Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

FAKULTET SPORTA I FIZIČKOG VASPITANJA

SEMINARSKI RAD

IZ

OBJEKATA U SPORTU I FIZIČKOM VASPITANJU

TEMA:

IDEALAN PROSTOR ZA RAD

FITNES CENTAR
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

PROFESOR: IGOR RAJKOVIĆ

STUDENT: VOJIN ŽABARAC 102/2020

SADRŽAJ

1. UVOD..................................................................................................................................3
1.1 KRATKA ISTORIJA FITNESA..................................................................................3
2. LOKACIJA..........................................................................................................................4
3. PLAN OBJEKTA................................................................................................................5
3.1 KARDIOVASKULARNI PROSTOR..........................................................................5
3.2 HALA SA TEGOVIMA...............................................................................................5
3.3 HALA ZA POWERLIFTERE......................................................................................7
3.4 HALA ZA CROSSFIT......................................................................................................7
3.4 HALA ZA PILATES....................................................................................................8
3.5 HALA ZA ISTEZANJE...............................................................................................8
3.6 BAZEN, SAUNA, MASAŽA......................................................................................8
3.7 RESTORAN.................................................................................................................9
3.8 PRODAVNICA SPORTSKE OPREME......................................................................9
4. OSOBLJE.............................................................................................................................10
5. ZAKLJUČAK.......................................................................................................................10
6. LITERATURA......................................................................................................................10

2
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

1. UVOD

Cilj ovakvog centra je poboljšanje fizičkih sposobnosti, od slobodnih rekreativaca do

profesionalnih sportista, ali i pristupačnost u vidu cene boravka, kvaliteta sprava, usluga koje
objekat nudi, kao i formiranje odgovarajuće atmosfere za svakog vežbača.

1.1 KRATKA ISTORIJA FITNESA

Prvi začeci fitnesa mogu se pripisati čovekovoj potrebi za preživljavanjem. Telesne vežbe,
koje su nam danas poznate, kao takve nisu postojale, već su sva ta kretanja (skakanja,
penjanja, dizanje različitih tereta, bacanja predmeta i sl.) bila način života.
Danas, fitnes obuhvata pet osnovnih komponenti: telesnu kompoziciju, fleksibilnost,
izdržljivost, mišićnu snagu i psihički aspekt ličnosti. Što objašnjava da fitnes nije usmeren
samo na građenju lepe figure, već građenju dobrog osećaja u svojoj koži.
Sale za vežbanje su formalno nastale u staroj Grčkoj. Reč „gymnasium“ potiče od grčke
reči „gymnos“ što znači nag. Fiskulturne sale su obično bile mesto za školovanje mladića,
koje je obuhvatalo fizičko vaspitanje, kupanje i učenje. U Antičkoj Grčkoj, gimnazijumi su
bili mesta za treniranje i pripremu sportista za javne igre, kao što su Olimpijske igre.
Nakon što je ovakav vid vežbanja nestao, u 19. veku se vraća na scenu i njegova
ekspanzija postaje sve veća. Na scenu prvenstveno
nastupaju vežbe istezanja, koje su obuhvatale
osnovne, funkcionalne pokrete koji su razmrdavali
mišiće i samim tim opuštali od ukočenosti.
Vremenom se te vežbe razvijaju, dobijaju napredniji
oblik u smislu izvođenja i svesnosti o njihovom
značaju na zdravstveno stanje. Ovakve vežbe su se
Sl 1. Primer treniranja u
odvijale u velikim, otvorenim ili zatvorenim Gimnazijumu

3
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

prostorima, uz dinamičnu muziku i pripadnicama ženskog pola su predstavljale ogromno

zadovoljstvo, pa je počeo i da se koristi termin „ženski fitnes“. Godinama se menjao zajendo
sa novim izumima, pa su 1950-te godine obeležile različiti rekviziti od kojih je najpopularniji
bio hula hop, 1960-te trim twist, 1970-te džez muzika utiče na same pokrete u sklopu
treninga, a 1980-te se pojavljuje aerobik koji je i danas jako popularan.

2. LOKACIJA
Jako bitan faktor pri izradi fitnes centra je sama lokacija. S obzirom da se radi o većem
fitnes centru, potrebna je idealna lokacija, jer takav centar obuhvata veći broj ljudi kojima
dolazak na trening neće predstavljati napor. Sa druge strane, ukoliko se radi o većem centru,
potreban je i veći objekat, sa puno prostorija, zasebnih sala, koje ispunjavaju sve zahteve
korisnika.
Prostorije unutar fitnes centra moraju biti dobro osvetljene, jer to stvara dobru, prijatnu
atmosferu za rad. To ćemo postići velikim prozorima koje će snabdevati objekat sa puno
sunčeve svetlosti u toku dana. Veliki prozori znače veliki pogled na dešavanja van fitnes
centra, što predstavlja još jedan zahtev za dobrom lokacijom.
Dobra lokacija podrazumeva i dobru povezanost sa saobraćajem. Sa puno korisnika
dolazi i puno vozila, koja se trebaju negde smestiti, što zahteva veliko parkiralište za
korisnike. Parking bi se nalazio u podzemnoj garaži, ispod samog fitnes centra. Naravno,
parking bi bio omogućen samo korisnicima usluga fitnes centra, kako bi se sprečilo
nagomilavanje drugih vozila i samim tim
manjak parking mesta.
Uzeći sve ovo u obzir, za lokaciju na
teritoriji Beograda izabrao bih Dorćol, sa
pogledom na Dunav i dobrom
povezanosti sa gradom.

4
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

Sl 2. Pogled iz teretane u Cancun, Mexico

3. PLAN OBJEKTA

Objekat bi se sastojao od 3 nivoa.

Prvi nivo bi se sastojao od velikog parking prostora, koji bi predstavljao jedan od ulaza u
fitnes centar.
Drugi nivo bi obuhvatao: kardiovaskularni prostor, halu sa tegovima, halu za
powerliftere, halu za krosfitere i halu za grupni trening (pilates, aerobik, ples i sl).
Treći nivo bi obuhvatao: halu za rastezanje i mobilnost, prostoriju sa bazenom, saunom,
masažom. Takođe tu bi se nalazio sportski restoran, kao i prodavnica sportske opreme.
Smatram da dobar fitnes centar obuhvata sve ovo, jer korisniku omogućava sve na jednom
mestu bez gubljenja vremena u smislu odlaska na druge lokacije.

3.1 KARDIOVASKULARNI PROSTOR

Kardiovaskularni prostor predstavlja prostoriju koja obuhvata trake za trčanje, ergometre,
krostrenažere, sprave za biciklizam. Organizacija sprava bi bila takva da se iste sprave nalaze
u jednom delu prostorije, kako bi korsnici jedni drugima predstavljali motivaciju. Takođe,
sprave bi bile u blizini prozora, kako bi
korisnicima omogućavali dobar pogled, a i svež
vazduh. Podloga bi bila od Tatami strunjača kako
bi korisnicima omogućuli prijatnu podlogu,
sprečili eventualne povrede ali i smanjili buku
koja se stvara prilikom vežbanja.
Sl 2. Primer rasporeda kardio sprava

3.2 HALA SA TEGOVIMA

Hala sa tegovima bi predstavljala veći prostor od kardiovaskularnog i obuhvatala bi veći
broj sprava u koje spadaju sprave slobodnog opterećenja i upotrebu mašina. Sama prostorija
bi se nalazila u blizini kardiovaskularnog prosta, jer dosta vežbača koristi kardio trening kao

5
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

pripremu za glavni trening sa opterećenjima. Podloga bi takođe bila u vidu tatami strunjača,
ali i tvrde gumene podloge tamo gde vežbe tako zahtevaju. Veliki prozori kako bi omogućili
dobru cirkulaciju vazduha i dopiranje sunčeve svetlosti, ostatak zidova bi predstavljala velika
ogledala, a ono malo zida bi bilo popunjeno motivacionim slikama, citatima i slično. Na
plafonima bi bila postavljena led rasveta, i po koji televizor sa stručnim vežbama i
instrukcijama. Sprave bi bile grupisane na osnovu njihove svrhe, tako da bi se u jednom delu
nalazile klupe (standardna, kosa i kontra kosa), u blizini bi se nalazile i višenamenske klupe
za rad sa slobodnim tegovima (bučicama). Radi što boljeg iskorišćavanja prostora stalak sa
bučicama će se nalaziti uz zidove i u blizini sprava gde su ovakva opterećenja potrebna. Tu će
se i nalaziti stalak za šipke i tegove u vidu ploča. Sa druge strane prostorije biće organizovane
mašine po istom principu njihovih uloga.

Jedna od tih grupa bi činile: leg press mašina, hack čučanj, mašina za nožnu ekstenziju,
leg curl, mašina za listove, mašina za nožnu abdukciju i adukciju.
Druga grupa bi bila: lat mašina, cable row..
Svoje mesto bi zauzele i mašine poput: peck deck i chest press za potisak sa grudi, mašina
za potisak sa ramena, bočno letenje za ramena, triceps ekstenzija, kros mašina itd..

Sl 3. i 4. Primer rasporeda tegova i sprava

3.3 HALA ZA POWERLIFTERE

Posebnu halu bi odvojio za ovakve

6
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

sportaše. Hala bi imala dosta povezanosti sa salom sa tegovima, međutim ovde je veći fokus
na vežbe sa velikim kilažama. Uzeći to u obzir sprave bi bile dosta ojačane, šipke jače i teže,
poput olimpijskih, veća količina ploča i bučica. Zbog samog načina treninga, zidovi bi bili
deblji sa boljom izolacijom, kako ne bi ometali druge vežbače. To se odnosi i na pod, podloga
bi bila tvrda gumena, a ispod nje dosta izolacije koja bi upijala sve vibracije. Takođe hala bi
bila velikih dimenzija jer svako izvođenje ovakvih vežbi zahteva lični prostor kako ne bi
došlo do povređivanja.

Sl 5. Primer powerlifting hale

3.4 HALA ZA CROSSFIT

Hala za crossfit bi takođe bila velikih dimenzija, jer ova disciplina zahteva puno kretanja,
prelaska sa jedne strane hale na drugu. Crosfit se sastoji od mešavine aerovbnih vežbi,
kalistenike i olimpijskih tegova, pa bi sama hala trebala pokriti sve te zahteve. Zbog
raznovrsnosti disciplina, hala treba da obezbedi šipke za tegove, bučice, gimnastičke
prstenove, šipke za zgibove, vijače za preskakanje, medicinke, pilometrijske kutije, trake
otpora. Podlogu bi činile tatami strunjače i tvrda
gumena podloga. Treba imati u vidu da ovakve
vežbe zahtevaju i penjanje po šipkama,
merdevinama, kanapima, što znači i sama visina
prostorije mora biti veća. Takođe, izolacija, kao i
kod hale za powerliftere, mora biti poboljšana.

Sl 6. Primer crossfit hale

3.4 HALA ZA PILATES

Ovakva hala bi bila manjih dimenzija od crossfit i powerlifter hale, ali opet odgovarajućih
dimenzija kako bi omogućila vežbanje svim vežbačima. Podloga tatami strunjače i tvrda
gumena podloga. Hala bi bila opremljena
slobodnim tegovima, bučicama odgovarajućih
kilaža za ovu vrstu treninga, vijačama,

7
Sl 7. Primer pilates hale
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

loptama, trakama, obručima. Zidovi bi bili opremljeni velikim ogledalima, televizorima sa

instrukcijama i vežbama, kao i mogućnost puštanja posebne muzike odgovarajuće za ovu
vrstu treninga

3.5 HALA ZA ISTEZANJE

Hala za istezanje bi predstavljala prostoriju koja bi bila opremljena sa dosta strunjača,
kutija, traka i konopa koju bi korisnici posećivali nakon treninga i tu istezali svoje mišiće.
Nalazila bi se na trećem spratu, spratu koji služi za odmor i oporavak nakon treninga.

3.6 BAZEN, SAUNA, MASAŽA

Nakon završenog istezanja, vreme je da korisnici uđu u fazu oporavka. Za to su
predviđene prostorije sa bazenom, saunom i masažom. Bazen, pored aktivnosti kojom se telo
opušta nakon treninga, može se koristiti i kao kardio vežba. Dimenzije bazena bi bile
12mx6m i dubine od 1m do 2.5 metara.
Pored bazena, nalazila bi se prostorija saune i to Finske koja bi omogućila uživanje i
oporavak nakon treninga. Takođe, poznato je da sauna dovodi do preznojavanja tela čime
organizam oslobađa štetne materije i toksine.
Istraživanja su pokazala da masaža odmah nakon treninga utiče na dva gena u ćelijama
mišića. Jedan deluje na smanjenje zapaljenja mišića, a drugi utiče na povećanje aktivnosti
mitohondrija u mišićima, što dovodi do stvaranja energije.

Sl 8.i 9. Primer bazena i saune

8
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

3.7 RESTORAN
Nakon dobrog treninga, telu je potrebna nadoknada istrošenih hranljivih materija.
Korisnik će najbolje nadoknaditi u restoranu ovog fitnes centra. Sam restoran bi bio fokusiran
na spremanje zdrave hrane, a prostor bi bio od prirodnih materija i veselih boja kako bi uticao
na samo raspoloženje korisnika. Meni bi sadržao nazive, sastojke i cenu same hrane, ali pored
toga i nutritivne vrednosti takvog obroka. Pored hrane, restoran bi sluzio i razna kofeinska,
proteinska i slična pića koja služe za oporavak nakon treninga.

3.8 PRODAVNICA SPORTSKE OPREME

Prodavnica sportske opreme bi se nalazila u blizini restorana kako bi korisnicima privukla
pažnju. Asortiman bi bio raznolik. Sportska odeća poput majica, trenerka, patika, takođe
prodavala bi se rekviziti poput lopti, rukavica, traka, kapa. Suplementi bi predstavljali još
jednu vrstu proizvoda koje bi ovakva prodavnica nudila.

Pored svih ovih prostorija, naravno tu bi bile i prostorije za presvlačenje, u blizini svakog
trenažnog prostora, kao i toaleti.

4. OSOBLJE
S obzirom na veličinu i ponudu ovog fitnes centra, samo osoblje treba biti u velikom
broju. Sastojalo bi se od stručnih, diplomiranih profesora sporta i fizičkog vaspitanja, trenera
koji bi obuhvatali svaku prostoriju i bili na usluzi. Centar bi nudio mogućnost individualnih,
ali i grupnih treninga. Pored profesionalnih trenera, osoblje bi činili i lekari koji bi bili tu da
pruže stručnu pomoć prilikom povreda. S obzirom na prisustvo bazena, postojali bi i treneri
koji bi obučavali plivanje, ali i spasioci koji bi redovno pratili dešavanja u prostoriji bazena.

5. ZAKLJUČAK
Ovakav fitnes centar bi omogućio mnogima da se posvete zdravlju i fizičkoj aktivnosti.
S obzirom na veliki izbor vrsta treninga i aktivnosti, smatram da bi odgovarao većini, svim
uzrastima zahvaljujući dobroj lokaciji, osoblju i atmosferi.

9
Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja Objekti u sportu i fizičkom vaspitanju

6. LITERATURA

1) https://blog.fitpass.rs/2019/01/18/istorija-fitnesa-kako-se-fitnes-menjao-kroz-razlicite-
vremenske-periode/
2) https://www.indiatimes.com/health/healthyliving/the-history-of-gyms-242146.html
3) https://sr.wikipedia.org/wiki/Crossfit#Način_vežbanja

10