TEST PITANJA GNATOLOGIJA

1. Smer resorpcije rezidualnog alveolarnog grebena gornje

______________________
________, a donje vilice _____________________________

vilice

je

2. Mastikatorni miii se prema funkciji dele na

3. Miii elevatori donje vilice su:
4. M. temporalis uestvuje u pokretima
5. Miii depresori donje vilice su:
6. Donja glava m. pterigoideusa lateralisa ima ulogu u pokretu
_______________________, dok donja glava ovog miia ima ulogu u pokretu
________________________________________
7. M. master ima ulogu u pokretima
8. Koja se glava m.pterigoideusa lateralisa pripaja za prednji deo diskusa
artikularisa?
9. Gornja i donja glava m.pterigoideusa lateralisa pokazuju antagonistiku
aktivnost?
10.

Navedite suprahioidne miie:

11.
Kada je donja vilica fiksirana u poloaju maksimalne interkuspacije
suprahioidni miii uestvuju u funkciji _____________________, a kada je
donja vilica fiksirana funkcijom infrahioidnih miia, suprahioidni miii
uestvuju u pokretu __________________________
12. Artikularni
deo
temporalne
kosti
koji
ulazi
u
sastav
temporomandibularnog zgloba je _______________________________________
oblika.
13.

Navedite neke od specifinosti temporomandibularnog zgloba:

14.

Procesus condilaris je ____________________________ oblika.

15. Zglobne povrine temporomandibularnog

_______________________

zgloba

prekrivene

su

tkivom.
16.

Zglobne povrine temporomandibularnog zgloba su:

17.

Oblik diskusa artikularisa je

18.

Diskus artikularis je _____________________________________ strukture.

19.

Navedite uloge diskusa artikularisa:

20.

Navedite osnovne komponente temporomandibularnog zgloba:

21.

Diskus artikularis se sastoji iz etri zone. Navedite koje.

22. Gornji sloj bilaminarne zone diskusa artikularisa je igraen od

__________________________________________ tkiva, dok je donji sloj izraen
od __________________________________________________________
23.

Navedite najznaajnije ligamente temporomandibularnog zgloba

24. U donjem zglobnom prostoru temporomandibularnog zgloba mogui su

pokreti __________________________, dok su u gornjem zglobnom prostoru
mogui pokreti __________________________.
25.
26.

Temporomandibularni zglob bolje podnosi:

U uslovima zatvorenih usta kondil normalno lei na:

27.

Kondil je za diskus artikularis vezan

28.

Izmeu kondila i diskusa artikularisa je mogua kretnja:

29.

Diskus artikularis je:

30.

Navedite bimehanike uloge parodoncijuma:

31.

arpejeva vlakna su:

32. Koja je osnovna karakteristika neutralnog prostora ili zone u kome su

smeteni zubi?
33.

Aproksimalni kontakti

34.

Zubi prirodne denticije su otporniji na dejstvo:

35.

Definiite vertikalni preklop prednjih zuba.

36.

Definiite horizontalni preklop prednjih zuba.

37.

Navedite pozitivne i negativne elemente okluzalne morfologije.

38.

Definiite pojam unutranjeg i spoljanjeg okluzalnog polja.

39. Najvei broj okluzalnih kontakta se ostvaruje u podruju unutranjeg

okluzalnog polja.
40.

Prema funkciji kvrice okluzalne povrine zuba dele se na:

41.

Funkcijski najznaajni deo kvrica je:

42.

Pozitivni elementi okluzalne povrine bonih zuba imaju ulogu

43.

Depresije ili negativni elementi okluzalne povrine imaju ulogu u

44. Navedite osnovne razlike u morfologiji izmeu potpornih i vodeih

kvrica:
45. Pri normalnom bukolingvalnom odnosu bonih zuba lingvo-okluzalna
linija gornjeg zubnog niza je podudarna sa linijom centralnih fisura donjeg
zubnog niza.
46. Pri normalnom bukolingvalnom odnosu bonih zuba buko-okluzalna
linija gornjeg zubnog niza je podudarna sa linijom centralnih fisura donjeg
zubnog niza.
47.

Navedite potporne i funkcionalne kvrice gornjeg prvog molara.

48. Gornji zubni luk ima oblik ___________________________________, dok donji

zubni niz ima oblik ____________________________________.
49.

Ukrteni zagriaj je najee karakteristika:

50.

Posmatrano u sagitalnoj ravni odnos bonih zuba moe biti po modelu:

51. Kod odnosa bonih zuba tipa krvica-marginalni brid okluzalni kontakti
se ostvaruju izmeu:
52.

Kontaktni odnos bonih zuba tipa kvrica-fosa naee se sree kod:

53.

Definiite okluzalnu ravan.

54.

Optimalan poloaj i inklinacija okluzione ravni utie na

55.

Refleks zatvaranja usta je:

56.

Polisinaptiki refleksni luk je:

57.

Navedite anatomske determinante voenja donje vilice:

58.

Definiite pojam sagitalne kondilne putanje.

59.

ta je to sagitalni kondilni ugao?

60.

Inklinacija sagitalne kondilne putanje zavisi od:

61.

Prosena vrednost sagitalnog kondilnog ugla iznosi

62.

Iznos sputanja donje vilice pri protruziji zavisi od:

63.

Sagitalni kondilni ugao ima najvee vrednosti kod osoba sa:

64.

Stepen disokluzije zuba pri protruziji proporcionalan je:

65. Pri desnoj laterotruziji desni kondil se naziva _________________ kondil, a

levi kondil se naziva ____________________ kondil.
66.

Tokom lateralne kretnje u radnom kondilu se odigravaju pokreti

67.

Pri lateralnoj kretnji balansni kondil rotira oko:

68.
Tokom lateralne kretnje radni kondil moe da se pomeri unazad
maksimalno___________., a upolje ___________________.
69.

Poetna faza lateralne kretnje naziva se

70.

Tokom lateralne kretnje donja vilica se na balasnoj strani pomera

71.

Pri lateralnoj kretnji u balansnom zglobu odigravaju se pokreti:

72.

Benetov pomak pri lateralnim kretnjama se deava:

73.

Prisustvo Benetovog pomaka pri lateralnim kretnjama zavisi od

74.

ta je Benetov ugao?

75.

ta predstavlja Fierov ugao i koliko on proseno iznosi ?

76.

Kolika je prosena vrednost Benetovog ugla?

77.

Pri protruzijskoj kretnji donja vilica moe biti voena:

78.

Pri pokretu protruzije u kontaktu treba da budu:

79.

Navedite mogue tipove voenja donje vilice pri lateralnoj kretnji:

80.

Navedite lokalizaciju protruzionih inklinacija

81.

Navedite lokalizaciju laterotruzijskih kontakta na radnoj strani.

82.

Navedite lokalizaciju mediotruzijskih kontakta.

83.

Navedite lokalizaciju retruzijskih kontakta.

84.

Definiite pojam graninih kretnji donje vilice.

85.

Nabrojite osnovne pokrete donje vilice:

86.

Navedite funkcijske kretnje donje vilice:

87.

ta su to parafunkcijske kretnje?

88.

Granino otvaranje usta poinje iz poloaja

89.

Tokom poetne faze otvaranja usta kondili izvode kretnju:

90.

Definiite pojam terminalne arnirske osovine:

91. Do kog nivoa interincizalne separacije se pri pokretu otvaranja

odigrava ista rotacija na nivou kondila:
92.

Koji pokreti u zglobu se deavaju pri protruzionoj kretnji.

93.

Koliko iznosi prosena duina protruzione kretnje:

94.

Definiite pojam klienja u centar.

95.

Koliko prosrno iznosi horizontalna komponenta klienja u centar:

96.

Koje komponente moe da ima klienje u centar:

97.

Grafiki prikaz lateralnih kretnji u horizontalnoj ravni naziva se

98.

Koliko iznosi prosena vrenost gotskog luka.

99.
100.

Zvani ciklus oznaava

ta predstavlja zvanu sekvencu?

101. Iz kojih faza se sastoji zvani ciklus?

102. Akt gutanja se sastoji iz sledeih faza:
103. Definiite poloaj fiziolokog mirovanja.
104. Slobodni interokluzioni prostor je naziv za razmak izmeu zubnih
nizova kada se
mandibula nalazi u
105. Koliko iznosi veliina interokluzionog prostora.
106. Osnovni refleks koji odrava mandibulu u poloaju fiziolokog
mirovanja je:
107. Pri zabaenoj glavi unazad visina fiziolokog mirovanja se :
108. Navedite pasivne elemente koji uestvuju u odravanju mandibule u
poloaju fiziolokog mirovanja.
109. Centralna relacija je
110. Da li centralni poloaj donje vilice zavisi od prisustva zuba?
111. Pri kontakt zuba u poloaju centralne relacije naziva se
112. Prvi kontakti zuba u poloaju centralne relacije lokalizovan je na nivou:
113. Centralna okluzija je
114. Navedite karakteristike prve klase okluzije po Angleu
115. Najei kontaktni odnos zuba kod III klase okluzije po Angleu je tipa:
116. Pod okluzijom podrazumeva se
117. Funkcijski optimalnu okluziju karakteriu:

118. Stabilnost centralnog poloaja donje vilice uslovljena je adekvatnom

funcijom mastikatornih miia.
119. Kada se kondili nalaze u poloaju centralne relacije zubi gornje i donje
vilice treba da ostvaruju
120. Poloaj centralne relacije i maksimalne interkuspacije podudaran je kod
veeg dela populacije.
121. Prvi kontakti u poloaju centralne relacije ostvaruju se
122. Kotano tkivo na kompresione sile sile reaguje ________________________,
dok na zatezne
sile reaguje _____________________________________.
123. Aksilalno optereenje zuba je jedan od glavnih atributa fizioloki
optimalne okluzije.
124. Kotano tkivo bolje podnosi sile kompresije od zateznih sila. Ova
tvrdnja je:
125. Osnovni postulati uzajamno tiene okluzije su
126. U poloaju maksimalne interkuspacije prednji zubi tite bone zube od
preteranih i nepovoljnih optereenja.
127. Pri laterotruziji donju vilicu mogu da vode:
128. Mediotruzijski kontakti pri lateralnim kretnjama su tetni.
129. Navedite neke od etiolokih faktora disfunkcija orofacijalnog sistema:
130. Koje vrste okluzalnih disharmonija se smatraju etiolokim faktorima
temporomandibularnih disfunkcija.
131. Mediotruzijski kontakti mogu inicirati nefizioloku fukciju miia.
132. Tokom bruksizma razvijaju se tetne sile ___________________________
smera.
133. Pri bruksistikim aktivnostima meuzubni kontakti ostvaruju se u
ekscentrinim poloajima donje vilice
134. ta su to bruksistike fasete?
135. Primarna okluzalna trauma je rezultat:

136. Navedite uzroke primarne okluzalne traume

137. Navedite osnovne znake primarne okluzalne traume:
138. Optimalan odnos kruna-koren pri analizi stanja potpornog aparata zuba
iznosi
139. Rendgenoloki pokazatelj primarne okluzalne trauma je
140. Mobilnost zuba jedan od simptoma primarne okluzalne trauma.
141. Navedite osnovni uzrok nastanka sekundarne okluzalne trauma.
142. Koja je osnovna razlika izmeu primarne i sekundarne okluzalne
traume:
143. Artikulatori su
144. Navedite osnovne delove artikulatora:
145. Okludatori se koriste samo u situacijama kada je:
146. Artikulatori srednjih vrednosti prihvataju registrat:
147. Artikulatori srednjih vrednosti najee se koriste u izradi:
148. Prema rasporedu zglobnih elemenata artikulatori se dele na:
149. Polupodesivi artikulatori se podeavaju upotrebom registrata
150. Pozicioni registrati ekscentrinih poloaja mandibule se koriste:
151. Incizalni sistem artikulatora se sastoji od:
152. Incizalni sistem artikulatora simulira ____________________________
voenje donje vilice.
153. Pantograf se koristi za
154. Obrazni luk slui za
155. Na koji nain treba preneti modele u artikulator da bi on verno
reprodukovao

arnirsku kretnju donje vilice:

156. Terminalna arnirska osovina je imaginarna horizontalna osovina oko
koje kondili
rotiraju pri otvaranju usta iz:
157. Definiite pojam centar rotacije kondila.
158. Centri rotacije kondila se mogu odrediti:
159. Prema Beyron-u centri rotacije kondila se nalaze
160. Pri postavljanju obraznog luka na lice prednja referentna taka slui
161. Koje take se najee koriste kao prednje referentne pri prenoenju
modela gornje vilice u artikulator obaraznim lukom?
162. Model donje vilice se unosi u artikulator pomou
163. Lucijina ploa koristi se
164. Metoda gotskog luka se koristi u odreivanju __________________________
donje vilice.
165. Koji registrati su potrebni za podeavanje polupodesivih artikulatora?
166. Nagib lateralne kondilne putanje na polupodesivim artikulatorima se
moe podesiti
registratima
167.

Protruzionim registratom se podeava:

168. ta je to incizalni ugao?

169. Analiza pokreta otvaranja usta obuhvata:
170. Devijacija donje vilice je
171. ta je to devijacija donje vilice?
172. Definite pojam defleksije donje vilice.
173. Devijacija donje vilice je jedan od prateih simptoma
174. Palpacija temporomandibularnog zgloba se vri pri pokretu:

175. Pri auskultaciji TM zglobova tup, glasan zvuk koji se registruje pri
maksimalno otvorenim ustima obino ukazuje na
176. Zvuni signal tipa krepitusa pri pokretima donje vilice nastaje kao
posledica:
177. Pri iznalaenju centralnog poloaja donje vilice pacijent treba da bude
smeten u
____________________________ poloaju.
178. Navedite aktivne metode iznalaenja centralnog poloaja donje vilice:
179. Lateralna komponenta klienja RKP-IKP je posledica
180. Vertikalna komponenta klienja RKP-IKP je izraenija u osoba sa veim
vertikalnim preklopom prednjih zuba
181. Okluzalni marker slue za
182. Navedite vrste okluzalnih markera:
183. Debljina okluzalnog markera pri analizi prirodne okluzije treba da bude
184. Broj okluzalnih kontakta u interkuspalnom poloaju donje vilice je
najmanji kod:
185. Prednji zubi u IKP donje vilice treba da ostvaruju:
186. Prema povrini okluzalni kontakti se dele na:
187. ta su to prevremeni odnosno deflektivni okluzalni kontakti?
188. Koji poloaj donje vilice se kao referentni koristi pri izradi stabilizacionih
splintova?
189. Kod kojih vrsta poremeaja se koristi stabilizacioni splint?
190. Stabilizacioni splint omoguava nesmetano voenje donjim prednjim
zubima pri protruziji i onjakom pri laterotruziji.
191. Podizanjem vertikalne dimenzije okluzije stabilizacionim splintom
smanjuje se miina aktivnost.
192. Referentni poloaj donje vilice pri izradi repozicionih splintova je:

193. Repozicioni splintovi se koriste u terapiji:

194. Kod pacijenata sa dislokacijom diskusa artikularisa kondili lee na:
195. Reciproni klik pri otvaranju i zatvaranju usta nastaje kao posledica:
196. U terapiji repozicionim splintom kao referentni poloaj se koristi poloaj
maksimalne protruzije.
197. Koji iznos protruzije se koristi kao referentni pri izradi repozicionog
splinta?
198. Repozicionim splintom diskus i kondil se dovode u optimalan odnos, a
tkivu bilaminarne zone omoguava reparacija.
199. Stabilizacioni splint se moe koristiti u terapijji intrakapsularnih
poremeaja diskusa artikularisa.
200. Terapija prednjom nagriznom ploom se ne sme sprovoditi u duem
vremenskom period. Zato?
201. Zadnja nagrizna ploa moe da dovede do ____________________________
prednjih zuba.
202. Distrakcioni
splintovi
se
koriste
kod
____________________________________ promena na zglobnim povrinama
TMZ.
203. Meki splintovi se koriste u terapji
204. ta je to zadnje zglobno voenje?
205. Definiite pojam prednjeg voenja donje vilice.
206. Da li morfologija bonih zuba zavisi od udaljenosti od TMZ.
207. Ako je nagib zglobnog voenja pri protruziji vei, kvrice bonih zuba
mogu da budu:
208. Poveanjem vertikalnog preklopa prednjih zuba:
209. Poveanjem horizontalnog preklopa prednjih zuba:
210. to je ugao izmeu okluzione ravni i nagiba sagitalne kondilne putanje
vei, kvrice bonih zuba mogu da budu vie:
211. to je okluzalna kriva ravnija kvrice bonih zuba mora da budu:

212. to je okluzalna kriva izrazitija kvrice bonih zuba mora da budu:

213. Kod potpunog gubitka zuba pokreti donje vilice definisani su iskljuivo
____________________________________ voenjem.
214. Navedite osnovne principe bilateralno uranoteene okluzije:
215. Princip bilateralno uranoteene okluzije se koristi u izradi
216. Pri izradi totalnih proteza kao referentni poloaj donje vilice koristi se:
217. Pri propulziji u nosioca totalnih proteza boni zubi treba da ostvaruju
kontakte.
218. U nosioca totalnih proteza pri lateralnim kretnjama zubi balansne
strane ne treba da ostvaruju kontakte.
219. Okluzlna ravan kod totalnih proteza ima ________________________ oblik.
220. Poloaj okluzalne ravni ne utie na stabilnost totalnih proteza.
221. Vea zakrivljenost sagitalne kompezacione krive pri izradi totalnih
proteza zahteva upotrebu vetakih zuba sa:
222. Interkuspalni poloaj donje vilice kontrolisan je
223. Broj i intezitet oklutalnih kontakta u IKP zavisi od upotrebljene
zagriajne sile pri registraciji.
224. Promena poloaja gornjeg dela tela ne utie na kontaktni odnos zuba u
interkuspalnom poloaju donje vilice.
225. Registraciju okluzalnih kontakta u interkuspalnom poloaju donje vilice
treba vriti pri __________________________________ gornjeg dela tela i glave.
226. Centralni poloaj donje vilice determinsan je
227. Poloaj centralne relacije se ne moe precizno registrovati u uslovima
veeg gubitka zuba.
228. ta podrazumeva koncept takastih kontakta ili tripodizacije.
229. ta podrazumeva koncept slobode u centru?
230. Koncept slobode u centru omoguava

231. Koncept slobode u centru podrazumeva formiranje ravne kontakne

povrine koja poinje
u centralnom poloaju donje vilice do
interkuspalnog poloaja.
232. Duina centralnih stopa pri formiranju okluzalnog konceptan slobode u
centru iznosi ________________________________.
233. Okluzalni kontakti kod koncepta slobode u centru ostvaruju se:
234. Okluzalni kontakti kod koncepta tripodizacije ostvaruju se:
235. Koncept tripodizacije je kontraindikovan u sluajevima:
236. Tri kontakta izmeu potporne kvrice i inkliniranih povrina fose
usmeravaju sile
237. Optimalan broj kontakta izmeu krica i fosa u interkuspalnom poloaju
donje vilice je:
238. Prema konceptu uzajamno tiene okluzije u poloaju maksimalne
interkuspacije:
239. Prema konceptu uzajamno tiene okluzije tokom ekscentinih kretnji:
240. Prema pravilu treina selektivno bruenje je opravdano ako se okluzalni
kontakti ostvaruju
241. Seletkivno bruenje daje dobre rezultate ako su prevremeni kontakti
locirani:
242. Tokom selektivnog bruenja preoblikuju se
243. Tokom selektivnog bruenja fose antagonista treba preoblikovati u vidu
244. Nakon uklanjanja prevremenih kontakta u poloaju centralne relacije
vertikalna dimenzija okluzije se:
245. Krajnji cilj selektivnog bruenja je uspostavljanje okluzalnih kontakta
tipa
246. Ako su prevremeni kontakti u poloaju centralne relacije lokalizovani na
vrhovima potpornih kvrica onda je korekcija okluzalnih odnosa mogua
247. Selektivnim bruenjem neophodno je ostvariti po jedan kontakt izmeu
svakog para bonih antagonista.
248. Najoptimalniji tip voenja donje vilice pri lateralnim kretnjama je

249. Tokom uranoteenja okluzije pri ekscentrinim kretnjama neophodno je

promeniti tip voenja donje vilice.
250. Okluzalno uranoteenje selektivnim bruenjem u uslovima voenja
onjakom zahteva uklanjanje _______________________________________ osim
kontakta izmeu _________________.
251. Okluzalno uranoteenje selektivnim bruenjem u uslovima grupnog
voenja pri lateralnim kretnjama zahteva uklanjanje kontakta na
________________________________ strani.
252. Okluzalnim uranoteenjem selektivnim bruenjem pri protruziji donje
vilice treba omoguiti nesmetano voenje