno kada je:
L | l2 i l2  l1  L / 2 .
Jednačina elastične linije „E“ dugog trna može se izvesti ako se pođe od opšteg oblika diferencijalne
jednačine elastične linije dugog trna. Ova jednačina ima oblik:

d2y
E  I 2  M ( z ),
dz

Imajući u vidu navode pod a) i b) rešenje ove diferencijalne jednačine daje jednačinu elastične linije
oblika:

Fy  L3
L  zc 2 z c 2  zc L  zc z z 
y( z )  ()  ( )  3   (  3 c )  c 
6 E  I L L  L L L L
Najveći ugib nastaje kada je zc  L / 2.
Logično je da dugi trn bude kružnog poprečnog preseka približnog, minimalnog prečnika d1 i momenta
inercije:
d1  
4
I . U tom slučaju sledi sledeća jednačina elastične linije dugog trna:
64
 TEORIJSKA RAZMATRANJA
64  Fy  L3
y .
192  d 41  

Na slici 6. prikazan je 3D dijagram zavisnosti ugiba y u funkciji prečnika trna, njegove dužine do
uklještenja i veličina sile Fy.

Slika
Slika 6. Zavisnost
6. Zavisnost maksimalnogugiba
maksimalnog ugibatrna
trnaza
zacentriranje
centriranje predmeta
predmeta obrade
obradeod oddužine
dužinenjegovog uklještenja,
njegovog uklještenja,
njegovog
njegovog prečnika i opterećenja u y-z ravni. prečnika i opterećenja u y-z ravni.
 TEORIJSKA RAZMATRANJA
Predloženo rešenje ima genetralni karakter čije se prednosti u odnosu na klasične sisteme baziranja i stezanja
predmeta obrade u navedenim uslovima složenosti oblika i ograničenja mogu sagledati u sledećem:
1. Prostor potreban za formiranje konstrukcije pribora je u odnosu na gabaritne dimenzije dela je veoma
optimiziran. Formiranjem elemenata pribora koji se prethodno pričvršćuju po unutrašnjim konturama
predmeta obrade, faktički je, predmet obrade koji je bio bez pouzdanih spoljašnjih i unutrašnjih baza
dobio nove pouzdane baze. Preko tih baza moguće je izvršiti pouzdano baziranje predmeta obrade u
zatvorenu uramljenu konstrukciju pribora koja, s obzirom na oblik zatvorenog rama zahteva manji
prostor.
2. Sa aspekta optimizacije raspodele dodataka za obradu, funkcije unutrašnjih otvora (u otvorima predmeta
obrade-menjača, reduktora,.. su najčešće smešteni ležajevi, vratila zupčanici i slični elementi), i sa
teorijskog i sa praktičnog aspekta poželjno je da baziranje, zbog grešaka koje nastaju usled nepoklapanja
konstrukcionih i tehnoloških baza bude izvedeno upravo preko otvora. Pored toga, obrada u drugoj
operaciji izvodi se u najvećoj meri po otvorima i veoma je, sa aspekta stabilnosti reznih alata i zahteva za
visokom produkcijom problematična, posebno kada su u pitanju dugi otvori. U tom smislu predložena
šema baziranja po otvorima na određeni način obezbeđuje unutrašnju obradu sa optimiziranim dodacima
za obradu.
3. Predloženi sistem baziranja i stezanja u velikoj meri povećava stabilnost predmeta obrade u steznom
priboru. Naime ugrađeni sklopovi za baziranje i stezanje i pomoćni oslonci koji obezbeđuju oslanjanje
tankozidnog predmeta obrade u više tačaka u velikoj meri smanjuju lokalne deformacije u zonama
rezanja i veoma značajno povećavaju krutost čitavog sistema steznog pribora, upravo preko realno
uvećanog momenta inercije. Jasno je da je moment inercije uvećan pričvršćivanjem elemenata pribora
na onutrašnjim otvorima predmeta obrade.
 BAZIRANJE I STEZANJE U USLOVIMA
VELIKOG BROJA OGRANIČENJA
Razmatraju se problemi baziranja i stezanja odlivka kućišta menjača (slika 7.) u prvoj
operaciji. U prvom koraku treba naglasiti sledeće:

1. Tehnologijom obrade dela predviđena je obrada na horizontalnom obradnom centru

HURCO- 500 u dve operacije. U prvoj operaciji (slika 8.) potrebno je: a) obraditi
površinu „P1“ koja će biti osnovna bazna površina za drugu operaciju; b) izraditi dva
otvore za centriranje koji će u drugoj operaciji poslužiti za centriranje predmeta obrade
preko čepova za centriranje; c) izvršiti i veći broj obrada bušenjem i rezanjem navoja. U
drugoj operaciji vrši se obrada sa velikim brojem alata u velikom broju ravni rezanja. Na
slici 6. je prikazan predmet obrade i svi alati koji vrše obradu u prvoj i drugoj operaciji.

2. Menadžment preduzeća je obezbedio povoljan plasman predmeta obrade (plasman

menjača čiji je osnovni element kućište) i zahteva se maksimalna proizvodnost. Na osnovu
izvršenih analiza procenjeno je da osnovni problem predstavlja projektovanje visoko
pouzdanih steznih pribora koji će obezbediti stabilnost predmeta obrade u uslovima visoke
produkcije, što podrazumeva rad sa graničnim mogućnostima savremenih reznih alata i
visoke vrednosti sila rezanja koje deluju na predmet obrade i stezni pribor.
 BAZIRANJE I STEZANJE U USLOVIMA
VELIKOG BROJA OGRANIČENJA
3. U određenim presecima predmeta obrade debljine zidova su relativno male. Ta činjenica u
velikoj meri utiče na stabilnost predmeta obrade u steznom priboru, upravo zbog veoma
ograničenih vrednosti sila stezanja u pomenutim zonama. Naime, preliminarni proračuni
izvedeni FEM analizom pokazali su da sile stezanja koje bi uravnotežile sistem predmeta
obrade i steznog pribora, s obzirom na visoke vrednosti sila rezanja, izazivaju znatne
deformacije predmeta obrade, što ima za posledicu nedozvoljene vrednosti grešaka stezanja, a
time i nedozvoljene vrednosti grešaka izrade predmeta obrade.
4. Baziranje predmeta obrade u prvoj operaciji je veoma otežano, zbog složene konfiguracije
predmeta obrade, prisutnih livačkih nagiba i odstupanja velikog broja dimenzija predmeta
obrade-odlivka kućišta menjača u širokom tolerancijskom opsegu. Sa aspekta stabilnosti
reznih alata i ravnomernosti dodataka za obradu najsporniji su zahvati obrade na otvorima
(slika 8). Pored toga, značajan broj zahtevanih kota koje je potrebno ostvariti na otvorima
predmeta obrade ima karakter funkcije predmeta obrade u sklopu i u uskom je
tolerancijskom opsegu. Značajan broj izvedenih analiza nedvosmisleno ukazuje da se
pouzdano baziranje i stezanje predmeta obrade može izvesti prema opštoj šemi baziranja i
stezanja prikazanoj na slikama 3 i 4, a da pri tome budu ispoštovana sva navedena ograničenja
(visoka stabilnost sistema predmet obrade i steznog pribora, ograničeni prostor radnog stola
mašine i druga navedena ograničenja).
BAZIRANJE I STEZANJE U USLOVIMA
VELIKOG BROJA OGRANIČENJA

Slika8.8.Predmet
Slika Predmetobrade
obrade(kućište
(kućištemenjača)
menjača)i alati
i alatikoji
kojivrše
vršeobradu
obraduu uprvoj
prvoji drugoj
i drugojoperaciji.
operaciji.
 PROJEKTNO REŠENJE
Projektno rešenje pribora za prvu operaciju obrade kućišta menjača prikazano je na slici 9.

Projektno rešenje pribora za prvu operaciju obrade kućišta menjača prikazano je na slici 9.

Slika 9. Projektno rešenje steznog pribora za prvu operaciju obrade kućišta menjača.
 PROJEKTNO REŠENJE

Slika 9. Projektno rešenje steznog pribora za prvu operaciju obrade kućišta menjača.
 PROJEKTNO REŠENJE

Slika 9. Projektno rešenje

Slika steznog
9. Projektno pribora
rešenje za prvu
steznog operaciju
pribora za prvuobrade kućišta
operaciju obrademenjača.
kućišta menjača.
 PROJEKTNO REŠENJE

Slika 10. Postupak montaže steznog pribora i način baziranja i stezanja predmeta obrade u steznom priboru.
 PROJEKTNO REŠENJE

Slika 10. Postupak montaže steznog pribora i način baziranja i stezanja predmeta obrade u steznom priboru.
Slika 10. Postupak montaže steznog pribora i način baziranja i stezanja predmeta obrade u steznom
priboru.
 PROJEKTNO REŠENJE
Na slici 11. je dat fotografski prikaz steznog pribora namenjenog za prvu operaciju obrade kućišta menjača.

Slika 11. Fotografski prikaz steznog pribora za prvu operaciju obrade kućišta menjača.
Slika 11. Fotografski prikaz steznog pribora‚ namenjenog za prvu operaciju obrade kućišta menjača.
 PROJEKTNO REŠENJE
pribora zadovoljava
Konstrukcija pribora
Konstrukcija zadovoljavaosnovni uslov koji
osnovni uslovse odnosi
koji sena odnosi
ograničeni
naprostor radnog prostor
ograničeni stola mašine
radnog
(radnog stola palete obradnog centra HURCO-500). Na slici 12. prikazane su trajektorije palete i trajektorija
stola mašine (radnog stola palete obradnog centra HURCO-500). Na slici 12. prikazane su
maksimalnog radijusvektora konstrukcije pribora. Sa slike se može primetiti da konstrukcija steznog
trajektorije palete i ograničenje
pribora zadovoljava trajektorija maksimalnog
vezano za raspoloživi radijusvektora konstrukcije
prostor radnog stola mašine. pribora. Sa slike se
može primetiti da konstrukcija steznog pribora zadovoljava ograničenje uvezano za raspoloživi
prostor radnog stola mašine.

Slika 12. Trajektorije paleta obradnog centra HURCO-500 i trajektorija maksimalnog radijusvektora konstrukcije
Slika 12. Trajektorije paleta obradnog centra HURCO-500
pribora. i trajektorija maksimalnog radijusvektora
konstrukcije pribora.
 PROJEKTNO REŠENJE
Konstrukcija pribora, kreirana na bazi rezultata teorijskih razmatranja opšteg slučaja
problema baziranja i stezanja predmeta obrade složene konfiguracije u uslovima velikog
broja ograničenja zadovoljava i ostala ograničenja navedena u okviru teorijskih
razmatranja, odnosno ograničenja u smislu:

a) malog odnosa gabaritnih dimenzija radnog stola mašine u odnosu na gabaritne

dimenzije delova koje je potrebno obraditi (odnosi jedne ili obe dimenzije su bliski
jediničnoj vrednosti);
b) potrebe da se u jednom baziranju i stezanju predmeta obrade izvede veliki broj zahvata
obrade (promena reznog alata) i obrada u velikom broju ravni rezanja;
c) zahteva za ostvarivanjem veoma uskih tolerancija velikog broja kota;
d) obrade odlivaka relativno tankih zidova u određenim presecima;
e) obrade odlivaka relativno velikih grešaka oblika, velikih odstupanja uglova konusa na
otvorima i značajnog odstupanja dužinskih mera;
f) obrade odlivaka čije se dve ose otvora mimoilaze pod uglom različitim od 90 stepeni.;
g) zahteva za ostvarivanjem visokog nivoa proizvodnosti.
 Granični uslovi EKSPERIMENTALNA ANALIZA
Granični uslovimogu
Granični uslovi moguse se sagledati
sagledati na osnovu
na osnovu 3D modela
3D modela datog
datog na slici 13.na slici 13.
Crvenom Crvenom
bojom označenebojom
su
zone kontakta
označene su dok su plavom
zone bojom
kontakta dokoznačeni oslonci, uklještenja
su plavom i ostali granični
bojom označeni uslovi.uklještenja i ostali
oslonci,
granični uslovi.

Slika 13. Granični uslovi

Slika 13. Granični uslovi
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA
Specifičnosti graničnih uslova su:
a) u zoni kontakta oba konusa dugog čepa sa unutrašnjim zidovima odlivka kućišta menjača (zone E1i
E2 ) preko navrtke se ostvaruju visoke vrednosti pritisaka i aksijalne sile pa se time spoj oba konusa
i zidova kućišta može smatrati neraskidivom vezom odnosno elastičnim pomoćnim osloncima.
Naime u ovim uskim zonama oblika konusnog prstena postoje oslonci čiju elastičnost definiše
krutost sklopa dugog trna.
b) u zoni kontakta oba konusa kraćeg trna sa unutrašnjim zidovima odlivka kućišta menjača (zone E3 i
E4) preko navrtke se ostvaruju visoke vrednosti pritisaka i aksijalne sile pa se time i ovaj spoj oba
konusa i zidova kućišta može smatrati neraskidivom vezom odnosno elastičnim pomoćnim
osloncima. Takođe i u ovim uskim zonama oblika konusnog prstena postoje oslonci čiju elastičnost
definiše krutost sklopa kraćeg trna.
c) Zavrtanj koji prolazi kroz kraći trn (pozicija 11.-slika 9) je prednapregnut i realno se može smatrati
da je oslonjen na osnovnu modularnu ploču u okolini tačke E5 (zona E5).
d) Pritezni komad (Pozicija 12-slika 9) pritegnut je zavrtnjem (Pozicija 21.-slika 9) koji se nalazi na
gornjoj ploči. S obzirom na visoku krutost gornje ploče kontakt zavrtnja i priteznog komada (zona
E6) faktički predstavlja još jedan oslonac predmeta obrade.
e) Podsklop pomoćnog oslonca (pozicije 41 i 36-40- slika 9) obezbeđuje oslonce predmeta obrade po
površinama formiranim u zonama E7 i E8 (Slika 11.). Po površini EF1 pomoćni oslonac je spojen za
osnovnu konstrukciju pribora oblika zatvorenog rama, koja se, s obzirom na krutost predmeta obrade
sa tankim zidovima, može smatrati krutim sistemom.
f) Pomoćni oslonci koji se nalaze na osnovnoj modularnoj ploči obezbeđuju oslonce predmeta obrade
po kontaktnim površinama formiranim oko tačaka u zonama E9 i E10.
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA
a) Krajevi dugog trna ubacuju se u kanale bočnih nosećih ploča (pozicije 2 i 3-slika 9) sa preklopom od
0,01mm. Ovi kanali ograničavaju kretanje dugog trna u pravcu x ose. Posredstvom čepova (pozicija
18-slika 9) dugom trnu je ograničeno kretanje i u pravcu ose y. Iz navedenih razloga smatra se da su
krajevi dugog trna uklješteni po osama x i y.
b) Zone stezanja (zone E11 i E12) predstavljaju kontakte steznih zavrtnjeva i predmeta obrade. Preko
ovih spojeva uravnotežava se deo sila rezanja. Pretpostavlja se da izabrane sile stezanja preko
zavrtnjeva (Pozicija 20-slika 9.) proizvode vrednosti sila trenja dovoljne da onemoguće
proklizavanje spojeva steznih zavrtnjeva sa kontaktnim površinama predmeta obrade. Treba naglasiti
da je u proračinima uzeta u obzir elastična deformacija (ugibi) steznih zavrtnjeva, s obzirom da su
oni pričvršćeni na gornjoj ploči (pozicija 4-slika 9.) osnovne konstrukcije pribora oblika zatvorenog
rama i da se nalaze na određenom odstojanju od zone stezanja (zone E11 i E12).

Proračun je izveden metodom FEM analize u svim zonama rezanja. Varirani su intenziteti pravci i smerovi
sila rezanja (slika 14.) u zonama obrade i tako određeni i najosetljiviji pravci (pravci najveće
popustljivosti), smerovi i intenziteti opterećenja, što je veoma bitno i sa aspekta analize primenjenog načina
baziranja i stezanja predmeta obrade.
Deo prikazanih rezultata FEM analiza prvenstveno ima za cilj da istakne značaj izvedenih proračuna u
svetlu zahteva za ostvarivanjem maksimalne moguće proizvodnosti s obzirom na stabilnost predmeta obrade
u steznom pribori odnosno s obzirom na pomeranja predmeta obrade koja u određenoj meri predstavljaju
greške izrade dela.
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA
Na slici 13., primera radi označene su samo tri od velikog broja zona obrade (zahvata alata-glodanje,
bušenje, razvrtanje, upuštanje i rezanje navoja). Zone su označene kao zone „P1,P2 i P3“ i nalaze se na
različitim odstojanjima s obzirom na koordinatni sistem prikazan na slici 11. Za ove zone na slikama 15. i
16 grafički su ilustrovani rezultati proračuna preko 3D dijagrama, to jest data su pomeranja po osi x i
ukupno pomeranje predmeta obrade u funkciji pravca dejstva sile rezanja, tj. u funkciji uglova  ,  . Na
osnovu ovih dijagrama, izvršena je optimizacija izbora reznih alata (izbor geometrije alata i parametara
režima rezanja).

Slika 14. Varirani pravac rezultujuće sile rezanja u polarnom koordinatnom sistemu
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA

Slika 15. Ukupno pomeranje predmeta obrade u steznom priboru u zavisnosti od zone rezanja i pravca
dejstva sile rezanja.
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA

Slika 16. Pomeranje predmeta obrade u steznom priboru po osi x u zavisnosti od zone rezanja i pravca
dejstva sile rezanja
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA

Sa prikazanih dijagrama jasno se može uočiti da su deformacije predmeta obrade

i elemenata pribora ugrađenih u samim otvorima predmeta obrade u velikoj meri
zavisne i od pravca dejstva sile i od položaja zone rezanja. Upravo na osnovu
kvantifikovanja ovih razlika izvršena je i optimizacija izbora alata i optimizacija
izbora parametara režima rezanja u pojedinim zonama rezanja.
Na slici 17. prikazan je 3D model predmeta obrade sa mrežom konačnih
elemenata i deformacijama u pravcu ose x pri obradi rezanjem u zoni P1. Sa slike
i dijagrama deformacija može se uočiti da su najveće deformacije lokalizovane u
uskoj zoni rezanja što je posledica koncentrisane sile (F=1000N;  =300 i  =200)
i tankog zida u toj zoni.
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA

Slika 17. 3D model predmeta obrade sa mrežom konačnih elemenata i skalom pomeranja u pravcu ose x pri
glodanju u zoni P1
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA
Uloga unutrašnjeg pomoćnog oslonca najbolje se može videti na slikama 18.i 19. Naime, na slici 18. je, za
iste uslove, prikazano polje pomeranja po osi x u slučaju kada u unutrašnjosti predmeta obrade nije ugrađen
unutrašnji pomoćni oslonac. Na slici 19. za zonu P1 grafički su ilustrovani rezultati proračuna preko 3D
dijagrama, to jest data su ukupna pomeranja predmeta obrade u funkciji pravca dejstva sile rezanja, tj. u
funkciji uglova  , . u slučaju kada u unutrašnjem delu predmeta obrade jeste i kada nije ugrađen levi
pomoćni oslonac. Može se zaključiti da se u ovom slučaju (slika 18. i slika 19.) radi o deformacijama koje
nemaju pretežno lokalni karakter kao i o deformacijama značajno većeg nivoa.

Slika 18. 3D model predmeta obrade sa mrežom konačnih elemenata i skalom pomeranja po osi x pri
glodanju u zoni P1 kada na predmetu obrade nije ugrađen levi pomoćni oslonac.
 EKSPERIMENTALNA ANALIZA

Slika 19. Ukupna pomeranja predmeta obrade u steznom priboru u zavisnosti od pravca dejstva sile rezanja,
sa i bez ugrađenog unutrašnjeg pomoćnog oslonca.
 DISKUSIJA
5.) Diskusija

Baziranje predmeta složog oblika u uslovima većeg broja ograničenja i realnim proizvodnim uslovima
predstavlja veoma složen problem. Ograničenje prostora radnog stola mašine u velikoj meri otežava
formiranje stabilne konstrukcije pribora, posebno kada je potrebno izvršiti pouzdano baziranje i stezanje
predmeta obrade složenog oblika. Problematika koju tretira ovaj rad upravo se odnosi na rešavanje
globalnog problema baziranja i stezanja složenih odlivaka sa dve ukrštene i mimoilazne ose. Kada je u
pitanju baziranje i stezanje odlivaka onda je jasno da u većini slučajeva problemi nastaju zbog velikog
odstupanja mera odlivaka, livačkih nagiba, značajnog odstupanja površina od ravnosti, greške oblika otvora
i slično. Ako se tome doda i činjenica da se razmatraju odlivci tankih zidova u određenim radijalnim
presecima i da se drugo ograničenje odnosi na zahteve za visokom produkcijom onda se otvaraju i mnoga
druga pitanja. Pod visokom produkcijom, u savremenim industrijskim uslovima obrade podrazumeva se
produkcija koju obezbeđuju savremeni visokoproduktivni rezni alati koji rade na granici svoje izdržljivosti
sa postojanošću reznih ivica od samo 15 minuta efektivnog rada. To podrazumeva rad alata sa velikim
presecima strugotine i visokim vrednostima brzine rezanja, a to upravo znači da će stezni pribor biti izložen
dejstvu sila rezanja visoke vrednosti. Kroz teorijska razmatranja i primer projektovane i realizovane
konstrukcije steznog pribora ukazuje se na problem i da se optimalno reši problem baziranja i stezanja
delova složenog oblika u uslovima većeg broja ograničenja. Sa tim u vezi treba naglasiti da je i u teorijskom
i u konstrukcijskom smislu predmete obrade složenog kutijastog oblika sa dve ukrštene i mimoilazne ose
racionalno bazirati upravo preko tih osa.
 DISKUSIJA
Razlozi su sledeći:

a) u najvećem broju slučajeva ose elemenata poput kućišta menjača, transmisija, multiplikatora i sličnih
delova definišu geometrijske položaje uležištenja vratila koja nose zupčaste parove i druge
funkcionalne elemente. Sa tim u vezi, položaji osa i obrada površina čiji je položaj definisan tim
osama određen je kotama sa uskim tolerancijskih poljima i visokim kvalitetima obrađenih površina.
Dakle u pitanju je obrada površina koje su u velikoj meri bitne za pouzdano funcionisanje predmeta
obrade u sklopu,
b) mesta uležištenja na otvorima po pravilu nisu izvedena sa tankim zidovima pa se, sa tim u vezi,
preko otvora i umetnutih elemenata(čepova) može postići i ispravno baziranje predmeta obrade i
povećanje njegove krutosti.
c) da bi unutrašnje površine razmatranog složenog predmeta obrade (odlivka) bile kvalitetno obrađene i
pri tome se postigla visoka proizvodnost neophodno je da faktori tipa: nestabilan stezni pribor, veliki
prepusti alata, neravnomerni dodaci za obradu, prekidno rezanje i sl. budu minimizirani,
d) ako se u prvoj operaciji obrade baziranje predmeta obrade ne izvrši preko otvora neminovno će se ,
zbog velikih tolerancija mera odlivka, pri obradi na otvorima, u drugoj operaciji, javiti značajno
neravnomerni dodaci za obradu što može veoma bitno uticati na stabilnost predmeta obrade u
steznom priboru, ostvarenu proizvodnost i greške izrade.
e) ako se u prvoj operaciji obrade baziranje predmeta obrade ne izvrši preko otvora u nekim
ekstremnim slučajevima, zbog malih dodataka za obradu, može doći i do grešaka pri obradi na
otvorima i do pojave škarta.

Na osnovu izvršenih analiza u okviru teorijskog dela rada proizilazi da se, s obzirom na ograničenja,
baziranje predmeta obrade složenog oblika i tankih zidova u pojedinim radijalnim presecima može efikasno
 DISKUSIJA
izvesti predloženom metodom. Treba naglasiti da je proces opsluživanja steznim priborom relativno složen.
Međutim, u pitanju su predmeti obrade gde se obrada izvodi na horizontalnim obradnim centrima sa velikim
brojem promena alata (videti sliku 6.) i gde druga operacija traje i više od 30 minuta, pa opslužilac steznog
pribora ima apsolutno dovoljno vremena da na prvoj paleti izvrši sve potrebne pripreme za vreme trajanja
ove operacije.
Projektno rešenje steznog pribora izvedeno je za tipičan predmet obrade složenog oblika (tankozidni odlivak
kućišta menjača) i realizovano je kao veoma stabilna konstrukcija. To se jasno može zaključiti na osnovu
rezultata izvedene FEM analize kao i činjenice da je pribor fizički izrađen i da uspešno funkcioniše kao
jedan od pribora horizontalnog obradnog centra HURCO-500. Rezultati FEM analize ukazuju da za veoma
mala pomeranja u skoro svim zonama obrade (pomeranja reda veličine stotih delova milimetra) simulirane
vrednosti sila imaju veoma značajne vrednosti u iznosu od 1000N. Ta činjenica upravo odražava visoku
meru stabilnosti predmeta obrade u steznom priboru i mogućnost obrade sa visokim vrednostima parametara
režima rezanja. I pored činjenice da su pomeranja u zonama obrade male vrednosti, ona nastaju prvenstveno
kao posledica tankih zidova predmeta obrade u pojedinim radijalnim presecima. Dakle pomeranja imaju
pretežno lokalni karakter. U određenoj meri lokalni karakter pomeranja je posledica simuliranja
koncentrisanog opterećenja u određenim zonama obrade. Pored toga, određeni maksimalni dozvoljeni nivoi
opterećenja na bazi simulacije sila rezanja različitog praca i u različitim zonama, kao koncentrisanih
opterećenja, i limitirane maksimalno dozvoljene vrednosti pomeranja, pružaju mogućnost da se u proračunu
uvrsti i određeni stepen sigurnosti, što je sa aspekta prisutne neizvesnosti kod realnih konstrukcija veoma
često povoljna opcija.
 ZAKLJUČCI
1. Zaključci
Na osnovu izloženog može se zaključiti:

1) Baziranje predmeta složenog kutijastog oblika, sa dve ukrštene i mimoilazne ose, u uslovima
ograničenog prostora, može se efikasno izvesti preko trnova koji se pozicioniraju i pričvršćuju u
otvorima predmeta obrade i zajedno sa predmetom obrade baziraju u drugi- noseći deo konstrukcije
steznog pribora.
2) Umetanjem trnova i podsklopova pomoćnih oslonaca u otvorima- unutrašnji deo predmeta obrade u
velikoj meri se povećava krutost predmeta obrade preko povećanja momenta inercije a unutrašnji
pomoćni oslonci u značajnoj meri umanjuju probleme deformisanja tankih zidova predmeta obrade.
3) Variranjem intenziteta, pravca i smera simuliranog opterećenja (FEM analiza), za limitiranu
vrednost pomeranja, određene su maksimalno moguće vrednosti sila rezanja u određenim zonama
rezanja. Na taj način stvoreni su uslovi i za optimizaciju izbora alata (geometrije alata) i parametara
režima rezanja u cilju postizanja maksimalne proizvodnosti.
4) Projektovano i realizovano rešenje pribora proisteklo na bazi opšteg modela baziranja i stezanja
predmeta obrade složenog oblika u uslovima većeg broja ograničenja u procesu obrade prve
operacije kućišta menjača na horizontalnom obradnom centru HURCO-500, sa režimima obrade koji
se graniče sa maksimalnim mogućnostima savremenih reznih alata, pokazalo je visoku stabilnost i
pouzdanost.
 PREDAVNJE V

HAVALA NA PAŽNJI! Granični uslovi

Granični uslovi mogu se sagledati na osnovu 3D modela datog na slici 13. Crvenom bojom označene su
zone kontakta dok su plavom bojom označeni oslonci, uklještenja i ostali granični uslovi.

Slika 8. Predmet obrade (kućište menjača) i alati koji vrše obradu u prvoj i drugoj operaciji. Slika 13. Granični uslovi