Autorizovana skripta ©Doc.

dr Vesna Miletić

Lampe za svetlosnu polimerizaciju

Doc. dr Vesna Miletić

Svetlosna polimerizacija je danas najzastupljeniji metod polimerizacije materijala koji sadrže organsku
komponentu na bazi smole. Takvi materijali su kompoziti, dentalni adhezivi, kompomeri i smolom-
modifikovani glas-jonomer cementi. Pored monomera smole, neophodno je i prisustvo fotoinicijatora da
bi materijal mogao biti svetlosno polimerizovan.

Svetlosna polimerizacija je značajno unapredila estetske materijale i to iz najmanje tri razloga: (1) znatno
brže vezivanje materijala u odnosu na hemijsku polimerizaciju, (2) bolji kvalitet polimerizacije, odnosno
veći stepen konverzije monomera u polimer i (3) bolja mehanička i biološka svojstva materijala.

Koncept svetlosne polimerizacije prisutan je u stomatologiji preko 40 godina, kada su prvi put uvedene
UV lampe. Ove lampe su relativno brzo napuštene zbog neefikasne polimerizacije i osetljivosti očiju i
mekih tkiva na UV zračenje. Zamenili su ih halogeni svetlosni izvori koji se, nakon značajnih unapređenja,
i danas koriste u restaurativnoj stomatologiji.

Bez obzira na vrstu samog izvora, princip rada lampi za svetlosnu polimerizaciju je emisija svetlosti
određene talasne dužine koja je neophodna za pobuđivanje (ekscitaciju) fotoinicijatora u materijalu.
Ekscitirani fotoinicijatori predstavljaju tzv. slobodne radikale koji započinju reakciju vezivanja materijala,
odnosno polimerizaciju monomera smole u polimer.

Da bi svetlosna polimerizacija bila efikasna, emisioni spektar lampe mora se poklapati sa apsorpcionim
spektrom fotoinicijatora u materijalu. Najčešće korišćeni fotoinicijator u dentalnim materijalima je
kamforhinon čiji se maksimum apsorpcije svetlosne energije odvija na talasnoj dužini svetlosti između
460 i 470 nm. Stoga lampe za polimerizaciju emituju plavo svetlo talasnih dužina užeg ili šireg emisionog
spektra u opsegu od 400 do 500 nm. U novije vreme koriste se i alternativni fotoinicijatori (npr. Lucirin)
čiji je apsorpcioni spektar na talasnoj dužini oko 400 nm. Prateći trend novih fotoinicijatora, i lampe su
prilagođene tako da poseduju obično dva emisiona spectra, jedan namenjen za ekscitaciju
kamforhinona, a drugi za alternativne fotoinicijatore (Slika 1).

1
 Autorizovana skripta ©Doc. dr Vesna Miletić

Slika 1. Dva emisiona spektra lampe za adekvatnu ekscitaciju različitih fotoinicijatora. Emisioni spektar na talasnoj dužini oko
460 nm namenjen je ekscitaciji kamforhinona, dok je emisioni spektar oko 410 nm namenjen ekscitaciji alternativnih
fotoinicijatora.

Klasifikacija lampi za svetlosnu polimerizaciju

U restaurativnoj stomatologiji zastupljene su četiri grupe lampi za svetlosnu polimerizaciju: (1) kvarc-
tungsten halogene, (2) LED (od eng. “light-emitting diode”, odnosno svetleća dioda), (3) laserske i (4)
plazma lampe (eng. “plasma-arc”). U ovom odeljku će biti reči o najvažnijim prednostima i manama
navedenih svetlosnih izvora.

Kvarc-tungsten halogene lampe

Kvarc-tungsten halogene lampe su obeležile stomatološku praksu od 1970-tih do 1990-tih godina, a i

danas su prisutne na tržištu i u praksi (Slika 2). Ove lampe koriste halogene sijalice koje u osnovi emituju
belu svetlost koja se, zatim, propušta kroz specijalne filtere da bi se dobila plava svetlost odgovarajuće
talasne dužine. U halogenim sijalicama se nalazi filament of tungstena i halogeni gas koji pri svakom
uključivanju i isključivanju lampe ostvaruju tzv. “halogeni ciklus”. Pri prolasku električne struje filament
se zagreva i isparava atome sa površine pri čemu se emituje elektromagnetno zračenje (svetlost). Posle

2
Autorizovana skripta ©Doc. dr Vesna Miletić

prekida struje halogeni gas omogućava ponovno nagomilavanje atoma tungstena na filamentu.
Najvažnija prednost kvarc-tungsten halogenih lampi je širok emisioni spektar koji pokriva i kamforhinon i
alternativne fotoinicijatore. Osim toga, ove lampe su široko dostupne i relativno finansijski prihvatljive.

Slika 2. Halogene lampe.

Osnovna mana kvarc-tungsten halogenih lampi je zagrevanje izvora, zbog čega je neophodan ventilator
za hlađenje. Kod svih lampi se ovaj ventilator nalazi u kućištu lampe. Ventilator se uključuje u toku, ali
često nastavlja da hladi i nakon završene svetlosne polimerizacije, a pritom može biti prilično bučan.
Ukoliko se lampa potpuno isključi nakon polimerizacije kako bi se isključio ventilator i eliminisao izvor
buke u ordinaciji, na ovaj način se prekida “halogeni ciklus” i onemogućava kontrolisano hlađenje
filamenta. Kao rezultat nepravilnog rukovanja skraćuje se radni vek lampe, koji je i inače ograničen na
manje od 100 sati rada, a prema nekim autorima iznosi tek oko 50 radnih sati.

Još jedna mana kvarc-tungsten halogenih lampi je oslobađanje znatne količine toplote koja može dovesti
do zagrevanja zubne pulpe. Čak oko 70% snage izvora konvertuje se u toplotu dok se manje od 2%
emituje kao plava svetlost. Istraživanja pokazuju da pulpa ima relativno malu otpornost na
temperaturne promene, te su ireverzibilne promene moguće već pri porastu temperature od 5,5°C.
Laboratorijska istraživanja pokazuju da lampe, naročito kvarc-tungsten halogene, u kombinaciji sa
egzogenom reakcijom polimerizacije materijala mogu izazvati i veći porast temperature u komori pulpe
od 5,5°C. U nedostatku in vivo podataka o tome koliko se zaista pulpa zagreva tokom svetlosne
polimerizacije materijala potreban je oprez u vidu kontrolisanog vremena prosvetljavanja materijala i
zaštite pulpo-dentinskog kompleksa kod dubokih kaviteta.

LED lampe

LED lampe su danas najzastupljenije u stomatološkoj praksi, a pojavile su se ranih 1990-tih godina. LED
izvori su u osnovi poluprovodnici koji predstavljaju sistem dva različita materijala. Pri električnoj

3
Autorizovana skripta ©Doc. dr Vesna Miletić

ekscitaciji dolazi do protoka elektrona između dva poluprovodnika i prelaska elektrona iz viših u niža
energetska stanja kojom prilikom se oslobađaju fotoni svetlosti (elektroluminiscencija). Talasna dužina
emitovane svetlosti zavisi od vrste materijala poluprovodnika. U stomatološkim LED lampama koristi se
kombinacija galijum-nitrida i indijum-nitrida za dobijanje odgovarajuće plave svetlosti.

Sa napretkom LED tehnologije na tržištu se pojavilo više različitih tipova LED lampi. Prvo su razvijene LED
lampe sa emisionim spektrom koji odgovara kamforhinonu, ali relativno male izlazne snage, 500-
700 mW/cm2 (prvi tip, konvencionalne LED lampe). Sa promenom dizajna LED izvora razvijene su lampe
sa znatno većom izlaznom snagom od 1000 do 2000 mW/cm2 (drugi tip, LED lampe visokog intenziteta).
Međutim, ovo “pojačavanje” LED lampi dovelo je i do njihovog zagrevanja pa se u svrhe hlađenja koriste
ventilator ili, češće, sâmo metalno kućište kao rezervoar toplote. Oba pomenuta tipa LED lampi
poseduju samo jedan emisioni spektar u opsegu talasnih dužina od 430 do 490 nm. Bez obzira na
intenzitet odnosno izlaznu snagu ovih izvora, ni prvi ni drugi tip nisu pogodni za svetlosnu polimerizaciju
materijala koji sadrži alternativne fotoinicijatore (npr. Lucirin) jer je njegov apsorpcioni spektar u opsegu
400-410 nm. Zbog toga je razvijen treći tip tzv. “dual-wave” ili “poly-wave” LED lampe koje imaju
najmanje dva emisiona spektra (jedan oko 470 nm za kamforhinon i drugi oko 400 nm za alternativne
fotoinicijatore). Slika 3 prikazuje različite tipove LED lampi.

Slika 3. Različiti tipovi LED lampi.

Sleva nadesno: konvencionalna, LED
lampa visokog intenziteta i
„polywave“ LED lampa.

Plazma lampe

Plazma lampe sadrže izvor u kome su dve tungsten elektrode okružene gasom (ksenon). Električna struja
izaziva varnicu koja jonizuje gas, nakon čega se stvara jonizovani gas tj. plazma, koja ima svojstvo
električne provodljivosti. Posebnim filterima se sprečava emisija jonizujućeg zračenja i kontroliše
oslobađanje toplote. Ove lampe se odlikuju velikom energijom izvora zbog čega je preporučeno vreme
svetlosne polimerizacije 3 do 5 sekundi za sloj kompozita od 2 mm. U mane plazma lampi ubrajaju se

4
Autorizovana skripta ©Doc. dr Vesna Miletić

visoka cena, robusnost uređaja, kao i bučan ventilator, zbog čega ove lampe nikada nisu zaživele u
stomatološkoj praksi.

Laserske lampe

Laserske lampe za polimerizaciju sadrže u svom izvoru gas argon koji proizvodi svetlost nakon ekscitacije
atoma električnom energijom. Prilikom vraćanja pobuđenih elektrona u atomu u osnovno stanje emituju
se fotoni svetlosti tačno određene talasne dužine. Laserski svetlosni izvor je vrlo efikasan, pa je
preporučeno vreme polimerizacije kraće od 10 sekundi. Međutim, vrlo uzan emisioni spektar ovih lampi
može biti mana za materijale koji koriste alternativne fotoinicijatore. Osim toga, laserske lampe su
prilično robusne i skupe.

Režimi svetlosne polimerizacije i vodiči svetla

Različitim režimima svetlosne polimerizacije kontroliše se

porast upadne snage zračenja, a time i brzina kontrakcije
materijala i neželjeni kontrakcioni napon. Tri su režima
uobičajena u stomatološkoj praksi (Slika 4):

(1) standardni režim - maksimalna snaga izvora i maksimalna

emitovana snaga zračenja tokom celog trajanja svetlosne
polimerizacije;

(2) soft-start režim - snaga izvora i emitovana snaga se

postepeno povećavaju tokom prvih nekoliko sekundi da bi
zatim postigli i održavali maksimalne vrednosti tokom
preostalog vremena prosvetljavanja;

(3) pulsni režim - izvor se naizmenično uključuje i isključuje,

Slika 4. Oznake za različite režime svetlosne
pri čemu može emitovati maksimalnu snagu od samog
polimerizacije na kućištu lampe.
početka ili istu postepeno povećavati.

Vodič svetla je skup staklenih vlakana koji provodi svetlost od izvora lampe do vrha sa koga se dalje
usmerava na materijal koji se polimerizuje (Slika 5). Vodiči svetla mogu imati isti ulazni i izlazni dijametar
(konvencionalni) ili veći ulazni, a manji izlazni dijametar (turbo-vodiči). Turbo-vodiči su razvijeni sa

5
Autorizovana skripta ©Doc. dr Vesna Miletić

idejom da se ista količina svetlosti (fotona) usmeri ka manjoj izlaznoj površini kako bi se povećala tzv.
iradijansa ili snaga zračenja kojom se pobuđuju fotoinicijatori u materijalu.

Slika 5. Konvencionalni vodič svetla.

Kliničke smernice za pravilan i bezbedan rad

Činjenica jeste da su lampe za svetlosnu polimerizaciju izrazito unapredile svakodnevnu stomatološku

praksu, jer skraćuju radno vreme i doprinose kvalitetnijim restauracijama. Međutim, potrebno je
poznavanje pravilnog rukovanja ovim uređajima kako bi lampe za svetlosnu polimerizaciju dale
maksimalne rezultate u okruženju koje je bezbedno i za pacijenta i za stomatološki tim.

Kontrola svetlosnog izvora i vodiča svetla

Svi svetlosni izvori slabe u funkciji vremena, pa je neophodno povremeno kontrolisati izlaznu snagu
izvora (iradijansu). Uređaji koji se koriste za ovu namenu nazivaju se radiometri. Iako su vrlo jednostavni
za upotrebu, postoje neočekivano velika odstupanja različitih radiometara (Slika 6). Najčešći razlozi za to
su nepodudarni emisioni spektri lampe i radiometra različitih proizvođača, kao i neusklađeni dijametri
vodiča svetla i ulazne aperture na radiometru. Korisno je voditi evidenciju izmerenih vrednosti iradijanse
kako bi se uočili znaci “starenja” lampe. U literaturi se ponekad navodi da minimalna iradijansa ne bi
smela biti ispod 300 mW/cm2.

6
Autorizovana skripta ©Doc. dr Vesna Miletić

Slika 6. Dentalni radiometar i postupak očitavanja intenziteta emitovane svetlosti.

Vodič svetla treba često kontrolisati tokom korišćenja lampe zbog moguće kontaminacije ostacima
materijala. U slučaju da vrh vodiča dodirne materijal tokom polimerizacije, zalepljeni ostaci materijala će
umanjiti efikasnost lampe tokom daljeg rada. Vrh svetlosnog vodiča se može čistiti alkoholom ili
acetonom, jer su oni efikasni organski rastvarači. Nikako ne treba koristiti oštre instrumente za
uklanjanje ostata materijala sa vodiča svetla zbog mogućeg oštećenja i grebanja površine što takođe
umanjuje efikasnost svetlosnog izvora.

Način prosvetljavanja

Način prosvetljavanja ispuna značajno utiče na energiju koju svetlosni izvor preda materijalu. Iradijansa
se značajno smanjuje sa povećanjem udaljenosti od površine, promenom ugla pod kojim svetlost pada
na površinu ispuna i postojanjem prepreka svetlosnom zraku. Zbog toga su od izuzetne važnosti za pun
efekat svetlosnog izvora sledeći faktori: (1) prosvetljavanje vršiti sa što manje udaljenosti od površine
zuba, (2) svetlosni snop treba usmeriti pod pravim uglom na površinu materijala, (3) vrh vodiča svetla ne
pomerati tokom predviđenog vremena svetlosne polimerizacije i (4) izbeći eventualne prepreke
svetlosnom zraku (npr. metalna matrica, podminirani zidovi kaviteta).

Sredina vodiča svetla treba da odgovara sredini ispuna kako bi ceo ispun bio zahvaćen svetlosnim
zrakom. Ako veličina ispuna prevazilazi dijametar vrha svetlosnog vodiča onda se preporučuje višestruko
prosvetljavanje sa pomeranjem vodiča tako da se obuhvate sve zone ispuna. Kod višepovršinskih ispuna

7
Autorizovana skripta ©Doc. dr Vesna Miletić

na bočnim zubima potrebno je prvo svetlosno polimerizovati materijal sa okluzalne strane, a zatim se
preporučuje dodatno prosvetljavanje iz bukalnog ili oralnog pravca nakon uklanjanja matrice.

Bezbednost pri radu

Kada su u pitanju lampe za svetlosnu polimerizaciju, bezbedan rad podrazumeva (1) zaštitu pulpo-
dentinskog kompleksa i mekih tkiva od pregrevanja, (2) zaštitu očiju pacijenta i stomatološkog tima i (3)
kontrolu unakrsne infekcije.

Halogene lampe i LED lampe visokog intenziteta proizvode relativno veliku količinu toplote koja može
oštetiti pulpo-dentinski kompleks, ali i okolna meka tkiva. Istraživanja pokazuju da lampe intenziteta
preko 1200 mW/cm2 predstavljaju rizik u ovom kontekstu. Zato ne bi trebalo arbitrarno produžavati
vreme svetlosne polimerizacije već treba pratiti uputstvo proizvođača. U dubokim kavitetima se
preporučuje postavljanje zaštitne podloge, jer se sloj podloge i preostalog dentina ponaša kao toplotni
isolator. Meka tkiva se mogu zaštiti gazom, a zub i okolna meka tkiva mogu se hladiti vazduhom iz
pustera tokom svetlosne polimerizacije. U slučaju ponovljenog prosvetljavanja treba praviti pauze od po
nekoliko sekundi.

Plava svetlost talasne dužine oko 440 nm može izazvati oštećenje retine na dva načina: (1) izlaganje
plavom svetlu velikog intenziteta doodi do akutnog i trajnog “sagorevanja” retinalnih ćelija i (2)
dugotrajno izlaganje nižim dozama prouzrokuje ubrzano starenje retine i pojavu makularne
degeneracije. Rizik od plave svetlosti se najefikasnije neutrališe korišćenjem narandžastih naočara ili
štitnika za zaštitu očiju i pacijenta i stomatološkog tima tokom svetlosne polimerizacije (Slika 7).

Slika 7. Zaštitne naočari.

8
Autorizovana skripta ©Doc. dr Vesna Miletić

Kontrola unakrsne infekcije podrazumeva primenu jednokratnih providnih navlaka, sterilizaciju

svetlosnog vodiča i dezinfekciju kućišta. Preporučuju se jednokratne providne navlake za celu lampe a ne
samo za vodič svetla. Međutim, treba imati u vidu da navlaka može umanjiti efikasnost svetlosnog
izvora. Jednostavna, jeftina i pouzdana metoda zaštite cele lampe od kontaminacije, a bez negativnog
efekta na intenzitet svetla je obična transparentna kuhinjska folija. Za autoklaviranje svetlosnog vodiča i
izbor dezinficijensa za kućište lampe treba pratiti uputstvo proizvođača da ne bi došlo do oštećenje bilo
kog dela lampe.

Literatura

1. Chye CH, Yap AU, Laim YC, Soh MS. Post-gel polymerization shrinkage associated with different light curing regimens.
Operative Dentistry. 2005;30:474-80.
2. Durey K, Santini A, Miletic V. Pulp chamber temperature rise during curing of resin-based composites with different light-
curing units. Prim Dent Care. 2008;15:33-8.
3. Felix CA, Price RB. The effect of distance from light source on light intensity from curing lights. J Adhes Dent. 2003;5:283-
91.
4. Ham WT, Jr., Ruffolo JJ, Jr., Mueller HA, Clarke AM, Moon ME. Histologic analysis of photochemical lesions produced in
rhesus retina by short-wave-length light. Investigative Ophthalmology and Visual Science. 1978;17:1029-35.
5. Ilie N, Jelen E, Hickel R. Is the soft-start polymerisation concept still relevant for modern curing units? Clinical Oral
Investigations. 2011;15:21-9.
6. International Commission on Non-Ionizing Radiation Protection. Guidelines on Limits of Exposure to Broad-Band
Incoherent Optical Radiation (0.38 to 3µm). Health Physics. 1997;73:539-54.
7. Jandt KD, Mills RW. A brief history of LED photopolymerization. Dental Materials. 2013;29:605-17.
8. Price RB, Ferracane JL, Shortall AC. Light-Curing Units: A Review of What We Need to Know. Journal of Dental Research.
2015;94:1179-86.
9. Kanca J, 3rd, Suh BI. Pulse activation: reducing resin-based composite contraction stresses at the enamel cavosurface
margins. American Journal of Dentistry. 1999;12:107-12.
10. McAndrew R, Lynch CD, Pavli M, Bannon A, Milward P. The effect of disposable infection control barriers and physical
damage on the power output of light curing units and light curing tips. British Dental Journal. 2011;210:E12.
11. Millen C, Ormond M, Richardson G, Santini A, Miletic V, Kew P. A study of temperature rise in the pulp chamber during
composite polymerization with different light-curing units. J Contemp Dent Pract. 2007;8:29-37.
12. Miletic V, Santini A. Micro-Raman spectroscopic analysis of the degree of conversion of composite resins containing
different initiators cured by polywave or monowave LED units. J Dent. 2012;40:106-13.
13. Mouhat M, Mercer J, Stangvaltaite L, Örtengren U. Light-curing units used in dentistry: factors associated with heat
development—potential risk for patients. Clinical Oral Investigations. 2016:1-10.
14. Price RB, Ehrnford L, Andreou P, Felix CA. Comparison of quartz-tungsten-halogen, light-emitting diode, and plasma arc
curing lights. J Adhes Dent. 2003;5:193-207.
15. Price RB, Labrie D, Kazmi S, Fahey J, Felix CM. Intra-and inter-brand accuracy of four dental radiometers. Clinical Oral
Investigations. 2012;16:707-17.
16. Price RB, Shortall AC, Palin WM. Contemporary issues in light curing. Operative Dentistry. 2014;39:4-14.
17. Rueggeberg FA. State-of-the-art: dental photocuring--a review. Dental Materials. 2011;27:39-52.
18. Santini A, Miletic V, Swift MD, Bradley M. Degree of conversion and microhardness of TPO-containing resin-based
composites cured by polywave and monowave LED units. J Dent. 2012;40:577-84.
19. Santini A, Gallegos IT, Felix CM. Photoinitiators in dentistry: a review. Primary dental journal. 2013;2:30-3.
20. Shortall AC, Price RB, MacKenzie L, Burke FJ. Guidelines for the selection, use, and maintenance of LED light-curing units -
Part 1. British Dental Journal. 2016;221:453-60.
21. Shortall AC, Price RB, MacKenzie L, Burke FJ. Guidelines for the selection, use, and maintenance of LED light-curing units -
Part II. British Dental Journal. 2016;221:551-4.
22. Zach L, Cohen G. Pulp response to externally applied heat. Oral surg Oral med Oral pathol 1965; 19: 515-30.