УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ЗА СПОРТ И ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ

Никола Савељић (7459/17)

БАЦАЊЕ КЛАДИВА
(семинарски рад из предмета АТЛЕТИКА)

Предметни наставник:

проф. др Раде Стефановић

Лепосавић, Јун 2020

1
 САДРЖАЈ
1. УВОД...................................................................................................................................................................... 3

2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА ........................................................................................................... 4

3. ТЕХНИКЕ БАЦАЊА КЛАДИВА .................................................................................................................. 5

3.1. Фаза припреме......................................................................................................................................... 6

3.2. Фаза престизања .................................................................................................................................... 6

3.3. Максимално напрезање ...................................................................................................................... 7

3.4. Одржавање равнотеже ........................................................................................................................ 7

4. МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА ТЕХНИКЕ БАЦАЊА КЛАДИВА........................................................... 8

5. ПРАВИЛА ТАКМИЧЕЊА БАЦАЊА КЛАДИВА ................................................................................. 10

6. ЗАКЉУЧАК....................................................................................................................................................... 11

7. ЛИТЕРАТУРА .................................................................................................................................................. 12

2
1. УВОД

Бацање кладива је атлетска дисциплина у којој је главни циљ што даље

бацити куглу закачену за ланац и ручку. (Слика 1) Ова атлетска дисциплина је
изузетно моторички захтевна и за постизање врхунског резултата потребан је висок
ниво извођења технике. Код бацача кладива, врхунски резултат највише зависи од
испољавања максималне снаге. Истраживања су показала да бацачи кладива имају
велики проценат брзих мишићних влакна, осим тога, бацање кладива захтева и
прецизно извођење сложеног моторичког задатка на малом простору и одличну
равнотежу. Са енергетског аспекта, резултат у бацању кладива највише зависи од
анаеробних алактатних извора.
Кладиво се хиљадама година користило као оруђе и оружје. Прво познато
такмичење у бацању кладива одржано је око 500. године у Ирској. У Шкотској се
кладиво бацало од 300. године одакле је та дисциплина пренета у Енглеску где је била
популарна у 16. веку. Тада се користио ковачки маљ или округли камен с дрвеном
дршком. Из Велике Британије та дисциплина се пренела у суседне, а касније и у остале
земље.

Слика 1: Бацање кладива

3
2. ПРЕДМЕТ, ЦИЉ И ЗАДАЦИ РАДА

Предмет овог рада јесте атлетска дисциплина, бацање кладива, за коју се раније
сматрало да је намењена само за снажне људе, а данас да је за оне који желе да постану
снажни. Бацање кладива развија цели комплекс психомоторичких особина (снагу,
окретност и брзину), па изразито појачава осећај равнотеже.
Стога ће, у наставку, бити речи о овој атлетској дисциплини, чији је светски
рекордер Јуриј Седих, освајач два олимпијска злата, као и о техникама бацања кладива
и правилима приликом такмичења.
Ова бацачка дисциплина биће детаљније објашњена и приказана у раду.

4
3. ТЕХНИКЕ БАЦАЊА КЛАДИВА

Пре почетка описа технике бацања кладива, потребно је детаљније објаснити

карактеристике самог кладива. Кладиво се састоји из три главна дела (Слика 2):
 главе
 жице и
 дршке

Слика 2: Гвоздено кладиво

Глава кладива је израђена од пуног гвожђа, месинга или неког другог метала,
такође може имати и спољни слој израђен од ових метала који покрива језгро од олова
или другог чврстог материјала. Жица кладива мора бити израђена од једног
ненастављеног, правог комада еластичне челичне жице, пречника најмање 3мм, који се
не сме значајно истезати приликом самог извођења. Жица треба да се повеже са главом
кладива на покретан начин, док дршка мора бити крута и без зглобних веза.
Техника бацања кладива се састоји из четири фазе:
1. Фаза припреме
2. Фаза престизања
3. Фаза максималног напрезања и
4. Фаза одржавања равнотеже

5
 3.1. Фаза припреме

Почетак технике се односи на држање кладива. Реквизит се држи за дршку тако да

је она у левој руци на средњим чланцима прстију који се преклапају преко дршке.
Потом, прсти десне шаке преклапају прсте леве шаке, а леви палац поставља се преко
десног.
Бацач кладива стоји леђима окренут смеру бацања са благим отклоном трупа
на десно у раскорачном ставу нешто ширим од ширине стопала и благо савијеним
ногама у коленима са равномерно распоређеном тежином тела. Кугла кладива се
налази са десне стране, иза бацача.
Исправљањем трупа, јаким повлачењем кладива и његовим подизањем у вис изнад
рамена, а касније и изнад главе почиње измахивање (два до три пута). Када се кладиво
креће на лево, бацач прави покрете телом на супротну страну преносећи тежину тела
на десну ногу и обратно. У фази трећег измахивања, бацач кладива даје реквизиту
неопходну брзину која започиње први окрет.

3.2. Фаза престизања

Ову фазу карактеришу окрети, који се изводе током 4 круга и трају приближно 2
секунде. Прво, висина кладива се спушта испод висине рамена, а окретањем трупа,
окреће се и кладиво, при чему је потребно да постоји убрзање, изазвано испољавањем
велике мишићне силе. Затим, лево стопало се, заједно са трупом и кладивом, окреће
преко пете за 180 степени. За то време, десно стопало је на тлу и учествује у окрету.
Следећи покрет се изводи преко предњег дела левог стопала након чега се десно
стопало поставља тако да буде паралелно са левим. Кроз целу технику, десно стопало
се поставља на предњи део, а потом на цело стопало. Брзина окрета расте од почетног
окрета до избачаја и положај стопала једног у односу на друго се скраћује после сваког
окрета. (Слика 3)

Слика 3: Окрет непосредно пред избачај кладива

6
 3.3. Максимално напрезање

Већина бацача кладива изводи три или четири окрета. Након последњег окрета,
почиње фаза максималног напрезања која претходи избачају реквизита. Маса тела је
равномерно распоређена на обе ноге, а након опружања десне ноге кук се помера
унапред, уз истовремено опружање леве ноге. Кладиво се избацује када десно стопало
буде на подлози, последњи пут и када се кладиво налази испод висине рамена.

3.4. Одржавање равнотеже

Након избачаја кладива, останак бацача унутар круга се реализује сменом ногу и
окретима око сопствене осе. Хитац је исправан уколико бацач остане унутар круга
након пада кладива на под.
Бацање кладива се изводи у поље, а баца се из простора ограђеног заштитном
мрежом да би се осигурала безбедност гледалаца, службених лица и такмичара. Ова
мрежа мора бити пројектована тако да заустави кладиво 7260kg, избачено брзином од
32m/s.

7
4. МЕТОДИКА ОБУЧАВАЊА ТЕХНИКЕ БАЦАЊА КЛАДИВА

За успешно учење технике бацања кладива неопходно је да почетници буду снажни

и брзи. Потребно је код младих почетника извршити добру селекцију, јер се касније
могу очекивати и високи спортски резултати.
Препоручљиво је у почетку коришћење лакших реквизита: лопте са омчом, врећа са
песком, лакше кладиво. При учењу технике бацања кладива морају да се предузму
посебне мере предострожности, како не би дошло до нежељених последица.
Бацање се врши на команду тренера у слободан простор, при чему је најбоље је да се
користи заштитна мрежа.
Учење технике бацања кладива одвија се по следећем распореду: (Слика 4)
1. Први задатак: Упознати почетнике са техником бацања кладива
Вежбе:
o приказ педагога или атлетичара који се баве бацањем кладива,
o упознавање с реквизитом, местом за бацање и правилама.
2. Други задатак: Научити правилно држање кладива и измахивање
Вежбе:
o више пута поновити хват и држање кладива,
o извршити измахивање с различитим тежим предметима (гвоздене
палице, кладива различита по маси и дужини),
o основни почетни став за бацање кладива: ноге су полусавијене у
зглобовима колена, рамена право постављена, кладиво је у десној руци,
кугла од кладива налази се десно позади. Извршити измахивање
кладивом десном руком. Маса тела се мало преноси с једне на другу
ногу, као противтежа кладиву. Исто то поновити и левом руком,
o исти почетни став као претходне вежбе, извршити измахивање с обема
рукама у леву, а затим у десну страну,
o исти почетни став, извршити измахивање с обема рукама у леву страну
с получучњем,
o исти почетни став, извршити измахивање кладивом обема рукама у
леву страну кроз ходање кратким корацима напред.

3. Трећи задатак: Научити технику окрета

8
 Вежбе:
o извести окрете без реквизита,
o после два измахивања извршити један окрет,
o извршити окрете с реквизитом различите масе, с једним, а затим три
или четири окрета
4. Четврти задатак: Научити завршно напрезање и избачај
Вежбе:
o кроз претходно измахивање и окрете (један и више), извршити бацање
различитих реквизита (медицинке, кугле, гира, вреће са песком)
различите масе.
5. Пети задатак: Научити целу технику бацања кладива са окретом
Вежбе:
o извести бацање кладива ван и из круга, после три окрета кладиво
избацити по инерцији.
o извести бацање кладива ван и из круга, после три окрета кладиво
бацити са завршним максималним напрезањем.

Слика 4: Методика обучавања технике бацања кладива (начин извођења

вежби)
9
5. ПРАВИЛА ТАКМИЧЕЊА БАЦАЊА КЛАДИВА

Уколико има више од осам такмичара, сваки такмичар има право на три покушаја, а
осам такмичара са најбоље постигнутим резултатом имају право на још три додатна
покушаја обрнутим редом од редоследа њихових најбољих резултата уписаних у
записник који су остварили током три прва покушаја.
Кладиво се баца из круга пречника 2,135 м (Слика 4). Дозвољена је употреба
рукавице за заштиту руке. Бацач може да започне бацање иако кладиво у полазном
положају лежи изван круга за бацање. Ако се у току извођења прекине жица, такмичар
може поновити бацање. Бацање се признаје само онда, ако није прекинуто кретање због
тога што је за време избацивања или окрета кладиво дотакло тле унутар круга или ван
њега.
Цело кладиво мора да буде тешко најмање 7,257 кг, дуго највише 122 цм. Пречник
главе кладива треба да има најмање 10,2 цм, а највише 12,0 цм. Дебљина жице најмање
износи 3 мм. Дужина дршке кладива је 105 мм., а њена ширина 110 мм. Пречник
металног материјала од кога је дршка израђена треба да буде 55 мм. Као што је већ
напоменуто, због заштите бацача, судија и публике круг за бацање кладива ограђен је
заштитном мрежом пречника 7,60 м. и висине најмање 2,74 м. Мрежа је отворена у
правцу бацања, а отвор износи 6 м. Сектор за одређивање простора у који треба да
падне кладиво одређен је углом од 45°.

Слика 4: Круг за бацање кладива

10
6. ЗАКЉУЧАК

Савремени бацач кладива је у правом смислу атлета која треба да поседује велику
брзинску снагу (снагу и брзину), висок степен координације кретања, одличну
равнотежу и одличну орентацију за време извођења брзих окрета и економичност
напрезања мишића.
Успех у бацању кладива се не може замислити без вишегодишњег систематског и
планског рада. Основа овог процеса треба да буде:

 стицање свестране телесне припреме која је услов за напредовање и постизање

бољих спортских резултата,
 усвајање рационалне технике и њено усавршавање,
 развој моторичких способности (снаге, брзине, координације, равнотеţе) и
вољних способности (упорности и истрајности).

11
7. ЛИТЕРАТУРА

1. Стефановић Ђ., Бошњак Г. (2011). Атлетика - Филозофско-научне основе и

примена у пракси. Бањалука: Факултет физичког васпитања и спорта,
Универзитет у Бања Луци.
2. Стефановић Ђ., Стефановић Р. (2002) Теорија и методика атлетике. Београд:
Самостално издање аутора.
3. Курелић Н., Петровић Д. (1969). Репетиториј из атлетике; Предавања. Београд:
Факултет за физичку културу, Универзитет у Београду.
4. Ћук И., Ракић С. (2019). Основе атлетике – теорија и методика. Београд:
Универзитет Сингидудум.

12