Gnatologija

Odgovori nisu namenjeni prostom ucenju napamet, vec služe za uporedivanje sa

testovima koje ste sami rešili, odnosno pitanjima za ciju tacnost niste sigurni.

Ja nisam autor odgovora i samim tim ne odgovaram za njihovu tacnost.

Ovde su rešenja prvih 150 pitanja ( tj. nema nekoliko koji su bili na dopisivanje, a s'
obzirom da je popunjavao neko sa vrlo ružnim rukopisom, nisam mogla sve da
dešifrujem). Nadam se ce biti od pomoci:

1.Osovine oko kojih mandibula rotira pri lateralnoj kretnji su:

Vertikalna i sagitalna osovina koje prolaze kroz centar kondila na radnoj strani

2. Polozaj fizioloskog mirovanja mandibule je položaj:

Koji se karakterise minimalnom elektricnom aktivnoscu elevatora mandibule i

slobodnim interokluzionim prostorom

3. Kada mandibula zauzme centralni polozaj kondili se nalaze:

U najvisem anteriornom polozaju u zglobnim jamama sa pravilno iterponiranim

diskusima

4. Ukoliko je nagib zglobnog vodenja veci kvržice na nadoknadama bocnih zuba

mogu da budu:

Više

5. Nagib prednjeg vodenja je:

Upravo proporcionalan velicini vertikalnog a obrnuto proporcionalan velicini

horizontalnog preklopa prednjih zuba

6. Smer laterotruzijskih i mediotruzijskih putanja kvržica bocnih zuba i velicina ugla

koji one formiraju pri lateralnim kretnjama mandibule zavise od:

a) udaljenosti bocnog zuba od centra rotacije, ( kondila na radnoj strani)

b) udaljenosti bocnog zuba od sagitalne medijalne ravni
c) velicine interkondilnog rastojanja
d) svih pomenutih fakrotra- ovo je tacno

7. Sledece kosine na kvržicama vestackih bocnih zuba se nazivaju balansne

inklinacije

Unutrašnje kosine vodecih kvržica gornjih zuba i spoljnje kosine potpornih kvržica
donjih zuba
8. Ostvarerenje bilateralnih kontakata bocnih zuba pri protruziji mandibule kod
nosilaca totalnih proteza sa velikim nagibom sagitalne kondilne putanje zahteva

upotrebu bocnih zuba sa višim kvržicama

povecanje radijusa sagitalne kompenzacione krive
smanjenje vertikalnog preklopa prednjih zuba

9. Fišerov ugao je:

Ugao izmedu sagitalne i lateralne kondilne putanje koji se ocitava na zadnjoj

vertikatnoj plocici pantografa

10. Vodenje ocnjakom oznacava:

Kontakt gornjeg i donjeg ocnjaka na radnoj strani pri laterotruziji mandibule uz

disokluziju svih ostalih zuba

11. Cemu sluzi registrat protruzionog položaja mandibule?

Za podesavanje nagiba zglobnih i incizalnih vodjica u polupodesivim artikulatorima

12. Pri postavljanju obraznog luka na lice prednja referentna tacka sluzi:

Za podupiranje i osiguranje položaja obraznog luka na licu .

13. Da bi se okluzalne sile usmerile duz osovine zuba pozeljno je da potporne kvrlice
u završnom okluzionom polozaju mandibule ostrvaruju kontakte sa:

Unutrasnjim kosinama potpomih kvržica antagonista

14. Angle klasa II/2 se karakterise:

Velikim preklopom i malim horizontalnim preklopom prednjih zuba

15. Koji registrati su potrebni za montiranje modela vilica u polupodesivi artikulator i

podesavanje njegovih vodecih elemenata?

16. Gornji snop lateralnog pterigoidnog misica se aktivira:

Pri zatvaranju usta

17. Pri kretnji mandibule u lateralni položaj rotacija kondila se odvija oko:

Vertikalne i sagitalne ose koje prolaze kroz kondil na radnoj strani

18. Podrucja laterotruzijskih kontakata pri vodjenju mandibule zubima 23,24,25

nalaze se na:

Lingvalnim fosama zuba 23 i na unutrašnjim padinama vodecih kvrzica zuba 24, 25;
Incizalnoj ivici zuba 33 i spoljnim padinama potpomih kvržica zuba 34,35
19. U položaju fizioloskog mirovanja mandibule gornji i donji zubi:

Ne ostvaruju kontakte

20. Kod osoba sa Angle klasom III i obrnutim preklopom bocnih zuba bukomezijalna
kvržica zuba 26 u IKP ostvaruje kontakte sa:

Susednim marginalnim grebenirna zuba 36 i 37

21. Deflektivni kontakti na putu RKP-IKP se najcešce nalaze na:

Distalnim padinama potpornih kvržica i grebena donjih bocnih zuba

Mezijalnim padinama potpornih kvržica i grebena gornjih bocnih zuba

22. Stabilizacioni ( Micigen ) splint obezbedjuje:

Maksimalni broj kontakata izmedju potpornih kvrzica donjih zuba i splinta u

centralnom polozaju mandibule;
Disokluziju svih zuba sem ocnjaka na radnoj strani

23. Navedi metode pasivnog iznalazenja centralnog polozaja mandibule( vodenja

mandibule u centralni poloiaj ):

1. push back 2. bimanuelna manipulacija 3. mehanografska

24. Okluzalni markeri sluze za:

Indentifikaciju okluzalnih kontakata i okluzalnih smetnji

25. Postojeci IKP mandibule se ne moze prihvatiti kao referentani u toku okluzalne
terapije:

Ukoliko su polozaj i oblik okluzione ravni poremeceni gubitkom zuba i naknadnim

migracijama zuba

26. Kod osoba sa prirodnom denticijom u propulzionom položaju mandibule :

Kontaktiraju samo incizalne ivice prednjih zuba

27. Sledece kosine na kvržicama prirodnih bocnih zuba se nazivaju “mediotruzijske

inklinacije”
Unutrasnje kosine potpornih kvrzica gornjih i donjih zuba .

28. Ukoliko je nagib zglobnog vodenja manji kvržice na nadoknadama bocnih zuba
treba da budu:

Nize

29. Vodenje grupom zuba pri laterotruziji mandibule (grupna funkcija):

Klizne konakte gornjih i donjih ocnjaka i premolara na radnoj strani uz disokluziju
svih zuba na neradnoj strani

30. Navedi greske u okluziji koje nastaju kao posledica rada u sarnirskim
instrumentima (okludatorima):

a)prevremeni kontakti u IKP b) okluzalne smetnje na radnoj strani c) okluzalne

smetnje na neradnoj strain

31. Kontakti izmedju gornjih i donjih zuba u polozaju maksimalne interkuspacije

treba da budu:

Tackasti, mnogobrojni i smesteni u centralnim delovima griznih povrsina

32. Nagib prednjeg vodenja ( incizalna putanja) zavisi od:

Iznosa vertikalnog i horizontalnog preklopa prednjih zuba

33. Mišici koji podizu mandibulu ( zatvaraju usta) su:

M. TemporaIis, M maseter, M prerigoideus internus.

34. Ucrtaj kontakte potpornih kvržica donjih bocnih zuba sa antagonistima po tipu
“kvržica - marginalni greben,,:

35.Terminalna sarnirska osovina je:

Nepomicna horizontaina osovina koja prolazi kroz centre kondila, oko koje kondili
rotiraju kada se mandibuia nalazi u polozaju centralne relacije

36. Registrovanje odnosa gornje vilice prema centrima rotacije mandibule uz pomoc
obraznog luka podrazumeva:

a) u odnosu na projekcije centara rotacije i odabranu trecu referentnu tacku na licu.

b) vezivanje okluzalne viljuske za obrazni luk,
c) iznalazenje projekcija terminalne sarnirske osovine na licu pacijenta
d) postavljanje okluzalne viljuske na gornji zubni niz i dobijanje impresija okluzalnih
površina i incizalnih ivica gornjih zuba u nekom plasticnom materijalu.
e)sve pomenute procedure – tacan odgovor

37. Razlika u radijusu sarnirske kretnje artikulatora i sarnirske kretnje donje vilice
nastaje zbog:

a)gresaka u iznalaženju centara rotacije mandibule

b)prenosenja modela u artikulator bez obraznog luka
c)gresaka pri registrovanju centralnog polozaja mandibule
d)svi odgovori su tacni- tacan odgovor

38. Vodeci elementi polupodesivih artikulatora se podešavaju:

Uz pomoc registrata protruzije i laterotruzije

39. Nagib lateralne kondilne putanje na polupodesivim artikulatorima se moze

podesiti:

Prema srednjim vrednostima poznatim iz literature

40. Nagib lateralne kondilne putanje se izražava uglom:

Koji ona zaklapa sa sagitalnom ravni koja prolazi kroz pocetni polozaj kondila
neradne strane

41. Pri pokretu otvaranja i zatvaranja usta cista rotacija mandibule je moguca:

Sve dok du kondili fiksirani u najvisem anteriornom položaju u zglobnim jamama

42.Grupa misicnih vlakana inervisana od jednog motornog nervnog vlakna naziva se:

Motorna jedinica

43. Vodeci elementi visoko podesivih artikulatora se podešavaju uz pomoc:

Dinamickih (pantografskih) registrata vilicnih kretnji donje vilice

44. Navedi nazive jedara petog moždanog živca:

n. masticatoria, n. accesrius, n. tractus spinatus, n. sensorius superior

45. Mehanizmi koji održavaju mandibulu u položaju fizioloskog mirovanja su:

46. Receptori koji su snabdeveni i aferentnim (senzitivnim ) i eferentnim (motornim)

nervnim završecima se nalaze u :

Misicima i nazivaju se mišicna vretena

47. Kolateralni diskalni ligamenti omogucavaju samo:

Rotacione pokrete kondila i diskusa artikularisa .

48. Sinapticka veza izmedu zavrsetka motornog nerva i postsinapticke membrane

misicnog vlakna naziva se:

Motorna ploca

49. Kinematski obrazni luk se fiksira na DONJU vilicu i služi za:

a) odredjivanje projekcije terminalne šarnirske osovine

b) registraciju granicnih kretnji
50. Da bi artikulator verno reprodukovao šarnirsku kretnju donje vilice potrebno je:

51. Goldzijeva telašca su receptori smesteni u TETIVAMA, koji reaguju na:

Kontrakciju misica

52. Pri okluzalnoj terapiji na prirodnom zubiku, veci Benetov ugao omogucuje izradu
nadoknada sa:

Visim kvržicama na neradnoj strani

53. Ovo je Gotski luk

a)max laterotruzijska kretnja ulevo

b)max laterotruzijska kretnja udesno
c)protruzija

54. Sledece kosine na kvržicama bocnih zuba se nazivaju "laterotruzijske inklinacije":

Unutrašnje kosine vodecih kvržica gornjih zuba i spoljnje kosine potpomih kvrzica
donjih zuba

55. Strelice na okluzainoj površini gornjeg bocnog zuba oznacavaju puteve potpornih
kvržica donjeg bocnog zuba pri odredenim kretnjama donje viIice (navedi nazive tih
putanja):

a) mediotruzija b) protruzija c) laterotruzijski put

56. Prema funkciji u okIuziji kvrzice bocnih zuba se dele na:

Potporne : palatinalne gornjih zuba bukalne donjih zuba;

Vodece: bukalne gornjih zuba lingvalne donjih zuba

57. Osnovna obelžja fizioloski optimalne okluzije su:

58. Kod osoba sa prirodnom denticijom u retrudovanom kontaktnom polozaju

mandibule:

Ostvaruju se kontakti izmedju distalnih inklinacija kvržica i grebena donjih i

mezijaInih inklinacija fosa I grebena gornjih zadnjih molara

59. Cista rotacija mandibule oko terminalne sarnirske osovine se odvija:

a) pri otvaranju i zatvaranju usta sve dok se kondili nalaze u najvisem anteriomom
položaju u zglobnim jamama
b) pri otvaranju usta do iznosa od 20-25 mm mereno na nivou sekutica ako je
mandibula u položaju centralne relacije
c) pri otvaranju usta iz centralne relacije ako je orofacijalna muskulatura zdrava i
nervna regulacija ispravna
d) svi odgovori su tacni - ovo je tacan odgovor
60. Pri okluzalnoj terapiji na prirodnom zubiku, manji Benetov ugao zahteva izradu
nadoknada sa:

Nižim kvržicama na neradnoj strani

61. Gotski luk (strelasti ugao) je dinamicki registrat:

Granicnih kretnji donje vilice u horizontalnoj ravni

62. Interkondilna osovina artikulatora osovinskog tipa sluzi za:

Predstavlja mehanicki ekvivalent terminalne sarnirske osovine

63. Pri kretnji mandibule u lateralni položaj laterotruzijski kontakti se ostvaruju

izmedu:

Spoljašnjih aspekata donjih bukalnih i gornjih lingvalnih kvržica

64. Ovo je dijagram granicnih kretnji mandibule

65. Nabroj osnovne funkcije diskusa artikularisa:

66. Nagib zglobnog vodenja zavisi od:

Morfoloskih karakteristika zglobne jame i funkcije misica

67. Temporomandibularni ligament ogranicava:

a) otvaranje usta cistom rotacijom

b) retruziju kondiia u zadnje partije zglobne jame
c) pomak kondiia na radnoj strani pri larerotruziji mandibule
d) svi odgovori su tacni – ovo je tacan odgovor

68. Nabroj osnovne specificnosti zglobne veze mandibule sa kranijumom:

69. Bilaminarna zona je naziv za:

Posteriornu vezu kojom se diskus artikularis vezuje za zglobnu jamu i kondil

mandibule

70. Ugao izmedu sagitalne i lateralne kondilne putanje na vertikalnoj plocici

pantografa se zove

Fiserov ugao

71. Sto je ugao izmedju sagitalne kondilne putanje i okluzione ravni veci kvržice na
nadoknadama bocnih zuba mogu da budu:
Vise a njihove inklinacije strmije

72. Model uzajamno šticene okluzije ne treba koristiri u izradi:

Totalnih proteza u jednoj ili u obe viiice

73. "Pravilo trecina " se koristi za procenu ……………odnosa bocnih zuba u

završnom okluzionom položaju mandibule i efikasnosti:

Selektivnog brusenja

74. Mišici koji spustaju mandibulu ( otvaraju usta) su:

M pterigoideus externus, nadhioidni mišici

75. Podešavanje zglobnog vodjenja kod polupodesivih artikulatora se vrsi pomocu:

Statickih registrata odredenih protruzionih (laterotruzionih) polozaja donje vilice

76. Dinamicki registrat granicnih kretnji donje vilice u horizontalrioj ravnj naziva se:(
zaokruzite tacne odgovore )

Strelasti ugao
Gotski luk

77. Pri iznalazenju centralnog položaja donje vilice pacijent treba da bude smesten u:

Lezeci ( polulezeci) polozaj sa glavom nagnutom unazad

78. Mandibula se zadrzava u polofaju fizioloskog mirovanja zahvaljujuci:

a) elasticnosti misicnih vlakana

b) uticaju sile zemljine teze
c) razlici u pritiscima unutar i izvan oralnog kaviteta
d) miotatickom refleksu zatvaranja usta
e) svi odgovori su tacni – ovo je tacan odgovor

79. Goldzijevi tetivni organi su snabdeveni i senzitivnim i motornim nervnim

zavrsecima

Ne

80.Goldžijevi tetivni organi su receptori smešteni u TETIVAMA koji reaguju na:

Kontrakciju misica

81. Pomocno motorno jedro V mozdanog zivca je smesteno u:

Mezencefalonu
82. Kod osoba sa fizioloskom okluzijom mediotruzijski kontakti se ostvaruju na:

Unutrašnjim inklinacijama gornjih lingvalnih i donjih bukaInih kvržica

83. Zglobni i incizalni sistem artikulatora srednjih vrednosti :

Su podeseni prema srednjim vrednostima zglobnog i incizalnog vodjenja

84.Incizalni kocic i incizalni tanjiric artikulatora predstavljaju mehanicku zamenu za

Prednje vodjenje

85.Interkondilna osovina artikulatora predstavlja zamenu za

termin. šarnirsku osovinu

86. Da bi artikulator verno reprodukovao šarnirsku kretnju donje vilice:

model gomje vilice treba da bude prenesen u artikulator uz pomoc obraznog luka
model donje vilice treba da bude prenesen uz pomoc registrata centralne relacije

87. Transfer obrazni luk je naprava koja sluzi za: ( zaokruzi tacne odgovore)

Registrovanje odnosa gornje vilice prema centrima rotacije mandibule

za prenosenje modela gornje vilice u artikulator

88. Sagitalna kondilna putanja je naziv za put koji

89. Lateralna kondlna putanja je naziv za put koji:

90. Ink1inacija lateralne kondilne putanje u odnosu na sagitalnu ravan se oznacava se

kao:

Benetov ugao

91.orijentaciona okluziona ravan koja se koristi u toku okluzalne terapije je:

Imaginarna ravna površina koja dodiruje incizalne ivice donjih centralnih inciziva i
distobukalne kvržice donjih drugih molara

92. Kinematski obrazni luk sIuži za:

Precizno iznalazenje proekciia terminalne šarnirske osovine na koži lica

93. PribIizne projekcije centara rotacije kondila se nalaze:

13 - 15 mm ispred tragusa na liniji koja spaja tragus sa uglom oka

94. Granicna protruzija mandibule se koristi:

Nema praktican znacaj u gnatologiji

95. Koje registrate treba uneti u artikulator srednjih vrednosti da bi simulirao

sarnirsku kretnju donje vilice: ( zaokruzite tacne odgovore )

registrat cenrralne relacije ,

registrat prostornog odnosa gonje vilice prema centrirna rotacije kondila

96. Artikulatori arkon tipa su instrumenti:

Kod kojih se zglobne kugle nalaze u sklopu gonje grane, a zglobne vodjice u sklopu
donje grane artikulatora

97. Kod osoba sa totalnim protezama u propulzionom položaju mandibule treba da

postoji kontakt :

Izmedju incizalnih ivica prednjih zuba i izmedu bocnih antagonista sa obe strane

98. Spustanje mandibule pri propulziji je utoliko vece:

Ukoliko su veci nagibi sagitalne kondilne putanje i incizalne putanje

99. Ovo je sagitalni presek TM ZGLOBA Obeleži nazive anatomskih struktura:

fossa,discus,eminentia,lig. ,proc. Condylaris

100. Sagitalna kondilna putanja je:

Simetricna translaciono-rotaciona kretnja oba kondila usrnerena napred i dole pri

propulziji donje vilice i otvaranju usta

101. Lateralnom kondilnom putanjom se naziva:

Putanja kondila neradne strane pri lateralnoj kretnji rnandibule

102. Akt gutanja se sastoji iz:

Tri faze, a to su: oralna, faringealna, ezofaringealna

103. Pokreti gornje grane artikulatora sirnuliraju pokrete rnandibule:

Tacno

104. Vertikalni preklop prednjih zuba je:

Vertikalni razmak izmedju incizalnih ivica gomjih i incizalnih ivica donjih prednjih
zuba u intrekuspalnom polozaju mandibule.
105. Horizontalni preklop prednjih zuba je:

Horizontalni razmak izmedu incizalnih ivica gomjih prednjih zuba i labijalnih

povrsina donjih zuba u IKP mandibule.

106. Pri laterotruziji mandibule orbitirajuci kondil ( kondil neradne strane) se krece:

Napred, dole i medijalno

107. Obelezi osnovne elemente okluzalne morfologije bocnog zuba:

108.Pozicioni registrati ekcentricnih položaja mandibule se koriste za:

Podesavanje zglobnog i incizalnog vodenja kod polupodesivih artikulatora

109.Prema funkcionalnim mogucnostima artikulatori se dela na:

Okludatori, art. srednjih vrednosti, podesivi art.

110. Nagib lateralne kondilne putanje na polupodesivom artikulatoru Arcon tipa

podešava se naginjanjem:

Medijalnog zida kucista medijalno

111. Zglobni sistem artikulatora se sastoji od:

Zglobnog kucišta, kugle, interkondilne osovine

112. IncizaIni sistem artikulatora se sastoji od :

Incizalnog kocica, tanjirica

113. Inicijalni ( imedijatni) pomak mandibule u stranu je :

Bodili pomak mandibule na pocetku lateralne kretnje

114. Inicijalni ( imedijatni) pornak mandibule u stranu zavisi od :

a) starosti osobe
b) položaja medijalnog zida fose artikularis u odnosu na kondil mandibule
c) elasticnosti temporomandibulamog lihgamenta
d)stanja okluzije
e) svi odgovori su tacni – ovo je tacan odgovor

115. Koji model okluzije se najcesce srece kod prirodnog zubika:

Okluzija vodjena ocnjakom.

116. Vertikalne determinante okluzalne morfologije determinišu visinu kvržica i
dubinu fosa pri rekonstruktivnim intervencijama. Koje od nabrojanih determinanti
zahtevaju nize kvržice:

Mali Benetov ugao

Plitka Speeova krivulja

117. U interkuspalnom položaju mandibule bukomezijalna kvržica zuba 26 se nalazi

(preklapa donji zubni niz) izmedju bukalne kvržice zuba 35 i bukomezijalne kvržice
zuba 36. Prema Angle-ovoj klasifikaciji radi se o okIuziji:

Angle klasa II

118. Prema Angle-ovoj klasifikaciji klasa II odeljenje 2 se karakteriše:

dubokim vertikalnim preklopom prednjih zuba

retruzijom gornjih prednjih zuba

119..Kod osoba sa I skeletnom klasom u interkuspaInom položaju mandibule

meziolingvalna kvržica zuba 16 kontaktira sa :
Centrainom fosom zuba 46

120. Klizenje u centar je:

Put potpornih kvržica donjih zuba izmedju retrudovanog kontaktnog polozaja i

interkuspalnog polozaja

121. Slobodni interokluzalni prostor je naziv za razmak izmedju gornjeg i donjeg niza
zuba:

U polozaju fizioloskog mirovanja

122. Pri pokretu mandibule ulevo, mediotruzijske smetnje se mogu naci:

Desnoj strani zubnih nizova

123. Put kondila na radnoj strani pri lateralnoj kretnji rnandibule odvija se unutar
konusa cija:

visina iznosi 3mm, a strane mu zaklapaju ugao od 60

124. U uslovima fizioloske okluzije put habitualnog zatvaranja usta se završava:

U interkuspalnom položaju

125.Pri otvaranju usta cistom rotacijorn kondila osa rotacije prolazi:

Kroz centar oba kondila

126. Fizioloski optimalan i ortopedski stabilan polozaj kondila u završnom
okluzionorn polozaju mandibule podrazumeva da:

a) kondili zauzimaju najvisi polozaj u zglobnim jamama

b) kondili zauzimaju najvisi anteriorni polozaj u zglobnim jamama
c) da su artikularni diskusi pravilno interponirani izmedu zglobnih površina
d)svi odgovori su tacni – ovo je tacan odgovor

127. Zvacni ciklus oznacava:

Put koji mandibula prede od napustanja interkuspalnog polozaja do ponovnog

vracanja u taj polozaj, odnosno do priblizavanja tom polozaju

128. Koncept uzajamno sticene okluzije podrazumeva da:

a) sile vertikalnog smera koje se razvijaju u interkuspalnom polozaju mandibule

prihvataju bocni zubi
b) sile horizontalnog smera koje se razvijaju pri ekscentricnim kretnjama mandibule
prihvataju uglavnom prednji zubi
c) da bocni zubi na neradnoj straini ne ostvaruju kontakte pri laterotruziji mandibule
d) da boeni zubi ne ostvaruu kontakte pri propulziji mandibule
e) svi odgovori su tacni – ovo je tacan odgovor

129. Izgovor glasova P,B i M se koristi pri odredjivanju:

Vertikalne dimenzije mirovanja

130. U uslovima fizioloske okluzije u interkuspalnom polozaju mandibule okluzalne

sile treba da prihvate:

Bocni zubi na levoj i desnoj strani zubnih nizova

131. Okluzalna trauma ( traumatska okluzija) je rezultat:

Delovanje ekscesivnih okluzalnih sila na prednje zube ili grupu zuba u uslovima
zdravog parodoncijuma
Delovanje fizloloskih sila na pojedine zube ili grupu zuba u uslovima obolelog
parodoncijuma

132. Radijus sarnirske (rotacione) kretnje mandibule se poklapa:

Sa radijusom sarnirske(rotacione) kretnje okludatora, ako se model gornje vilice

prenese pomocu kinematskog obraznog luka

133. U položaju fizioloskog mirovanja mandibule:

Gornji i donji zubi ne ostvaruju kontakte

134. Pri iznalazenju centralnog polozaja mandibule neophodno je:

Iskljuciti kontakte antagonista

135. Razlika izmedu interkuspalnog i centralnog položaja mandibule merena na nivou

zubnih nizova u sagitalnoj ravni iznosi prosecno:

Od 0,5 – 1,0 mm

136. Pri kretnjama mandibule u lateralni položaj i nazad u interkuspalni položaj klizni
kontakti zuba se ostvaruju na:

Unutrašnjim kosinama vodecih kvržica gornjih zuba na radnoj stranj

Spoljnjim kosinama potpornih kvržica donjih zuba na radnoj strani

137. Navedi osnovne ciljeve okluzalne terapije:

138. Stabilizacioni okluzalni splint ( Micigen splint) obezbeuuje:

a) ortopedski srabilan poloiaj kondila u zglobnim jamama

b) stabilne kontakte porpomih kvržica donjih zuba sa okluzalnom povrsinom splinta u
CR mandibule
c) vodenje ocnjakom uz disokluziju svih ostalih zuba
d) svi odgovori su tacni – ovo je tacan odgovor

139. Pri izradi stabllizacionog okluzalnog splinta neophodno je obezbediti:

Vodenje ocnjakom na radnoj strani uz disokluziju svih ostalih zuba

140. Nagib sagitalne kondilne putanje i nagib incizalne putanje u odnosu na

referentnu horizontalnu ravan, iznose po 45°. Da bi pri protruziji mandibule doslo do
diskluzije bocnih zuba nagibi njihovih protruzionih inklinacija treba da:

Budu manji od 45°

141. Ugao izmedu laterotruzijskih i mediotruzijskjih putanja potpornih kvržica pri

kretnjama mandibule je veci ukoliko je:

Bocni zub udaljeniji od kondila na radnoj strani

Veci iznos lateralnog pomaka mandibule pri laterotruziji

142. Spustanje mandibule pri protruziji upravo je proporcionalno velicini:

Nagiba sagitalne kondilne putanje

Nagiba incizalne putanje

143. Ugao izmedju laterotruzijskih i mediotruzijskih putanja potpornih kvržica pri

lateralnim kretnjama mandibule i njihov smer determinišu sledece elemente okluzalne
morfologije pri rekonstrukciji okluzije:
Smer pruzanja grebenova i brazda (fisura) na okluzalnim povrsinama bocnih zuba na
radnoj strani
Širinu fosa na okluzalnim povrsinama bocnih zuba na radnoj strani

144. Interkuspalni položaj mandibule se koristi kao referentni polozaj pri

rekonstrukciji okluzije:

Kada je jasno definisan stabilnim centralnim kontaktima antagonista

145. Centralni polozaj mandibule se koristi kao referentni položaj pri rekonstrukciji
okluzije:

Kod bezubih paeijenata

kod pacijenata sa nestabilnim interkuspalnim polozajem mandibule

146. Koncept tackastih kontakata (tripodizacija) podrazumeva da vrh potporne kvžice

u završnom okluzalnom polozaju mandibule ostvaruje:

Tri kontakta sa zidovima fose antagonistickog zuba

147. Kada se kondili nalaze u najvišem anteriornom položaju u zglobnim jamama,

zubi gornje i donje vilice ostvaruju maksimalan broj centralnih kontakata:

Kod 10 - 30 % osoba sa prirodnom okluzijom

148. Koncept dugackog centra ili slobode u centru podrazurneva da vrh potporne
kvržice u završnorn okluzalnom polozaju mandibule ostvaruje:

Jedan kontakt sa ravnom povrsinom u centru fose ili na marginalnom grebenu

antagonistickog zuba

149. Kod osoba sa I skeletnom klasom, normalan bukolingvalni odnos bocnih zuba u
IKP mandibule podrazumeva da:

Potporne kvržice ostvaruju kontakte sa centralnirn fosarna i rnarginalnim grebenima

antagonista
Vodece kvržice preklapaju potporne kvržice

150. Analizom okluzije utvrdene su laterotruzijske smetnje na zubu 26 i

mediotruzijska smetnja na zubu 15 pri kretnji mandibule uIevo. Selektivnim
brusenjem treba redukovati ( preoblikovati):
a) unutrašnje inklinacije bukalnih kvržica zuba 26
b) unutrašnje inklinacije lingvalnih kvržica zuba 26
c) spoljne inklinacije bukalnih kvržica zuba 36
d) unutrasnje inklinacije lingvalnih kvrzica zuba 15
e) spoljne inklinacije bukalnih kvrzica zuba 45
f) unutrasnje inklinacje bukalnih kvrzica zuba 45

Zaokružite tacne kombinacije:

Tacne kombinacije su:
Ai C
DiF

151.Muskulus temporalis je

152. Diskus artikularis je ovalna fibrokartilaginozna plocica bikonkavnog oblika na

kojojrazlikujemo :

153.Nabroj ligamente temporomandibularnog zgloba:

154. Potporni sistem zuba se naziva.................. i njega cine :

155.Odnos prednjih zuba u interkuspalnom položaju se

karakteriše ................................. i zavisi od ..............................vilice.

156.Orjentaciona okluziona ravan je:

157.Mehanoreceptori koji su smešteni oko korenova prirodnih zuba nazivaju

se..............................i reaguju na :

158.Anatomske determinante vilicnih kretnji se mogu podeliti na:

159.Lateralna kondilna putanja je:

160. Vodenje ocnjakom se primenjuje u rekonstrukciji okluzije kod:

161.Put mandibule iz RKP u IKP naziva se ..........................koji ima sledece

komponente:

162.Interkuspalni položaj mandibule se karakteriše:

163.Navedi karakteristike kontaktnog odnosa u interkuspalnom položaju kod osoba sa

Angle klasom I

164.Navedi koje okluzalne disharmonije mogu da dovedu do disfunkcija

orofacijalnog sistema

165. Okluzalna trauma nastaje kao posledica neusladenosti sledecih faktora:

166.Nefiziološki kontaktni odnos zuba pri ekcentricnim kretnjama mandibule je

najcešce posledica :

167. Prednosti arkon koncepta artikulatora u odnosu na non arkon koncept:

168.Greške koje nastaju pri prenošenju modela gornje vilice u artikulator su najcešce
posledica:

169. Greške u okluziji gotovih nadoknada koje su posledica pogrešne procedure

montiranja donjeg modela u artikulator su najcešce zbog:
170. Navedi najcešce razloge zbog kojih su registrati centralnog položaja mandibule
netacni:

171Staticki rgistrat protruzije se korsti za:

172. Vrednost Benetovog ugla se može podesiti na osnovu:

173.Za simulaciju vilicnih kretnji u visokopodesivima artikulatorima neophodno je:

174. Pantograf je naprava koja služi za:

175.Kinematski obrazni luk se fiksira za :

176.Izbor artikulatora u svakodnevnoj praksi zavisi od :

177.Klinicka analiza orofacijalnog kompleksa obuhvata sledece procedure:

178.klinicki pregled temporomandibularnih zglobova obuhvata sledece procedure:

179.Pod defleksijom se podrazumeva

180. Pod devijacijom se podrazumeva

181. Položaja zuba u zubnim nizovima može biti poremecen i on je najcešce

posledica:

182.Vertiklana dimenzija okluzije predstavlja rastojanje izmedu:

183.Navedi metode za iznalaženje položaja fiziološkog mirovanja

184. Velicina slobodnog interokluzionog prostora se menja u zavisnosti od:

185.Centralni položaj mandibule je

186.Navedi metode za iznalaženje centralnog položaja mandibule

187.Kvalitet okluzalnog markera zavisi od:

188. Kriterijumi za prihvatanje postojeci interkusapalni položaj mandibule s:

189.Vodenje krupom zuba na radnoj strani podrazumeva:

190.Navedi prednosti analize okluzije na modelima u artikulatoru

191.Navedi oblike ireverzibilne okluzalne terapije:

192.Repozicioni splintovi se koristekod pacijenata sa:

193. Navedi faktore koji determinišu vertikalnu komponentu okluzalne morfologije

194.Iznos lateralnog pomaka mandibule pri lateralnim kretnjama mandibule zavisi od:

195.Navedi faktore koji determinišu horizontalnu komponentu okluzalne morfologije

196.Ukoliko je interkondilno rastojanje vece ugao izmedu laterotruzijskih i

mediotruzijskih putanja potpornih kvržica se

197.Pri bilateralno uravnoteženoj okluziji kontakri postoje izmedu:

198.Korišcenje centralnog položaja mandibule kao referentnog položaja pri

rekonstruktivnim intervencijama na prirodnim zubicima se preporucuje kod osoba :

199.Koncept taškastih kontakata ( tripodizacija) podrazumeva ostvarenje:

200. Navedi faktore koji uticu na izbor referentnog ( terapeutskog) položaja

mandibule pri izradi fiksnih i modilnih nadoknada:
_________________