ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД
Хемијска обрада метала

Професор: Студент:
др Милан Мишић Кристина Петровић 2MI/2019

Београд, Јун 2020год.

 Хемијска обрада метала

САДРЖАЈ

1 УВОД ...................................................................................................................................... 3
2 ХЕМИЈСКА ОБРАДА ........................................................................................................... 4
2.1 Хемијско полирање ........................................................................................................ 5
2.2 Дубоко контурно нагризање ......................................................................................... 5
2.3 Хемијско гравирање ....................................................................................................... 7
3 ЗАШТИТНЕ МАСКЕ ............................................................................................................ 8
4 ТЕХНОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ ОБРАДЕ........................................................................... 9
4.1 Средства за нагризање – раствори .............................................................................. 10
4.2 Квалитет обрађене површине...................................................................................... 11
5 ПРИМЕНА ........................................................................................................................... 11
6 ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА ХЕМИЈСКУ ОБРАДУ ........................................................................ 12
7 ЗАКЉУЧАК ......................................................................................................................... 13
8 ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................................... 14

2
 Хемијска обрада метала

1 УВОД

Обрада нових материјала класичним поступцима обраде је веома отежана, често и

немогућа. Због тога се паралелно са развојем нових материјала, развијају, усавршавају и
уводе нови прогресивни поступци обраде, веће продуктивности и економичности прераде
метала. Нови, неконвенционални поступци обраде, су поступци код којих се уклањање
вишка материјала, измена облика, димензија и структуре материјала остварује
коришћењем електричне, хемијске, светлосне, магнетне, нуклеарне и других видова
енергије доведених непосредно у процес – зону резања.
Класификација неконвенционалних поступака обраде је могућа према врсти енергије
и преносног медијума, основним механизмима уклањања вишка материјала, типу извора
енергије и слично.
Најчешће се неконвенционални поступци разврставају према врсти енергије и типу
уклањања вишка материјала и то на поступке:

 електрохемијске обраде
 електроерозионе обрае
 ултразвучне обраде
 обраде електронским снопом
 обраде ласером
 обраде плазмом
 хемијске обраде
 обраде воденим млазом
 обраде абразивним млазом
 обраде експлозијом итд.

3
 Хемијска обрада метала

2 ХЕМИЈСКА ОБРАДА

Хемијске методе обраде материјала1 су засноване на уклањању вишка материјала

међудејствима материјала предмета обраде и радне течности (водени раствори сумпорне,
фосфорне, азотне, соне и других киселина, база или соли) унутар купатила (Слика 1).
Хемијска обрада обухвата следеће методе обраде:

 Хемијско полирање;
 Дубоко контурно нагризање (глодање, просецање);
 Хемијско гравирање

Обрада се може вршити по целој површини радног предмета или само пo

одговарајућим површинама. Уколико се обрада не врши по свим површинама радног
предмета, тада се површине које се не обрађују заштићују са превлакама отпорним на
хемијски утицај средстaва за нагризање. Овим поступком се врши уклањање вишка
материјала без деформисања, унутрашњих напрезања или других непожељних појава.

Слика 1: Принципијелна шема хемијске обраде

1
CHEMICAL MACHINING (CHM)

4
 Хемијска обрада метала

2.1 Хемијско полирање

Обрадак се потапа у каду са нагризајућим средством. Електролит са слабијом

концентрацијом ствара на храпавој поврини обрадка танки филм. Хемијски раствор
селективно нагриза истакнуте делове храпаве површине где је тај филм врло танак, до је
нагризање спречено у долинама храпавости где је оксидни филм дебљи. Обрадом се
добија висок сјај и глаткоћа поврине и то ограничено само код истих метала и хомогених
легура.
Ова веста обраде се примењује код алуминијума, бакра, мангана и њихових легура,
те челика укључујући и нерђајуће. Брзина одношења креће се око 2 m/min. Процес се
изводи и до 10 минута при температури од 40 - 150°C, са скидањем 50-150gr/min. Састав и
концентрација електролита зависе од материјала обрадка. За то постоје рецепти разних
фирми. Као јако оксидационо средство користи се азотна киселина (HNO3) којој се додају
ублаживачи нагризања и појачивачи дејства танког филма, сумпор хлороводонична
киселина код обраде месинга, хидроген пероксид (H2O2) или хром триоксид (CrO3). У
обзир долази и употреба фосфорне киселине (H3PO4), те сирћетне киселине (CH3COOH),
односно вишефазне киселинске купке.

2.2 Дубоко контурно нагризање

Ова обрада метала и легура базира се на одношењу материјала са површине обратка

хемијским растварањем у електролитском раствору киселина или база у води. Површина
која се не обраује заштићује се хемијским отпорним маскама. Обрадак се потапа у каду са
нагризајућим средством а некад се нагризајуће средство и прска преко њега, у зависности
од типа уређаја.
Дубоко контурно нагризање у инжењерској пракси често се назива хемијско
глодање, хемијско стругање или хемијско просецање у зависности од циља операције. Код
хемијског глодања дубоким контурним нагризањем врши се тањење конструкције и тако
отклања сувишни материјал, док се код хемијског пресецања контурним нагризањем
добијају одређени контурни отвори. Поступак код обе операције хемијског пресецања
захтева више фаза одношења материјала.

5
 Хемијска обрада метала

Поступак се изводи редоследно по фазама и то (Слика 2):

 претходно чишћење површине,

 изолација делова (прво хемијско глодање а по потреби даље хемијско пресецање),
 чишћење и контрола обрадка.

Нагризање се обично врши до дубине 6mm (ређе 12mm) јер се у супротном смањује
тачност и глаткоћа површине.

Слика 2: Редослед фаза хемијске обраде плоча делимично покривена маском, хемијско
глодање (прва фаза) или хемијско просецање

У процесу обраде практично материјал није изложен никаквим механичким или

термичким напрезањима, то омогуава обраду веома танких делова дебљине до 0,05mm.
Нагризањем израђени комади могу накнадно да се обрађују конвенционалним методама,
варе, лепе и сл.
Комади се у кади постављају на 250mm до дна каде и нивоа електролита. При обради
целих површина комаде треба окретати а раствор мењати компримованим ваздухом, чиме
се уједно хлади раствор и доприноси одржавању константне температуре која се иначе
постиже цевастим хладњаком.

6
 Хемијска обрада метала

Стављање заштитног слоја врши се на површинама где се не врши нагризање.

Затитини слојеви морају одређено време штитити део површине и добро пријањати. Они
треба да имају високу механичку чврстоћу и својство да се лако наносе и скидају, те да су
антикорозивни.
Као заштитини слој често се користе перхлорвинил лакови и емајли, те полиамидни
лакови. Предности ове методе су:

1. Произвољни метал после произвољне термичке обраде може се нагризати без

ризика од деформације, кривљења, стварања заосталих напрезања или било којих
механичких дефеката;
2. На обрадку не остају било какве заостале појаве;
3. Метал може бити скинут једновремено с велике површине;
4. Може бити извршено много операција на најсложенијим површинама, то није
лако или немогуће постићи, конвенционалним обрадама,
5. Може се извести хемијско пресецање ситних отвора.

Крајем 40-тих година хемијско удаљавање нежељених вишкова метала почело се

примењивати у авионској и радиоелектронској индустрији а касније се проширило и на
ракетну индустрију. У авионској и ракетној индустрији, дубоким нагризањем, вршило се
олакашвање корпуса авиона уз очување захтеване чврстоће и крутости, док се у
радиоиндустрији вршила израда штампаних минијатурних електронских шема и тзв.
штампане монтаже.
Дубоко контурно нагризање примењује се код обраде алуминијумских и
магнезијумских легура, титана, берилијума и других метала. Поступак се користи за
обраду већих површина у целини и локално, те за контурно нагризање унутрашњих
повшрина уз незнатно смањење чврстоће (нпр. у авионској и ракетној индустрији).
Поступак се може користити за израду ребрастих плоча из лима, на танким деловима и то
без деформација (нпр. филтери са мрежом). Може се вршити и конично нагризање
постепеним потапањем комада, те израде сложених профила, прстенова, клинастих
елемената и сл.

2.3 Хемијско гравирање

Хемијско гравирање представља врло прецизну обраду која се примењује за

обележавање и украшавање делова како у високосеријској, тако и у масовној производњи.

7
 Хемијска обрада метала

3 ЗАШТИТНЕ МАСКЕ

Код хемијског глодања великих површина и малој дебљини обратка, користе се

обичне заштитне маске дебљине 30 -120 µm. Заштитини слој се на површине обрадка
наноси потапањем или прскањем. По сушењу се форма површина за нагризање
обележаванем ножем, цртањем или шаблоном, одакле се механичким деловањем
одстрањује затитни слој.
Код плитког нагризања од 1,5mm или просецање тзв. штампане монтаже (израда
ситних делова од танких лимова дебљине 0,05 -1,5 mm) и штампаних електричних шема у
масовој производњи користе се штампане маске са офсетном штампом. Применом
специјалних високопроизводних маскама са екраном од лака може се одштампати више од
1800 шема. Непокрити део површине се нагриза нпр. раствором хлорида гвожђа или
персулфата амонијака. Базним раствором се кисалинско-отпорни слој маске брзо уклања и
после тога испере водом. Овом маском се постиже тачност контуре од 0,02 мм.
Према начину израде заштитне маске за хемијску обраду могу бити резане маске,
фотомаске и штампане маске
Код израде тзв. штампане монтаже и штампаних шема мањих димензија, када се тражи
већа тачност (0,002 mm) користе се фото-маске. Код ове маске употребљава се
фотоосетљиви материјал, са којим се покривају фолије. Истовремено прави се
фотографски негатив са шемом која треба бити нагрижена. Затим, помоћу пројекционог
апарата ствара се лик на заштитном слоју плоче, како се то ради при обичној фото-
штампи. Извором ултраљубичастог зрачења при експонирању шеме служи електролучна
или блиц лампа. Време експозиције је неколико минута. На крају следи хемијско
нагризање.

Слика 3: Израда маске резањем ласером

8
 Хемијска обрада метала

4 ТЕХНОЛОШКИ ПАРАМЕТРИ ОБРАДЕ

Хемијска обрада дубоким нагризањем разликује се од обичног нагризања или

корозије високим степеном управљања процесом хемиског деловања на материјал.
Захваљујући томе ова обрада је уствари производни процес. Производност обраде,
односно брзина нагризања зависи од врсте и структуре материјала обрадка, врсте и
концентрације електролита, температуре електролита и времена деловања. Познато је да
при овој обради материјал скида истовремено са целе обрађиване тј. незаштићене
површине. Брзина нагризања са повећањем концентрације расте до неке вредности а онда
опада. Обично се ради са оптималном брзином нагризања да се не угрози добар квалитет
обраде. Температура је веома битан технолошки фактор (Слика 4). Порастом температуре
електролита за сваких 10 брзина нагризања се приближно удвостручује. Међутим,
повећање температуре има лоше последице за технолошке карактеристике процеса. Зато
се практично за разне слућајеве обраде препоручују одређене оптималне температуре
електролита. Одржавање те температуре није једноставно. Једно грејање каде није
довољно, треба знати тачно створену топлоту од реакције обрадак-раствор. Није
једноставно ни одржавати константност хемијског састава раствора. За повећање
производности обраде и удаљавање раствореног материјала са обраиђване површине,
обрадак се често обрће а потребна је и интензивна контролисана циркулација.
Циркулација је потребна и због стварања водоника који се делом лепи на метал и омета
нагризање а излазећи у ваздух ствара експлозивне смесе.

Слика 4: Утицај температуре и концентрације раствора на брзину обраде

9
 Хемијска обрада метала

Облик отвора (жљеба) формира се постепено и добијају се у временском интервалу

еквидистантне површине обраде шире од отвора у маски, у зависности од фактора
нагризања. Код правоугаоне маске добија се правоугаони отвор са нешто заобљеним
ивицама, па се зато за добијање жљеба са оштрим ивицама прави маска са радијусом на
ивицама.
Тачност обраде зависи од тачности маске, дубине нагризања и фактора нагризања
(однос чеоног и бочног нагризања). Нагризање се обично врши до дубине 6 mm
максимално (ређе 12 mm), јер се са дубином смањује тачност и глаткоћа површине.
Тачност нагрижене гравуре код употребе обичне и штампане маске достиже до
0,02mm, док се код фото маске може постићи тачност од 0,002mm. Квалитет обрађене
површине највише зависи од режима обраде а посебно од нагризајућег средства и од
микроструктуре повришнског слоја пре обраде. Треба избегавати нагризајућа средства
која неједнако нагризају (појава деломино масне или порозне поврине). На поврински слој
после нагризања утиче претходна технолошка и термичка обрада. Тако на храпавост утиче
почетна храпавост повришне. Код површина чији површински слој садржи веће заостале
унутрашње напоне по нагризању добија се већа храпавост, а термички обрађене повришне
при нагризању дају мању храпавост. Повећањем брзине нагризања смањује се храпавост.
Механичке и физичке особине метала после нагризања остају исте.

4.1 Средства за нагризање – раствори

Као електролити користе се раствори разних нагризајуих средстава веће

концентрације. Концентрација електролита може да се да изразом Gs/Gv 100 где је:

 Gs - тежина соли,
 Gv- тежина воде.

Често се користи и одређивање концентрације густоћом раствора по Баумену у

степенима Be.

10
 Хемијска обрада метала

4.2 Квалитет обрађене површине

Класа квалитета површине при хемијској обради се креће у широким границама у

зависности од врсте обраде. Код завршних операција класа храпавости се креће од N4 до
N6, а код грубе обраде од N9 до N11 (Слика 5).

Слика 5:Микрогеометрија обрађене површине

5 ПРИМЕНА

Хемијско глодање користи се за обраду релативно великих површина када се захтева

смањење тежине на комплексним, корпусним деловима без већег смањења чврстоће и
крутости конструкције а нарочито ако се реди о танким деловима кртих и тврдих
мнтеријала. Типичан пример примене хемијског глодања у овом смислу јесу конструкције
у авионској и ракетној индустрији. Даље, хемијско глодање користи се при гравирању
плићих удубљења сложене форме. Карактеристиан пример је израда ребрастих плоча од
лима на танким деловима и то без деформације. Хемијским глодањем израђује се
континуални и степенасти конус.
Други карактеристичан пример примене хемијске обраде јесте масовна и
великосеријска израда штампаних електричних плоча.

11
 Хемијска обрада метала

6 ПОСТРОЈЕЊЕ ЗА ХЕМИЈСКУ ОБРАДУ

Савремено постројење за хемијску обраду је високоаутоматизовано постројење које

обезбеђује константну брзину одвијања процеса, одговарајућу тачност и квалитет обраде.
Како постројење ради са токсичним и опасним средствима за нагризање оно поседује
висок степен заштите радника и животне околине (Слика 6).

Слика 6: Шематски приказ постројења за хемијску обраду

12
 Хемијска обрада метала

7 ЗАКЉУЧАК

Хемијска обрада заснована је на хемијским (електрохемијским) процесима јонском

растварању метала у електролитском раствору киселина или база у води али без присуства
спољњег извора електричне струје.
Површине које се не обрађују (нагризају) штите се заштитним слојем (различите врсте
боја и лакова, специјалне лепљиве траке, гумене или галванске превлаке итд.). Очишћен и
заштићен предмет обраде се ставља у каду са радном течношћу. На незаштићеним
деловима површине долази до растварања материјала и његовог уклањања. Хемијска
обрада се користи за извођење производних операција као што су дубоко контурно
нагризање или хемијско глодање, хемијско полирање и олакшање предмета обраде на
неоптерећеним или слабо оптерећеним деловима, без промене механичких карактеристика
(крутости, стабилности и сл.), итд.

13
 Хемијска обрада метала

8 ЛИТЕРАТУРА

1. Лазић, М., Технологија обраде метала резање, Машински факултет, Крагујевц,

2002.
2. Лазић, М., Недић, Б., Митровић, Б. Технологија обраде метала резањем, Избор
режима обраде, Машински факултет, Крагујевац, 2002.
3. Регодић Д., Технички системи, Универзитет Сингидудум, Београд, 2011.
4. Предавање: Хемијска обрада метала.

14