POREMEĆAJ HOMEOSTAZE VODE

1. Homeostaza vode
Organizam konstantno vrši održavanje balansa (dinamičke ravnoteže) unosa I potrošnje
vode nizom negativnih povratnih mehanizama gde se uključuju endokrini I autonomni nervni
sistem

2. Ciljevi predavanja

• Usvajanje pojmova dehidracije i hipovolemije

• Sagledavanje fiziološke uloge bubrega u održavanju dinamičke ravnoteže stanja vode u
organizmu
• Razumevanje kako nervni i endokrini mehanizmi učestvuju u održavanju homeostaze vode
• Razumevanje kako osećaj žeđi utiče na održavanje ravnoteže vode u organizmu

3. Na koji način se voda unosi u organizam i kako je organizam eleminiše

• Organizam čoveka od 70 kg prosečno sadrži 40 L ukupne vode u odnosu na ukupnu telesnu
masu. Ova tzv. UKUPNA VODA se održava na konstantnom nivou u fiziološkim uslovima.

4. Analogija cisterne za vodu

• Svakog dana unosimo prosečno 2300 ml vode u obliku napitaka i hrane
• Prosečno oko 200 ml telesne vode se generiše u toku ćelijskog metabolizma sa čime je ukupni
unos vode oko 2500 ml na dan.
C6H12O6 + 6O2 6 H2O + CO2
• Istovremeno se voda gubi putem bibrega, pluća, lože I gastrointestinalnog trakta.
• Dnevno se izgubi oko 1500 ml vode putem bubrega u formi urina
• Pored toga izgubi se 600 ml vode putem kože, 300 ml vode putem pluća u formi vodene
pare. Ovakav vid gubitka vode naziva se INSENZIBILNI GUBITAK, obzirom da nismo
svesni tih procesa.
• U uslovima suprafizioloških fizičkih napora može se izgubiti značajno veća kolićina tečnosti
. U tim uslovima izgubi se I do 5000 ml tečnosti na dan putem znoja.
•U normalnim, fiziološkim okolnostima izgubi se 100 ml Under normal circumstances we
also lose 100 milliliters of water per day though the GI tract.
• Održavanje dinamičkog balansa vode predstavlja process prirodne ravnoteže gde je količina
unosa vode jednaka količini izgubljene tečnosti.

5. Poremećaj homeostaze vode u organizmu

Poremećaj vodene ravnoteže:
• Gubitak ili povećanje volumena ekstracelularne tečnosti
• Gubitak ili povećanje količine rastvorenih čestica
U najvećem broju slučajeva poremećaj podrazumeva neravnotežu I volumena I rastvorenih
čestica. U praksi se susrećemo sa četiri osnovna primera poremećaja vodene ravnoteže
• Hipervolemija
 • Hiperhidracija
• Hipovolemija
• Dehidracija

6. Hipervolemija
•Hipervolemija se pojavljuje u slučaju
uzimanja viška i vode i elektrolita. Iako se
volumen ekstracelularne tečnosti
povećava, osmolarnost plazme ostaje na
istom nivou.

7. Hiperhidracija
• Hiperhidracija se pojavljuje sa unosom
viška vode bez dodatnih elektrolita.
Volumen se povećava, osmolarnost
plazme se smanjuje zbog manjka
elektrolita.

8. Hipovolemija
 • Hipovolemija se pojavljuje kada se gube u
isto vreme I voda I elektroliti. U ovom
slučaju najčešće je reč o gubitku volumena
plazme. Osmolarnost plazme ostaje
nepromenjena, čak I u slučajevima velikih
gubitaka krvi.

9. Dehidracija
• U slučajevima gubitka vode bez gubitaka
elektrolita.

•Dehidracija podrazumeva gubitak

volumena, ali obzirom da nije doslo do
gubitka elektrolita, osmolarnost plazmwe
raste.

10. Primeri pomenutih stanja u praksi

• Gubitak krvi podrazumeva gubitak vode I elektrolita što posledično void u hipovolemiju.
• Iako znojenje dovodi do gubitka izvesne količine elektrolita, mnogo je veći procenat
izgubljene vode zbog čega osoba ulazi u dehidraciju.
• Preteran unos Intravenskih infuzija može značajno povećati volume plazme, ali primenom
izotoničnih rastvora osmolarnost plazme ostaje ista I dovodi do hipervolemije.
• Pijenje većih količina vode smanjuje osmolarnost, razređuje plazmu I vodi u hiperhidraciju

11. Bubrezi: Filtracija

• Najznačajniji način zaregulisanje gubitka vode jeste radom bubrega. Pre daljeg ulaska u
detalje potrebno je sagledati kako funkcioniše glavna funkcionalna jedinica bubrega-
NEFRON
• Bubreg se sastoji od miliona mikroskopskih struktura (Nefrona), gde se formira urin.
• Krvni sudovi bubrega se obmotavaju oko struktura nefrona omogućavajući razmenu krvi I
filtrate (formiranog urina)
 • Tri fiziološka koraka uključena u formiranje urina
____ Reapsorpcija
____ Sekrecija
____ Glomerulska filtracija

• Tokom procesa glomerulske filtracije manje rastvorene čestice i voda se kreću iz plazme u
glomerulske kapilare i glomerularnu kapsulu, pri čemu počinje process filtracije

12. Bubrezi: Reapsorpcija

• Podrazumeva selektivno preuzimanje specifičnih materija u plazmu. Voda se kreće po
principu osmoze.

13. Bubrezi: Sekrecija

• Određene supstance prelaze iz krvi u filtrate. Važno je uočiti da je reapsorpcija dominantniji
proces

14. Mehanizmi uspostavljanja vodene ravnoteže

• Organizam čoveka poseduje mehanizme regulacije količine tečnosti u fiziološkim granicama.
• Četiri primarna mehanizma su uključena u regulaciju vodene homeostaze:
Antidiuretički hormone ili ADH
Mehanizam žeđi
Aldosteron
Simpatički nervni sistem
• Tri mehanizma su vezana za rad bubrega.

15. Efekat ADH

• Kada trkač gubi tečnost znojenjem, njegova plazma postaje koncentrisanija rastvorenim
česticama.
• Osmoreceptori u hipotalamusu detektuju smanjenje osmolarnosti plazme.
• Kao odgovor na to oslobađa se ADH u plazmu u neurohipofizi.
• Ciljno tkivo za ADH jeste distalni kanalići i sabirni kanalići nefrona bubrega.

16. ADH u nefronu

• Ćelije nefrona postaju propusne za molecule vode samo u prisustvu ADH.
 • ADH omogućava formiranje dodatnih kanala za vodu u sabirnim kanalićima bubrega
omogućavajući pomeranje vode iz urina u plazmu putem osmoze

17. Mehanizam žeđi

• Mehanizam žeđi je primarni regulator unosa tečnosti uključivanjem nervnog I hormonalnog
odgovora.
• Zašto dehidracija dovodi do osećaja žeđi
1. Kadac se smanji količina pljuvačke, usta I ždrelo postaju suvi. Taj impuls odlazi do
centra za žeđ u hipotalamusu, gde stumuliše taj centar.
2. U slučaju dehidracije se povećava osmotski pritisak krvi, što stimuliše osmoreceptore u
hipotalamusu I aktivira ih.
3. Smanjenje volume akrvi smanjuje krvni pritisak, što uslovljava oslobađanje RENINA iz
bubrega . Renin stimuliše stvaranje angiotenzina II koji stimuliše centar u hipotalamusu.
• Stimulacijom centra u hipotalamusu dobijamo potrebu za unosom vode

18. Efekat Aldosterona

• Kada dođe do gubitka značajne količine krvi, gube se i voda i elektroliti. Smanjuje se volume
i razvija hipovolemija
• Krvni pritisak opada
• Zbog hipovolemije I pada krvnog pritiska jukstaglomerulske ćelije arteriola bubrega
oslobađaju renin

21. RENIN USLOVLJAVA STVARANJE ALDOSTERONA

• Aldosteron može biti oslobođen I u slučaju veće koncentracije Kalijuma u krvi

22. Aldosteron u nefronu

• Aldosteron na nivou distalnih tubula bubrega povećava broj kanala za Natrijum I Kalijum,
kao I aktivnost Natrijum –Kalijum pumpe na bazalnoj membrane. Kao posledica toga dolazi
do izbacivanja kalijuma I Vodonikovih jona I vraćanja jona Natrijuma I vode u plazmu.
Volumen krvi se vraća u normal I raste krvni pritisak.
23. Simpatička stimulacija
• Smanjenje violumen akrvi I krvnog pritiska dovodi do aktivacije simpatičkog nervnog
sistemaa
• U slučaju smanjenja krvnog pritiska, baroreceptori iz srca, luka aorte I karotidnih arterija
šalju informacije u kičmenu moždinu
• Informacije iz baroreceptora stimulišu simpatičke centre u kičmenoj moždini i odgovor
bubrega

24. Simpatička stimulacija na nivou bubrega

• Oslobađanje neurotransmitera na krajevima simpatikih nervnih vlakana bubrega stimuliše
glake mišićne ćelije aferentne arteriole zbog čega dolazi do njihovog sužavanja
(vazokonstrikcija)
• Ovaj process smanjuje protok kroz glomerule, smanjuje se filtracija I posledični se smanjuje
količina formiranog urina. Manje vode napušta organizam.