FIKSNA PROTETIKA

 Indikacije i kontraindikacije za izradu fiksnih nadoknada

Indikacije Kontraindikacije:
 Nepravilan oblik, polozaj i boja zuba  Nedovrsen rast vilice (ne smemo da stavimo
 Istrosenost krune zuba (abrazija, erozija, losa most dok vilica ne poraste dovoljno)
mineralizacija)  Nedovrsen rast korena zuba
 Krezubost  Preosetljivost
 Infra i supra okluzija  Opsta/lokalna oboljenja
 Nepoviljan MVO  Nehigijena
 Nemogucnost konzervativog zbrinjavanja  CMD (ponekad može da bude uzrok i
 Namenske nadoknade okluzija, ali najčešće je psihički uzrok)

(Nepravilan oblik možemo da rešimo ispunima a nepravilan položaj ortodontski. U protetici se uvek skida
poprilično od zuba. Fasetom menjamo oblik, boju i položaj zuba. Zubi u teskobi se protetski ispravljaju tako što se
postojeće trouglaste krune sužavaju (u ortopediji se širi zubni luk) i zubi će početi da liče na tarabe zub se ne
može proširiti ali se sa vestibularne strane može podebljati. Kod abrazije možemo napraviti abradiran most ili
vratiti prvobitnu visinu zagrižaja ali to se ne može uraditi sa jedne strane već mora makar jedna vilica a tu je
problem da nekom kome fale dva zuba moramo da radimo vilicu ili obe vilice. Kod loše mineralizacije treba
obratiti pažnju u kom delu zuba je loša mineralizacija- kod amelogenesis imperfekte je gledj defektna i ne
možemo da primenimo adhezivne nadoknade koje se vezuju za gledj- FASETE. Kod infraokluzije ako je zub
dovoljno veliki da postavimo nadoknadu nema problema, ali ako je zub mali a vitalan ne možemo postaviti krunu
a da ona ne spadne- može da se umrtvi ili ortodontski izvuče da bi je postavili. Zub u supraokluziji ne možemo da
skratimo za 4mm a da ne otvorimo pulpu- mora da se umrtvi a bočne zube umrtviti je jako teško; zub dok
isplivava ide i greben i moramo da radimo gingivektomiju ili skinemo kost a možda čak i izvadimo zub.
Nemogućnost konzervativnog zbrinjavanja- kod velikih ispuna zub često bude ispod ili može da se dezartikuliše
pa isplivava antagonista i krivi se- onda se protetika teže radii možda mora selektivno da se brusi antagonista.)

 Anamneza: (izuzetno je bitna za kasnije bavljenje protetikom)

 Klinicki pregled
- Zdravlje zuba: karijes, postojeci ispuni i nadoknade (konstatujemo stanje u usnoj duplji)
- Zdravlje parodoncijuma: stanje gingive, dubina parodontalih dzepova, indeks labavljenja zuba
(snižen zagrižaj usled gubitka bočnih zuba- nema uzajamno štićene okluzije- i donji prednji zubi su udarali u
gornje pri svakom zagrižaju i dobili smo lepezastu protruziju gornjih zuba vremenom, izbačeni su. Nazad ih ne
možemo vratiti i to moramo reći pacijentu. Kod laterotruzije bi trebalo biti vodjenje očnjakom ili grupom zuba a
kod krunice sa prevremenim kontaktom ćemo dovesti do traumatske okluzije i zub će da se klati, boli. Ako su
zubi jednako abradirani kao lik u ogledalu znamo da je bilo vodjenje tim zubom)
 Radiografija zuba
- Periapikalne lezije - Kostani dzepovi
- Endodontsko lecenje - Duzina i raspored korenova
- Zaostali korenovi - Stanje periodontalne membrane
(sve ovo vodi u preprotetsku pripremu; pomoćno je dijag. sredstvo ali ne kretati ni u jedan veći fiksni rad bez
ortopana- on ne daje podatke o okluzalnoj ravni, ne daje informaciju da li su zubi isplivali, ne znamo da li su
očuvani MVO, ni visinu zagrižaja… možemo videti korenove ali ne da li su adekvatni. Bolje je imati model pa tek
na osnovu njega konsultovati snimak)

 Modeli za studije
- Referntni model
- Analiza okluzije i polozaja
- Izrada individualnih kasika
- Izrada splintova
- Wax-up modelovanje (dijagnostičko navoštavanje)

Page 1
  Preprotetska Priprema: (ako postoji protetska indikacija onda se sve ostalo stavlja u
službu protetike)
 Hirurska:
o Ekstrakcija zuba ( hemisekcija- uklanjanje jednog korena kod višekorenih zuba da bi mogli da
sačuvamo zub u vilici); uklanjanje cista; uklanjanje periapikalnih procesa; oblikovanje
alveolarnog grebena; oblikovanje mekih tkiva (ugradnja implantata)
 Parodontoloska:
o Konzervativna: uklanjanje mekih i tvrdih naslaga, sanacija parodontalnih oboljenja
o Hirurska: eliminacija parodontalnih dzepova, produzenje klinicke krune (gingivektomija),
augmentacija grebenova
(pre nego što pacijent dodje na fiksnu potrebno je sanirati sve u ustima, jer bi imali problema sa upalom)
 Endodontska, konzervativna:
o Sanacija karijesa o Endodontsko lecenje
o Zamena ispuna o Revizija kanala
 Ortodontska
o Indikacije polozaja zuba
o Dovodjenje zuba u optimalan polozaj - zub u infrapoziciji možemo izvući, kriv zub može da se
ispravi ili zarotiran možemo derotirati i tako ćemo morati da brusimo manje od zuba. (primer zub
sa dijastemom koji bi bez ortopedije morali asimetrično da brusimo)

 Instrumenti za preparaciju zuba

 Dijamantski: brzi, relativno grubi, brzo uklanjanja zubne supstance
 Tungsten-karbidni: sporije uklanjanje, finija povrsina
 Rucni: koriste se za rad u gledji (kod spuštanja demarkacije da se ne bi zakačila gingiva mašinski)

Delovi brusnih instrumenata:

Glava Vrat Drska

Podela turbinskih brusnih instrumenta prema: (oblik vrha je najbitniji deo instrumenta i najbitniji parametar kod
demarkacije)
 Obliku vrha
 Duzini (za prednje zube duži zbog same dužine zuba, kod bočnih zuba kraći da ne bi udarali u
antagonistu)
 Velicini
 Konicnosti (imamo konične i cilindrične borere. Konični se sužavaju a cilindrični su ravni. Završna
preparacija je konična. Konični su nezgodni kod odsecanja kontaktne tačke dugih zuba koji su zbijeni)
 Promeru cestica: odredjuje grubost, finoću borera. (crni je najgrublji, standardno se koriste zeleni i crveni.
Zeleni ima veće čestice od crvenog pa može delovati veći)
* pričao o oblicima borera sa slike i o njihovoj nameni ( kod II/2 klase imamo jako veliko udubljenje na zubu-
donji udaraju u cingulum gornjih pa treba točkasti borer)
Efikasnost brusnog instrumenta zavisi od:
 Broja obrtaja (više obrtaja, bolje skida)
 Materijala
 Promera cestica
 Dijametra (što je borer veći više udara u zub- skida na osnovu centripetalne sile i efikasniji je)
 Pritiska (ako je borer tup povećanjem pritiska povećaćemo temperature)
Brušenja se rade direktno, uvek da vidimo- a brušenje u ogledalcu se ne radi.

Page 2
  Principi preparacije zuba: Svrstani kao - Bioloski; Mehanicki; Estetski
Ima ih 5- Maksimalno cuvanje zubne supstance; Retencija i rezistencija; Strukturalna trajnost nadoknade; Rubno
zatvaranje; Zastita parodoncijuma (principi su slični ali se razlikuju u zavisnosti sa kojim materijalom radimo;
redukciju nam diktira material a principi su u zavisnosti jedan od drugog)

 Maksimalno cuvanje zubne supstance (treba zbrusiti minimalno neophodno; pre brušenja znati za koji
materijal brusimo)
o Zastita pulpe:
 Temperature (broj obrtaja, pritisak, vrsta, oblik, stanje brusnog instrumenta)
 Hemijski agensi
 Mikroorganizmi
o Indikacije: delimicni umesto caurastih, retinera (manje od pune krune)
o Uklanjanje minimalne neophodne kolicine zubne supstance (keramika koja je deblja od 2mm
puca, pa ako prebrusimo zub moramo da povećamo debljinu metala) uklanjanje zavisi od
materijala i od gnatologije- da li pacijent snažno žvaće i abradira zube ili je sofisticiran i žvaće
samo temporalno; zavisi i od godina (kod starijih mišići atrofiraju); zavisi i da li su antagonisti
prirodni zubi ili proteza; konstitucija pacijenta; da li ima parafunkcije; tip žvakanja)
o Preparacija mora da prati morfologiju zuba
 Brusenja vestibularne povrsine u dve ravni (površina je konveksna, ako imamo brušenje
na liniju možemo da to uradimo a da ne otvorimo pulpu; ako želimo da zbrusimo
polužleb a to treba kod savremenih materijala, da ne bi otvorili pulpu moramo da brusimo
vestibularnu površinu u dve ravni- prvo paralelno sa aksijalnom osovinom zuba do pola i
onda ulazimo unutra- to važi za sve površine svih zuba) ako ne zbrusimo dovoljno zub će
biti preizbačen a ako oduzmemo od debljine materijala pući će ili neće biti dovoljno
estetski dobra. Svi prelazi na zubu moraju biti zaobljeni!( ne sme postojati ivica)
 Brusenje okluzalne povrsine u skladu sa okluzalnom morfologijom (konkavna je; ako
napravimo ravnu površinu na gornjem ili donjem nivou- 1. problem je biće smanjena
debljina materijala u fisuri a tu je najveći pritisak i materijal će pući. U drugoj varijanti na
dnu fisure imamo dovoljno materijala imaćemo deblji metal ali odsekli bi rogove pulpe i
ugrozili biološki princip. Ako imamo brušenje na polužleb i nastavljamo u jednoj ravni
imamo šansu da otvorimo pulpu u srednjoj trećini vestibularne površine.
o Preparacija zuba sa minimalnom konicnoscu (da zub bude što paralelniji)
o Uklanjanje supstance sa aksijalnih povrsina mora biti ravnomerno- skidanje sa aksijalnih površina
mora biti ravnomerno. (pričao o primeru gde treba ortodontski pomeriti zub da se ne bi brusilo
nejednako)
o Minimalna subgingivalna ekstenzija ( ako možemo ne treba da spuštamo previše pod desni, a to
zavisi od vrste materijala- kod transparentnog možemo napraviti supragingivalnu demaraciju ali
kod metal keramike to ne možemo jer će se videti crni rub koji moramo da sakrijemo ispod desni
a kod bezmetalne pravimo pliću demarkaciju)
o Oblik demarkacije ( najmanje skida ali nedovoljno linija< pa poluzleb<naglaseni poluzleb<
stepenik)

Page 3
  Retencija i rezistencija (odupiranje silama lateralnog smera)
o Retencija: (sposobnost da se odupre vertikalnim silama), zavisi od:
 Velicina i smer dejstva sile: zatezanja < smicanje < kompresija (ako delujemo na cement
kompresionim silama bolje podnosi nego sile smicanja odnosno silu zatezanja)
 Put unosenja nadoknade (od njega zavisi retencija, vučenje na dole- ako je unosimo iz
drugog smera a vučemo na dole povoljnije delujemo na cement i on će lakše držati) (bavi
se retencionim žlebovima ali pošto imamo adheziju nije ih potrebno više raditi)
 Konicnost aksijalnih povrsina 2-6° (oko 3° po strani) (ukupno 6 je optimalna koničnost
za zbrušen zub- što je zub više koničan to krunica više spada- što se tiče retencije
najpovoljnije je da strane budu paralelne kao kod teleskop dvostrukih kruna i drže na
osnovu trenja- ali zube ne pravimo paralelne jer postoji opasnost da ćemo podminirati
zub jer ne radimo paralelometrom i postoji opasnost da ne može da udje nadoknada i
nemoguće je ispreparisati paralelne površine pa ne možemo postaviti most uopšte)
 5-7-18-22 konvergencija akproksimalnih zidova- vrednosti koje se sreću u praksi a drže
 Paralelni zidovi:
- Tesko se prave - Neophodna velika preciznost nadoknade
- Moguca podminiranost - Tesko oticanje cementa
 Izmerene vrednosti:  Prihvatljive vrednosti
- oko 12° na fantomu - 10° za prednje zube (bolje vidljivi)
- i do 22° klinicki - 20° za zadnje zube
- Prosecno 16°
 Ukupna povrsina izbrusenog zuba (veća površina veća retencija- zasniva se na trenju i dejstvu cementa)
- Premolari < molari (molari su najveći, s obzirom da vučemo na dole najveći otpor pružaju
aksijalne strane a ne daje okluzalna i tu imamo samo dejstvo cementa)
- Okluzalne povrsine nemaju veci uticaj
 Koncentracija napona (oštri prelaz na zubu pri dejstvu sile se ponaša kao klin i ima koncentraciju napona
na njemu koja može dovesti do spadanja nadoknade )
- Oko prelaza aksijalne u okluzalnu povrsinu
- Veca kod ostrih prelaza (svi prelazi moraju biti zaobljeni)
 Tip nadoknade: delimicni retineri < caurasti retineri kod pune krune je jača retencija nego kod delimične
 Hrapavost povrsine: pucanje na spoju cement-nadoknada, hrapavljenje povrsine nadoknade- veća
hrapavost, veća retencija
 Material nadoknade i tip cementnog filma (istu nadoknadu možemo cementirati različitim cementom;
cirkonijum ne možemo adhezivno da vežemo a litijum-disilikat možemo pa teže spada)
 Debljina cementnog filma: debljine do 100µm, povecanje debljine smanjuje jacinu veze (mora da bude
što tanji; debljinu cementnog filma odredjujemo adapta folijom ili lakovima) što je zub duži ima veću
površinu i retencija je veća i najčešće nećemo moći da unesemo most parodontopatični zubi su trouglasti i
teži su za rad)
o Rezistencija:
 Iznos i pravac sile (zavisi u kom smeru vučemo)
 Geometrijski dizajn preparacije: ( ovde pokušavamo zub da izvrćemo u stranu, cement se ne
komprimuje nego pomera lateralno) visi i uzi zubi otporniji od sirokih i kratkih jer im je osovina
rotacije mala- molari imaju bolju retenciju ali premolari imaju bolju rezistenciju pošto su viši od
molara! Dizajni preparacije koji su ćoškasti su rezistentniji nego obli- ali na njihovim uglovima
imamo koncentraciju napona i mogućnost pucanja cementa. Svaki dizajn preparacije koji nije okrugao
sprečiće rotaciju .
 Osobine cementa

Page 4
 Strukturalna trajnost nadoknade
o Adekvatna debljina gradivnog materijala (zavisi od vrste materijala, kod zlatne krune možemo
jako malo da zbrusimo 0,5 i okluzalno 1mm isto to može i kod cirkonijuma full anatomic; kod
metala sa keramikom moramo da redukujemo više zbog debljine keramike. Minimalna debljina
keramike je 0,5mm što se tiče estetskih karakteristika nadoknade (boja). Ako predjemo 2mm
keramika će biti predebela I pući će)
o Okluzalna redukcija: zavisi od materijala
 Metal: 1.5mm potporne ( jer trpe veće opterećenje), 1mm vodece
 Metal-keramika: min jos 0.5mm
 Keramika: oko 2mm
o Neadekvatna okluzalna redukcija: (tzv. ravna okluzalna površina)
 Prestanak materijala – pucanje
 Prevelika redukcija zubnog tkiva – Ako ne redukujemo dovoljno tehničar da bi sprečio
pucanje krune doda materijal- posledica je prevremeni kontakt- regulišemo ga brušenjem
antagoniste inače dobijamo primarnu okluzalnu traumu
o Zakosavanje potpornih kvrzica:
 Ugao od 45° (da ne bi došlo do pretanjenja materijala koji trpi pritisak- radi se u
okluzalnoj trećini i veoma je izraženo (a dve ravni su blage kada brusimo). Takodje
moramo zaobliti ove kvržice)
 Obezbedjuje dodatnu debljinu gradivnog materijala (možemo dobiti koničan zub koji smo
prebrusili i imamo problem sa retencijom)
- Aksijalna redukcija: ako se zub aksijalno ne redukuje adekvatno mezijalno i distalno se nalazi
papila i može se desiti da se ona stisne krunom pošto je voluminozna

 Rubno zatvaranje: imamo pojam demarkacije- granica izmedju zbrušenih i nebrušenih površina zuba.
Postoji nekoliko tipa demarkacija. Rubno zatvaranje po pravilu ima vrednost oko 10 mikrona. ! Rubno
zatvaranje zavisi od: vrste demarkacije (ako je hrapava nećemo moći da je otisnemo dobro pa ni kruna
neće dobro nalegati); od preciznosti otisnog materijala i njegove deformacije pošto su viskoelastični;
zavisi od tehnike koju radimo (kobalt hrom se puno teže lije). U svakoj fazi možemo napraviti grešku.
VRSTE DEMARKACIJA:
- Linija (jako laka za izvodjenje jer je nedefinisana; konzervativna jer smo skinuli malo od zuba ali
to je nedovoljno; indikovana je kod inkliniranih, rotiranih, lingvalno nagnutih i zuba sa velikom
kliničkom krunom (kod parodontopatičnih pošto se zub sužava ući ćemo u pulpu i demarkaciju
redukujemo dok ne dodjemo na liniju). Mane linije su: slaba definisanost, uglavnom vodi do
prekoničnosti zuba, predebeo rub zbog male redukcije, prevelika subgingivalna ekstenzija da se
ne bi provideo metal)
- Polužleb ( ima jako dobru definiciju, relativno konzervativna, lako oticanje cementa, teže se
formira u odnosu na liniju a teže od naglašenog polužleba. Lošija estetika u odnosu na stepenik
koji je veći a bolja u odnosu na liniju; što se tiče keramičkih nadoknada on je slabe debljine)
- Naglašeni polužleb ( jako dobra definicija, dobra estetika, manje invazivna u odnosu na stepenik a
invazivnija u odnosu na polužleb, ima dobru koncentraciju napona. U ili J demarkacija- ako
udjemo sa više od pola borera?
- Stepenik od 90- maksimalno estetski dobar, za keramiku jako povoljan ali je za zub nepovoljan
zato što imamo jako veliki napon koji ima tendenciju da polomi zub pa se ta demarkacija ne
koristi
- Stepenik sa unutrašnjim zaobljenjem- zaobljen je da bismo dobili puno povoljniju koncentraciju
napona. Jako dobra definicija, odlična estetika, minimalni napon, relativno težak za izvodjenje i
relativno teže oticanje cementa jer udara u stepenik
- Stepenik sa spoljašnjim zakošenjem- gledj zakošavamo zbog adhezije i da ne bi došlo do
odlamanja gledjnih prizmi. Koristi se kod materijala gde primenjujemo adheziju, ako se zakosi
spoljašnji rub zjap se smanjuje ali je problem što cement ne može dobro da otekne. Stepenik je
dobar samo ako je dobar stepenik, a linija je dobra svaka.

Page 5
  Zastita parodoncijuma ( težnja da se sačuvaju meka tkiva; i položaj demarkacije može biti iznad, ispod
ili u nivou gingive- supra ekvi i subgingivalna demarkacija. Biološka širina pripojnog epitela- sulkus je
negde oko 0,7 i imamo oko 2mm od sulkusa do ivice alveolarne kosti- to je biološka širina. Ako rub
krunice pozicioniramo tako da je bliže od 2mm u odnosu na ivicu kosti, kost će da se povuče dok god ne
bude na 2mm udaljenosti.
- prednosti supragingivne demarkacije: lakše se formira jer je vidljiva, lakše se otiskuje jer nema gingivalne
tečnosti, ne oštećuje meka tkiva, može se videti zaptivanje i može lako da se ukloni cement.
- indikacije za subgingivalnu demarkaciju: karijes u vratu zuba, prethodna nadoknada koja je bila
subgingivalna, ako hoćemo da poboljšamo retenciju kod kratkog zuba ( možemo više spustiti subgingivalno
ili brusimo da mu je koničnost što manja ili koristimo cement koji jače vezuje), estetski razlozi kod metalo-
keramičke krune, ako postoji subgingivalna fraktura, kod osetljivosti zuba gde se gledj i cement ne dodiruju

Poboljšanje aksijalne konture- ako želimo da utičemo na desni uticajem može se modifikovati. Taj uticaj je
najčešće pritisak. Desni će se malo modifikovati i spustiti što je važno kod crnih trouglova nastalih
povlačenjem papile –demarkaciju spuštamo blago subgingivalno i napravimo još kod privremene krunicu koja
blago stiska i modifikuje voluminoznu papilu i popunjava crni trougao.

 Preparacija zuba za krunicu:

Tokom preparacije zuba treba ispostovati:
 Preventivne mere:
o Kontrola rada (oprema, intrumenti, osvetljenje….)
o Zastita zdravlja pacijenta (sterilnost, ispravna oprema….)
o Zastita sopstvenog zdravlja (zastitne mere i oprema…)
 Biomehanicki principi preparacije:
1. Maksimalno cuvanje zubne supstance 4. Rubno zatvaranje
2. Retencija i rezistencija 5. Zastita parodoncijuma
3. Strukturalna trajnost fiksne nadoknade

 Inicijalni postupci u brusnju zuba:

 Redukcija incizalne/okluzalne povrsine:
o Smanjenje povrsine brusenja
o Mogucnost ostecenja susednih zuba
o Pogodno ako se bruse susedni zubi ili nedostaju
o Obezbediti da se ne ostete susedni zubi
o Preparacija gledjne lamele
Redukcija incizalne/okluzalne povrsine – je dobra narocito ako brusimo vise zuba u nizu, uvek je lakse zbrusiti
prvo okluzalnu povrsinu, time skracujemo zub, pa aproksimalne tacke nisu vise toliko dugacke, ali problem ove
metode je kada brusimo samo jedan zub ili dodjemo do zadnjeg u nizu. Problem je da redukujemo okluzalno a da
ne zakacimo susedan zub. Jako dobar princip, ali samo za vise zuba u nizu.
 Eliminacija aproksimalnih kontakata
o Obezbediti da se ne ostete susedni zubi
o Preparacija gledjne lamele
o Dugacki, tanki brusni instrumenti
Eliminacija aproksimalnih kontakata znaci da prvo odsecamo kontaktne tacke da bi zbrusili okluzalnu povrsinu.
Borer ne sme da bude previse konican da ne zakacimo susedne zube, vec treba da bude tanak (plamicast). Dobro
je za zube koji su trouglasti, za cetvorougaone zube prkaticno nije jednostavno jer nam je kontakt sirok. Moramo
da zastitimo susedne zube ili metalnom trakom (koje ce se verovatno probusiti) ili separacijom zuba (sa malim
interdentalnim kocicem) najjednostavnije je zbrusiti prvo vestibularnu površinu po demarkaciji do kontaktne
tačke, zatim zbrusiti palatinalno do kontaktne tačke i tada je aproksimalna površina dovoljno sužena a i na
vestibularnoj već imamo žleb i borer sa strane će teže ispasti.

Page 6
  Preparacija prednjih zuba:
 Poprecni presek brusnog instrumenta: centralni gornji sekutic 1mm, lateralni
gornji sekutic 0.7mm, sekutici donje vilice 0.5mm
 Konicnost brusnog instrumenta: 0°, 2-3°
 Ukoliko je zub izbacen, mora da se skine vise, a ukoliko je ubacen manje zubne
supstance.
 Odredjivanje dubine preparacije – uglavnom se radi za fasete:
o Kreiranje orijentacionih zlebova – ukoliko postoji definitivni polozaj zuba
o Cilindricni brusni instrumenti zeljenog dijametra
o Rad bez pritiska u gingivo-okluzalnom smeru
o Obezbediti dodatno hladjenje
Svaka preparacija zavisi od vrste materijala koji se koristi. Preparacijom obezbedjujemo materijalu da može da se
iskaže. Da bi orijentacioni zlebovi imali smisla, moramo znati definitivni polozaj zuba, dubina ovih zlebova zavisi
od toga na kom se delu zuba rade, ako je zub brusne u dve ravni, u donjem delu zleb mora biti dublji. Kod faseta
se ravnomerno skida zubna supstanca pa je i debljina zleba svuda ista. Zub ne brusimo sa istim borerom sa kojim
smo pravili urez, jer bi nam upao u taj zleb, vec uzimamo veci borer. Kada pravimo zleb borer pritisnemo na zub i
time sprecimo hladjenje, pa nam u tom slucaju treba dodatno hladjenje kod dubljih zlebova.
***SAVET: brusnje krunice sa vestibularne povrsine, dodjemo do kontakta, ne mozemo dalje jer nam je borer
debeo, zatim palatinalno zbrusimo do kontakta i prakticno smo suzili aproksimalne strane na minimum i napravili
smo zleb, borer nece da klizi i da osteti susedan zub, zatim uzimamo tanji borer da presecemo kontaktne tacke, pa
tek na kraju brusimo okluzalno. Ako nam je zub udaljen (6,7) brusimo vestibulrano, oralne, mezijalno, okluzalno
da bi smanjili distalnu stranu, brusimo distalnu, pa doradjujemo okluzalno ako treba. To radimo jer nam je
distalni deo nepregledan.***
 Primarana preparacija:
 Cirkularna redukcija zubnog tkiva
 Voditi racuna o anatomskim karakteristikama zuba
 Formiranje demarkacione linije
 Brusni instrumenti: ○ finoca zrna – srednja ili gruba
○ oblik koji odgovara izabranoj demarkaciji ○ duzina koja odgovara zubu koji se preparise
Kod primarne preparacije dobijamo opstu konturu zuba, spustamo demarkaciju i sve strane dodatno zaravnimo.
Ovde je demarkaciona linija uvek supragingivalno jel radimo sa zelenim borerom (rasturili bi desne)
 Preparacija u dve ravni: - cervikalna 1/3 - incizalna 2/3
 Definitivna preparacija:
 Zavrsna preparacija oblika patrljka
 Zavrsna obrada demarkacione linije
 Brusni instrumenti: • Finoca zrna – fina • Odgavarajuci oblik i velicina • Potrebno dodatno hladjenje
Vestibularno brusimo u dve ravni, oralno pratimo konturu zuba (konkavno), incizalno pod uglom od 45°. Greske
su spicevi na zubu koji su nepovoljni jer izazivaju vecu koncetraciju napona, spic se lose otiskuje i ako ga
otisnemo tehnicar ce ga u toku rada slomiti, a ako ga ne slomije kad bude gotova kruna, spic ne moze da se
obradi, a da ne pukne (tu nemoze borer da prodre) i onda ce tehnicar spic pretvoriti u zaobljenu povrsinu i krunica
nece moci da legne, zato je bolje zaobliti u startu da incizalna povrsina ne bude ivica, vec povrsina.
Kod definitivnog brusenje prvo spustamo demarkaciju pod gingivu, ako je potrebno, pa tek onda dajemo
definitivni oblik patrljku. Za demarkaciju se uglavnom koristi fino crveno zrno, moze i zuto, isti oblik i velicina
kao sto smo koristili u inicijalnoj preparaciji. Demarkacija pod desnima zahteva pritiskanje pola borera, drugi deo
sece desni, greska je celim borerom uci u zub jer nemoze da se regenerise, a gingiva moze. Ako hocemo da
spustimo demarkaciju, mozemo da koristimo stitnike za desni (polimesecasti, kao matrica), ne koriste se jer je
sporo, a druga opcija je postavljane konca (tanak na dnu, deblji odozgo), korisno je ako desni ne krvare, a i
retragin se koristi sto krace (bolje fizioloski rastvor). Paralelni zidovi = efekat teleskop kruna, necemo moci da
stavimo krunu. Postupci kojima bi minimalizovali oštećenje desni: da ne brusimo zub uopšte; da brusimo
supragingivalno i ne dodjemo u kontakt sa desni ali bi nam se tako video prelaz zub-kruna ; možemo da koristimo
štitnike za gingivu što je suviše komplikovano; pre spuštanja staviti konac: a) gurnuti jako tanak konac pod desni
pa brusiti; raditi oprezno i sa crvenim borerom

Page 7
  Preparacija bocnih zuba:
Isti princip preparacije kao i kod prednjih zuba. Tackasti borer se koristi samo kod
podminiranih palatinalnih povrsina.
Oblici demarkacije – biramo u zavistnosti od materijala za izradu nadoknade.
Kod pripremnljenih zuba, cak i bez stitnika imacemo minimalno krvarenje kore brzo staje dok kod upaljnih desni,
gingiva krvari i na dodir. Vise se skida sa potporne kvrdzice da bi dobili deblji sloj materija (jer su one pod vecim
pritiskom i time dobijamo vecu otpornost). Moramo da vodimo racuna o ostrim uglovima – to resavamo tako sto
pustimo papucicu i koliko svrdlo nastavi da se okrece, toliko ga prevlacimo preko zuba. Kada bi bio veliki broj
obrtaja dobili bi povrsinu i dva mala nova ugla. Defenisan zub je lose preparisan zub jer se vide prelazi sto znaci
da imamo ivicu, a to ne sme. * oblici demarkacija: linija, običan polužleb, naglašen polužleb, stepenik sa
unutrašnjim zaoblenjem, stepenik sa spoljašnjim zakošenjem
Uticaj ukupne okluzalne konvergencije preparacije na debljinu preostalog dentina:
 Prvi premolari u gornjoj vilici sa demarkacijom od 1.2mm dubina:
•0.3mm dentina sa > 20° TOC •0.5mm dentina sa > 15° TOC •1.7mm dentina sa > 10° TOC
 Najcesce greske:
Defenisan zub je lose preparisan zub jer se vide prelazi sto znaci da imamo ivicu, a to ne sme.
 “J” demarkacija – usli smo sa vise od polovine svrdla.
 “Ostar stepenik” – je problematican jer vrsi koncentraciju napona u zubu, patrljku
 Linijska demarkacija – je dobra samo kod inkliniranih, rotiranih i elongiranih zuba, zato sto na nagnutoj strani
ne mozemo da napravim drugaciju demarkaciju.
 Neravna demarkacija – mana je što je složenija geometrija na preparaciji veća je verovatnoća da krunica ne
legne- otisak će se deformisati i pomeriće se krunica
 Podminirana demarkacija i patrljak – kod zuba brusenih u dve ravni, je kada previse zakosimo drugu ravan da
ne bi otvorili pulpu ili napravili vecu podminirasnot i resavamo je kompozitom do demarkacije (ne na
demarkaciju ili subgingivalno)
 Preparacija u jednoj ravni – je moguca kad preparsiemo liniju, ako je poluzleb ili cemo uci u puplu ili cemo
otici suvise vestibularno.
 Paralelni ili divergentni zidovi – se tesko prave i stvaraju efekat teleskopa, necemo mocu da stavimo krunu.
 Ostra secivna ivica – stvara koncentraciju napona i insuficijentno naleganje. Svi uglovi moraju biti zaobljeni i
to se radi sa mali brojem obrtaja.
 Velike razlike u vertikalnim dimenzijama na nivou demarkacije i okluzalne povrsine
*keramika ne voli da se uvija i zato ne traba praviti jako duboku okluzalnu povrsinu, jer ce se keramika tu
ugibati i lakse puci. pre preparacije moramo znati kojom ce se tehnikom i kojom keramikom raditi, a ne *
Nije Svaka Preparacija Zuba Namenjena Svakoj Krunici, Niti Uskladjena Sa Vrstom Sistema Izrade
Livene krunice od legure metala:
 Konzervativna preparacija
 Demarkacija: poluzleb – Teoretski moze linijska, ali kada se otisne linija gotovo da se i ne vidi, zato je
treba izbegavati
 Velicina demarkacije: 0.5 za pemenite i 0.3mm za bazne legure
 Okluzalna redukcija: 1.5mm potporne, 1mm vodece kvrdzice
Fasetirana krunica:
 Demarkacija: vestibularni stepenik, palatinalno zleb (zato sto vestibularno ide i metal i kompozti ili
akrilat, a palatinalno samo metal). Ne keramika jer bi tada krunica bila metalo-keramicka.
 Lokalizacija: vestibularno izrazenija sublingvalna demarkacija (iz estetskih razloga, paltinlano je metal pa
nemamo sta da krijemo, a napred spustamo da bi smo imali dovoljnu debljinu metala i da kompozit
sakrije metal)
Metal-keramicka krunica:
 Demarkacija: poluzleb (za klasicnu metal-keramicku krunu, moze da se napravi naglaseni polu-zleb ili
stepenik, ali nema potrebe). Uvek moze veca, ali ne i manja demarkacija.
 Izrazitija subgingivalna demarkacija vestibularno
 Okluzalna redukcija: oko 2mm –ako imamo samo metal skidamo malo, a za metal-keramiku moramo
skinuti vise i idemo malo subgingivalno = to je tako za svaku krunicu i mora da se zna 

Page 8
Metal-keramicka krunica sa rubom u keramici:
 Demarkacija: vestibularno naglaseni poluzleb/stepenik, palatinalno poluzleb – vestibularno skracujemo
metal i moramo da imamo dovoljnu debljinu keramike, zato ne moze obican pluzleb, jer bi keramika bila
kratka. U ovom slucaju se metal zavrsava na pocetku demarkacije, keramika se nastavlja i tada
demarkacija ne mora biti duboka (subgingivalno), minimalno brusimo, a dobijamo super estetski rezultat
 Lokalizacija: vestibularno blago subgingivalno
Opsta pravila o preparaciji zuba za bezmetalne krunice:
 Naglaseni poluzleb/stepenik sa unutrasnjim zaobljenjem demarkacija
 Zaobljeni unutrasnji uglovi
 Bez ostrih ivica
Leucitna krunica:
 Demarkacija: stepenik sa unutrasnjim zobljenjem, koristimo jer je keramika manje otporna i potrebna joj
je ekstenzivnija demrkacije.
 Lokalizacija zavisi od estetskih karakteristika podloge i krunice (estetski je najlespa keramika, zato sto je
najtransparentnija. Ako se izabrana boja razlikuje od prirodne boje dentina, moramo ici pod desne ili da
zub predhodno izbelimo)
Litijum-dislikatna keramika:
 Demarkacija: naglaseni poluzleb/stepenik sa unutrasnjim zobljenjem
 Lokalizacija zavisi od estetskih karakteristika podloge i krunice
 Velicina min.0.5mm, zavisi od otperecenja zuba, necemo stavljaiti 0.5mm na molar, ali ako zavrsavamo
fasetu na pola zuba moze i 0.3mm (zavisi od toga gde se postavlja, koja mu je starost i koje mu je
opterecenje)
Alumina:
 Demarkacija: naglaseni poluzleb/stepenik sa unutrasnjim zaobljenjem
 Lokalizacija: subgingivalno u vidljivoj regiji (jer je opakerne proziran, nije staklast), u rubu se najvise
vidi ruzan efekat jer je rub tanak.
Cirkonija:
 Demarkacija: naglaseni poluzleb (moze i poluzleb ili linija, ali su prevazidjeni jer se cirkonija radi
najcesce cad-cam tehnika, a on prepoznaje liniju, a druga stvar je sto ona ide do okluzalne povrsine
zbrusenog zuba i time najbolje dobijamo konus efekat)
 Lokalizacija: subgingivalno u vidljivoj regiji
Bezmetalna keramika ne trpi duboke delove, bolje da je tanka i ravna, nego da je duboka i debela, povijen!
Specificnosti preparacije za IPS e.max sistem, za CEREC sistem i za Lava krunu
 Ostenjeni zubi:
 Procena stanja puplnog tkiva (ispitujem vitalitet, ako je vitalan analiziramo koja je sansa da ostane
vitalan, uputno ih je devitalizovati)
 Procena dubina subgingivalnog ostecenja (ako je karijes otisao duboko pod desni, moramo prvo da
zbrusimo zub, napravimo nadogradnju koja ce podici nivo demarkacije, pa tek onda krunicu)
 Uklanjanje karijesa, podloge, postojecih ispuna, nepoduprte gledji
 Procena cvrstoce preostalih delova zuba (odnos visina/debljina zidova – ako je zub nizak i debeo to je
uredu, ali ako je visok i tanak to ne valja je rima dendenciju da pukne)
 Rotirani/inklinirani zubi:
 Minimalna redukcija u kriticnoj zoni – da ne otvorimo pulpu smanjujemo demarkaciju
 Demarkacija: linija – jer bi poluzlebom otvorili pulpu
 Velika klinicka kruna/trouglasti zubi
 Demarkacija: linija
 Veca konicnost pozeljna zbog vece povrsine (kad su manji zub, centralni sekutici, bolje odmah
devitalizovati)
 Manja konicnost neophodna zbog moguceg ostecenja puple
 Kratki zubi:
Minimalna konicnost jer je potrebana makroretencija; Subgingvalna ekstenzija zbog povecanja povrsine.

Page 9
 – Estetski elementi osmeha
Elementi osmeha: - gingivalni su vezani za desni kako si postavljenje i kave su joj krive linije;
- dentalni je vezan samo za cube;
- muskularni je vezan za usne, to jest njihov tonus

 Saznajni elementi osmeha: (gingivalni elementi)

1) Zdravlje gingive (Nadoknada kakva kod da je, svoj smisao dobija gigngivom koja je okruzuje):
o Slobodna gingiva karakterise se koralno ruzicastom povrsinom bez sjaja
o Pripojna gingiva je koralno ruzicasta, sa teksturom narandzine kore
o Alveolarna sluznica je tamno crvene boje
Delovi slobodne gingive mogu da promene boju u zavisnoti od patoloskih procesa, a najcesce je gingivitis.
Prebojenost gingive moze biti posledica protiska, rastvaranja metala, ili ne postojanja efekta kisobrana. Kada
gingiva pritisnemo dolazi do staze krvi i onda dobijamo vise venske krvi, a sa vise venske krvi gingiva poplavi.
Gingiva ima mogucnost da se akomodira do odrednjene granice i zbog toga je moguca remodelacija gingive.
Nadoknada bi trebalo da se zavrsi supragingivalno, medjutim ako se zavrsi subgingivalno usled povlacenja desni
dobijamo crni trougao koji moze da se zatvori na vise nacina, ali moramo paziti na zdavlje gingive (remodelacija
gingive ili promena oblika fiksne nadoknade). Smanjivanje crnog trougla mozemo postici tako sto cemo
kontaktnu tacku da pretvorimo u kontaktnu liniju, sto znaci da necemo stavljati trouglaste zube. Takodje mozemo
povecati deo krunice koji se nalazi kod crnog trougla da povecamo, da ide malo subgingivalno, ali moramo naci
granicu da gingiva ne poplavi (to radimo privremenim krunama). Bioloska sirina: ne sme se prići 2mm bliže ivici
alveolarne kosti inače ćemo izazvati njenu resorpciju Desni se spustaju do 4mm od ivice alveolarne kosti i imaju
tendenciju da popunjavaju prazan prosto.
Efekat kisobrana kada je smanjen prolazak svetlosti kod desni, pa se desni cine tamnije nego sto jesu. Velicina
gingivalnog sulkusa je 0.7mm (toliko mozemo uci pod desni a da nevrsimo resorbciju alv.kosti)
2) Interdentalno zatvaranje:
o Interdentalni prostori su zatvoreni gingivalnom papilopm
o Gubitak pripoja vodi stvaranju crnih trouglova
3) Osa zuba (uzduzna osovina zuba)
o Glavna uzduzna osovina zuba naginje distalno
o Inklinacija se povecava od sekutica ka ocnjacima
o Varijacije osovine su ceste
Promenom inklinacije ocnjaka, osmeh krece da se siri i ima ruzne karakteristike i moze se desiti da vrh ocnjaka
udara u usnu. Po pravilu kada se pacijent smeje, iza ocnjaka ne sme da se vidi prvi premolar, jer tada cetvorka
funkcijski zamenjuje trojku cini osmeh presirokim. (spada u gingivalne faktore jer je vizuelno daje oblik gingive;
definiše se gingivalnim zenitom)
4) Zanit gingivalne konture
o Najapikalnija tacka konture obicno lezi distalno u odnosu na sredinu zuba
o Cest izuzetak gornji laterlani i donji sekutici
Na ovaj factor uticemo gingivektomijom.
5) Uravnotezenost visine
o Klasa I – horizontalni nivo gingive nizi je kod bocnog sekutica nego kod ocnjaka i centralnog
o Klasa II – horizontalni nivo gingive bocnog sekutica je visi u odnosu na susedne zube
Na nju možemo uticati ako nije moguće uraditi gingivoplastiku- u delu krunice gde su desni povučene imitirati
vrat zuba morfološki i koren blago zasenčiti i vizuelno skraćujemo razliku visine zuba. Može da se radi i pomoću
kompozita. Gingivalna kontura ide ovako: jedan, dva je niže, tri je više, kod četiri opet pada do šestice i manja je
nego kod premolara
6) Konture
Uravnotezenost visine konture – kod razlicitih zuba nivo konture se meri u odnosu na iste zube. Dvojka je iznad
okluzlane ravni oko, niza u odnosu na jedinicu, a ako je kontura u istom nivou onda je osmeh bezlican. Ako su
gingivalne konture na razlicitim nivoima, a zubi su napravljeni razlicite velicine,mi ih mozemo protetski
kamuflirati. Najkriticniji su centralni sekutici jer je nase oko naviklo da oni jednaki. Najizrazeniji deo je mezijalna
margina, pomocu koje mozemo zub vizuelno suziti (zatamneti boju) ili porsiriti. Sve sto je svetlo ide ka napred, a
sto je tamno ka pozadi.

Page 10
  Saznajni elementi procesa smeha (dentalni elementi)
1) Nivo interdentalnog kontakta – daje nam harmoniju osmeha, najnizi je kod centralnog sekutica, a kad idemo
distalno pomera se apikalnije. Na nivo interdentalnog kontakta mozemo uticati izborom oblika zuba.
o Koronarno kod centralnih cekutica
o Kontakti od centralnog sekutica ka ocnjaku teze pomicanje ka apikalno
o Pravilo “obnutog V” – se nalazi izmedju zuba, ispod kontaktne tacke:
- Centralni sekutici: usko obrnuto V, simetricno
- Centralni/lateralni: asimetricno obrnuto V
- Lateralni/ocnjak: siroko obrnuto V
2) Relativne dimenzije zuba
o Zlatna proporcija: ukoliko je odnos manjeg segmenta prema vecem jednak, kao veceg segmenta
prema celoj liniji, onda se smatra da su delovi u zlatnoj proporciji. Matematicki odnos 1:0.618
o U proporciji su centralni sa laterlanim sekuticima, a ovaj sa ocnjakom
o Razmera sirine/duzine indeticne su za sekutice i ocnjake unutar polova
o Ocnjaci su duzi kod muskaraca
o Zubi iste sirine, a razlicite visine izgledaju kaoda su razlicite sirine
o Svetliji zubi se cine vecim
3) Oblik zuba
o Cetvrtast: dominacija centralnog inciziva, snazan, grub izgled, max.refleksija svetla
o Trougao: incizivi trouglastog oblika, izrazena gingiva-incizalna kurvatura. Zaobljene ivice koje
konvergiraju cervikalno, gracilniji.
o Okrugao: naglasena gingiva-incizalna zakrivljenost, rasipanje svetla. Meksa vizuelna pojava
 Mezijalni ugao prelaznepovrsine prominentniji je od distalnog ugla
 Ovi prelazi prestavljaju mesta refleksije svetla
 Promena njihovog polozaja menja subjektivni utisak o duzini/sirini zuba tj.da je sirinu zuba suzimo ili
prosirimo opticki, a da realna sirina zuba ostane ista.
4) Tekstura povrsine – Česta greška je da se naprave zubi koji previše sjaje a realan zub nema toliki sjaj.
o Horizontalna komponenta – perikimate
o Vertikala komponenta – razvojni reznjevi
5) Boja
o Ton boje – talasna duzina boje (zuta, zelena, crvena…)
o Zasicenost – cistoca, zastupljenost, dominantne talasne duzina
o Sjajnost – koeficijent refleksije
 Uticaj predmeta na boju:
o Koeficijent refleksije – govori koliko predmet odbija refleksiju. Opaker vraca svetlost unazad.
o Koeficijent apsorpcije – ono sto udje unutra
o Koeficijent transmisije – koliko je svetla proslo
o Koeficijent prelamanja – promena talasne duzina
*želeli bi opakni cement kod bezmetalne ako ne bi da vidimo da je ispod livena nadogradnja

Opicitet materijala:
 Transparetnost – propustanje svetlosnih zraka
 Translucentnost – propustanje i rasejavanje svetlosnih zraka
 Opaknost – nepropustanje svetlosnih zraka
 Flourescentnost – reemitovanje svetlosti prilikom osvetljenja talasima niske telesne duzine
 Opalescentnost – predmet ima mlecnu boju promenljive mutnoce sa odsjajima drugih boja.
Incizalna ivica je kod nekih ljudi transparentna i kao takva prima boju usne duplje.
Postoje dentinski i gledjni kompozit i razlikuju se po translucentnosti. Gledjni je prozracniji, a dentinski ima vise
boje u sebi. Ako zube radimo samo dentinskim kompozitom dobicemo mrtvu, mat boju.

Page 11
  Saznajni elementi procesa smeha (muskularni elementi)
1) Pozicija gornje usne – postoji visoka, srednja i niska linija smeha. Kod visoke vide se desni, a niska je kada
usne idu na dole. Kod žena je prihvatljiviji viši osmeh.
2) Zakrivljenost gornje usne – navise, ravna i na dole. 30% ljudi ga ima i ne moze da se menja:
3) Odnos linija donje usne/zuba – linija usne uvek ide na navise, a zubi ne idu.
I. Gornji zubi – donja usna paralelni
II. Gorni zubi abradirani, znaci gore ravno a usna zakrivljena
III. Otvoren tip zagrizaja kada se vide donji zubi
4) Pokrivenost zubnog luka donjom usnom – mora daprekriva, dodiruje ili ne dodiruje (cesci kod zena)
5) Broj vidljivih zuba – do trojke, vrlo retko do cetvorke i do sedmice. Na osnovu toga definisemo zonu osmeha
Subjektivni kriterijumu:
1) razlike u obliku zuba 3) relativna dužina krune
2) raspored i veličina zuba 4) negativan prostor ( to je bukalni koridor)
Vežbe osmeha: mogućnost da ulepšamo svoj osmeh- izometrijskim i izotoničnim kontrakcijama mišića;

 Biometrijski principi
Su vezani za biomehanicko ponasanje zuba u toku funkcionalnih pokreta donje vilice.
 Zbog rasporeda i polozaja prednjih zuba, mehanicko opterecenje deluje primarno u bukolingvalnom pravcu
 Aproksimalni kontakti sprecavaju meziodistalno opterecenje
 Horizontalna komponenta zvacne sile dovodi do savijanja koje pretstavlja najveci mehanicki izazov za sekutic
 Sposobnost apsorpcije energije bez trajnog ostecenja svojstvena je prednjim zubima
Zub je heteorgeni sistem:
 Gledj daje krutost zubu
 Dentin je kljucan element sposobnosti savijanja u toku madjusobnih kontakta i kliznih kretanja izmedju
antagonista, zahvaljujuci njemu prednji zubi asporbuju energiju bez trajnog ostecenja.
 Prirodan zub ima optimalnu razmeru gledji i dentina, odnosno spregu krutosti i popustljivosti
 Gledj je otporna na trosenje, ali je krta i lako puca
 Gubitkom gledji, fleksija (savitljivost) zuba se povecava. Vestibularne i oralne povrsine: savijanje u buko-
oralnom pravcu nije kompezovano, pa posle odredjenog vremena dolazi dogubitka gledji sa tih podrucija,
dok je gubitak gledji sa aproksimalnih strana kontrolisano aproksimalnim kontaktima. Karije III i IV klase
moze da bude uzrok aproksimalnog deficita gledjne mase.
 Gubitak gledji prednje ili zadnje povrsine zuba ima veci negativan uticaj nego interdentalno stanjenje
gledji ili kavitet III klase
 Dentin je savitljiv i popustljiv, ali neotporan na trosenje
 Dentin i gledj pokazuju vecu otpornost na vucu nego na pritisak
 Modul elasticnosti: E gledji = 80Gpa; E kompozita = 10-20 Gpa; E keramike = 70 Gpa
- Ako se gledj zameni kompozitnim materijalom, cvrstoca krune moze biti smanjena u odnosu na prirodan
zub
- Rekonstrukcija keramikom rekonstruise krutost zuba – (slican model elasticnosti) i na taj nacin se
uspostavlja funkcionalna jedinica slicna prirodnom zubu
Gornji zubi:
Pocetno prednje vodjenje kod gornjih zuba uzrokuje pritisak na vestibularnoj povrsini, u momentu kada pacijent
zagrize u CO, dobija se kompresija na vestibularnoj povrsini
 Sile vice na palatinalnoj povrsini su zanemarljive dok se bocno sila amortizuje preko kontaktnih tacaka.
 Zona kompresije se nalazu u predelu vratnog dela zuba, ako sila predje fizioloski prag (bruksizam) dolazi do
pucanja gledji i nastanka klinastih erozija
Tete-a-tete – vestibularna povrsina trpi pritisak, palatinalnu vucu (klizenje labijalnih povsrina donjih sekutica
preko palatinalnih aspekta gornjih)
 Najvece sile vuce su u predelu palatinalne jamice
 Podrucje cinguluma pokazuje minimalna naprezanja – cingulum je mesto najveceg konveksititeta zzuba i
konkveksne povrsine pokazuju najmanje naprezanja (aproksimalni bridovu su takodje konveksni)

Page 12
Donji zubi:
Pocetno prednje vodjenje uzrokuje silu pritiska – zona kompresije se nalazi u samoj secivnoj ivici
Tete-a-tete – vuca na vestibularnoj, a pritisak na lingvalnoj strani (zona komresije)
 Najvece naprezanje je u srednjoj trecini vestibularne povrsine
 Najmanje naprezanje pokazuju povrsine sa najvecim konveskititetom (npr.cingulum cervikalni deo vestibularne
povrsine)
 Naprezanje se akumulira oko konkavnih povrsina
 Palatinalni konkavitet daje ostar oblik incizalne ivice sekutica, ali istovremeno predstavlja podrucje
koncentracije naprezanja
 Bikonveksna kontura ocnjaka cini ih spremnijim za opterecenj
 Zbog ravnijih ili konveksnih kontura, naprezanja donjih zuba su znatno manja u poredjenju sa palatinalnim
jamicama gornjih zuba
Ocnjaci obe vilice ima bikonveksne konture, takva morfologija ih ciniji spremnijim za opterecenje (vodjenje
mandibule)

 Starenje zuba – promene sa starenjem zuba:

Promene sa starenjem zuba zahvataju cervikalnu konturu zuba, incizalne ivice i kvrdzice, povrsinksu teksturu,
medjusobni odnos preostalih zuba i uticu na njihove opticke karakteristike.
a) Cervikalna kontura:
o Gledjno-cementni prelaz, skriven kod tek izniklih zuba, vremenom postaje vidljiv i eksponiran
o Recesijom gingive kod starijih osoba produzava se klinicka kruna zuba
o U kombinaciji sa promenama incizalne ivice, prvobitna ovoidna ili kvadratna kontura zuba dobija
trouglast oblik
b) Incizalna ivica:
o Mameloni, prisutni u mladosti, u zrelom dobu obicno se gube
o Incizalna ivica postaje ravna incizalna povrsina, sa razlicitim smerom u gornjoj i donjoj vilici
o Usled trosenja, zubi vremenom postaju kraci
o Napretkom abrazije moze doci do eksponiranja dentina
o S obzirom na manju tvrdocu u odnosu na gledj, ova faseta cesto moze postati impresija na
incizalnoj povrsini zuba
o Eksponiranje dentina obicno je praceno prebojavanjem
c) Povrsinska tekstura:
o Povrsinska tekstura mladih zuba ima izrazene zlebove po celoj incizalnoj povrsini
o Vremenom, tekstura se zaravnjuje, stvarajuci sjajne zaravnjene delove
o Tesktura starijeg zuba postaje ravna, sa slabo izrazenim reljefom i sjajnom povsrinom
o Promene povrsinske teksture, takodje, menjaju refleksiju svetla
o Na ovaj nacin, u kombinaciji sa promenama tona, menja se i boja zuba
d) Medjusobni odnos zuba
o Centralni sekutici i ocnjacu uglavnom su za 1-2mm duzi u donosu na lateralni skutic
o Vremenom dolazi do izjednacavanja duzine prednjih zuba usled atricije najpre ocnjaka, a potom i
centralnog sekutica
e) Opticke karakteristike:
o Povecavanje translucencije gledji vremenom dovodi do veceg iticaja dentina na boju zuba
o Takodje, stvaranje sekundarnog i tercijarnog dentina menja opticke karakteristika
o Belicasti zubi, stoga, vremenom dobijaju narandzastu ili kasnije braon nijancu

 Dijagnosticko navostavanje:
 Osnovni oblik zuba definisan je vertikalnim aproksimalnim grebenima
 Oni formiraju prelazne linije s aproksimalnie na vestibularnu povrsinu
 Faza I: prominencije se prve trose i prve nadoknadjuju
 FazaII: oblikovanje povrsinskih reznjeva i povrsinske topografije

Page 13
Vrste dijagnostickih porcedura:
 Digital smile design:
o Modifikacija oblika digitalnim alatima (photoshop ili spec.programi)
 Wax-up:
o Dijagnosticko navostavanje
o Laboratorijska metoda
o Material: voskovi (po mogucnosti svetli ili boje zuba jer na radnom modelu daju ziviji efekat zbog kontarsta)
o Otisak se uzima preko postojeceg stanja zuba bez brusenja, tehnicar u vosku uradi kako bi trebalo da izgleda
 Mock-up:
o Dijagnosticka maska (preko wax-up uzmemo otisak, u njega stavimo kompoizt i otisnemo u ustima)
o Direktna metoda – jeftiniji kompozit bez adhezivnog sistema boje dovoljno razlicite od zuba se aplikuje na zube
(samo modelujemo diretkno u ustima)
o Indirektna metoda – preko wax-up modela se uzima silikonski otiska (ili vakuumske folije) i u impresije se
otiska se aplikuje akrilat za privremene krune (palavit).
o Material: akrilat (kompoziti su previse lepljivi i transparentni)
 Set-up:
o Dijagnosticka proteza koja se izradjuje u slucaju igradjivanja implant
 Silicon key:
o Silikonski kljuc – je otisak uzet silikonima preko wax-up modela. Ako se pacijentu svidja oblik nadoknade,
tehnicar na osnovu tog kljuca izradjuje definitivne nadoknade.
o Silikoni (transparetni ili netransparetni)
Primena dijagnostickog modelovanja:
I. U konzervativnoj stomatologiji – Odredjivanje morfoloskih karakteristika zuba
II. U implantologiji – Odredjivanje lokalizacije i pozicije implantata
III. U parodontalnoj hirurgiji – Odredjivanje oblika tokom konstruisanja gingive
IV. U konvencionalnoj protetici
o Komunikacija sa pacijentom i tehnicarom (da li ili kako se moze postici zeljena vrsta i oblik
zubne nadoknade)
o Evaluacija i saglasnot pacijenata sa vostanim modelom
o Izrada dijagnostickih faseta pre preparacije zuba ili privremenih kruna
o Izrada silikonskog kljuca
o Planiranje i kontrola preparacije zuba
Vrednosti dijagnostickih modela:
 Komunikacija sa pacijentom i tehnicarom (da li ili kako se moze postici zeljena vrsta i oblik zubne
nadoknade)
 Evaluacija i saglasnot pacijenata sa vostanim modelom
 Izrada dijagnostickih faseta pre preparacije zuba ili privremenih kruna
 Izrada silikonskog kljuca
 Planiranje i kontrola preparacije zuba
Pravci dijagnostickih procedura:
a) Obim zuba se mora povecati:
o Izrada vostane ili akrilatne maskice bez prethodne pripreme zuba – zeljeni oblik je veci od
postojeceg.
b) Obim zuba se mora smanjiti:
o Proba moguca nakon redukcije zuba na modelu
o Proba u ustima moguca tek nakon preliminarne preparacije zuba
c) Pacijenti sa izrazenim zahtevima:
o Izrada sofisticirane dijagnosticke maske u laboratoriji od kompozitnih materijala
o Karakterizacija restauracije u ustima primenom kompozitnih boja
Primeri koriscenja dijagnostickog modelovanja:
○ Restauracija oblika zuba ○ Promene vertikalne dimenzije okluzije
○ Okluzalna terapija sa promenom maksilo-mandibularnih odnosa

Page 14
 Keramicke fasete – su minimalno invazibne nadoknade koje maksimalno cubaju
zubnu supstancu.
 Bioloska razmatranja:
o Minimalna invazivnost i maksimalno cuvanje zubne supstance.
o Supragingivalna demarkacija – razlog je vaza sa cementom (koji se nalazi subgingivalno) je visetruko slabija od
adhezivne veze izmedju keramike i gledji. Adhezija za gledj povecava otpornost fasete na spadanje, a istovremeno
pojacava i keramiku tako da je ona otpornija na pucanje. Takva veza takodje eliminise mikrocurenja, samim tim
sprecava nastank sekundarnog karijesa. Na isti nacin se sprecava prebojavanje (pigmentacija rubova – marinalna
diskoloracija) fasete ciji su rubovi nalaze supragingivalno, na vidljivommesti i najcesce vestibularno
o Minimalna plak prijemcivost je svojstvo keramike kao materijala (visestruko manja nego kompozit i akrilat), a
pri tom ima izvanrednu estetsku vrednost
o Adhezivna veza – veza sa gledji je gotovo dvostruko jaca od veze sa dentinom. Razlog toga je bolja
mineralizacija gledjne supstance, narocito u subpovrsinskom sloju. Sama povrsina gledji je, sa druge strane,
otporna na kiselinsko nagrizavanje, tako da ona omogucava formiranje adhezivne veze. Otpornost gledji na
kiselnu predstavlja odbrambreni mehanizam zuba protiv prirodnih i vestackih kiselina u hrani.
o Vrhunska estetika keramike kao materijala
 Efekat kisobrana:
o Difuzna refleksija svetlosti kroz gingiva obezbedjuje zdrav izgled. Svetlost prolazi kroz zub i rasipa se, ali u
prirodnim zubima nema nijednog elementa koji reflektuje svetlost. Jedan deo svetlosti se vraca nazad u predelu
vrata zuba i ima tendenciju da izadje kroz papilu izazivajuci osvetljenje (iluminaciju) papile od unutra.
o Kod punih krunica, debljina keramike moze smanjiti difuziju svetla, izostaje efekat kisobrana, svetlost ne moze
da prodje kroz metal, ne moze da dodje do zuba i ne moze da se vrati nazad (problem tamnih papila)
o Gornja usna stvara senku u predelu papile
o Blizina usne moze stvoriti taman izgled interdentalnih papilla
Indikacije:
 Tip I – zubi otporni na izbeljivanje
 Tip II – zubi koji zahtevaju vece morfoloske modifikacije
 Tip III – opsezne rekonstrukcija
 Visestruke indikacije:
o Pacijenti sa stanjem, koje obuhvata nekoliko tipova indikacija
o Npr.devitalizovani zubi sa prisutnim dijastemama ili frakturom
Tip I:
A. Tetraciklinsko prebojavanje:
- Nepovoljna boja podloge (tetraciklinski zubi su pigmetisani, braonkasta prebojenost). Keramicke
fasete su transparentne, prebojenost zuba nosaca daje los estetski efekat.
- Zahteva dublju preparaciju
- Preoprucuje se beljenje pre zahvata
Na samu boju fasete utice:
- Vrsta fasetirajuceg materijala: razliciti materijali imaju razlicitu zasicenost boje
- Boja fasetirajuceg materijala: B nijanse (B1 – B4) su izbeljene nijanse, a sa povecavanjem beline gubi se
transparentnost – efekat mlecnog stakla
- Debljina fasetirajuceg materijal: veoma tanke fasete nemaju efekat boja i boja ne dolazi do izrazaja u
toliko tankom sloju, pa su takve fasete manje-vinse transparentne. Materijal dobija zeljenu boju sa
odredjenom debljinom, ali preparacija u dentinu ugrozava retenciju.
- Boja kompozitnog cementa: pretanak sloj ne drzi fasetu, a predebeo ne daje adekvatnu adheziju
- Boja podloge: kod tetraciklinskog prebojavanja je braonkasta, pase takvi zubi fasetiraju posle izbeljivanja
ili sa debljim slojem keramike. Dobro resenje je izrada beljih faseta – smanjuje se transparentnost
Odredjivaje bojekod kruna: laksi je postupak, boja samog materijala daje i zavrsnu boju nadoknade. Metalna
osnova prekriva zubne supstance i cementirajuci materijal, dakle zubi ne uticu na boju

Page 15
 B. Devitalizovani zubi otporni na izbeljivanje:
- Devitalizovani zubi mogu se tretirati fasetama, kao generalni princip
- Faseta ne ukljucuje pristupni kavitet (mogucnost naknadnog izbeljivanja)
- Ukoliko je gubitak zubne supstance veliki, izrada fasete se ne prepoprucuje
- Izrada krunice zahteva dodatno ijacanje zuba kocicem
Najvece naprezanje na zub u funkciju deluje u podrucju palatinalne jame. Pristupni endodontski kavitet na
pradnjim zubima se nalazi bas u tom podrucju, u fokusu naprezanja. Veliki kompozitni ispuni u predelau
palatinalne jame, povecavaju savitljivost zuba i na taj nacin se povecava i kompresija koja deluje na vestibularnu
povrsinu zuba i u samoj faseti. Keramika je otporna na kopresiju, a ne i na vucu, zato se sme zavrsiti u predelu
palatinalne jame.
Sa druge strane postoji i termicki nadrazaj izmedju kompozita i keramike, i pod tim dejstvom dobijamo razlicito
sirenje kompoitnog ispuna i keramicke fasete, pa se na prelazu plomba-faseta vremenom stvara mikropukoitina.
Ako faseta obuhvata i palatinalnu povrsinu, mora da se ekstendira do cinguluma (mesto relativnog mirovanja) –
tri cetvrtinska kruna.
Tip II
A. Konicna zub:
- Minimalnu ili cak bez preparacije – zahtevaju rudimentirani zubi.
- Alternative kompozitnom ispunu – za konicne zuba je faseta
Preparacija takvog uzba za fasetu nije uvek neophodna, vratni deo je ispupceniji, dok je mezjalni kvadrant uzi i
tanji. Ako se faseta zavrsava na ispupcenju vrata vestibularno, sloj keramike koja prekriva konveksitet bice
tanak,vise transparentan sto ugrozava estetiku (providi se cement, vidljiv prelaz izmedju zuba i nadoknade)
B. Dijasteme i crni trouglovi:
- Omogucava kontrolu oblika i izlaznog profila
- Bolji odgovor gingive u ondosu na kompozit
- Manja konfiguracija aproksimalnih strana
- Interdentalna kontaktna tacka postaje interdentalna linija
- Aproksimalna keramicka masa se opticki mora razlikovati od ostataka krune, cime se prevenira
presirok igled zuba
- Mogucnost zatvaranja crnih trouglova.
- Menadzment mekih tkiva sa rekonstruisanjem dentalne papile: dozirani pritisak je usmeren na
interdentalnu papilu sa strane fasete sto zahteva subgingivalnu preparaciju (nepovoljno utice na retenciju).
Komprimovanje papile je jedina indikacija za subgingivalnu demarkaciju. Velicina spustanja gingive
iznosi oko 4mm u odnosu na ivicu alv.grebena.
- Nacin modelovanja aproksimalnih povrsina faseta: kontaktna povrsina se povecava i dobija se kontaktna
linija, cime se deformise oblik zuba koji se ponovo rekonstruise usaglasavanjem aproskimalnih
marginalnih grebenova. Grebenove treba naglasiti i morfoloski i bojom. Tamnije nijanse se koriste za
kontaktne povrsine – efekat uvucenosti, dok za marginalne bridove treba koristiti svetlije nijanse.
- Ortodontsko pomeranje inkliniranih zuba: vodjenjem zuba u pravilan polozaj se obezbedjuju uslovi za
simetricno skidanje zubne supstance. Simetricno brusenje se svuda zavrsava u gledji u skoro jednakoj
debljini, dok asimetricna preparacija prelazi u dublje slojeve gledji, pa cak i u dentin na koji nacin se
ugrozava retencija fasete.
C. Povecanje incizalne duzine i prominencije:
- Smanjenje duzine zuba rezultat je trosenje tokom funkcije
- Produzenje incizalne ivice kompozitima je tesko izvodljivo i ne moze garantovani dugotrajan
rezultat. Svetlosni efekati na zubima se nalaze vestibularno u predelu incizalne trecine. Kompoziti
ne reprodukuju prirodnu transparentnost gledji u adekvatnoj meri, a pored toga su u plak-
prijemcivi i skloni stvaranju mikropukotina i sekundarnog karijesa
Keramicka faseta:
- Vraca izvorne karakteristike prednjeg vodjenja
- Rekonstruise odnos linije gornjih zuba i donje usne

Page 16
Tip III:
A. Opsezne frakture krune – gubitkom prirodne gledji se povecava savitljivost zuba. Rekontrukcija
keramickom fasetom:
- Rekonstruise izvornu cvrstocu zuba
- Visokoestetski rezultat
- Potrebna su dalja istrazivanja vezana za mogucnost zamene dentina kompozitima, a gledji
keramickim materijalim
B. Opsezan gubitak gledji
- Ostecenje zuba kiselinama ili erozijama
- Gubitak gledji na vise susednih zuba
- Lokalizovan gubitak se resave kompozitima
- Veci gubici se tretiraju keramickim fasetama, koje vracaju krutost krunice
C. Generalizovane urodjenje i stecene malformacije
Strukturalne promene manjeg i veceg stepena uticu na ishod terapije fasetama.
- Manje lokalizovane promene resavaju se kompozitima
- Displazije veceg stepena zahtevaju sveobuhvatan pristup, izradu punih krunica
- Amelogenesis imperfekta (nekompletno stvaranje gledji koja je meksa, lose mineralizovana i brzo
se odlama) uglavnom zahteva izradu punih krunica jer se faseta adhezibno vezuje za gledj, a i
ovom slucajubrzo dolazi do odlamanja ostrvaca gledji i faseta gubi retenciju.
Preoperativna analiza za:
 Fasete:
- Polozaj zuba – inklinirani zubi se bruse asimetricno sto ugrozava retenciju fasete
- Obuhvacenost krunice starom nadoknadom, ispunom ili karijesom – preparacije za kompozite se
uglavnom zavrsava u dentinu, a pored toga neki tipovi preparacija retencioni kavitet palatinalno
(IV klasa) sto takodje nepovoljni utice na fasetu.
- Obseg i distribucija gledji
- Incizalno vodjenje – ucestali kontakti prilikom incizalnog vodjenja i parafunkcije mogu da
dovedu do spadanja nadoknade.
- Gingivalne recesije i izlozenost korena –veza sa cementom je visestruko slabije od veze sa gledji
- Okluzalni odnosi, lose navike, parafunkcije i prevremeni kontakti zuba antagonista sa fasetom
moze dovesti do njenog spadanja (pucanja)
- Duzina krune i opseg izrazenosti incizalnog aspekta – ako je krunica zuba duga i tanka, ili se
redukuje (skracuje) vise da bi keramika imalaadekvatno siroku potporu. Tako se se obezbedjuje
dovoljna sirina incizalnog dela keramicke fasete, tanak sloj keramike je menja otporan na pucanje
i daje losiji estetski efekat.
- Debljina zuba i secivne ivice
- Zakrivljenost vestibularne i aproksimalne povrsine – manja debljina fasete iznad konveksiteta
- Prisustvo diskoloracija - nedovoljna boja podloge lose utice na zavrsnu boju nadoknade.
 Krunice:
- Duzina zuba
- Debljina zuba
- Gingivalne recesije i izlozenost korena
- Status pulpe
- Obuhvacenost krunice starom nadoknadom, ispunom ili karijesom
- Polozaj zuba
- Lokacija okluzalnih kontakata, horizontalni i vertikalni preklop

Page 17
Dijagnosticko navostavanje:
 Predvidjanje polozaja zuba – pomoci wax-up i mock-up metode se bruse zeljeni zubi. Ova metoda daje
osnobu zaminimalnu redukciju i maksimalno cuvanje gledji.
 Osnov za minimalnu redukciju i cuvanje gledji
 Preparacija na osnovu zavrsnog polozaja zuba, a ne na osnovu postojeceg stanja u ustima
*Primer: ako pacijent ima 4 inklninirana zuba u fronu:
- Ako ne zeli da ih ispravi fasetam: zubi se bruse ravnomerno u postojecem stanju, izradjuje faseta za svaki
zub i dobijamo 4 fasetirana zuba u indeticnom polozaju. To je metoda simetricnog brusenje
- Ako zeli da ih ispravi fasetama: moramo naci konturu zuba da bi smo od nje skidali. Uzima se otisak
preko postojeceg ztanja, na izlivenom radnom modelu se se dizajnira wax-up model buduceg polozaja.
Preko wax-up modela se uzima otisak silikonskim materijalima, u impresije se aplikuje akrilat za
privremene krune i otisak se vraca na prednje zube pacijenta posle blokiranja interdentalnog prostora.
Dobijeni mock-up model se stavlja na zube i brusi do zeljene debljine, i na taj nacin zubi se bruse
ravnomerno. Uvuceniji zubi cesto ostaju u datom stanju bez preparacije. Problem: dodavanje keramicke
fasete na nebrusene zube razlicito povecavaju njihov obim – veliki zubi.
Preparacija zuba:
 Proksimalna preparacija
 Postavljanje retrakcionog konca
 Odredjivanje orijentacionih zlebova na vestibularnoj povrsini
 Uklanjanje zubne supstance izmedju zlebova borerom vecih dimenzija
 Incizalna redukcija prema silikonskom kljuci
 Konstruisanje palatinalne demarkacione linije
 Zaobljivanje ostrih prelaza fleskibilnim diskovima
Preparacija za keramicke fasete treba da se zavrsava u gledji, najpogodnije je u suprapovrsinskim slojevima
(svuda podjednako). Demarkacija se nalazi supragingivalno, jedini razlog za supragingivalno spustanje
demarkacije je menadjment ??? mekih tkiva kod zatvaranja crnih trouglova.
Oblik demarkacije: naglasen poluzleb od 0,3 -0,7 mm, demarkacioni zleb se nalazi u cervikalnom predelu I na
aproksimalnim stranama.

Redukcija vestibularne povrsine:

- Redukcija zubnog tkiva varira u zavisnosti od estetskih zahteva i otpornosti materijala
- Od 0.3 do 0.7mm vestibularno
Keramika zahteva siroku, ravnu I cetvrtastu podlogu , a nikako usku, savijenu , talasastu itd. Zlebovi stvoreni
preparacijom na vestibularnoj povrsini se uklanjaju pomocu borera veceg promera.
Redukcija incizalne ivice:
- Varira od 1.5mm pa do 5-7mm
- Deblje zube treba manje skratiti u odnosu na duge i tanke zube
- Faseta bez incizalne redukcije , samo ako je vodjenje takvo da je ne kaci.
- Faseta sa incizalnom redukcijom- skracivanje incizalne ivice varira od 1,5 do 5-7 mm
Lokalizacija proksimalne demarkacije:
- Blag kontakt – ektendirati preparaciju do iza kontakta
- Masivan kontakt – ektenzijom do iza kontakta gubi se dosta zubne supstance
- Stripping – uklanjanje kontakata interdentalnim trakama
- Koriscenje ultrazvucnih instrumenata, zboh moguceg ostecenja susednog zuba
Razlog formiranja proksimalne demarkacije I uklanjanja kontaktnih tacki : laksa separacija pokretnih patrljaka na
random modelu bez ostecenja preparisanog zuba antagonista.
Blagi kontakt sa susednim zubom preparacija se ekstendira do iza kontakta.
Masivni kontakt : ekstenzija bi dovela do velikog gubitka zubne supstance. Separacija se vrsi raznim abrazivnim
trakama ili pomocu instrumenata.

Page 18
Palatinalna demarkacija:
a) Velika kolicina zubne supstance
 Bez palatinalne ekstenzije – tesko za zubotehnicki rad – ukljucuje vestibularnu povrsinu sa
proksimalnim zlebovima, zavrsava se na sredini incizalne ivice.
 Demarkacija u obliku “stepenika”
o Koristi se vrlo cesto
o Apsolutno indikovana kod zuba sa manjim bukooralnim dimenzijama incizalne ivice
o Kontraindikovana samo ako se na tom mestu nalazi kontakt sa antagonistima
 Palatinalni zleb – ukoliko postoji kontakt antagonista na mestu stepenika – on se ekstendira na
palatinalnoj povrsini. Ni palatinalni zleb, ni stepenik , ne smeju da se zavrsavaju u predelu palatinalne
jame.Bolje Ih je ekstendirati na cingulumima (mesto relativnog mirovanje). Ako se palatinalna
demarkacija zavrsava u obliku palatinalnog zleba, put unosenja nadoknade ce biti odozdo I nagore.
b) Umereno teski lom
 Stepenik
 Palatinalni zleb – povecava koncentraciju napona u keramici
 Moguca nadogradnja nedostajuceg dela zuba u kompozitu – apsorber stresa
c) Teski lomovi
 Stepenik
 Palatinalni zleb
U slucajevima veceg traumatskog gubitka zubne supstance, palatinalna demarkacija se preparise u vidu stepenika
ili palainalnog zleba.

Obuhvatanje postojecih kompozitnih ispuna je pozeljno zbog minimizacije termickog naprezanja. Sa druge
strane , kompozitni ispuni sa palatinalnom ekstenzijom u predelu palatinalne jame, predstavljaju kontraindikaciju
za izradu faseta.Spoj takvog Sistema je sklon stvaranju mikropukotina.
Parodontalna recesija horizontalni put unosenja – sprecavanje preobimnog brusenja zbog postizanja
konvergentnosti
Zatvaranje dijastema subgingivalna ekstenzija obezbedjuje pogodan izlazni profil

P – materijali
 Podela otisnih materija:
Otisak je reprodukcija spoljasnih povrsina usne duplje u negativu

Elasticni:
 Hidrokoloidi:  Elastomeri:
a) Reverzibilni a) Polisulfidi
b) Ireverzibilni b) Polietri
c) Silikoni (kondezacioni i adicioni)

Preciznost otiska:
 Hidrofilnost / hidrofobnost
 Ne lepi se za tkiva
 Veza sa kasikom
 Elasticnost / visokoelasticnost
 Nacin skidanja otiska
 Temperaturne promene
 Uslovi cuvanja
Hidrofilni materijali se ulivaju u silikonsku tecnost, ali ne I hidrofobni. Elasticni su materijali koji se posle
deformacije vracaju u prvobitan oblik(vraca se potpuno , ali ne odmah).
Visokoelasticni materijali se ne vracaju odmah , niti 100%. Dobar otisni material se ne lepi za tkiva usne duplje I
obezbeduje vezu sa kasikom.Otisak se skida brzim rotirajucim pokretom.

Page 19
  Polisulfidi:
Kondezaciona polimerizacija
- Oksidacija terminalnih grupa (produzavanje lanca)
- Oksidacija bocnih grupa (umrezavanje)
 Svojstva:
o Mukostaticki/mukodinamicki otisak (light/heavy body) o Izrazena otpornost na kidanje
o Dugo vezivanje (oko 10min) o Podlozniji deformaciji od ostalih elastomera
o Veza sa kasikom preko adheziva o Dimenzionalno nestabilni:
 Isparavanje vode  Relaksacija materijala
 Nastavljena polimerizacija  Promene temperature okoline
 Opsti pregled
o Neprijatan miris o Dugo vezivanje otiska
o Osetljivost na spoljne uticaje o Kondenzaciona polimerizacija
o Mesanje retke paste sa gasovima i tecnostima o Toksicno i nadrazajno dejstvo olova
Prednosti: Nedostatci:

- Solidan esteticni povracaj - Neprijatan miris

- Visoka otpornost na kidanje - Osetljivost na spoljne uticaje
- Mesanje rteke paste sa gasovima i tecnostima
- Dugo vezivanje otiska
- Kondenzaciona polimerizacija
- Toksicno i nadrazajnodejstvo
 Polietri:
Adiciona, jonska polimerizacija
Sastojak Uloga
Osnovna Nezaciceni polietrar Daje gumozna svojstva
Pasta terminovan imin-grupama pomerizovanom materijalu
Interna punila Viskoznost, cvrtoca, dimenzionalna stabilnost
Reaktor Aromaticni sulfonate Izaziva polimerizaciju preko imin-grupa
Pasta Interna punila Daju preparatu formu paste
Interna ulja
razredjivac Smanjuje viskoznost
 Svojstva:
o Manja elasticnost (zahteva vece odstojanje od kasike)
o Process pocinje neposredno po mesanju (radon vreme 2min, vreme vezivanja oko 5min)
o Krutost raste nakon otiskivanja (opasnost kod izlivanja otiska)
o Manja otpornost na kidanje od polisufida, bolji elasticni povracaj
o Bolja dimenzionalna stabilnost
o Upijaju vodu (bubrenje)
o Vece skupljanje pri hladjenju
 Opsti pregled:
Prednosti: Nedostatci:

- Visoka preciznost - Visoki koeficijent terminalne ekspanzije

- Inicijalna hidrofilna svojstva - Veoma krut neposredno po vezivanju
- Dimenzionalna stabilnost - Otezano skidanje otiska iz usta
- Dobar elasticni povracaj - Otezano odvajanje otiska od radnog modela
- Dobra adhezija za plasticne kasike - Dimenzionalne promene usled evaporacije
inkorporirane vlage
- Visoka cena
 Indikacije:
o Otisci fiksnih nadoknada
o Otisci za parcijalne skeletirane proteze
Imaju manju otpornost na kidanje od polisulfida, bolji elasticni ovracaj I dimenzionalno su stabilniji.

Page 20
  Kondezacioni silikoni:
Sastojak Uloga
Osnovna pasta Prepolimer Daje materijalu svojstva gume
(testo) (polidimetil-silikon)
Punila Odredjuje konzistenciju, daje plimerizatu akevatna
(silicijum-dioksid, SiO2) fizicka svojstva
Reactor pasta Umrezivac Umrezava
(tetraetil-silikat)
Katalizator Katalizator polimerizacije
(organsko jedinjenje kalaja)
 Svojstva:
o Vreme vezivanja oko 4min
o Manje otporni na kidanje od polisulfida
o Dobar elasticni povracaj (i do 2x u odnosu na polisulfide)
o Dimenziono netabilni (zbog isparavanja sporednih proizvoda (C2H5OH),nastavkom
polimerizacije I velikim stepenom termicke ekspanzije).
o Isparavanje nusporizvoda (etil-alkohol)
o Nastavak polimerizacije
o Veliki koeficijent termickog sirenja
 Opsti pregled:
Prednosti: Nedostatci:

- Dobra reprodukcija detalja - Ogranicena dimenziona stabilnost

- Veoma dobar elasticni povracaj - Nehomogenost kod rucnog mesanja
- Visoka otpornost na kidanje - Termalna kontrakcija kod hladjenja
- Razliciti modaliteti primene (oralna/sobna temperatura)
- Niski troskovi - Losa veza sa individualnom kasikom
- Moguca alergija na katalizator (obavezna
upotreba zastitnih rukavica)
 Indikacije:
o Otisci za skeletirane proteze
o Otisci za fiksne nadoknade (manji rasponi supragingivalne preparacije)
o Druge sporedne namene
 Adicioni silikoni:
Sastojak Uloga
Osnovna pasta Polidimetil-silikon Daje materijalu svojstva gume
(metil-grupe zamenjene sa H2)
Silikonski prepolimeri
Reaktor pasta Polidimetil-silikon Poseduje dvogubu vezu
(metil-grupa zamenjene sa vinil
grupom)
Hlor platinska kiselina, Katalizator
so platine
punioci Daju svojstva materijalu
(extra light body, light body, monophase,
normal, putty)
usponvaci Produzavaju radon vreme

Page 21
  Podela adicionih silikona:

 Vreme vezivanja i hidrokompatibilnost:

Fast set 2:30 min Regular set 4:30 min
 Svojstva:
o Duze radon vreme (preko 4min)
o Vreme vezivanja 2-3min duze od kondezacionih
o Hidrokompatibilni
o Odlicna repdoduktivna svojstva
o Odlican elasticni povracaj (99,8-99,95%)
o Elasticnost se ne menja nakon otiskivanja
o Polimerizaciona stabilnost (bez sporednih proizvoda)
o Mogucnost naknadnog izlivanja
o Izlivanje vise modela iz jednog otiska
o Veliki koeficijent sirenja
 Opsti pregled:
Prednosti: Nedostatci:

- Visoka preciznost - Latex inhibira polimerizaciju (mesanje bez

- Visoka elasticnost, skoro bez trajne rukavica)
deformacije - Ne vezuje se za kasiku (neophodan adheziv)
- Odlicna dimenziona stabilnost
- Hidrokompatibilni
- Neutralni miris i ukus
- Bez alergijskih reakcija
- Podrzava standardne tehnike otiskivanja
Najbolji I najpouzdaniji material na trzistu.Radno vreme je preko 4 minuta. Hidrofobni su , ali ne menjaju sastav u
prisustvu vode. Visokoelasticni su I imaju odlicna reproduktivna svojstva I odlican elastican povracaj.Mogu se
izliti I posle duzeg stajanja, ne deformisu se ni posle izlivanja (mogucnost izlivanja vise puta).Imaju dobru
polimerizacionu stabilnost I bez sporednih proizvoda. Nedostatak je prisustvo lateksa , koji inhibira polimerizaciju
I vezivanje za kasiku. Indikovani su za fiksne radove.

 Preduslovi za uzimanje otiska:

Gingivalno zdravlje; kontrola vlaznosti; retrakcija gingive
A. Gingivalno zdravlje:
 Inflamirane desni
o Predimenzionirane privremene krune – sira privremena kruna koja se ne zavrsava na ivici
demarkacije. Tu se zadrzava plak I dolazi do inflamacije.
o Retencija plaka na privremenim krunama
o Zadrzavanje hrane izmedju privremenih kruna u bloku
o Neukoljen visak cementa
 Desni koje prerastaju demarkaciju
o Privremena kruna manja od demarkacije
o Privremena kruna koja je ispala od prethodne posete

Page 22
 B. Kontrola vlaznosti:
 Kontrola salivacije:
○ Kofedram ○ Vaterrolne (oko regije zuba in a izvodnim kanalima zlezda)
○ Sisaljka / sauger ○ Medikamentozna priprema (antiholinegici –atropin)
 Kontrola sulkusa
○ Izolacija koferdamom ○ Postavljanje konca
C. Retrakcija gingive:
1) Mehanicka:
- Retrakcioni konac, razlicite debljine da odgovara sulkusu
- Impregnirani / neimpregnirani
- Postavlja se od interdentalne papile
- Atraumatski
- U smeru vec postavljenog konca
- Kontinuirano, bez preskakanja delova sulkusa
2) Retrakciona pasta
○ Brzo postavljanje ○ Manja trauma tkiva ○ Manja retrakcija gingive
3) Hemijska:
○ Hemostatici (aluminijum hlorid, fero-sulfat) ○ Vazokonstriktori
 Retrakcija gingive je invazivna procedura
 Treba je vremenski ograniciti
 Smanjiti vreme i povrsinu kontakta hemijskog agensa
 Vracanje gingive nakon vadjenja konca u roku od 30-tak sekundi

 Priprema gingivalnog sulkusa:

 Tehnika sa jednim koncem
Indikacije: Prednosti: Nedostatak:

Zdravo - Jednostavnost - Tanak sloj otisnog materijala –

- Mala trauma mogucnost kidanja
Parodontalno tkivo - Mali potencijal recesije gingive
- Dobro otvaranje sulkusa
- Kontola sekrecija

 Tehnika sa dva konca

Indikacije: Prednosti: Nedostatak:

Inflamirano parodontalno tkivo - Odlicno otvaranje sulkuca - Dodatno vreme

- Kontrola krvarenja ili sekrecije - Potencionalna trauma
- Mala predvidivost odgovora
gingive
Postavljanje: Na dno sulkusa se aplikuje tanji konac, a na njega se stavlja deblji.Tanji konac ostaje u sulkusu I u
toku otiskivanja.Prvo se izmeri duzina konca na osnovu privremene krune I ne sme da obuhvata vise od celog
obima zuba. Meri se spoljasnji obod privremene krune.Deblji konac se uklanja neposredno pre otiskivanja, a ako
se konac zalepi za otisak, model se izliva zajedno sa koncem.
 Tehnika sa selektivnim dvostrukim koncem
Indikacije: Prednosti: Nedostatak:

Zdravo parodontalno tkivo sa - Dobro otvaranje sulkusa - Dodatno vreme za postavljanje

lokalizovanom inflimacijom - Kontrola krvarenja drugog konca

Page 23
  Podela otisnih tehnika:
 Jednovremene o Jednofazne
 Dvovremene o Dvofazne

 Putty/Light – dvovremena dvofazna tehnika korak 1

Klasicna tehnika otiskivanja, prvo se uzima otisak sa putty materijalom koji je gusci.Prvi otisak se obicno uzima
preko privremene krune (obezbedjivanje prostora za redji material).Drugi material je obicno orange wash, ona se
aplikuje na putty I otisak se vraca u usta.. Razlog je jer putty zbog svoje gustine ne moze da dodje do uskih mesta
(sulkusa), ali pruza dobru potporu za redji maerijal. Ovaj tip otiska se uzima standardnom kasikom.
 Putty/Light jednovremena dvofazna tehnika
Istovremeno uzimanje otiska sa dva materijala.Materijali se istovremeno u standardnoj kasici unose u usta.
Prednosti: brza tehnika, ali je preciznost putty materijala diskutabilna u odnosu na light.Ova tehnika je izvodljiva
sa heavy-body I light body u individualnoj kasici.
 Heavy/Light dvovremena dvofazna tehnika – individualna kasika
 Monophase ili light – jednofazna jednovremena tehnika
Jedan material u individualnoj kasici. Njpreciznija metoda, ali ovaj material mora da bude od velike preciznosti.
Zahteva adheziju za kasiku.
 Otisci za implante:

– Protetska Sanacija Devitalizovanih Zuba

 Zub je oslabljen endodontskim tretmanom
 Cilja tretmana:○ Da ojaca zub ○ Omoguci prenos sila ○ Oformi vezu krunicnog i korenskog dela
 Rekonstrukcija devitalizovanih zuba:
 Minimalna rekonstrukcija: direktne kompozitne plombe
 Umerene rekonstruckija: core build-up kompozitom ili indirektna restauracija
 Obimna rekonstrukcia: kocic, core build-up plus indirektna rekonstrukcija
Kod velikih rekonstrukcija treba skratiti zidive(takne,podminirane zidove) i time snanjiti krak pologe kako ne bi
doslo do subgingivalnog pucanja.Osnovna mana devitalizovanih zuba je krtos ali sa proteticke strane je to sto su
zidovi kaviteta (nakon uklanjanja pulpe)skloni pucanju.
 Izrada nadogradnje na vec apikotomisanim zubima moze predstavljati tezak neizvestan korak. Bolje je
prvo uraditi livenu nadogranju pa tek onda apikotomiju. Ako pacijent ima proces treba prvo uraditi livenu
i odmah istog dana urditi i apikotomiju.
Ako imamo pacijenta sa abradiranim zubima, jakim lateralnim kretnjama,jakim sila takve zube treba ojacati.
Postoje slucajevi kada devitalizovane zube ostavljamo ne ojacane, samo kada imamo minimalnu preparaciju za
metalokeramicke krune, ili kada zube stavljamo u blok. Mogucnosti da se ojaca devitalizovani zub:1) livena
nadogradnja , 2) kocic
 Modaliteti tretmana:
 Livena nadogradnja: pravi se individualno, prema predhodno preparisanom kanalu krena
 Kocici: ima preformiran fabricki oblik, na osnovu kocica preparisemo kanal
 Duzina preparisanog kanala:
 Maksimalna duzina do 2-3mm od vrha punjenja  Optimalna duzina zavisi od funkcijckih uticaja
 Minimalna duzina jednaka duzini klinicke krunice zuba  Klasicno “2/3 korena”
 Preparacija kanala korena za livenu nadogradnju:
 Preparacija korenskog dela  Ukliniti sve podminirane zidove
 Obavezna supragingivalna demarkacija  Ukoliko se prvo izradjuje model nadogradnje,
 Ukloniti sve tanke zidove neki od zidova cesto moze ostati tanak
Postupak: napravimo demarkaciju supragingivalno(jer ce desni da prerastu demarkaciju ako bude subgingivalno)
, preparisemo zub,napravimo nadogradnju, cementiramo je(cink fosfatnim cementom),pa tek onda spustamo
demarkaciju.
 Oblik preparisanog kanala:
 Sirina zavisi od promera zuba  Oblik prati konturu korena
 Odko 1/3 na vrhu zuba, min 1mm u apikalnom delu  Izbegavati kruzne konture–manjak rezistencije, rotira se

Page 24
  Postupak rada:
 Gutaperka se moze ukloniti vrelim instrumentom ili okruglim svrdlom
 Na ovaj nacin se definise pravac korena
 Dalja preparacija vrsi se masinksim prosirivacem
 Jahac na prosisrivacu oznacava duzinu kanala
 Prosirivanje od najtanjeg do najdebljeg instrumenta
 Mali broj obrtaja
 Bez velikog pritiska
Kada preparisemo mrtav zub a pacijenta boli razlozi mogu biti 1)prebrzo radimo i previse vrsimo pritisak,2)
napravili smo fost rut

 Preduslovi:
○ Adekvatno apikalno punjenje
Ako imamo sve ze punjen zub, nakon godinu dana moze da se pojavi process, a ako nakon tri godine , dodje zub
koji nije dobro napunjen, a nema process ne preduzima se nista. Odnosno, ako vidimo punjenje , a ne ostatak
kanala radicemo nadogradnju. A ako vidimo I punjenje I kanal radicemo reviziju. Postoji problem, ako duzina
punjena ne odgovara duzini buduce nadogradnje u tom slucaju saljemo staro punjenje bez procesa na reviziju.
Zubi koji imaju kratak koren a dugacku krunu su kontraindikovani za nadogradnju.
○ Bez osetljivosti na pritisak ○ Bez apikalne osetljivosti ○ Bez znakova inflamacije ili fistula

 Visekoreni zubi:
 Konvergentni korenovi: preparacija svih kanala
 Divergentni korenovi: preparacija najveceg kanala(u gornjoj-palatinalni,u donjoj-distlni), duzana ostalih
kanala se skracuje. Izrada dvodelnih nadogradnji

 Modelovanje livene nadogradnje – direktna metoda –

 Spremiti akrilatni ili plasticni kocic  “podlaganje” akrilatnog materijala
 Zamesati samovezujuci akrilat za nadogradnju  Podlaganje po potrebi
 Unosenje lentulom ili aplikacijom na kocic  Brusenje krunicnog dela
Postoji direktna I indirektna metoda modelovanja livene nadogradnje. Kod direktne metode kanal korena zuba ne
sme biti presusen jer se akrilat moze zalepiti pa je obavezno peglanje. Indirektna metoda se radi u laboratoriji.
Moramo uzeti otisak kanala korena (adicioni silicon- skup je). Silikon mora biri redji (wash) , kada ga izvucemo
iz kanala silikon je savitljiv I pri izlivanju gipsa moze da se deformise. Da se ovo ne bi desilo stavljamo kocic.

 Endokruna (ricmond kruna):

 Se izradjuje u slucaju nedostatka prostora
 Objedinjuje korenski i krunicni deo zuba
Rasprostranjena u CAD/CAM tehnici. Prekratak zub se produzava gingivektomijom, a ukoliko to nije moguce,
radi se endokruna.Postoje I keramicke endokrune, keje se rade u CAD/CAM-u.

Page 25
  Vrste fabrickih kocica:
I. Metalni
Prednosti: Manje: Trend:

- Izvanredan rtg kontasr - Losa estetika - Jeftina….(nesto)

- Moze se lako skratiti - Rigidni
- Jeftin - Tesko se uklanjaju
- Aktivni imaju dodatnu - Biokompatibilnost nije
retenciju( srafe se) dobra
II. Cirkonija
Prednosti: Manje: Trend:

- Dobra estetika - Rigidni - Veoma retka upotreba

- Izvanredan rtg contrast - Krti
- Biokompatibilni - Teski za obradu
- Izuzetno tesko uklanjanje
- Skupi
III. Fiber-glass
Prednosti: Manje: Trend:

- Odlicna estetika - Rtg kontrast varira medju - Glavni bezmetalni kocici

- Lako se obradjuje proizvodima na trzistu
- Nisu rigidni - Cena - Veliki broj firmi ih
- Mogu se ukloniti proizvodi
- Biokompatibilni
- Adhezivno se vezuju
IV. Karbon-glass
Prednosti: Manje: Trend:

- Moze se lako skratiti - Losa estetika - Retko se upotrebljavaju

- Manje rigidni - Losa rtg kontrast
- Lako se uklanjaju
- Biokompatibilni
- Jeftin
 Kompozitni kocici ojacani vlaknima:
 Visoka estetika  Dobra rtg kontrastnost
 ‘prijateljski odnos’ prema korenu  Klinicki dokazan
 Visoka retencija  Deo kompletnog sistema za restauraciju endodonski tretiranih zuba

 Retencija kompozitnih kocica:

 Adhezia kompozitnog cementa – od debljine kompozitnog cementa,kompozitni cement drzi ako je manji
od 100 mikrona a ako je deblji nece drzati.
Problem:cement drzi pri vrhtu korena ali kako se zub siri ka vratu zuba a kocic ostaje iste dimenzije kao i
u predelu apeksa (gde se ostvaruje dobra veze jer je debljina cementa manja od 100 mikrona )ostaje veliki
proctor izmedju kocica i zida kaviteta u vratnom delu zuba.Taj proctor je veci od 100 mikrona i cement
tu ne drzi dobro.
 “ferrule” efekat (efekat prstena) – podrazumeva min. 1mm tkiva cirkularno iznad demarkacije. U slucaju
nedovoljne visine, demarkacija se moze spustiti dublje (limitirano bioloskom sirinom). Ovaj efekad
podseca na bure. Imamo donji prsten to je cemen koji dobro drzi apikalno, a gore ka vratu zuba nemamo
nista sto bi ga drzalo jer tu cement nema neku ulogu.Krinica cini taj “ gornji” prsten,zato je potebno taj 1-
2 milimetra tkiva jer krunica preko tog tkiva pomera kocic i celu konstrukciju.
Indikacije: Kontraindikacije:
 Svi endodonski leceni zubi koji zahtevaju  Subgingivalne fracture
ojacanje, a nisu kontraindikovani za  Nepostoanje efekta prstena
postavljanje kompozitnog kocica  Kod manjka efekta prstena, treba proceniti smer i
 Anteriorni/posteriorni zubi, jedno/vise velicinu opterecenja ili pribeci drugom nacinu
koreni rekonstrukcije

Page 26
Kod subgingivalnih fraktura, kod kojih je indikovana nadogradnja, tom nadogradnjom nadoknadjujemo I deo
zuba koji je polomljen I deo nadogradnje koji popunjava taj prostor je u kontaktu sa desnima, pa je pozeljno da
nadogradnja bude izlivena od zlata I visoko polirana. Livene nadogradnje se liju od: srebro-paladijuma I
platinskog zlata, a nikako od hroma jer je krt I lako puca.
Livena nadogradnja se lije od srebro paladijuma, a nasi tehnicari liju od kobalt hroma(celik).Razlika- srebro
paladijum je savitljiviji,ako hocemo da bude jos savitljivije uzecemo zlato(platinsko jer je ovo obicno mekano)
 Pozicija fiber-vlakana:
 Ukoliko izabrani kocic nije primarno stabilan, mogice je produbiti preparaciju kanala ili uzeti veci
kocic
 Preparacija kanala korena za kompozitni kocic:
 Inicijalna preparacija kao za livenu nadogradnju
 Potom se koristi borer, koji je specifican za odabrani kocic
 Borer pravi leziste za kocic
 Ne praviti velike kruzne, vec pokrete gore dole u pravcu osovine zuba
Preparacija kanala moza da bude okrugla jer je i sam kocic okrugao.
Da li zub ojacati kocicem? Mrtav zub postaje krutiji? Kocic zapravo oslabljuje zub?

Kompozitni cementi

 Ciljevi cementa su:

 Trajno vezivanje nadoknade za nosac (retencija) – odnosno da ostvarimo retenciju
 Rubno zatvaranje (bez prodora tecnosti I mikrocurenja) – je jako bitna stvar da bi sprecili prodor
pljuvacke i oralnih fluida da ne bismo imali problem sa sekundarnim karijesom
 Cinjenice o cementu:
 Sastav I osobine cementa se konstantno menjaju u oralnom okruzenju
 Cementi su teoretski dovoljno jaki da izdrze promene
 Gubitak efekta vezivanja nastaje usled mikrocurenja ili mehanickog ostecenja cementa
 Veza cementa sa gledji je bolja nego sa dentinom
 Najveci stres u cementu i najveca koncentracija napona desava se na nivou demarkacije jer se tu kruna
najvise pomera
 Cementi mogu biti :
 Konvencionalni (cink-fosfatni cementi I glas-jonomeri)Vezuje se mehanicki i hemiski Ponovite cemente iz
dentalne!
 Adhezivni (Panavia,Varlolink II i RelyX,Unicem,Speed Cem) – tehnika rada moze da bude
problematican, zahteva prepraciju, uklanjanje viska, takodje cena je mana
Konvencionalni cementi Adhezivni cementi
Reakcija vezivanja Neutralizacija Polimerizacija
Prednosti  Jednostavan rad  Minimalno invazivna
 Jednostavno uklanjanje viska preparacuja
 Jednostavno uklanjanje nadoknade  Izvanredna veza
 Visoka stabilnost
 Niska rastvorljivost
 Visoka otpornost
 Niska osetljivost
 Izvanredna estetika
Nedostaci  Retentivna preparacija  Uklanjanje viska
 Rastvorljivost  Tehnika rada
 Limitirana veza
 Niska otpornost
 Postoperativna osetljivost
Primer Glass-Jonomeri:Ketac CEM, Fuji Varlolink, Multilink, Panavla,
Cink-fosfatni cementi:Harvard,CEgal Nexus, Calibra

Page 27
  Podela cementa:
 Univerzalni jednokomponentni (samoatherirajuci)cementi: niska cena, jednostavna upotreba
 Univerzalni koji se koriste za sve namene
 Visokoestetski adhezivni cementi: podrazumevaju koriscenje visokoestetskih materijala i tu se ubrajaju
leucit i litijum di silikat. Cirkonijum ne spade u tu grupu, osim novijih generacija

Karakteristike kompozitnih cemenata:

1) Ojacanje Keramike 4) Adhezivnost
2) Boja I Transparencija 5) Rubno zatvaranje
3) Nevidljive margine 6) Komplikovanost upotrebe
1. Ojacanje Keramikeje bitna stavak za kompozitne cemente i desava se kod keramike niske otpornosti.
Ako imamo nedoknadu na bazi leucita, koja je otporna, 120Mpa, ako bismo cementirali leucit sa glasjonomerom,
ne bismo imali adhezivnu vezu sa zubom, tj.kompaktnu vezu. I kada se javi neki stress u keramici, taj stress ostaje
u njoj, jer nemamo adhezivnu kompaktnu vezu keramike i zuba, stress se koncentrise samo u materijalu, a posto
materijal nije otporan on puca.
Kada napravimo adhezivnu vezu, keramika je vezana preko cementa i imamo cvrstu vezu, a to znaci da ono sto se
pojavi kao napon u kermice, prebacuje se preko cementa na zub puno efikasnije. Manje otporne keramika (leucit,
feldspata) moramo cementirati adhezivnim sistemom.
Ako cementiramo GJC-om keramiku vece otpornosti koje mogu da izdrze napon same po sebi, ne moraju se
cementirati adhezivno
Tipovi keramickih sistema
Tip Staklo-Keramika Oksidna-Keramika Metal-Keramika

Keramika Leucit Litijum- Aluminium- Cirkonijum- Legure metala

disilikat trioksid Oksid (bazne I
plemenite)
Primer Empress CAD, e.max CAD, In-Caram Wieland VM 13
Empress, Esthetic, Empress, Procera DSC IPS in line
Vita Mark II e.max Press Lava
Otpornost 110-160 MPa 350-400 MPa 600-800 MPa 900-1200 MPa 900-1200 MPa
2. Boja I Transparencija – Zasicenost boje je transparencija, odnosno da li cement prekriva. U vratnom
delu cement najvise utice jer je tu keramika najtanja. Boja i transparentnost zavise od debljine krune i tipa
materijala.
3. Nevidljive margine– imamo puno nadoknada koje su sa supragingivalnom demarkacijom (inlej, onley),
takve nadoknade ne mozemocementirati sa bojom cink-fosfata je cemo dobiti na rubu liniju
4. Adhezivnost– kod samoadherrirajucih cementa adhezivnost se dovodi u pitanje jer su to
jednokomponentni sistemi (slabljenje jacine veze)

Sastav gledji I Dentina:

Gledj Dentin
Hidroksiapatit 95 70
Voda 3 10
Nekolagenski proteini 1 2
Kolagen - 18
 Gledj moze biti tretirana hidrofobnim I hidrofilnim monomerom
 Veza gledji I smole je predvidljiva
 Dentin zahteva tretiranje samo hidrofilnim monomerom
 Veza dentina I smole je manje predvidljiva zbog vece kolicine organske supstance(jer sastav dentina
varira u zavisnosti od dubina)
 Hrapavost I gledji I dentina je uslov za dobru adheziju

Page 28
 Razmazni sloj:
 Stvara se u toku preparacije
 Sastav (dentinski debris, bakterije I prisutni fluidi)
 Smanjuje propustljivost dentina za 86%
 Debljina (0,5-5,0 mikrona)
 Ne ispira se
 Slabi vezu sa zubnim tkivom 2-3 MPa
 Lako rastvorljiv
Kompozitna smola prodire u kolagenu mrezu i dobijamo hibridno vezivanje
Cinkfosat se vezuje mikromehanicki, glasjonomer hemijska veza, kompleksna veza interakcija glasjonomera sa
dentinskim tubulima, pa se stvara hibridni slo i dobijamo adhezivnu vezu

Dentin vezujuca sredstva: Kiselina, Prajmer,Bond.

Mozemo imati sve odvojeno, ili da nam kiselina i prajmer budu zajedno, a bond odvojeno ili prijmer i bond
zajedno a kiselina odvojeno ili sve tri komponente u jednom. Kompozitni cement je u stvaru tecni kompozit.
Od 1955 do 2001 godine imamo 6 generacija dentin vezujucih sredstava:(pita 3,5,6 i 7 generaciju):
1. Generacija-prajmer sa malom snagom veze za kavitete
2. Generacija-gledj I dentin vezujuca sredstva sa poboljsanom snagom veze za nagrizenu gledj
3. Generacija- nagrizanje dentina I delimicno uklanjanje I modifikovanje razmaznog sloja. Kiselina, prajmer,
adheziv, bond, kod ovih sistema 4 koraka, komplikovano, poznata kao zlatni standard. Prednost: super
veza, postoperativna osetljivost je mala jer ima dobar tretman.
4. Generacija- total-etch tehnika I formiranje hibridnog sloja sa produzecima smole
5. Generacija- pojednostavljenje klinickih procedura:sistemi u jednoj bocici I samonagrizajuci prajmeri.
Kiselina i adheziv (prijemr i bond), nepouzdana veza
6. Generacija- sistemi sve u jednom sa odgovarajucom vezom gledji I dentina. Prajmer i bond odvojeno.
7. Generacija – prajmer i bond zajedno, ne koristi se za sada kod komp.cemenata
3 i 5 generacija spadaju u total ech tehniku i to podrazumeva nagrizanje kiselinom, imaju odvojenu kiselinu.

Mehanizam vezivanja za dentin:

 Kiselinsko nagrizanje (nagrizanje kiselinom I ispiranje, uklanjanje razmaznog sloja, rastvaranje HA,
susenje) – III generacija
 Samonagrizanje (nanosenje prajmera-penetracija u kolagenu mrezu I dentinske kanalice , nanosenje
adheziva, polimerizacija I formiranje hibridnog sloja) – V generacija
Kiselina je 37% ortofosforna ili flurovodonicna (za nagrizanje staklo keramike)
Nagrizanje se koristi za fasetu, inlej ili onley, jer se gledj bolje vezuje ako je kiselina nagriza. Sistemi sa
kiselinom su vrlo osetljivi ako preteramo sa tehnikom nagrizanja, dobijamo preosetljivost dentina.
Ukoliko radimo krunu nemamo potrebu za nagrizanjem i ako nam je demarkacija supragingivalno.
Imamo selfech sisteme: nemamo kiselinu, vec je ona u sastavu prajmera. Selfech jedan deo kiseline nagriza, ali
ona nije slobodna pa se moze desiti da jedan deo zuba ostane ne tretiran kiselinom. Pored prajmera imamo i
adheziv. Ova dva dela nisu dugo bila kompatibilna jer su im hidrofilnost i druga svojstva razlicita.
Postoji i aktivator za hemijsku inicijaciju polimerizacije koja moze biti svetlom, toplotom ili hemijski.
Veza cementa sa zubnim tkivom:
 Pocetna jacina veze smole sa gledji I pocetnim dentinom moze biti 15-35 MPa
 Kombinovani mehanicki I termicki ciklusi znacajno smanjuju jacinu veze
 Veza smole sa dubljim slojevima dentina je uvek slabija
Debljina sloja adheziva u razlicitim generacijama je razlicita. Tamo gde smo imali sve u jedan sistem debljina
adheziva je veca. Kada imamo direktnu nadoknadu debljina nam nije bitna, a kada imamo indirektnu i inlej 3mm
ne mozemo da prosvetlimo, problem je kada se debljina ovog sloja prosvetli, ona je debela i inlej ne moze da
legne, zato dodajemo aktivator a ne svetlo.

Page 29
Neposredno vezivanje za dentin:
 Kod faseta koje dublje ulaze u dentin,sto dublje idemo u dentin jacina veze drasticno opada.Postoji
mogucnost da se ta veza izmedju kompozitnog cementa i dentina ojaca ta procedura se zove neposredno
vezivanje za dentin i radi se kod faseta koje su duboko u dentinu.Ova procedura porazumeva da nakon
zbrusenja zuba bondira isti i time stitimo zub i ojaca cemo i ovu vezu.
 Nakon preparacije, dentin se nagriza I potom se nanosi adheziv
 Kiseonik inhibise polimerizacijupa se zato nakon nanosenja tecnog kompozita prosvetli. Kod
neposrednog vezivanja za dentin, direktno nakon preparacije ako imamo dublji sloj dentina sporvodimo
ovaj postupak jer je veza fasete bolja. Rubno zaptivanje kod kompozitnog cementa je bitno jer za neko
vreme moze da se desi da popusti, bilo zbog rastvaranja i gubitka veze i stvara se sekundarni karijes.
 Veliki zjapovi ne mogu da se popune cementom zbog kontrakcije kompozita.
 Mane kompozitnih cemenata: komplikovanost upotrebe, problematicno uklanjanje viska, jer ga je nakon
polimerizacije moguce jedino ukloniti turbinom.
 Prosvetljavanje: ako su nam dostupni rubovi, mozemo da prosvetlimo. Kod fasete delimicno
prosvetljavanje 3-5 sek. Prilikom cementiranja faseta krecemo od centralnih sekutica jer su oni kljucni
faktor estetika.
 Gledjni rub se cisti od viska materijala
 Nakon sidanja viska, a prepolimerizacije nanosimo Glicerinski sloj stiti adheziv od dejstva kiseonikajer
ako nam je rub nezasticen, on se raspada
 Pre definitivnog cementiranja, sloj adheziva se mora osveziti rotirjucim instrumentima
5. Rubno zatvaranje
6. Komplikovanost upotrebe

Podela kompozitnih cemanta:

 Prema nacinu vezivanja (svetlosni.hemijski,dvojni)
 Po broju koraka (total-etch, samonagrizajuci, samo-adherirajuci)
 Po svrsi primene (visoko-estetski,univerzalni, jednokomponentni)
Total ech su visokoestetski, samonagrizajuci su univerzalni, a samoadherirajuci su jednkokomponetni.
- Estetski cementi su nam oni gde imamo veliki izbor boja, sto znaci da koristimo tanku, transparetnu
keramiku koja nam sluzi za inleje, onleje i fasete. Te nadoknade se zavrsavaju u gledji i zahtevaju total
ech tehniku. Estetski cementi su adhezivni, super rubno zatvaranje, koriste se nadoknade od litijum di
silikata i lecita (ne vezuju se za cirkonijum)
- Univerzalni cementi su samonagrizajuci kompozitni cement, osim nagrizanja dentina imamo i smolu,
povoljniji za dentin, ne i za gledj. Mogi se koristiti kod metal-keramike, bezmetalne, kompozitnih kocica.
Karakteristike: ojacavaju keramiku, nemaju boju i transparenciju, zute boje, imamo samo dve nijanse,
adhezivni su, dobro rubno zaptivanje, komplikovani za upotrebu, samonagrizajuci,
- Samoadherirajuci komp.cementi su posebni adhezivni sistem, cement se sam po sebi lepo, nemamo
pripremu zuba, ali je jacina veze smanjena na pola, zato ih ne smatramo adhezivnim, vec ih zovu
kompozitni cementi sa konvencionalnim tipom vezivanja. Onsovna mana: ne ojacava keramiku,
adhezivna veza nije dovoljno jaka i nije moguce cementirati delimicnu nadogradnju. Imaju dobro rubno
zaptivanje, nisu komplikovani, mogu se svuda koristiti, nemamo posebno nagrzianj, nema puno boja i
nisu adhezivni

Kod univerzalnih mozem cementirati leucit, a kod jednokomponetnih ne jer veza nije dovoljno jaka.
Ako imamo gledj koristimo total estetiku, dentin-self ech, ako imamo samoadherirajuci necemo ga koristiti za
nadoknade sa mikromehanickom retencijom i za nadoknade koje traze ojacanje
Ako imamo inlej ili onlej koji je delimicna nadokgradnja, koji se drzi adhezivnom vezom, kompozitni cement
nece imati dovoljnu adheziju i onda ih necemo time cementirati.

Page 30
Postupak cementiranja:
 Priprema zuba
 Priorema nadoknade zavisi od tipa keramike, imamo dva tipa keramike staklo keramiku (koja se nagriza) i
oksidnu keramiku (koja se ne nagriza). Sistemi na bazi leucita i litijum di silikata se nagrizaju
flourovodonicnom kiselinom 10-60 sek. Sve keramike na bazi aliminijum –trioksida i cirkonijum dioksida
se ne nagrazija, jer kiselina ne deluje na njih, ali se mogu peskariti (zavisi od proizvodjaca, ako peskarimo
cirkonujum smanjuje se otpornost).
o Postupak: nagrizamo sa fluorovodonicnom kiselinom, ispiramo i vrsimo silanizaciju silanom koji
vrsi aktivaciju povrsinskog sloja keramike za komp.cement i na taj nacin povecava jacinu veze.
Za metalokeramicke nadoknade mozemo koristiti metal prajmer ili ih peskariti.
Samo nadoknade na bazi staklo keramike se moraju adhezivno vezati, a nadoknade na bazi oksid
keramike i metala se ne mogu adhezivno vezati, bez obzira sto koristimo cement (ne daje adhezivnu vezu)
 Priprema cementa je jednostavna, imamo razlicite boje, bazu i katalizator. Cementi koji nemaju
katalizator, vec samo bazu su tecni kompoziti. Ukoliko imamo kompozitni cement samo sa bazom on se
mora prosvetliti i takav cement moze da se koristiza inlej, onlej i fasete. Koristi se kod tankih i
transparetnih nadoknada.
Felspatna i leucitna keramika (njihova otpornost je niska)se cementiraju kompozitnim cementom, mogu i
ostale da se cementiraju.Sto je keramika manje otporna to je veca prozirnost,a ako je veca prozirnost to znaci
da boja cementa utice na boju nadoknade.

Odnos debljine kompozitnog cementa I keramike:

 Odnos K/c mora biti veci os 3:1 tj keramika mora biti 3x deblja od cementa zbog prenosa napona i sile
transmisije od keramike, preko cementa, do zuba.
 Kod tankih faseta, njihovo naleganje mora biti izvanredno (sloj cementa tanak) ukoliko je cement debeo,
faseta puca.
 Redukovati upotrebu distanc laka u kriticnim regijama (vestibularno-aproksimalni delovi)
 Poboljsati kvalitet preparacije I otiska radi preciznijeg naleganja fasete, ako ne nalaze dobro,ne mozemo
je popuniti cementom i nece da drzi.
Samo-adherirajuci,jednokomponentni univerzalni kompozitni cement :
 Sadrzi kiseli promoter MDP
 Samonagrizajuci I samoadherirajuci je pa se ne koristi nagrizanje fosfornom kiselinom I ne postavlja se
adheziv

 Klinicka proba krunice

1) Odnos unutrasnje povrsine krunice i povrsine zbrusenog zuba (Sto je bolja preparacija, to krunica bolje
naleze na zub. Ponekad se moze desiti da pri probi metala krunica odlicno naleze na patrljak i lako, se
skida. Medjutim, kada dodje gotov rad sa napecenom keramikom, kruna ne pase dobro. Razlog tome je
krtost i krutost keramike, koja nije elasticna kolko i metal. Dakle, metal ima neku dozu elasticnosti.)
2) Rubno zaptivanje (Proveravamo ga sondom, na jednom ili dva mesta)
3) Aproksimalni kontakti (Proveravamo jesu prejaki, preslabi, ima li ih ili nema)
4) Odons povrsine krunice i susednih zuba
5) Odnos krunice i antagonista

1) Odnos unutrasnje povrsine krunice i povrsine zbrusenog zuba

a. Postojanje prostora za cement
b. Intimno naleganje u predelu demarkacije

Page 31
 2) Rubno zaptivanje
a. Intimno naleganje, zavisi od preciznosti preparacije, otiska, izlivanja modela, tehnike izrade
nadoknade
b. Provera sondom po odabranim tackama
c. Dozvoljeno odstupanja je oko 50µm
d. Rub moze biti: kratak (Ne prekriva celu demarkaciju. Ako je to slucaj, potrebno je otisnuti ceo
zub sa krunicom na njemu i poslati u tehniku. To sve, naravno, pre nego sto se napece keramika
na metal. Prepravke tog tipa nisu moguce na linijskoj demarkaciji, vec na poluzlebu i naglasenom
poluzlebu.), dugacak (Prelazi demarkaciju, moze da se skrati), pretanak (Moze se dodati
keramike), predebeo (Moze se stanjiti)
(Od cega zavisi vrednost rubnog zaptivanja? Zavisi od 1. celokupna prica o postupku izrade fiksne
nadoknade pocev od same preparacije zuba <+hrapavost povrsine / finoca borera> 2. otisak <kolko
dobro sama masa reprodukuje detanje i koliko se deformise tj kontrahuje. Takodje gips, vosak i metal su
podlozni omanjim dimenzionim promenama. Sto je legura metala manje plemenita to je vrednost njene
kontrakcije veca. Digitalnim otiskom umanjujemo sansu za gresku. Metoda presovanjem je preciznija od
CAD/CAM ako je tehnicar dobar, jer CAD/CAM radi po principu frezovanja, sa uvek prisutnom
konstantnom sitnom greskom>
3) Aproksimalni kontakti
a. Ne sme biti predimenzioniran d. Ne sme da stvori uske i mrtve prostore (Zadrzavace se hrana)
b. Ne sme pritiskati papilu e. Nepostojanje kontakta – promena polozaja zuba
c. Mora se omoguciti samociscenje f. Prejak kontakt – pritisak na susedne zube
4) Odons povrsine krunice i susednih zuba
a. Skladan, harmonican odnos
b. Postojanje defleksionih bedema (Slze da odbiju tj sprece impakciju hrane u sulkus. Ne smeju biti
preizrazeni jer ce upravo uraditi obrnuto)
c. Potpora muskulaturi
d. Nenaglaseni bedemi – iritacija desni hranom
e. Prenaglaseni bedemi – iritacija desni krunicom
5) Odnos krunice i antagonista
a. Uklapanje u postojeci okluzalni concept
b. Prevremeni deflektivni kontakti moraju se ukloniti
c. Kontakti se probaju u CO, protruziji i laterotruziji
d. Ne zme da izmeni: put zatvaranja u CO; ekscentricne kretnje; jacinu kontakta u CO
 Opterecenost zuba fiksnim nadoknadama:
I. Procena opterecenja nadoknade II. Procena sposobnosti nosaca da prihvati opterecenje

I. Procena opterecenja nadoknade

 Broj izgubljenih zuba (Vise izgubljenih zuba – vece opterecenje na nosace)
 Grupa kojoj pripadaju izgubljeni zubi (Nadoknade u predelu zvacnog crntra proizvode vece sile)
 Individualna jacina okluzalnih sila (Individualno od pacijenta do pacijenta: pol, starost, gradja itd)
 Antagonisti (Nije isto opterecenje ako su zubi antagonisti prirodni, keramicki ili akrilatni)
 Tip okluzalnog odnosa (Zavisi od tipa zvakanja)
II. Procena sposobnosti nosaca da prihvati opterecenje
 Bioloski factor
o Otpornost pojedinih grupa zuba, izrazava se numerickim koeficijentom
o Najotporniji donji, pa gornji molari (zbog gradje kosti)
o Drugi molari manje otporni od prvih (Korenovi drugih su uzi, manji i spljosteni)
o Zatim ocnjak (donji, pa gornji)
o Sledi drugi premolar (donji, pa gornji), pa prvi premolar
o Sekutici su najslabiji (najjaci je gornji centralni, zatim slede gornji lateralni, donji lateralni, pa donji
centralni)
o Otpornost umnjaka zavisi od njihove razvijenosti

Page 32
  Individualne karakteristike
o Duzina i volumen korena (Duzi i masivniji koren je orporniji)
o Konfiguracija korena (pljosnat > okrugao > zakrivljen > pravi )
o Pravac i polozaj korena (separirani > kupast)
o Sirina periodontalnog prostora
o Meziodentalni indeks zuba (razlika MD sirine ekvatora i vrata zuba, veca razlika -> manja otpornost)
o Sirina alveolarnog nastavka (Sto je siri, to je bolja potpora)
o Odnos sa korenovima susednih zuba (stesnjeni korenovi smanjuju otpornost)
o Struktura kosti (velicina, raspored, oblik i gustina trabekula, unifromnost)
o Ukupna povrsina korenova zuba (veci, duzi, iregularni korenovi su otporniji)

Parodontopaticni zubi imaju manju povrsinu vezivanja za kost

Klinicka procena: odnos krune korena, idealan 1:2, realan 2:3, minimalan 1:1
Ante-ov zakon: ukupna povrsina, na kojoj se vezuju korenovi nosaci za kost, treba da je veca ili bar ista kao
povrsine korenova zuba koji nadoknadjujemo
 Mostovi
Indikacije:
 Estetske indikacije  Funkcionalne indikacije
 Caurasti retineri  Adhezivni mostovi
 Inlej retineri  Viseci mostovi
 Kombinovani retineri
 Druge opcije tretmana (implant, proteza)
Primarni i sekundarni nosaci:
 Zdrav ili devitalizovan zub
 Uravnotezavaju opterecenje (Obezbedjuje se postojanjem sekundarnih nosaca, primera radi u situacijama
kada imamo veliku polugu)
 Sekundarni nosaci moraju da imaju isti i veci koeficijent otpornosti
 Retencija krunice sekundarnog nosaca mora biti ista ili jaca od primarnog nosaca (zbog pucanja cementa,
vidi dole za mostove sa inlejima)
 Rigidni i mehanicki otporna spojnica (Njena uloga je da prenese pritisak na celokupnu konstrukciju, a ne
samo na mesto delovanja sile)
Delovi mosta:

 Nosaci  Kotve:  Telo mosta

- Zub, ojacan devitalizovan - Puni caurasti  Konektori
- Zub, implant - Delimicni
- Primarni, sekundarni - Inlej

*Kod mostova koji imaju kombinovane kotve, dakle caure i inlej npr, brze dolazi do „razlepljivanja“ adhezivne
veze tamo gde je inlej. Do toga dolazi jer se losije prenosi pritisak tu gde je inlej (za razliku od sistema sa dve
caure), pa se stres pomeranja celog mosta prenosi na adhezivnu vezu inleja. Cauraste kotve bolje prenose pritisak
jer obuhvataju citav zub nosac (veca povrsina).
** Postoje i athezivni mostovi koji se prave ordinacijski. Rade se u regijama koje ne trpe veliki pritisak, npr fali
nam lateralni sekutic. Na palatinalnim povrsinama centralnog sekutica i ocnjaka se pripremi povrsina i
materijalom od fiberglas vlakana se poveze. Tada imamo osnovu na koju mozemo da slazemo kompozit i tako
oblikujemo krunu zuba koji nadoknadjujemo. Takav zub treba izvesti iz okluzije i sacuvati ga od sila pri pokretima
vilice npr protruziji.

Page 33
Statika mosta:
 Most je kruta konstrukcija, koja zavisi od:
o Vrste materijala (Most od zlata je manje rigidan od Co-Cr pa ce imati tendenciju da se vise
savija, sto je negativna osobina, jer most ukoliko se savija, ne prenosi ravnomerno sile pritiska)
o Duzine mosta (Sto je duzi to je manje otporan, takodje sto je siri to je vise otporan)
o Visine mosta ( Otpornost mosta zavisi od visine na treci stepen. Dakle, duplo visi most je 8x
otporniji. Kod nedovoljne visine zuba nosaca, nedostak se moze nadomestiti povecanjem duzine
klinicke krune)
 Posledica nedovoljne krutosti:
o Deformacija o Marginalno curenje
o Pucanje mosta o Rascementiravanje
o Pucanje fasete
 Telo mosta je umetnuto izmedju nosaca i povezuje nosace u pravoj liniji (osim ako ne postoji apendix,
ako se povezuje u luku, treba da postoji sekundarni nosac)
Biomehanika mosta:
 Nosaci mosta moraju da budu sposobni za prihvatanje dodatnog opterecenja (Anteov zakon)
 Potporni aparat najbolje podnosi opterecenje u pravcu aksijalnih osovina
Higijena mosta:
 Plak neprijemcivi materijal (keramika>kompozit>akrilat)
 Dizajn mosta koji omogucava samociscenje (kontakt bez kompresije, bez konkavnih povrsina)
 Redovna oralna higijena
Estetski parametri:
 Zavisi od debljine keramike (Neravnomerno nanesena keramika dovodi do pucanja)
 Nejednaka debljina ne obezbedjuje adekvatnu boju i translucenciju
 Neophodan kompromis izmedju statickih i estetskih kriterijuma

Stabilnost metalnih konstrukcija:

● preparacija zuba ● vrsta legure ● dizajn osnove
 Vsrte legura:
o Legura zlata (tip IV)
o Legura kobalta ( Co-Cr, jako otporne, neplemenite legure)
o Legura nikla- zabranjene
o Legura paladijuma
 Izgled konstrukcije u zoni demarkacije:
o Rub u metalu -neestetski
o Maksimalno istanjen metal- bolja estetika
o Tangencijalni rub- kada se metal zavrsava linijski, pa se na njega pece
keramika, na taj nacin se povecava debljina krunice pa se tako vrsi
pritisak na desni
o Rub u keramici- kada se stanjuje metal do aksijalnog zida, a sam rub u demarkaciji se ostavlja
prazan
 Funkcionalna podrska keramickom materijalu:
o maksimalna debljina keramije iznosi 2mm
o estetski zadovoljavajuci minimalna debljina iznosi 0.5mm
o sile tenzije preuzima metalna osnova,osnova ne sme biti porozna
o svi prelazi moraju biti zaobljeni
 Dizain spojnice mosta:

Jednostruka dvostruka osmostruka stabilnost

Page 34
  Spoj clanova mosta: jednokomandno livenje, atecmeni, lotovanje, lasersko spajanje
 Prelaz keramika-metal:
o ukoliko postoji prelaz keramike I metala ne sme biti na mestima opterecenja
o opaker ne treba ostaviti nepokriven (poroznost I plak)
o minimalna debljina keramike na opakeru je 0,2mm
*Jako je bitno da metalna konstrukcija mosta bude dimenziono stabilna da moze da izdrzi ponovljene visoke
temperature pecenja keramike. Da bi se to izbeglo kada se rade cirkularni mostovi obavezno je da se zadnji
nosaci spoje sa preckom.
 Odnos medjuclanova I antagonista: cvrsti, stabilni, priblizno jednaki,tackasti.
o Redukcija sirine mosta: redukcija opterece; njapovoljniji prenos opterecenja, lakse ciscenje
(redukcija lateralnih sila)
 Odnos medjuclanova I grebena:
o ne dodiruje (higijenski)
o tangencijalan,
o povrsinski
o anatomoforman
o ukoliko postoji kontakt sa mekim tkivima ostvaruje ga keramika (jer je keramika plak-
neprijemciva)
 Odnos medjuclanova prema konfiguraciji zubnog luka:
○ prati osnovnu konturu zubnog luka ○ daje potporu obrazu I usnama
 Separacija medjuclanova:
o adekvatne dimenzije,
o mesta najveceg naprezanja zahtevaju ojacanja (distalno na ocnjaku I mezijalno na prvom molaru)
o zaobljen (U) oblik
o spojnice nesmeju da iritiraju papilu
 Faktori koji uticnu na otpornos metalo keramickog mosta:
o jaca veza metala I keramike (hemijska, mehanicka I na bazi pritiska)
o otpornost metalne osnove ( min 0.3 za solo krinicu I 0.5 za mostove)
o razlika CTE metala I keramike

 Viseci most (apendiks)

 Staticki nepovoljna konstrukcija
 Viseci clan mora biti vam okluzalnih kontakata
 Najcesce varijante visecih mostova:
o ocnjak – lateralni sekutic
o drugi premolar – prvi premolar (pozeljno je postaviti naslon na ocnjak- ukoliko se postavlja
,,stoper'' on mora biti vezan kompozitnim cementom za zub, ne sme se ostaviti samo da naleze na
zub, jer ukoliko se ne cementira imamo mikropukotinu u koju ce zapadati hrana I stvorice se
karijes na ocnjaku zbog nemogucnosti ciscenja)
o prvi (dvugi ) molar, drugi premolar- prvi premolar
o premolari (ili veca konstrukcija) – prvi molar.
*Ukoliko gore imamo most 4-6 a nemamo sedmicu, a dole imamo pun zubni niz, mi moramo gore staviti jedan
viseci clan na sedmici da bismo sprecili isplivavanje donje sedmice, ili ako se iz bilo kog razloga rade I donji zubi
njih mozemo povezati u blok kako bismo sprecili isplivavanje.
 Neparalelni nosaci:
o Ortodonstko reponiranje
o Segmentiranje mosta- dodavanje atacmena, kako bismo obezbedili unosenje iz vise pravaca
o Dvostruke krune
o Delimicne krune
o Korekcija livenom nadogradnjom

Page 35
 Bezmetalna Keramika
Metoda rada sa bezmetalnim keramickim materijalima
Sve metode su poptuno razlicite i razlicito se ponasaju.
1) Refraktarni patrljak 4) Elektroliticko talozenje
2) Presujuca tehnika 5) CAD/CAM tehnologija
3) Slip-cast tehnika
1) Tehnika rada na refraktornom patrljku
 Radi se na dubler modelu
 Patrljak od vatrostalne mase
 Direktno nanosenje keramike na patrljak i pecenje u peci (nije bitno koja keramika, moze se naneti i keramika
za metal). Ovom metodom se dobijaju ekstra estetski radovi, za visoko estetske slucajeve
 Pojedinacni radovi (krune, fasete, tanke fasete)
 Koriste se klasicne fasetirajuce keramike
 Problem je sto su ovi radovi jako fragilni za specificnije i pojedinacne radove ova tehnika je komplikovana i
osetljiva (patrljak kad se stavi u pec on se kontrahuje). Vrlo detaljna tehnika, iziskuje puno vremena
*Kod ove tehnike pravimo preparaciju u ustima,uzimamo otisak, pravimo model od gipsa,a zatim taj model
dubliramo i izlijemo od vatrostalne mase, kada izlijemo model od vatrostalne masę dobicemo model koji je
neotporan na visoke temperature i takodje patraljak koji je neotporan na visoke temperature.Za razliku od
metalkeramike,gde se keramika nanosi na metalnu kapicu,ovde se keramika direktno nanosi na patrljak od
vatrostalne masę i zatim se pece u peci.Kada ispecemo dobicemo nadoknadu.Kao materijal se koriste klasicne
fasadne keramike,sto znaci da mi od keramike koju koristimo u metalkeramici mozemo da napravimo bezmetalnu
krunu,ali je ovakva nadoknada veoma neotporna jer mi od metalkeramike uzimamo samo njen neotporniji
deo,tj.keramiku.Ovu tehniku koristimo za izradu malih radova kao sto su npr. fasete.Ovom metodom postize se
vrhunska estetika*
2) Tehnika presovanja
 Zasniva se na zameni vostanog modela (lost-wax tehnika)
 Keramicki materijal u formi tzv.ingota koji se tope i presuju u posebnoj peci
 Materijal: leucit, litijum-disilikat, apatit
Jako rasprostranjena, jednostavna. Radi se vostana kapica koju ulazemo, zatim livenje i zarenje, medjutim umesto
metalalijemo keramiku. Jedino sto se u ovo tehnici razlikuje od tehnike sa metal-keramikom jesu voskovi koji
sekoriste za pres tehniku moraju biti spec.organski voskovi koji sagorevaju bez ostatkau slucaju da ostane
najmanja rezidua voska postoji opasnot da nam ona preboji keramiku. Razlikuje se i po posebnim masama za
ulaganje. U ovoj metodi keramicki ingot (valjcic) se istopi (ingot = press tehnologija, block = cad-cam), keramicki
ingot zagrejemo i ispresujemo ih.
Ranije generacije peci su bile na bazi pretiska, a ove generacije elektronskih peci imaju povratnu spregu izmedju
desavanja u kiveti i samog postupka presovanja – dozirano presovanje.
3) Slip-cast tehnika
o Neophodna izrada dubler modela
o Na ovom modelu se izradjuje kosuljica
o Kosuljica se sinteruje na 1120°C
o Kosuljica je fragilna, neophodan pazljiv rad
o Kosuljica se infiltrira staklom, cime se dobijaju zavrsne karakteristike
o Materijali: aluminijum-trioksid
Ova tehnika je primjenjiva za rad sa aluminijumtrioksidom i koristi se na dubliranom modelu.Tehnika je skoro pa
napustena jer je prilicno komplikovana.Naime,na osnovu dubler modela izradjuje se kosuljica,koju u drugoj fazi
infiltriramo staklom,tj.aluminijumtrioksidom i na kraju pecemo (cime dobivamo zavrsne karakteristike
materijala).Na taj nacin dobijamo kosuljicu od aluminijuma na koju nanosimo keramiku.Problem je sto je
kosuljica u prvoj fazi veoma fragilna i może lako da se polomi (pre sinterovanja)

Page 36
 4) CAD/CAM tehnolohija
○ CAI (computer aided inspection) ○CAD (computer aided design) ○ CAM (computer aided manifacturing)
CAI (computer aided inspection):
 Prostrana digitalizacija  Kodiranje tacaka i stvaranje virtualnog modela
 Prebacivanje realnog modela u elektronski zapis  Metode CAI: mehanicke, opticke i laserske
CAI je prvi deo gde mi realan objekt prevodimo u virtuelni,tj.digitalizujemo ga.Metode prevodjenja realnog
objekta u digitalni mogu biti mehanicke,opticke i laserske.
o Mehanicke:
- Premeravanje objekta pehanickim putem (tzv.pipalica)
- Kompjuter dobija podatke o putu, opterecenju i koordinatama mernog senzora
- Nedostaci: komplikovanost primene, vreme, rezolucija
Mehanicke metode se najredje koriste i u okviru njih spada tzv. pipalica.Pipalica radi tako sto pipa patrljak sa svih
strana da bi zakljucila kakav je oblik patrljka. Nedostatak ove metode je sto dugo traje i sto mozemo da ostetimo
patrljak.
o Opticke (svetlosne):
- Projekcija tzv.prugastog belog svetla
- Senzor detektuje promene svetla nakon padanja na objekat skeniranja
- Zbog pravolinijskog prostiranja svetlosti, neophodni multipli skenovi
Svetlosne i laserske metode imaju slican nacn delovanja. Kod svetlosne metode delovanja imamo prugasto belo
svetlo koje je ravno i kada padne na objekat deformise se. Imamo cip koji hvata te deformacije i stepen distorzije
na osnovu cega on izracunava stepen zakrivljenja povrsine. Zbog pravolinijskog pruzanja svetlosti neophodni su
multipli skenovi.
o Laserske:
- Upotreba laserskog zraka umesto obicnog svetla
- Merenje inteziteta i odnosa faza zraka (3D digitalizacija)
- Receptor: CCD cip, konvertuje ulazni snop u elektricnu struju proporcionalne voltaze
- Broj osetljivih tacaka – rezolucija cipa (pikseli)
- Metodi: intraoralno i ekstraoralno
Laser radi po slicnom principu,samo sto se umesto svetla koristi laserski zrak. Kod laserskih tehnika imamo intra i
ekstraoralne metode.
 Intraoralna metoda
 Upotreba intraoralne laserske sonde
 Neophodna mirnoca ruke
 Neophodna upotreba kontast spreja (dobijanje mat, nereflektujuce povrsine zuba)
 Kolicina spreja ne sme biti prevelika
 Subgingivalno skeniranje je problematicno
 Skeniranje manjih regija
Intraoralna metoda je bolja jer za nju nije potrebno uzimanje otiska. Koristimo intraoralnu sondu. Prve dve
varijante lasera (red cam i blue cam) su zahtievale upotrebu spreja koji sjajnu povrsinu zuba prevodi u mat,jer ako
je zub sjajan remeti se rad kamere zbog odsjaja i nastaju brojne greske. Treba voditi racuna da se na nanosi
previse spreja jer tako povecavamo dimenziju zuba. Danas imamo only cam koji radi bez spreja i może da skenira
celokupnu vilicu,dok su prve generacije mogle skenirati samo manje regije. Kada skeniramo,tak sken saljemo u
labaratoriju i labaratorija dobija nas virtuelni model.Problem je ako je potrebno doraditi model, sto se ne może
uraditi na virtueknom modelu.
 Ekstraoralna metoda:
 Skeniranje izlivenog modela
 Upotreba specijalnog gipsa
 Sken cele vilice
Ekstraoralna metoda predstavlja skeniranje izlivenog modela. Koristi se specijalni gips koji może da se deformise,
te stoga ova tehnika i nije bas precizna.

Page 37
CAD (computer aided design):
 Prepoznavanje demarkacije preparacije
 Automatsko dizajniranje nadoknade
 Dizan osnova/puna kruna
 Postojanje razlicitih morfoloskih banki podataka
 Mogucnost manuelne korekcije (kontaktne tacke, kvrdzice itd.)
CAD podrazumieva rekonstrukciju kompletne povrsine patrljka izbrusenog zuba generisanjem svih medjutacaka
sa povrsine i to na osnovu podataka dobijenih digitalizacijom. Posebni racunarski sistemi tada dizajniraju zubnu
nadoknadu uz pomoc morfoloske banke podataka.U najboljem slucaju mogu da prepoznaju kako izgledaju ostali
zubi,pa na osnovu toga dizajniraju model najslicniji njima.
CAM (computer aided manifacturing):
 Metoda masinskog frezovanja
 Numericki vodjenja masina brusi nadoknadu iz polaznog oblika (keramicki blok)
 Stepen slobode oznacava pokretljivost masine
 Blokovi mogu biti od razlicitog materijala i razlicitih dimenzija
CAM-koristimo metodu masinskog frezovanja,sto znaci da kompjuter izracuna putanje frezovanja u vise
ravni.Tako proracunate putanje frezovanja kompjuter salje frez masini koja skida visak są keramickog bloka i tako
dobijamo nadoknadu,tj. krunu. Postoje dve vrste CAM: frezujuci i aditivni (dodavajuci). Ferzujuci je puno
rasprostranjeniji i jefinit, zadovaljavajuci za jeftinije radove, a aditivni je bolji za komplikovanije i komplekse
strani i pozitivna stvar je sto nema viska materijala

Radovi su otporniji ako se rade od jednog istog materijali (jednodelan) i mozemo ih bojiti raznim bojama i takve
krune su pune otpornosti (u bocnoj regiji je bitnija mehanicka nego estetska komponenta)
Tehnika bojenja:
 Puna anatomska forma zuba
 Visoka otpornost
 Bez problema sa vezom dva metarijala
 Bazira se na optickim fenomenima
 Manje estetske vrednosti
Tehnika slojevitog modelovanja:
 Izrada kapice od otporne keramike (analog metalnog kapici)
 Modelovanje i pecenje slojeva na osnovi
 Odlicne estetske vrednosti
 Zahteva umesnost i vreme
 Smanjuje otpornost
 Moguci problemi na spoju materijala – dolazi do pucanja fasetne keramike na cirkonijumskoj osnovi, a ne
na samoj osnovi.
Cut-back tehnika
Je tehnika kod koje celokupnu nadoknadu radimo od otpornog (bezmetalnog) materijala, zatim u vestibulo-
incizalnom delu redukujemo materijal i nanosimo fasetnu keramiku. Savrsena kombinacija otpornosti i estetike.
 Kombinacija prethodnih tehnika
 Izrada pune krunice, pa redukcija estetskog dela
 Redukuje se incizalna trecina vestibularne povrsine
 Jednostavna za rad
 Visokoestetska
 Visoka otpornost
*Bitnije je koju smo tehniku odabrali za dati slucaj, nego koji smo materijal izabrali*

Page 38
  Tipovi keramickih sistema:
1) Konvencionalna feldspatna keramika (staklo keramika):
○ Feldspatna keramika sadrzi zrnca albita ○ Bez posebnih kristala za sprecavanje sirenja pukotine
○ Povecan rizik od frakture
Nisu ultra otporne ali daju lepotu nadoknadi, mozemo koristiti keramiku kao osnovu (patrljak, zahteva adhezivno
cementiranje)
*Sto je keramika manje otporna potrebna joj je veca demarkacija da bi bila stabilnija – keramika sa stepenikom sa
unutrasnjim zaobljenjem*
2) Leucit:
Leucit jer keramika ojacana kristalima leucita. Kod leucita je izrazena kontrolisana povrsinska kristalizacija.
Izrazen je disperzioni efekat ojačanja leucitnim kristalima. Bezmetalni sistemi na bazi leucita koriste presujucu
tehnologiju i cad/can tehniku. Svi blokovi su jednodelni osim multibloka. Leucit se korsti za pojedinacne
nadoknade. Leucitni blokovi su najtransparentniji i najmanje otporni. Najmanje estetski blok je cirkonijumski
blok.
 Visokoestetski radovi  Izkljucivo adhezivno cementiranje
 Veoma zahtevna za laboratorijski postupak  Kontraindikovana kod neurovnotezenih i problematicnih
 Solo nadoknade u frontalnoj regiji tipova okluzije
 Tehnika rada: vatrostalni patrljak  Visoka tranlucencija, zavisi od boje podloge
 Demarkacija stepenik sa unutrasnjim zaobljenjem  Izražen je disperzioni efekat ojačanja leucitnim
 Lokalizacija zavisi od estetskih karakteristika kristalima.
podloge  Kristali leucita sprecavaju sirenje mikropukotina
 Niska otpornost  Bezmetalni sistem na bazi leucita: presujuca i
CAD/CAM tehnika
Leucit je slabo otporan,ali ima dobre estetske osobine(sto je materijal otporniji,to mu je estetika manja i
obrnuto).u okviru leucitnih blokova imamo multi blokove sto znaci da u okviru bloka imamo gledj,dentin i
prelaz.Leucit ne mora da se kristalizuje niti glazira.Moze samo da se prepolira.
*Za transparetnu keramiku moramo koristiti estetski cement, ako ne vezemo kompozitnim cementum gubimo
adheziju, retenciju i nismo ojacali keramiku.*
3) Litijum Disilikat
 Solo krune u celom luku i troclani mostovi do drugog premolara
 Dobar odnos otpornosti i translucencije
 Demarkacija: naglaseni poluzleb/stepenik sa unutrasnjim zaobljenjem
 Lokalizacija zavisi od estetskih karakteristika podloge i krunice
 Velicina min.0.5, zavisi od opterecenja zuba
Litijum disilkat je otporniji od leucita,ali je zato manje transparentan. Koristi se u tehnici presovanja i cad/cam.
Kada koristimo litijum-disilikat blok u CAD/CAM tehnologiji, nakon presovanja necemo dobiti zavrsni blok,
nego cemo imati prelaznu fazu -litijum metasilikat koji je plave boje i on se frezuje u ovoj fazi jer je litijum
metasilikat meksi i stedi masinu. To znaci da cemo dobiti plavu krunu koju stavljamo u pec za keramiku i ona ide
na proces koji se naziva kristalizacija i kojim cemo od litijum metasilikata dobiti litijum disilkat,a pri tom cemo
dobiti i boju i povecanu otpornost. Nakon kristalizacije ide glaziranje. U keramickoj peci prilikom pecenja litijum
disilikat ne menja dimenzije.
Nivo opiciteta:
- HO (high opacity) – livene nadohradnje
- MO (medium opacity) – srednje prebojeni zubi (tehnika slojeva)
- LT (low translucency) – krune i veci onlej za tehniku bojenja ili slojeva
- HT (high translucency) – fasete za tehniku bojenja ili slojeva
Litijum – disilikat (press tehnologija)
 Kristali litijum-dislikata u staklastom matriksu  Visoka homogenost
 Zastupljenost faze oko 70%  Mikrostrukture:
Prekristalizovano stanje: Kristalizovano stanje:
 Oko 40% izolovanih litijum-metasilikatnih  Oko 70% fino zrnastih litijum-dislikatnih
kristala u staklo-matriksu kristala u staklo-matriksu
 Velicina kristala 0.2-1.0 µm  Temperatura kristalizacije 850°C

Page 39
 4) Aluminijum – trioksid
 Mineral korund
 U prirodi kao rubin i safir
 Sinteticki Al2O3
 Sistem bimodalne distribucije sa srednjom vrednoscu partikla od 3 µm
 Faza I: na 1120° dolazi do sinterovanja Al2O3; veza izmedju kristala nastaje difuznim procesom na
njohovoj povrsini; u ovoj fazi je moguc rad sa materijalom – veza između kristala nastaje difuznim
procesom na njihovoj površini. U ovoj fazi je moguć rad sa materijalima.
 Faza II: ifiltracija niskoviskozim staklom koje kvasi kristale; popunjavanje poroznosti uz postizanje
zavrsnih mehanickih karakteristika – vrši se infiltracija nisko-viskoznim staklom koje kvasi kristal;
popunjavanje poroznosti
 In Ceram Spinell (solo krune 400Mpa)/ Aluminia (solo krune, prednji troclani mostovi, 500MPa/ Zirconia
(prednji i bocni troclani mostovi, 600 Mpa)
 Tehnike rada: slip-cast tehnika i CAD/CAM
Dodaje se keramici są ciljem povecanja otpornosti. Prisutnost Al2O3 u keramici povecava netransparentnost i
otpornost,a samnjuje poroznost.Koristi se u slip/cast i CAD/CAM tehnici.
On predstavlja mineral konurda. U prirodi se nalazi kao safir i rubin. Njegova osnovna uloga je da spreči širenje
pukotine. Ima bimodularni distribuciju sa vrednošću partikala od 3 mikrometra.
5) Cirkonijum – dioksid
Zaustavlja napredovanje frakturne pukotine,ima dobro rubno zaptivanje i lako se obradjuje.
 Alotropske modifikacije ZrO2: kubicna (<2700°C); tetragonalna (<2400°C); monoklinicka (<1200°C) –
Kod ZrO2 postoje 3 modifikacije :kubicna,tetragonalna I monoklinicka.Kubicna struktura kada se hladi
dobijamo tetragonalnu,koja kada se hladi dobijamo monoklinicku formu.To znaci da se ZrO2 na sobnoj
temperaturi nalazi u monoklnickoj formi.Cist ZrO2 se ne koristi,nego ZrO2 koji je je stabilizovan
oskidima,najcesce itrijumom koji snizavaju temperaturu prelaza iz tetragonalne u monoklnicku formu
 Karakteristike cistog ZrO2:
o Prelaz tetragonalne u monoklinicku modifikaciju prati povecanje volumena za 4,5%
o Tenzioni napon u materijalu moze dovesti do pucanja tokom hladjenja
 Stabilizatori ZrO2 – dodatak kubicnih oskida snizavaju temperaturu prelaza tetragonalne u monoklinicku
modifikaciju
 Y – TZP stabilizacija:
o TZP-tetragonalni cirkonija polikristal
o TZP – A – TZP sa dodatkom 0.2% Al2O3
o Y-TZP-itrijum stabilizovani tetragonalni cirkonija polikristal – omogucava prelaz kubicne u
tetragonalnu ali ne i u monoklinicku fazu
 Mehanizam ocvrscavanja
o Tetragonalna → monoklinicka tranformacija → porast zapremine → kompresija i nastanak
pukotine
o Normalna je monoklnicka forma ZrO2 na sobnoj temperaturi,ali ako dodamo itrijum onda se
prakticno zamrzava tetragonalna forma,tj.kada se hladi ovaj materijal ne prelazi u monoklinicku
formu nego ostaje u tetragonalnoj I na sobnoj temperaturi.To je bitno jer je prelaz iz tetragonalne
u monoklinicku formu pracen povecanjem zapremine.Tenzioni napon u materijalu prilikom
hladjenja moze dovesti do pucanja,tj stvaranja pukotine.Zbog pukotine dolazi do prelaza iz
tetragonalne forme u monoklinicku koja se siri I zatvara pukotinu.Taj mehanizam je poznat kao
ojacavanje ZrO2.
o Tehnoloski postupak-uniaksijalno suvo presovanje ZrO2-pres pecenje kojim dobijamo blok od
cirkonijuma,Blok frezujemo u ovoj fazi.Dobicemo nadoknadu koja je 30% veca nego zavrsni
rad.Da bismo dobili zavrsni rad moramo da ga sinterujemo na 1600 stepeni.Da bismo
kompenzovali razliku od 30% nas CAD deo mora da ocita vrijendnost kontrakcije uz pomoc
senzora (na svakom bloku pise koja je vrijednost kontrakcije tog blo,senzor ucita tu vrijednost I
tek onda se frezuje).

Page 40
Opste osobine:
- Visoka otpornost - Ne moze se adhezivno vezati
- Niska translucencija - Nepogodan za izradu delimicnih nadoknada
- Nove generacije imaju povecanu translucenciju – full - Otpornost opada sa starenjem (50% za 5 godina)
anatomic cirkonijum - Slabija veza sa fasetirajucom keramikom (chiping –
- Demarkacija: naglaseni poluzleb odlamanje)
- Lokalizacija: subgingivalno u vidljivoj regiji - Dugom obradom stvaramo napon i da bi se otpustio
- Moguce napraviti na linijskoj demarkaciji, ali se cirkonijum treba staviti u obicnu pec za keramiku.
stvara napon u materijalu

*Litijum disilakt se kristalizju, a cirkonijum se sinteruje (posebna pec koja postize visoke temp.preko 1100, a za
bojenje se koristi obicna pec*
 Regeneracijsko pecenje:
o Sprecava negativan uticaj obrade nakon sinterovanja cirkonijum-dioksida
o Nepohodno nakon ekscesivene obrade, obrade grubim ili neodgovarajucim instrumentima
o Sprovodi se u posebnim progamom klasicnoj peci
Sistemi za radi sa cirkonijum-dioksidom:
CAD/CAM tehnologija Manuelno frezovanje
 Savremen sistem rada  Princip rada kopir-frez masina
 Koristi sve mogucnosti kompjuterske  Osnovni model se pravi od akrilata
tehnologije  Na osnovu ovog modela, rucno se frezuje
 Individualan i industrijski frez sistem keramicki blok
 Rad sa nesinterovanim i sinterovanim  Radna ruka ima odgovarajuci faktor uvecanja
blokovima

Page 41