Nove proizvodne tehnologije

Laser

SADRZAJ:
-Istorija
lasera- .............................................................................
..... 2
-Princip rada lasera- Laserska svetlost se dobija
fenomenom
stimulisane emisije
zraenja. ........................................................ 3
Aktivna
sredina ............................................................................
.... 5
-Osobine
lasera- .............................................................................
. 6
-Primena
lasera- .............................................................................
7
-Podela
lasera.... .........................................................................
.... 8
-RUBINSKI LASER
............................................................................ 9
-CO2
LASER-..............................................................................
...... 10
-PRINCIP RADA CO2
LASERA-.......................................................... 12
Laser se sastoji
od........................................................................... 14
-PRIMENA CO2
LASERA- ................................................................. 15
-OBRADA
MATERIJALA- ... ..............................................................
16

Rajak Velimir

strana 1

Nove proizvodne tehnologije

Laser

-Lasersko
zavarivanje-.....................................................................
17
-Oznaavanje i
graviranje-............................................................... 17
-Lasersko
buenje- ..........................................................................
18
-Ostale upotrebe - povrinska
obrada............................................. 19
-Lasersko
rezanje-............................................................................
19
-lasersko
secenje-............................................................................
. 21
- Termika obrada
laserom.............................................................. 23
Zakljucak..........................................................................
................ 25
Literatura.........................................................................
................ 26

-Istorija laseraRajak Velimir

strana 2

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Rec LASER je nastala kao skraenica od rei:

Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation ``pojaanje svetlosti
preko stimulisane
emisije zraenja.``
On je za izvor svetlosti kod kojeg se za razliku od konvencionalnih izvora svetlosti,
svetlost
generise mehanizmom stimulisane emisije.
Iako na prvi pogled fizika lasera zvui jako komplikovano, razvojem tehnologije
laseri nas danas
u velikom broju okruuju u naem svakodnevnom ivotu.
Jo je davne 1917. godine u svom radu On the Quantum Theory of Radiation
Albert Einstain
dao teorijski koncept i predvideo izum lasera i njegove pretee masera.
Maser je ureaj koji radi na isti nain kao i laser,ali u drugom frekvencijskom
podruju. Maser je
izvor mikrotalasa, dok je laser izvor elektromagnetskih talasa u infracrvenom i
vidljivom delu
spektra.
Pretekavi nekoliko izvrsnih eksperimentalnih grupa, prvi laser napravio je 1960.
godine
Theodore H. Maiman zaposlen na Huges Research Laboratorie Malibu, California.
Njegov laser je emitovao svetlost talasne duzine 694 nm u pulsnom reimu, a
lasersku emisiju
postigao je stimulisanom emisijom iz rubinskog kristala pobuenog svetlosnom
lampom.
Nakon toga, laseri poinju na veliko da se proizvode u eksperimentalnim
laboratorijima irom
sveta, a konano razvojem tehnologije danas imamo pravu lasersku revoluciju.

Rajak Velimir

strana 3

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika1: laser
Kristina Nikoli, Elektotehniki fakultet

-Princip rada laseraLaserska svetlost se dobija fenomenom stimulisane

emisije zraenja.
-Kao prvi uslov emisije fotona su Borovi postulati: Radno telo mora sadrati
energetske nivoe
ija energija (razlika energija) odgovara energiji emitovanih fotona.
-Drugi uslov je da veina atoma bude u pobuenom stanju. Moramo imati na umu
da se u
radnom telu mogu dogaati razliiti procesi interakcije elektromagnetnog
zraenja i materije:
najvie dolaze do izraaja apsorpcija i spontana emisija zraenja.
Laserska svetlost se moe proizvesti jedino ako stimulisana emisija dominira nad
apsorpcijom i
spontanom emisijom zraenja. To se postie inverznom naseljenoscu atoma u
radnom telu. Broj
atoma u pobuenom stanju mora biti vei od broja atoma u osnovnom stanju.
Osim emisije fotona, postoje i prelazi sa vieg na nii energetski nivo, to nije
praeno emisijom
fotona nego oslobaanjem toplote. (Zagrevanjem nije mogue postii inverznu
naseljenost.)

Rajak Velimir

strana 4

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Usled toga, sistem se zagreva to utie na druge delove lasera kao i na
smanjivanje koherentnosti
i monohromatinosti svetlosti. Zbog toga je lasere esto potrebno hladiti.
Najee se koristi
obina protona voda.

Postoje sledee metode pobuivanja :

- optiko pobuivanje (kristalni laseri),

- elektrino pranjenje (gasni i poluprovodniki laseri),

- pobuivanje hemijskom reakcijom (hemijski laseri), i
- gasno pranjenje (gasno-dinamiki laseri).

-Delovi lasera1)
2)
3)
4)
5)

Radno telo;
Sistem za pobuivanje;
100% propustljivo ogledalo;
90% propustljivo ogledalo;
Sistem za hlaenje;

Radno telo
- je smeteno izmeu dva paralelna ogledala, (ogledala se ne mogu nametati
runo, niti na
sluajnom rastojanju, moraju se postaviti na tanoj udaljenosti zbog talasne
duine stojeeg
talasa) tako da zraci svetla koji prolaze izmeu ta dva ogledala stvaraju stojei
talas.

Aktivna sredina
-predstavljena je aktivnom materijom u kojoj se postie inverzna populacija
atoma. U zavisnosti
od vrste lasera ona moe biti u gasnom, tenom i vrstom stanju.

Rezonatorski sistem
- predstavljaju dva paralelno postavljena ogledala od kojih je jedno potpuno
reflektujue i ima
ulogu da stvorene fotone ponovo vrati u aktivnu sredinu koji e nastaviti reakciju
pobuivanja.
Kada emitovani fotoni dou do drugog ogledala koje je polupropustljivo, oni se
delimino
reflektuju i vraaju u aktivnu sredinu te se proces pobuivanja nastavlja,a
delimino prolaze kroz
njega i ine laserski zrak sa svim njegovim karakteristikama.

Rajak Velimir

strana 5

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Sistem polupropustljivog i nepropustljivog ogledala strogo usmerava formiranje
llaserskog snopa

Slila 2: laserko postrojenje

Kristina Nikoli, Elektotehniki fakultet

-Osobine lasera Laserska svetlost je monohromatska, tj. sva svetlost iz jednog izvora je potpuno
iste talasne duine (pa stoga i iste boje).
Talasna duina svetlosti pojedinog lasera odreena je koliinom energije koju
elektron otputa pri prelazu na nii energetski nivo .

Rajak Velimir

strana 6

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Laserska svetlost je koherentna. tj. svi fotoni se kreu u jednom smeru. Zbog
toga i talas laserske svetlosti izgleda poput pravca, a nije sainjen od udubljenja
i ispupenja, kao talas kod ostalih oblika svetlosti.
Laserska svetlost je usmerena, tj. laserski zrak svetlosti je vrlo tanak ali je zato
"koncentrisan", tj. visokog je intenziteta.
-Poreenja radi-primer: svetlost elektrine sijalice je vrlo slaba i rasprena u svim
smerovima.

Slika 3: talasna duzina svetlosti

http://amisic89.blogspot.com/

-Primena laseraLaseri, zbog kvaliteta svetlosti koju proizvode danas imaju primenu u gotovo svim
ljudskim delatnostima.
vrstotelni laseri se koriste za rezanje, buenje i varenje. Posto je mogue postii
veliku preciznost prilikom obrade materijala, esto se koriste u hiurgiji; npr.
mogue je laserom obraditi kapilar u oku bez oteenja okolnog tkiva i bilo kakve
operacije na oku. Laserima se moe leiti i kratkovidost i dalekovidost, obradom
onog soiva.

Laserima je mogue spaliti mastilo na papiru, a ostaviti papir neoteen. Zbog

svoje monohromatin osti, laseri se koriste i za novu defineciju metra.

Rajak Velimir

strana 7

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Danas je metar redefinisan, pa imamo definiciju: Metar je duina putanje koju u
vakuumu pree
svetlost za vreme od 1/(299 792 458) sekundi.
Brzina svetlosti se meri pomou laseria. Laseri se upotrebljavaju za oznaavanje
poloaja na nekom udaljenom mestu, u merenju, a ak i prilikom predavanja
profesori pokazuju na platnu laserskim pokazivaima. Pomocu lasera je izmerena
udaljenost od Zemlje do Meseca sa preciznou od nekoliko milimetara! Laseri se
koriste za snimanje i itanje podataka na razliitim telima CD, DVD. Laseri se
koriste i u laserskim tampaima. U vojnoj tehnologiji se koriste, ili se razvijaju
laseri kojima bi se unitio udaljeni objekat.

-Podela lasera-Laseri se mogu podeliti u etiri osnovne grupe :

1. vrsti laseri koji se prema materijalu od kojeg su napravljeni mogu podeliti na:
stakleno-neodimski laser
granatski laser
rubinski laser
2. plinski laseri koji se dalje dele na:
neutralni atomski laser
optiki pumpani neutralni atomski laser
jonski laser
plinski molekularni laser
impulsni laser sa transferzalnom pobudom
laser sa Blumleinovom pobudom
3. poluprovodniki laseri
4. teni laseri
ELEMENTI LASERA
Osnovni elementi lasera su aktivni laserski materijal, rezonatori izvor
pobuivanja. Njihovo prisustvo je neiophodno da bi se dobiolaserski efekat. Za
praktinu primenu potrebni su i dopunski pribori iureaji koji slue za upravljanje i
kontrolu laserskog zraenja.
Tu spadju sistem za hlaenje, optiki sistem za upravljnje snopom, modulator i
detektor zraenja. Aktivni materijal treba da bude takav da se relativno lako
moe pobuditi, tj. da bude vie pobuenih nego nepobuenih estica.
Laserski efekat se postie smetanjem aktivnog materijala u rezonator, koji se
sastoji od dve reflektujue povrine, postavljene tako da to vei deo
reflektovanog zraenja sa jedne povrine pada na drugu povrinu.

Rajak Velimir

strana 8

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Reflektujue povrine mogu biti ogledala (ravna, sferna ), ili prizme sa totalnom
refleksijom. Rastojanje izmeu reflektujuih povrina je odreeno dimenzijama
laserskog aktivnog materijala i kree se od nekolko desetih delova milimetra do
nekoliko milimetara.
Jedan od reflektujuih povrina je delimino propusna. Procenat proputanja
obino se odreuje tako da proputena snaga bude ravna gubicima unutar lasera.
Tada se dobija maksimalna izlazna snaga.
Nainpobuivanja zavisi od vrste aktivnog materijala, odnosno od vrste lasera

-RUBINSKI LASER
Rubinski laser je laser sa krutim jezgrom.
Kao jezgro, koristi tapi rubina.
Rubin je aluminijumov oksid sa atomima hroma u obliku trostruko nabijenog
katjona. Atomi hroma su aktivno telo u rubinskom laseru.
tapi rubina koji se danas koristi je proizveden sintetskim putem.
Lasersko zraenje ima talasnu duinu =694.3 nm, to odgovara crvenoj boji
svetla. Za pobuivanje laserskog medija koriste se gasne lampe punjene
ksenonom.
Rubinski laser je bio prvi laser koji radi u vidljivom delu spektra . Konstruisao ga je
Theodore H. Maiman

u Hughes Research Laboratories u Kaliforniji. 1960. Godine. Prvi rubinski laser je

imao ksenonsku lampu
u obliku spirale, omotane oko tapia od rubina.

Rajak Velimir

strana 9

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika 4: rubinski laser

http://amisic89.blogspot.com/

-CO2 LASERKumar Patel je roen 1938. u Baramati, u Indiji 1964. Godine.

Kumar Patel je izumeo CO2 laser.

Rajak Velimir

strana 10

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Od 1961. se bavi istraivanjem lasera, to dovodi otkriu CO2 lasera 1963.
godine.
Prvi plinski laser velike snage upotrebljen je 1964. godine.
Usprkos njegovom trudu da nae koristan nain upotrebe tog ureaja, CO2 laser
svoju praktinu
primenu ima tek danas.

Slika 5: sematski prikaz lasera

-CO2 LASERKumar Patel je roen 1938. u Baramati, u Indiji 1964. Godine. Kumar Patel je
izumeo CO2 laser.
Od 1961. se bavi istraivanjem lasera, to dovodi otkriu CO2 lasera 1963.
godine.
Prvi plinski laser velike snage upotrebljen je 1964. godine.
Usprkos njegovom trudu da nae koristan nain upotrebe tog ureaja, CO2 laser
svoju praktinu
primenu ima tek danas.

-PRINCIP RADA CO2 LASERA

laser je plinsko-molekularni laser, koji kao aktivni medij koristi molekule CO2.
Za njegovu reakciju upotrebljava se elektrini spoj, optiko, hemijsko i toplotno
pumpanje.

Laser se sastoji od :
staklene cevi u kojoj se nalazi smesa plinova: ugljenikovog dioksida, azota ,
helijuma i eventualno nekog drugog plina.
Na krajevima cevi se nalaze dva paralelna ogledala, koja su premazana slojem
silikona, molibdena ili zlata, koja reflektuju laserski zrak natrag u cev i formiraju
rezonator.

Rajak Velimir

strana 11

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Sociva i prozori su napravljeni od germanijuma i cink-selenida ZnSe. U cevi se
nalaze I elektrode na koje je prikljuen visoki napon. Visoki napon proizvodi
mnotvo brzih elektrona u cevi koji sudarima predaju svoju energiju molekulama
plina.

Slika 6: staklena cev u kojoj se nalazi smesa plinova

http://amisic89.blogspot.com/

Slika 7: sastav laerske plinske mesavine

Rajak Velimir

strana 12

Nove proizvodne tehnologije

Laser
http://amisic89.blogspot.com/

Sastav laserske plinske meavine je zavistan od vrste lasera, snage i proizvoaa.

Laserski plinovi
se obino dostavljaju u posebnim plinskim bocama ili su prethodno smeani u
jednoj boci.
Neistoe u laserskoj plinskoj meavini, mogu stvoriti probleme u radu CO2
lasera, i smanjiti
mu izlaznu snagu, destabilizovati elektrini naboj ili poveati potronju laserskih
plinova. Uz to
neistoe utiu na internu optiku, smanjujui trajnost ogledala,a popravke mogu
biti vrlo skupe.
-plinske

Slika 8

:Plinske boce
http://amisic89.bl
m/

ogspot.co

Rajak Velimir

strana 13

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Slika 9: Obrada metala
http://www.lindeplin.hr/sadrzaj.php?gs=99

CO2 laser nudi puno veu smagu i to do 50 kW.

Sastavi do priblino 4 kW , esto se koriste za lasersko rezanje sa arinim
ogledalima. Kako ogledala prenose vie energije , arina ogledala hlaena sa
vodom se koriste za rezanje, zavarivanje, i obradu povrina kod velikih snaga
lasera.
Postupak stvaranja laserskih zraka u CO2 laseru, temelji se na sledeim laserskim
plinovima: na CO2, azotu i helijumu. Te plinove je potrebno uredno kontrolisati i
postaviti stroge standarde za kvalitet. Plinovi u CO2 laseru proizvode svetlost u
infracrvenom podruju, to znai da laserski snop nije vidljiv Zbog toga radnik na
laseru mora potivati sigurnosne mere i sredstav za rad te je potrebno zabraniti
prilaz neovlatenim osobama i drugim licima.
Najee se koriste CO2 laseri, prvenstveno zbog jakog lasrskog snopa svetlosti.
Zbog navedenih osobina CO2 laserski ureaji nalaze svoju primenu u obradi
metala i nemetala kao maine za seenje, buenje rupa (pogotovu iji je prenik
manji od 1 mm), zavarivanje, povrinsku obradu i td. Laserom se mogu obraivati
gotovo svi materijali guma, papir, drvo, plastika, elik, staklo, keramika.
Prilikom obrade laserom, vie parametara utie na proces obrade i mogu se
podeliti u dve grupe
1. Intezitet zraenja
prostorni raspored snage,
vremenski raspored snage,
prenik snopa i
divergencija (rasipanje) snopa.
Koeficijent sprege
talasna duina,
ugao upada laserskog zraka i
polarizacija.
Utroak toplotne energije na promene materijala koji se tretira
pri obradi, takoe moe da bude znaajan parametar.

Rajak Velimir

strana 14

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika 10 ematski prikaz meuzavisnosti inteziteta zraenja i vremena

ozraivanja u funkciji vrste obrade
Masinski sistemi, ivkovic Dragan

Slika 11 ematski prikaz meuzavisnosti koeficijenta sprege i temperature

Masinski sistemi, ivkovic Dragan

Laserski zrak iz generatora zraenja (1) pri polasku koz rezonator pojaava se od
50 do 100.000 puta i sistemom ogledala (2) i soiva (5) dovodi se do radne
ovrine obradka (8). Praenje kretanja laserskog
zraka vri se preko upravljake CNC jedinice (9) i odgovarajueg programa.

Rajak Velimir

strana 15

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika 12 ematski prikaz glave laserskog postrojenja

(1-generator, 2-ogledalo, 3-glava laserskog postrojenja, 4-sistem za podeavanje
fokalne povrine soiva, 5-fokusno soivo, 6-radni gas, 7-kordinatni sto, 8obradak, 9-CNC upravljaka jedinica, 10-pogon za vertikalno podeavanje glave,
11-dopunsko ogledalo)
Masinski sistemi, ivkovic Dragan

-PRIMENA CO2LASERA

Rajak Velimir

strana 16

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Primenje se u:
* Vojna industrija
* Medicina, hirurgija
* Obrada materijala
CO2 laseri su najee upotrebljavani laseri u metalopreraivakoj industriji

-OBRADA MATERIJALA-Najcesca laserska obrada materijala je obrada rezanjem, buenjem,

zavarivanjem, graviranjem,
markiranjem,povrinska obrada

Slika 13 :obraada metala laserom

http://amisic89.blogspot.com/

-Lasersko zavarivanje-

Lasersko zavarivanje izvodi se sa CO2 laserom.

CO2 laseri sa velikom snagom (2-12kW) koriste se za zavarivanje
automobilskih asija i
prenosnih komponenata, toplotnih izmenjivaa i zahtevnih elemenata.
Laserski snop se usmeri na jednu malu toku, ime se dobije dovoljna
snaga za
topljenje materijala. Za fokusiranje velikih snaga CO2 lasera, umesto
ogledala se koriste
vodom hlaena ogledala. Zavarivanje se u osnovi izvodi na dva naina.

Rajak Velimir

strana 17

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Za zavarivanje sa laserima velike snage, znaajan je nastanak tzv. keyhole.

Energija lasera
metal topi i uzrokuje isparavanje.
Pritisak pare istisne istopljeni materijal i tako nastane rupa u obliku kljua, koja
omogoava
prenos laserske energije u materijal i vodi laserski snop duboko u materijal.
Stvaranje keyhola omoguava usko i duboko zavarivanje, pa ga esto zovemo i
duboko
zavarivanje.
Plinovi za zavarivanje moraju ispuniti vie zahteva: tititi mesto vara, podruje
oko vara,tititi
optiku od para i toplote, i kontrolisati plazmu izmeu zavarivanja sa CO2 laserom.
Plazma je
oblak joniziovanih metalnih isparavanja i plinova, koje se stvaraju nad rupom. Taj
oblak utie na
lasersko zraenje i prekida proces zavarivanja. Ovaj uinak zavisi od vrste lasera i
koricene
snage, te se zbog toga koriste razliititi laserski plinovi.

Glavne prednosti zavarivanja laserom:

*
*
*
*
*
*
*

visok kvalitet zavarenog spoja

velika preciznost i brzina
zanemarljiva zona uticaja toplote
uteda vremena
manje intervencije u pogledu obrade nakon laserskog zavarivanja
pouzdanost dela
povoljna cena

ZAVARIVANjE LASEROM je tehnoloki proces dobijanja neraskidivog spoja delova

proizvoda pomou lokalnog topljenja metala na primaknutim povrinama. kao
rezultat topljenja i kristalizacije nastaje vrsti av koji bazira na atomskoj
interakciji.Danas se laserskim zavarivanjem mogu spajati materijali malih
debljina (manjih od 1mm), kao i materijali debeli 5 do 10 mm brzinama koje su

Rajak Velimir

strana 18

Nove proizvodne tehnologije

Laser
nekoliko puta vie od brzina koje se postiu drugim metodama zavarivanja.

Slika 14 ematski prikaz brzine zavarivanja nerajueg elika za razliite dubine vara
Masinski sistemi, ivkovic Dragan

Kako je zavarivanje laserom relativno skuplje nego ostale metode zavarivanja, to

se primenjuje u sluajevima kada klasine metode ne mogu dati zadovoljavajue
rezultate. Lasersko zavarivanja se primenjuje, naroito kod konstrukcija iji se
oblik i dimenzije ne smeju promeniti u toku procesa zavarivanja. jedna od
osobenosti laserskog zavarivanja je da se njime mogu spajati razni materijali koji
se drugim metodama teko zavaruju.
Neke od prednosti zavarivanja laserom su
mala irina vara,
mala zona toplotnog uticaja,
mogunost zavarivanja na teko dostupnim mestima,
odsustvo elektroda,

Rajak Velimir

strana 19

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika 15: lasersko zavarivanje

http://amisic89.blogspot.com/

-Oznaavanje i graviranjeOznaavanje sa laserskim snopom i graviranje su vrlo raireni postupci.

Koristi se oznaavanje roka koricenja, kodova za oznaavanje i slinoga. Sa
laserom moemo
postii specifinu promenu povrine ili odreenog podruja

Rajak Velimir

strana 20

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika 16: lasersko postrojenje

http://amisic89.blogspot.com/

Slika 17: lasersko graviranje

http://amisic89.blogspot.com

-Lasersko buenjeBuenje sa laserskim snopom omoguava nam izradu malih rupica na svakom
materijalu, kao
na primer u proizvodnji turbina ili svemirskom programu.
Tano usmeren snop koristimo i kod plastinih materijala, gde se radnja izvodi
pulsirajui do

Rajak Velimir

strana 21

Nove proizvodne tehnologije

Laser
izrade konane dimenzije rupe. Upotrebom pulsirajueg lasera moemo izraditi i
konuse , a
postupak je poznatiji pod nazivom pro Puls.

Slika 18: laserko busenje

www.scribd.com/doc/49563581/Seminarski-Laseri
BUENjE se izvodi sa jednim ili vie laserskih impulsa odreene snage. Kada
padne na povrinu radnog predmeta, laserski snop zagreva, topi i isparava deo
materijala ostavljajui otvor u radnom predmetu. Ulazni otvor pri buenju
laserskim snopom neto vei od izlaznog.
Znaajna prednost buenja laserom je mogunost buenja uskih otvora prenika
manjih od 0,5 mm i mogunost buenja sa velikim odnosom dubina/prenik
otvora. Uglavnom se buenje otvora laserskim snopom primenjuje za otvore
prenika od 0,1 do 0,2 mm. Laserom se mogu buiti otvori veliine prenika od
10 m. Preporuka je da se za buenje otvora veih dubina koristi nekoliko
sukcesivnih impulsa umesto jedno intezivnog jer se time ostvaruju preciznijije
dimenzije otvora.

Slika 19 Izgled poprenog preseka otvora izbuenog laserskim snopom

Rajak Velimir

strana 22

Nove proizvodne tehnologije

Laser

-Ostale upotrebe - povrinska obradaObraivanje povrine sa laserskim snopom podrazumjeva razliite upotrebe
kao to su
termomehaniki postupci, emajliranje, legiranje, disperzija i slino.
Povrinska obrada sa laserskim snopom nam nudi nekoliko prednosti u odnosu na
druge
postupke: minimalan unos toplote na obradak, tana kontrola podruja obrade,
mali broj greaka,
odlina i jednostavna kontrola procesa.

-Lasersko rezanjeLasersko rezanje je uspostavljena procedura za precizno rezanje kontura, rezanje

cevi i profila .
Lasersko rezanje ima svoje prednosti kao to su brzina , preciznost.
Loa strana su samo visoke investicije i operativni trokovi ,a lasersko rezanje ne
nadmauju
konkurenciju uvek . Laser moe efikasno smanjiti polimera metala , keramike ,
drveta , koe ,

tekstila i drugih materijala.

Rajak Velimir

strana 23

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Slika 20: lasersko rezanje
www.scribd.com/doc/49563581/Seminarski-Laseri

REZANjE (SEENjE) LASEROM predstavlja najzastupljeniji tip obrade laserom.

Sutina procesa rezanja je u tome da materijal u to kraem vremenu ispari i
odvede iz zone delovanja. Laserski snop pada na povrinu radnog predmeta. U
prvom trenutku jedan deo povrine ispari dok je potpovrinski sloj zagrejan do
take topljenja.
im je ispareni materijal napustio zonu delovanja, laserski snop pada na sada ve
zagrejani dublji sloj
materijala i izaziva njegovo isparavanje ili sagorevanje ime nastaje procep u
obratku.
Pomeranjem laserskog snopa po odreenom pravcu ili konturi nastae eljeni rez.
Da bi se ispareni materijal to pre odveo iz zone delovanja, lasersko seenje se
izvodi uz istovremeno strujanje gasa za produvavanje.

Slika 21: laser za secenje

www.scribd.com/doc/49563581/Seminarski-Laseri

Rajak Velimir

strana 24

Nove proizvodne tehnologije

Laser
Uporeujui lasersko seenje sa ostalim tehnikama moe se rei da se ono moe
primeniti kod skoro svih materijala. Jedino ogranienje se odnosi na visoko
reflektujue metale zlato, srebro i bakar koji se ne mogu obraivati jer zahtevaju
ogromnu energiju.
Prednost lserskog seenja, u odnosu na druge vrste seenja, ogleda se u
mogunosti izvoenja proizvoljne konture u prostoru.
Dimenziono ogranienje ne postoji pa se mogu rezati i minijaturni i izuzetno veliki
radni predmeti. Mala irina reza i visoki kvalitet obraene povrine koja ne
zahteva naknadnu obradu tede i vreme i materijal.
Laserom je mogue izvesti i vieslojno rezanje, to je pogodno u trkstilnoj,
koarskoj i papirnoj industriji. Velike brzine rezanja mogue je ostvariti kod
svihvrsta materijala

Rajak Velimir

strana 25

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika 22 : ematski prikaz brzine rezanja za razliite vrste materijala

Masinski sistemi, ivkovic Dragan

Parametri kod laserske obrade rezanja su

snaga laserskog zraenja,
vreme delovanja,
brzina rezanja,
vrsta soiva za okusiranje,
vrsta aditiva i
vrsta prevlake.

Aditivi. prestavljaju razliite gasove koji se dovode u zonu obrade. Gasovi se

najee dovode kroz samu lasersku obradnu glavu. Gasovi se koriste kodsvih
vrsta obrade laserom. Uloga aditiva se ogleda u zatiti optikih elemenata od
razliitih isparenja do kojih dolazi prilikom rada lasera.
Korienjem gasa za produvavanje, takoe se spreava vezivanja ljake sa zadnje
strane reza, a sama brzina rezanja moe se poveati i do 40%.
Prevlake su materijali koji imaju veliku apsorbujuu sposobnost za apsorbovanje
laserskog zraenja odreene talasne duine. Kao prevlaka najpogodnija je
karbonska praina pretvorena u vezivno sredstvo. Organska jedinjenja i boje nisu
najpogodnije zbog loih toplotnih osobina.
Od prevlake se zahteva da
budu dobri provodnici toplote,
imaju dobre athezione osobine,
da su pogodni za nanoenje metodom prskanja ili umakanja.
BUENjE LASEROM se izvodi sa jednim ili vie laserskih impulsa odreene snage.
Kada padne na povrinu radnog predmeta, laserski snop zagreva, topi i isparava
deo materijala ostavljajui otvor u radnom predmetu. Ulazni otvor pri buenju
laserskim snopom neto vei od izlaznog.
Znaajna prednost buenja laserom je mogunost buenja uskih otvora prenika
manjih od 0,5 mm i mogunost buenja sa velikim odnosom dubina/prenik
otvora. Uglavnom se buenje otvora laserskim snopom primenjuje za otvore
prenika od 0,1 do 0,2 mm.
Laserom se mogu buiti otvori veliine prenika od 10 m. Preporuka je da se za
buenje otvora
veih dubina koristi nekoliko sukcesivnih impulsa umesto jednog intezivnog jer se
time ostvaruju preciznijije dimenzije otvora.
Kvalitet buenja se definie postojanou prenika du cele visine buenog otvora
Pravilnim izborom reima obrade moe se postii paralelnost stranica i
konstantnost prenika do 85% od ukupne dubine otvora. Dobro fokusirani i
centrirani laserski snop obezbeuje pravilan kruni oblik preseka sa tanou 1%.

Rajak Velimir

strana 26

Nove proizvodne tehnologije

Laser

TERMIKA ORADA LASEROM

TERMIKA ORADA LASEROM je proces kod koga se menjaju osobine povrinskog
sloja materijala, odnosno samo one povrine koja je tretirana. Sutina procesa
termike obrade se ogleda u apsorpciji laserskog zraenja od strane materijala
koji se manifestuje kao toplotno delovanje. Manjim snagama i duim vremenskim
delovanjem laserskog snopa postie se
odgovarajue zagrevanje materijala. Materijal radnog predmeta se zagreva do
visokih temperatura iznad kritine take transformacije ali ispod taketopljenja.
Po prestanku dejstva laserskog snopa povrinski sloj materijala radnog predmeta
se naglo samohladi.

Laserom se mogu izvoditi sledee termike obrade

kaljenje,
ovravanje i
legiranje.
Termika obrada kaljenja se sastoji u tome da se materijal koji treba da se kali
izlae dejstvu laserskog snopa pri emu se materijal zagreva do najviih
temperatura posle ega se samohladi obezbeujui strukturne
transformacije osnovnog materijala. Zahvaljujui automatskom voenju laserskog
snopa, kontroli izlazne snage i vremena delovanja obezbeue se eljena dubina
smanjuje mogunost topljenja, gorenja ili oksidacije osnovnog materijala.
Laserskom termikom obradom najee se
kale livena gvoa i elici

Rajak Velimir

strana 27

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika23: ematski prikaz kaljenja uz pomo lasera

Masinski sistemi, ivkovic Dragan

Termika obrada ovravanjem je proces kod koga laserski zrak topi povrinu
materijala i dodatni materijal. Na osnovni manje kvalitetan materijal stavlja se
kvalitetniji dodatni materijal u obliku tankih limova ili granula koji je nosilac
eljenih mehanikih i tehnolokih osobina.
Prilikom izlaganja osnovnog i dodatnog materijala laserskom snopu dolazi do
topljenja oba materijala i razlivanja rastopine po povrii. Po prestanku delovanja
laserskog snopa samohlaenjem dolazi do ovravanja pri emu nastaje zatitni
sloj

Rajak Velimir

strana 28

Nove proizvodne tehnologije

Laser

Slika 24: ematski prikaz ovravanja uz pomo lasera

Masinski sistemi, ivkovic Dragan

Rajak Velimir

strana 29

Nove proizvodne tehnologije

Laser

-ZakljucakOtkrice i sama primena lasera ubrzava razvoj tehnologije.

Primena lasera na razlicitim poljima omogucava nam lakes,brze i efikasnije
obavljanje razlicitih poslova. Sama zastupljenost u medicine,astronomiji i u vojne
svrhe govori o preciznosti lasera i perfekciji obavljenog posla.
Laserska upotreba pri rezanju,zavarivanju,graviranju,busenju i ostalim obradama
metala nam omogucava efektivniji ucinak zeljene obrade.
Razvoj lasera je unapredio i razvoj PC tehnologije,ne samo izradu racunara vec i
njihove memorije (CD,DVD..) koja vremenom dobija sve vece kapacitete.

Rajak Velimir

strana 30

Nove proizvodne tehnologije

Laser

LITERATURA:
1. ivkovi Dragan, mainski sistemi 1
2. LASERI I MASERI KRISTINA NIKOLI, ELEKTROTEHNIKI
FAKULTET U BANJALUCI
3. http://www.lindeplin.hr/sadrzaj.php?gs=99

4. http://www.scribd.com/doc/49563581/SeminarskiLaseri
5. http://amisic89.blogspot.com/

Rajak Velimir

strana 31