ČUDESNA ANĐELIJA

ANA MIŠIĆ

2020
BEOGRAD

1|Page
Vienna. Proleće je. Dan je napolju. Svuda su kuće sa šiljatim krovovima i velike
zgrade. Archibishop u braon haljetku s spuštenom kapuljačom odgovoran za
spaljivanje grofa Igora Maksimovića trči po ulicama. Jure ga ljudi od Nikole
Calembredainea. Zastaje kasnije archibishop i moli da ga ne ubiju. Poterali ga
napred i opet počeli da trče napred. Jurili ga sve dok nisu naišli na staru lomaču
koja je gorela. Opkolili su ga na sve strane ljudi od Nikole Calembredainea. Zatim
se pojavi Nikola Calembredaine s povezom na levo oko, pantalonama dole,
prslukom gore i govori:
- Ovaj je čovek bio odgovoran za spaljivanje grofa Igora Maksimovića na
lomači. Sada će on otići gore na lomaču kao što je bio spaljen grof Igor
Maksimović.
- Ne, ne.
Penju ga gore uz stepenice da ga vežu za lomaču, ali onda se archibishop
onesvestio i pao je dole na beton mrtav. Tu su i neke stare babe.
- Pa on je umro. – odgovori prvi razbojnik Nikolov.
- Usrao se od straha. – odgovori drugi razbojnik Nikolov.
Svi se glasno smeju. Svi okolo stoje oko leša mrtvog archibishopa u braon haljetku
s spuštenom kapuljačom iza njegove glave. Jedan od njih je i pljunuo na njega do
drugog mladića. Prvi je samo stajao.
- Treba proslaviti ovo, narode.
Idu svi u krčmu. Piju vina i piva. Svi su pijani. Smeju se, sede za stolovima.
Anđelija je za to vreme u sobi. Anđelija leži na nekom krznenom krevetu. Kosa joj
je duga zlatne boje i rasuta po ramenima. Tu se nalazi prozor s rešetkama i svetlo
ulazi unutra od napolje. Tu se nalazi i stolica skroz zlatne boje a samo je sedište
crvene boje. Tu je komodica i na komodici gore iznad je zlatni štit a komodica je
crvene boje. Na zidu je slika sa zlatnim ramom. Zatim malo stoče je tu braon boje i
stoličica braon boje uz stoče. Na drugoj komodi s fiokama je svećnjak od jedne
sveće s vatrom gore u njoj. Zlatna zavesa je do komodice i još slika sa zlatnim
ramovima na zidovima. Budna je i malo je nasmešena. Anđelija je obučena u belu
haljinu za spavanje. Na krevetu je jastuk od krzna tigra. Kasnije Nikola
Calembredaine dolazi kod Anđelije i skine povez sa lica. Vode ljubav zajedno.
Sutradan idu u svi grad na trgu. Puno ljudi su na ulicama. Kočije prolaze svojim
putem s dva ili četiri konja uz kočiju i slugama po jedan ili dvojica koji stoje iza
kočija ćuteći. Šetaju žene i devojke u suknjama i košuljama; dugim haljinama s
dugim rukavima. Spomenik je na trgu od vojnika na konju i mačem u ruci s kapom
na glavi. Na trgu ima puno drvenih tezgi. Šetaju puno gospode i siromašni ljudi.

2|Page
Anđelija isto šeta zajedno sa Nikolom na trgu. Anđelija na glavi ima zelenkastu
maramu. Šiške joj vire iz marame vezane ispod kose. Obučena je u dugu haljinu s
dugim rukavima od gore bež, a dole braon boja. Prilazi joj jedna rugoba s štakom u
ruci, gusarskim šeširom na glavi, crvenom košuljom sa dugmićima, crvene
pantalone; ispružio ruku i kaže:
- Lepotice, imate li sitnine?
- Ostavi damu na miru. – rekao je Nikola Calembredaine i čovek ode.
- Ovo je za tebe. – rekao je Nikola Calembredaine i daje Anđeliji kokice koje
je kupio u kornetu.
I sebi je isto kupio. Jedu oboje te kokice u kornetu. Jedan od džeparoša pokušava
da ukrade zlatnike iz džepa od lepo obučenog plemića koji nosi kapu za koloniste i
odeću za koloniste a i jedna žena stoji pored tog lepo obučenog plemića i ženu
obučenu u žutoj dugoj haljini s dugim rukavima. Anđelija se ljuti zbog toga što taj
džeparoš hoće da ga odžepari dok se on ljubio s svojom devojkom u usta. Prilazi
mu polako džeparoš iza njegovih leđa i uspeo jedva da mu uzme iz džepa zlatnike
iz torbice. Posle je taj plemić počeo da traži zlatnike po džepovima i shvatio je da
je pokraden. Svi su počeli da jure lopove na trgu. Anđelija stoji udaljena s strane i
počela da se smeje tome. Na trg dolazi Gabriel Nicholas de la Reynie sa svojim
psom Sambom crnim dobermanom. Svi su lopovi videli psa i počeli da beže. Pas
Samba trči za njima i sustiže jednog od lopova kojeg obori na beton kod stepeništa.
Anđelija stigne kod psa i uhvati psa Sambu s crvenom ogrlicom na njemu oko
vrata.
- Beži sada. Ja ga držim. Beži. – rekla je Anđelija i lopov pobegne trčeći.
Zatim okrene glavu prema nazad i sama počela da trči. Gabriel Nicholas de la
Reynie trčeći dođe kod svog psa Sambe i u ruci drži Anđelijinu maramu koja joj je
spala s kose dok je trčala. Zatim se vraća nazad i pozvao svog psa Sambu nazad i
hoda zajedno s njim. Sutradan ponovo idu svi na trg. Anđelija i Nikola
Calembredaine isto šetaju na trgu. Žene i devojke u suknjama i košuljama; dugim
haljinama s dugim rukavima. Gospode u raskošnim odelima i kapama, šeširima s
perima. Anđelija pojuri prema čoveku koji peče meso ispred radnje svoje. Čovek
ima belu kecelju na sebi oko struka, braon pantalone do kolena, čarape do kolena,
gore belu košulju i preko braon prsluk.
Došao Egipćanin Rodogone sa minđušom na jednom uvetu. Smeđokos je. Bradu i
brkove ima smeđe. Obučen je u žutu košulju, braon pantalone dole i braon prsluk
preko žute košulje. Naoružan je s dva oružja napred i nazad. I to je došao kod
Nikole Calembredainea da mu on preda njegovu lepu Anđeliju. Došla je Anđelija
kod njih tamo i Egipćanin Rodogone ju je ugledao. Zatim joj prilazi i ščepao je da
3|Page
je odvede kod njega i Velikog Coesrea. Nikola Calembredaine mu priđe i skloni
mu ruku s njene ruke prišavši bliže kod Anđelije i stoji do nje. Egipćanin
Rodogone opet uhvati Anđeliju gore za ruku gde joj je biceps. Nikola
Calembredaine krene da ga napadne. Svi su se ljudi udaljili u strane. Nikola
Calembredaine i Egipćanin Rodogone se bore s bodežima. Egipćanin Rodogone ga
napadne s bodežom u ruci i poseče Nikolu po ruci. Obilaze okolo u krug jedan oko
drugoga. Bore se oko bodeža obojica i opet rani Nikolu (Rodogone) bodežom u
ruci. Opet obilaze jedan oko drugoga u krug. Rodogone opet jurne u napad i
promaši ovog puta Nikolu. Nikola Calembredaine ovog puta uzvrati Rodogoneu i
udari ga pesnicom po licu. Izudarao ga je prema vratima dok je koračao Rodogone
i na kraju je otišao. Unutra kod Nikole Calembredainea svi se smeju unutra i
raduju. Kasnije tokom dana, Anđelija odlazi da potraži služavku Barbaru koja je
našla novi posao da radi u pečenjarnici. Našla ju je kako čerupa jednog pevca dok
sedi na stolici. Barbara ju je odmah prepoznala i počeli su da razgovaraju o deci.
A žena Barbara:
- Koja deca? – upita služavka Barbara.
- Ona koju sam vam poverila na čuvanje pred vratima. – rekla je Anđelija.
- To su bila vaša deca? – upita služavka Barbara.
- Da, moja. Gde su oni? Zašto nisu ovde s tobom? – rekla je Anđelija.
- Vaša sestra Marina Đorđević Ilić je vašu decu poslala kod debele dadilje
Fantine na brigu. – rekla je služavka Barbara.
- Odvela je moju decu kod dadilje Fantine? – upita Anđelija.
- Da, jeste. Tamo sam videla vašu decu. Daću vam i njenu adresu. – rekla je
služavka Barbara i ispiše neku adresu na papiru i daje Anđeliji.
Anđelija uzima taj papirić u ruke.
Anđelija posle ode na datu adresu. Ugledala je tu debelu dadilju Fantinu. Fantina
ima velike grudi, podbradak ima. Terala decu da rade. Dvojica dečaka Tihomir i
Ivan su sedeli na prljavoj zemlji. Anđelija dođe i odvede svoju decu s tog mesta.
Debela dadilja Fantina krene za njom da je zaustavi i padne na blato. Anđelija i
Barkarola joj se smeju. Zatim Anđelija odvede dvojicu njenih sinova kod Nikole
Calembredainea. Anđelija je obučena u sivu košulju s dugim rukavima, dole ima
dugu suknju i u sredini crvenu kecelju. Kupa dvojicu njenih sinova od 4 i 3 godine
u kabaou s puno tople vode. Oprala im je isto i kosice crne i plave boje.
- Sada ste čisti deco moja. – rekla je Anđelija.
Zatim ih obriše peškirom, osuši kosice peškirom i obuče ih u čista odelca.

4|Page
 - Imam novosti za vas. Ivan Truli dovodi decu kod Velikog Coesrea. Posle će
ih odvesti kod La Voisin i Marie Bosse La Bosse za black mass. Mogla bi to
da sprečiš spasivši tu decu da ne bi dospela u njihove ruke za black mass. –
rekao je Nikola Calembredaine.
- Da li to mogu sada? – upita Anđelija.
- Ne. Najbolje kada padne mrak. Bezbednije je. – rekao je Nikola
Calembredaine.
Noć je. Kočija crne boje je stala i sva deca u okovima i lancima izlaze iz kočije.
Požuruje ih Ivan Truli. Anđelija se krije da je ne vide dalje od njih kod zida jedne
fasade. Neko je dete isto čula da plače napolju. Ivan Truli ima crni šešir na glavi,
crno odelo i crni ogrtač preko odela i kratku crnu kosu ima ispod šešira. Kada su
sva deca ušla unutra, zatvorili su h i zaključali ključem. Veliki Coesre sedi na
prestu u sredini. Dvojica ciganina čuvara stoje s leve i s desne strane kod trona.
Lepa jedna devojka stoji kod Velikog Coesrea. Dve stare i prljave babe su blizu
kod trona. Veliki Coesre dodiruje lepu mladu devojku duge ravne plave kose u
zlatnu dugu haljinu obučena i smeši joj se Veliki Coesre. Anđelija ipak odluči da
dođe sledeću noć da oslobodi decu i ode.
Egipćanin Rodogone dođe kod Velikog Coesrea i kaže mu:
- Nisam uspeo da vam dovedem još jednu devojku. I bio sam poražen u borbi.
- Onda mu namestite zamku da bude uhvaćen. – rekao je Veliki Coesre.
- Naravno. – rekao je Rodogone.
Ista je noć.
Pas Samba laje i trči prema Rodogoneu. Rodogone ide unazad. Zatim je stao i pas
Samba je stavio šape na njegova ramena. Pas Samba reži na njega. Gabriel
Nicholas de la Reynie dođe kod njega i prilazi mu. Počeli su da razgovaraju o
Nikoli Calembredaineu. Rodogone mu rekao na kraju da će da mu pomogne da
uhvati Nikolu Calembredainea ako ga oslobodi. Gabriel Nicholas de la Reynie
pristaje na to.
Dan je. Anđelija je sa Nikolom Calembredaine na trgu. Čovek neki bljuje vatru sa
golim gornjim delom tela u baklju. Kočije prolaze putem od 2 do 4 konja i slugama
koji stoje iza kočije ćuteći gore – dole, levo - desno. Konjanici jašu konje gore –
dole, levo - desno. Nosiljke idu isto putevima gore – dole, levo - desno s po jednim
osobama unutra i po dvojica slugu nose nosiljke ćuteći i hodaju. Neki čovek koji
izvodu predstavu guta kokošku u usta. Na trgu je isto Philippe du Plessis – Belliere
u srebrnom raskošnom odelu i bele pantalone ima dole. Anđelija i Nikola
Calembredaine stoje kod predstave s klovima i lepom devojkom koja njima izvodi
tačku. Philippe du Plessis – Belliere dobacuje neku reč. Lepa devojka se nasmešila
5|Page
Filipu du Plessisu- Belliereu. Ima i predstava neke dvojice nabildovanih ljudi koji
dižu teške tegove. Zatim smešna predstava kada dvojica crnaca pritiskaju kanape
na gore i čovek sa šeširom i plavim redengotom ustaje iz stolice naglo pa seda na
stolicu. Svi se smeju unaokolo. Zatim je tu i predstava s nekom lepom crnkosom
Egipćankom bele boje kože. Sanduk stoji kod nje koji izgleda kao da je za neku
mumiju. Rodogone se spremao da ubije Nikolu Calembredainea bacivši bodež na
njega ali Nikolov prijatelj ga upozorio i Nikola Calembredaine sagne glavu. Bodež
Rodogoneov se zabije u grudi lepe crnokose Egipćanke koja zavrišti, uhvati se za
bodež i padne dole na mestu mrtva. Svi su se ljudi uspaničili i razbežali. Nastala je
borba između dva klana. Gabriel Nicholas de la Reynie je taman završio s
brijanjem brade i brkova kod berberina koji ga ulepšava. Zatim Gabriel Nicholas
de la Reynie ustaje sa stolice i video je nered na ulici ali i s bačenim bodežom na
lepu crnokosu Egipćanku. Kasnije u toku njihove borbe jure s leve strane
musketari u crvenim uniformama iz zatvora Advent i s desne strane musketari u
crnim uniformama iz zatvora Simering. Razbežali su se posle svi. Anđelija je
pucala u Rodogonea i ubila ga je. Jure i nju i sve ostale. Svi beže. Došli su kasnije
kod ograde i Nikola Calembredaine je nagovorio da preskoči ogradu. Anđelija
preskoči ogradu. Nikola Calembredaine se bori s musketarima da ga ne uhvate i
zatvore u zatvor. Posle Nikola Calembredaine skoro da je uspeo da preskoči
ogradu i pobegne, iza njegovih leđa ga jedan od musketara pogodi pištoljem u leđa
i padne dole.
- Nikola. Nikola. – zove ga Anđelija.
Preskače ogradu i dolazi kod njega. Ali on je ubrzo već mrtav. Anđelija plače za
njega. Anđelija rukom dodiruje Nikolovu kosu.

***

Sve žene i devojke su u zatvoru Simering. Sve imaju kapice, haljine, suknje i
košulje gore. Ukupno 20. Guraju ih unutra. Čuvari su na sve strane. Anđelija je tu
isto među njima svima. Posle guraju u prostoriju drugu za bičevanje. Treću su
vezali za stub grubo i razgolili pozadi na leđima njene košulju. Zatim drugu
gurnuli unutra i isto onako. Iz daleka Anđeliju posmatra nadstojnik zatvora
Simering plavih očiju, plavih brkova, plavokos, obučen u belom odelu,
pantalonama dole. Merkao je sve žene, ali naročito Anđeliju. Zatim su usledili
vriskovi žena i devojaka od bičeva. Dvojica uhvatili Anđeliju i taman hteli da je
gurnu unutra za bičevanje i umeša se nadstojnik zatvora.

6|Page
 - Ne nju. Nju ostavite. Uvedite drugu unutra. Ti pođi s mnom. – rekao im je
nadstojnik zatvora i posle se obrati Anđeliji.
Uhvatili su drugu. Razgolili pozadi na leđima i gurnuli unutra za bičevanje...
Anđelija pođe kod nadstojnika zatvora Simering. Odveo je u njegovu sobu. I posle
zatvori vrata za njom kada je Anđelija ušla unutra. Gleda je nadstojnik i dodiruje
njen vitak struk i ruke. U njegovoj sobi je veliki krevet, dva svećnjaka od kojih je
jedan na stolu dok je drugi na vitrini s pićima u njoj.
- Oh, kako ste lepi. – rekao je on.
- Da li imate nešto za piće? Žedna sam. – rekla je Anđelija.
- Za piće? Da, imam. – rekao je on i ode prema vitrini sa pićima.
- Ah, evo vina. Uh, prazno je. Lenjivci jedni. Ni vina da mi nabave. E evo
drugog vina. Evo. – rekao je on i uzima dve čaše za vino.
On je hteo da sebi prvo sipa vino u čašu, ali Anđelija je uzela flašu vina i pije iz
flaše vino.
Uzima joj flašu vina iz ruke i kaže joj:
- Polako to je moje vino.
- Žedna sam. – rekla je Anđelija.
- I ja sam žedan. – rekao je on i sipa sebi vino u čašu.
Zatim sedne na stolicu braon boje do velikog kreveta i pije vino.
Anđelija mu je posle rekla:
- Mogu li da odem? Obećavam da ću se opet vratiti.
- Obećavaš?
- Da. I biću vaša. – rekla je Anđelija i raspusti svoju kosu.
Nadstojnik posle otvori vrata i svima razglasi da puste Anđeliju da prođe da bi
otišla. Anđelija odmah po izlasku iz zatvora iskoristila da oslobodi još uvek
zarobljenu decu i zaključanu. Polako i neprimetno je uletela unutra. I na vratima
ugleda katanac. Traži nešto čime da polomi taj katanac. Uzela neku ciglu i udara
po katancu na zaključanim vratima. Veliki Coesre u kolicima bez obe noge je
ugledao Anđeliju.
- Ah, evo još jedne lepe curice. – rekao je Veliki Coesre.
Pokreće kolicima rukama.
- Dođi ovamo. Dođi. – rekao je ispruživši obe ruke prema njoj.
Anđelija ciglu koju drži u ruci baci na njegovu glavu. Veliki Coesre padne i
onesvesti se. Anđelija krene da uzme ključeve, ali dođe ona ista lepa devojka u
zlatno obučena i uzme ključeve i oslobodile su decu. Spašenu decu Anđelija

7|Page
odvede kod služavke Barbare kao i njena dva sina Tihomira i Ivana. Noć je napolju
i Anđelija se vraća u zatvor Simering. I ode kod nadstojnika u sobu.
- Došla sam. – rekla je Anđelija i stoji kod njegovog kreveta.
- Odlično. Sada ćeš biti odvedena kod lekara da bi se utvrdilo da si zdrava i
doći ćeš ponovo ovde. Ali prvo mi pomozi da skinem ove čizme. – rekao je
nadstojnik.
- Nisam vaša služavka. – rekla je Anđelija.
- Dobro, hajde idi na pregled. Sam ću. – rekao je on i Anđelija ode na pregled.
Nadstonik prvo pokušava sedeći da skine čizme, pa je ustao savići se da je skine i
poleteo prema zidu udarivši se u zid.
Kasnije posle pregleda Anđelija je opet kod nadstojnika. On uzima jednu flašu vina
i hteo da sipa u mug. Ljuti se što je prazno i nađe drugu flašu vina I sipa u dve čaše
vino. Jednu sebi i za Anđeliju u drugu. Dok je on pio vino, Anđelija iza svojih leđa
prospe vino u saksiju s biljkom. I posle se Anđelija pravi da je sve popila vino iz
mug. Posle je on počeo da se smeje i malo se uozbiljio. Zatim je počeo da je ljubi.
Anđelija mu se smeje i udaljila se od njega prema vratima. On je krenuo za njom,
ščepao je i bacio se s njom na krevet i legao je preko nje na krevet. Teget pantalone
on ima dole. Zatim on krenuo da je dodiruje rukom i Anđelija ga ugrize zubima.
Nadstojnik zatvora oseti bol i vrišti. Anđelija iskoristi trenutak i pobegne od njega.
Nadstojnik zatvora opet ide prema njoj i opet navalio da je ljubi. Anđelija slaže
face i gurnula ga je od sebe. Nadstojnik zatvora je pao preko stola i glavu je udario
o krevet iza glave. Anđelija se onda zabrinula jer se nadstojnik zatvora ne pomera.
Uđe i jedan od musketara posle unutra kod njih. Uhvatio je Anđeliju jer je mislio
da ga je ubila. Ali kada su začuli hrkanje smeju se oboje i pustio je Anđeliju.

Anđelija je ponovo slobodna. Otišla je kod dece. Kasnije jednog letnjeg dana,
Anđelija šeta ulicama i naiđe na cvećarice koje prodaju cveće prelepih boja.
Poklonila joj jedna cveće cvećarica koja ima belu kapicu, belu košulju i braon
haljinu na sebi i Anđelija je uzela u ruke. Miriše cveće pod nos i onda je otišla sa
cvećem u rukama. Zatim joj posle palo cveće u čamac s puno sena na njemu, kofa i
kanapi. Siđe dole niz par stepenica, uđe u čamac koji je zavezan za obalu . Uzela
cveće u ruke. Stoji u čamcu i miriše cveće pod nos. Zatim se Anđelija okrene
prema senu i sela je na to seno. Na kraju je legla i posle kratkog vremena je
zaspala. Cveće joj stoji s strane dok spava na senu. Dugo već spava. Tek kasnije ju
je ugledao jedan lepi mladić. Video je da spava i ide dole kod nje. Gleda je dok
spava i počeo da je dodiruje rukom.
Zatim se Anđelija probudi i ugleda ga:
8|Page
 - Ko ste vi?
- Ja sam vetar. – rekao je on.
- Vetar? – ponovi Anđelija.
- Da, vetar. Vetar koji te miluje. – rekao je on i sedne pored nje na senu.
- Sad je sigurno kasno moram da krenem. – rekla je Anđelija i krene da ustane
a on je spušta dole.
- Ne, ostanite. – rekao je on.
- Ali dugo sam već ovde. – rekla je Anđelija.
On je sada legao na seno i prišao joj je bliže da bi je poljubio.
- To ne mogu. – rekla je Anđelija ustajući od čamca punog sena i odlazi
prema stepenicama.
Onda se penje uz stepenice i on gleda prema njoj dok odlazi nasmešivši joj se.
Zatim je on video u čamcu buket prelepog cveća. Uzima on cveće u ruke, miriše ga
i zagrlio je cveće kao da je nju.
Gazda pečenjarnice se ljutio što je video gomilu dece u svojoj pečenjarnici.
Služavka Barbara je Anđeliji pokazala njenu sobu i za njenu decu.
Kasnije tokom leta Anđelija dekoriše pečenjarnicu, a šef pečenjare se buni
govoreći kako je to sve skupo. Video je gomile belog luka u korpi, dizao ruke gore.
Jedan od spašenog dečaka od Velikog Coesrea mu ukrade sat i pokaže Anđeliji.
Anđelija mu odmah kaže da vrati sat i dečak mu vraća sat u džep. Zatim je ugledao
bele stolnjake na stolovima. Prilazi Anđeliji i počeo da joj vuče beli stolnjak i
Anđelija isto tako. I uspela na kraju da mu uzme beli stolnjak iz ruke. Posle
kucanje na vrata i Anđelija otvara vrata. Služavka se pojavi sa prelepom žutom
haljinom. Pečenjar ima braon kosu, braon brkove, braon prsluk, bež košulju ispod
braon prsluka, bež pantalone do kolena.

Kasnije u pečenjaru dolaze cvećarice. Na stolovima ima pića, hrane, puno

dekoracija ima svuda. Posle ulaze unutra razni musketari: sa brkovima, bez brkova,
plaštima na kojima ima krst pozadi na leđima, svi su naoružani mačevima, svi
čizme do kolena imaju, crvene košulje gore imaju, pantalone imaju svi, šešire s
perima imaju svi, i svi različitih godina. Žene i devojke su počele da se grle sa
njima, smeju, piju pića...

2 GODINE KASNIJE
Queen Maria Theresa je kralju Joseph rodila sina. Queen Maria Theresa leži u
krevetu. U pečenjari je slavlje za kraljevog sina. Dečak peče meso kod kamina i

9|Page
okreće ga u krug kao za roštilj. Jedna dama ima crnu haljinu, bež kecelju na sebi
oko struka i bele rese koje su duge oko obe šake. Gazda pečenjare je u crveno
obučen s belim prslukom gore preko i crvene pantalone dole. Podalje je sto i na
njemu svećnjak s upaljenom atrom unutra u njoj. Zatim tu je kuvar sa belom
kuvarskom kapom, crvenim prslukom, belom košuljom ispod, braon pantalone do
kolena, belim čarapama do kolena i stoji kod još jedne žene. S druge strane je sto i
na njemu gore iznad činija voća, puno tanjira, statue ukrašene. Roze cveća su
svuda u vaznama na svim stolovima. Anđelija silazi niz stepenice. Na zidovima
ima zidnih sveća i slika. Malo dalje je ugašena sveća u svećnjaku na niskom
stočiću. Anđelija ima na sebi haljinu koja ima u sredini zeleno, kecelju belu oko
struka, suknju zelenu ispod, gore ima belo. I mašne ima Anđelija na kosi zelene
boje. Nasmešena je i ima zlatne minđuše na ušima i zlatnu dugu ogrlicu oko vrata.
Svi piju šampanjac radi proslave za kraljevog sina. Posle se Anđelija doteruje u
svojoj sobi i služavka je iza nje. Anđeliji su gore oba gola ramena i sređuje svoju
kosu. Sprema se da ide kod kralja Josepha I u Šenburn.
Kasnije u chamber su kralj Joseph I i kraljica Maria Theresa koja mu je rodila sina
i koja leži u krevetu. Svuda u chamber ima puno cveća. S druge strane su
musketari sa helebardama. Tu se nalaze puno plemića i plemkinja. Zatim su počeli
da ulaze prvo kuvari s belim kuvarskim kapama, belim pantalonama, crvenim
košuljama, belih prsluka preko i bele kecelje oko struka s tregerima gore. Naklonili
su mu se i uspravili su se gore. Kralj Joseph I nasmejan i srećan. Pozdravio ih je i
kralj Joseph I malo naklonom glavom i šeširom s perima na glavi. Kralj Joseph I
ima u ruci zlatni štap, raskošno obučen. Anđelija isto dolazi da poseti kralja
Josepha I. On ju je video i učinilo mu se kao da je odnekud poznaje. Tog istog
dana je i upoznala kraljevu ljubavnicu Marie Brissard. Anđelija se kasnije
iznenadaila kada je u dvoru videla Barkarolu i on je odveo da proba toplu čokoladu
kod isto male žene kakav je i on. Mala žena se popne gore na malu stoličicu i
kutlačom joj sipa toplu čokoladu i stavi u jednu činijicu. Tu gde je mala žena je
kamin bez vatre i drva u njemu. Mala slika je na zidu, komoda sa fiokama. Druga
fioka sa fiokama je pored vrata sive boje. Na kaminu gore iznad je svećnjak od
jedne ugašene sveće. Mala žena ima crnu haljinu, bele rese oko obe šake, punđu
ima s spletenim kikama okolo nje s crvenim cvetom u kosi. Mala žena Anđeliji
daje činijicu tople čokolade da proba. Anđelija joj se nasmešila i uzme u obe ruke.
Probala je toplu čokoladu. Rekla da treba još šećera u toploj čokoladi. Ljut
Barkarola hteo da joj oduzme činiju sa toplom čokoladom, ali Anđelija mu uzme iz
ruke činiju tople čokolade i pije toplu čokoladu.

10 | P a g e
AU COQ HARDI. Služavka Barbara hrani Anđelijine sinove Tihomira i Ivana
toplu čokoladu koju je Anđelija napravila sama u kuhinji. Deca su se skroz
umazala toplom čokoladom i brisala im je služavka usta. Svi u tom restoranu
Anđelija sipa toplu čokoladu u šolje. I svi piju toplu čokoladu. Noć je. Anđelija se
kupa u kabaou s puno tople vode. Ustaje iz kabaoa gola i hladno joj je. Služavka
Barbara joj prilazi s raširenim peškirom. Anđelija uzme peškir i stavila na sebe i
pomaže joj ona mlada služavka spašena od Velikog Coesrea da se obuče, dok je još
uvek bila okrenuta leđima, u belu kućnu haljinu za spavanje. Zahvalila joj Anđelija
i služavke odu nasmešene i odnele njene haljine sa stolice. Zatim se Anđelija
okrene i ode u spavaću sobu. Kosa joj je puštena. Na stolu je svećnjak s jednom
svećom i vatrom gore u njoj. Uzme četku u ruku i četka svoju dugu kosu popadalu
niz ramena i leđa s uvojcima. Zatim dođe kod kreveta. Kod kreveta na zidu je zidni
svećnjak od zlata s svećma u njima i vatrama gore u njima. Legne na krevet i
pokrije se. Zatim je začula kucanje na vratima. Anđelija ustane od kreveta i ide
prema vratima.
- Ko je? – upita Anđelija.
- Ja. – rekao je on.
- Ko to „ja“? – upita Anđelija.
- Vetar. Pusti me unutra. Pas me juri. Pas me juri. – rekao je on.
Začula Anđelija napolju da pas Samba laje i da trči za njim.
Anđelija ga pusti unutra i on uđe brzo unutra. Pas Samba se pojavi i ugleda onog
koji je jurio i počeo da reži ubrzo na njega samo. Anđelija smiri psa s nekoliko reči
i pas Samba ode. Anđelija zatvori vrata i zaključa ih. Kratko vreme su zajedno u
sobi i nešto razgovarali. Začulo se ponovo kucanje na vratima. To je bio ovog puta
Gabriel Nicholas de la Reynie. Anđelija ga brzo odvede u kupatilo gde je kabao sa
puno tople vode i tu ga zaključa unutra. Anđelija potrči prema stočiću da uzme
četku u ruku i pođe prema vratima.
Anđelija zapita:
- Ko je?
- Gabriel Nicholas de la Reynie. Pustite me da uđem. – rekao je on.
Anđelija ga je pustila unutra. Gabriel Nicholas de la Reynie ima na sebi sivo odelo
za koloniste, crnu manžetnu na sebi, bele rese oko obe šake od bele košulje ispod,
belu dugu mašnu ima oko vrata s ovratnikom, dugmiće ima na odelu.
Anđelija sedi na stočiću s ogledalom i četka se četkom u ruci. Ispituje je o onom
koji je tu dolazio, a ona da kod nje niko nije dolazio. Kod ulaznih vrata je stolica s
crvenim naslonom i crvenim sedištem. Okrugli sat je na jednoj komodi sa fiokama.
Ulazna vrata su joj bele boje. Kada je otišao Gabriel Nicholas de la Reynie,
11 | P a g e
Anđelija potrči da nađe onog. Ugledala ga kako se kupa go u kabaou sa puno tople
vode i zinula je. Gore je dignuo noge. Anđelija brzo zatvorila vrata i udalji se.
Zatim posle on onako go se pojavi pred Anđeliju i stoji. Anđelija mu daje da se
obuče i on se obukao. Posle oboje sede na podu sa tepihom i greju se kod kamina s
drvima i založenom vatrom. Zatim su počeli da se ljube u usta na podu i vode
ljubav zajedno ležajući jedan preko drugoga na tepihu.
Noć je. Philippe du Plessis – Belliere je sa svojim prijateljima razbija flaše kod
crvene dekoracije. I svi su počeli da razbijaju flaše. Smeju se svi i pijani su. Jedan
sa kovrdžavom dugom kosom ima belu masku na očima, a drugi crnu masku na
očima. Uhvatili su gazdu restorana AU COQ HARDI i smeju mu se. Sve su
porazbacali sa stola. I sve flaše i sva jela su popadala na podu. Razbili su se tanjiri.
Smeju se svi još uvek. Drže onog čoveka, onda se oslobodi od njih i pobegne.
Onda su ga sustigli. Krenuo da baca flašu i sa crnom maskom gurne čoveka koji
poleti prema zidu, udario jako glavu ali na mestu ostao mrtav. Posle je sa belom
maskom mladić ugledao jednog dečaka. Dečak je taman silazio niz stepenice.
Uhvatili su dečaka, stavili ga na drugi sto kada su porazbacali sve sa stola na pod
na kome je bilo vina, činije voća; i drže mu ruke. Dečak zapomaže, oni mu se
smeju i vezuju ga za sto. Vezali su mu ruke, noge i sredinu preko celog tela. Jedan
ima crvenu masku na očima i u crveno raskošno odelo obučen. Dečaku su skinuli
belu košulju i smeju se svi. Jedan od maskiranih uzme mač u ruke i krenuo prema
dečaku da ga ubije zbog pijanosti. Na kraju umeša se Philippe du Plessis-Belliere i
uhvati mu mač:
- Spustite taj mač.
- Zašto? Mi se samo zabavljamo.
- Ne sviđa mi se takva zabava. – rekao je Philippe du Plessis-Belliere.
- Sklonite se.
- Neću. Ostavite tog dečaka na miru. – rekao je Philippe du Plessis-Belliere i
oduzme mu mač iz ruke.
- Vratite mi moj mač.
- Neću. – rekao je Philippe du Plessis-Belliere i besno mu baci mač daleko na
podu.
Niko se više ne smeje. Svi su ljuti na Filipa du Plessisa – Bellierea. Prišao treći s
maskom na očima samo i počeo da se mačuje s Filipom du Plessisom-Belliereom.
Anđelija se krije u lila ogrtaču koji ima kapuljaču i kapuljaču prebacila preko glave
i kose. I zajedno sa jednim slugom se krije i posmatraju šta se događa. Još uvek je
dvoboj. Zatim se umeša u dvoboj plemić sa belom maskom na očima s mačem u

12 | P a g e
ruci i Philippe du Plessis-Belliere ga gurne u stranu. Još uvek traje dvoboj.
Anđelija to sve posmatra kroz druga vrata, a tu je i kuhinja za sluge. Sluga krene
da ih napadne, ali Anđelija ga brzo zaustavi da ih ne bi napao. Još uvek traje
dvoboj. Plemić s belom maskom i sa mačem u ruci napada Filipa du Plessisa –
Bellierea, ali ga je posle Philippe du Plessis-Belliere opet gurnuo u stranu do stola.
Anđelija nalazi crvenu masku da se maskira i stavi na njene oči. Sluga joj nešto
govori i maskirana Anđelija još uvek posmatra. Dečak je još uvek vezan za sto i
posmatra dvoboj druge dvojice. Jednog od njih Filip du Plessis-Belliere mač u
stomak i padne dole mrtav. Onaj kome je bio oduzet mač sa poda uzima opet mač.
Ubija dečaka mačem u ruci u pijanom stanju. Posle mu je bilo krivo što je to uradio
i ispustio je dole mač. Anđelija je uletela unutra i ugledala je dečaka vezanog za
sto koji se ne pomera. Pretila im je da će ih reći kralju i oterala ih je sve. Svi su
otišli. Malo pošto su otišli, izbija požar u AU COQ HARDI. Vatra se rasplamsala
još više od alkoholnih pića porazbijenih kod crvene dekoracije s kaminom u kome
su drva i vatra s drvima koja gori. Vatra i dim se sve više širi. Spašavaju njene
sinove Tihomira i Ivana, služavku Barbaru, ostalu spašenu decu od Velikog
Coesrea, mladu služavku istu spašenu od Velikog Coesrea, sluge iz restorana,
kuvare. Posle su uspeli da izvuku leš dečaka napolje kroz vrata. Vatra se širi svuda
po zidovima, okolo. Dima mnogo ima. Raspada se sve unutra. Anđelija potrči da
spasi gazdu restorana AU COQ HARDI, ali Gabriel Nicholas de la Reynie trči i
zaustavlja Anđeliju da ne pogine. Vatra se raširila svuda kod svih prozora i na krov
svuda. Ljudi stoje i gledaju, ali i trče sa kofama punih voda i gase vatru. Iza njih
daleko stoje devojke sa kapicama na glavi, belim košuljama, suknjama crnim i
crvenih boja. Vatra je sve veća, Anđelija je tužna. Ljudi uspaničeno trče i gase
vatru vodom iz kofe.
Dan je. Anđelija odluči da se osveti. Ljudi čitaju novine sa pergamena. Na trgu u
gradu s spomenikom jahača na konju i mačem u ruci se isto deli po gradu. Bacaju
pergamene odozgo ljudima, ljudi se guraju i uzimaju u ruke. Jedan čovek koji radi
u radnji svojoj koji pravi te iste pergamene i okretao ga. Tu je zatvoren prozor sa
rešetkama. Dole ispod su papiri. Čita to i smeje se. Anđelija je u kući. Kroz prozor
gleda i stoji. Zatim čita sa pergamena sve to i smeje se. Anđelija je u beloj kućnoj
haljini za spavanje. Njen ljubavnik Vetar leži na krevetu i nešto piše perom
umočenim u mastilo. Ugašeni svećnjak od jedne sveće u njoj je na stočetu.
Anđelija je došla kod njega i sela je na krevet polako pored njega. Anđelija je ruku
stavila na njegovo rame, a on ima na glavi periku braon boje, braon pantalone do
kolena, bež košulju i legao je na leđa s crvenim perom u ruci i gleda u Anđeliju.
Anđelija je nasmešena. Gledaju se i nešto razgovaraju među sobom. Zatim je on

13 | P a g e
dodiruje crvenim perom po licu i spustio je pero dole. Anđelija mu se još uvek
smeška i miluje mu kosu.
Dan je. Napolju kočije ide svojim putem ulicama s slugama po dvojica koji stoje
iza kočije i po dva – četiri konja uz kočije. Policijski musketari idu ulicama i
odlaze kod onih koji su pravili pergamene. Policijski musketari su obučeni u
plavim uniformama, plaštevima iza leđa, pantalonama. Šešire imaju na glavama s
perima, na nogama dole čizme do kolena. Uhapsili su dvojicu ljudi naoružani
policijski musketari i odvode iz njihove radnje. Druga trojica policijskih musketara
rasturaju i uništavaju celo to mesto (preturanjem, prosipanjem, oborili sto i stolice,
pobacali pergamene i papire, vade fioke i bacaju dole) i odveli još jednog koji je
delio pergamene ljudima na trgu.
Dvorac Šenburn. Dva visoka prozora su u kraljev chamber. 4 žute zavese do poda.
Iza kralja Josepha I je zlatna zavesa kada se pojavio. Dve sluge malo udaljuju
stolicu sa crvenim naslonom i crvenim sedištem da bi kralj Joseph I seo. I kralj
Joseph I sedne za sto zlatne boje. Svi plemići su skinuli svoje šešire s perima koje
su nosili na glavama. Kralju Joseph-u I je dat jedan primerak i stavljen na radni sto.
Kralj Joseph I je video to i gleda u svog brata koji stoji podalje od njega. Drugi
sluga mu sipa vino u zlatni pehar. Onda se uspravio sluga i stoji malo podalje od
kralja Joseph-a I koji sedi za radnim stolom. Iza kralja Josepha I je divan sa
jastucima. Kraljev brat je raskolačio oči kada je video ime svog brata na
pergamenu i ostale video pomenute koji su krivi za smrt dečaka poslastičara.
Kraljev brat Philippe prilazi kraljevom stolu i kralj Joseph I mu pokaže pergamenu.
Onda se razbesnuo, gurnuo sve s stola i viče na svog brata Philippea.
Anđelija kasnije šeta s svojim ljubavnikom. Anđelija ima na sebi dugi lila ogrtač s
kapuljačom preko glave i kose. Šiške joj vire gore i pramen kose s strane. Poljubi
je prvo u obraz, gleda je i onda se ljube u usta. Anđelija mu se nasmešila. Zatim
pođe napred i govorila sama sebi o osveti. On je gledao i posle ode od nje ostavivši
je.
Posle dve nedelje, Anđelija je s svojom decom u kući i drugom decom. Sede za
stolom oni i jedu. Posle njih Anđelija jede za stolom i to pileće meso rukama i čaša
vina je isto na stolu. Gabriel Nicholas de la Reynie dolazi kod nje kući i video ju je
kako sedi za stolom i jede. Tanjir je na stolu, voće u dubokoj činiji. Velike
kolumne su iza nje sive boje, a iza kolumni zelene zavese do poda. Zelene zavese
do poda su kod prozora. Ispod prozora je komoda sa fiokama a gore iznad komode
je vazna sa crvenom ružom. Pas Samba doberman je na podu i isplazio jezik.
Razgovaraju o onom Vetru da li ga poznaje, a ona da ne. Posle joj Gabriel Nichlas

14 | P a g e
de la Reynie kaže da je on uhapšen i pokazuje zbog čega kada joj pokaže
pergamenu. Anđelija uzme pergamenu u ruke, pročita i smeje se.
- Da, da. Tako smešno. Toliko smešno da će završiti u zatvoru, madame. –
rekao je Gabriel Nicholas de la Reynie.
Anđelija ustaje od stola i stoji ozbiljna sva.
Gabriel Nicholas de la Reynie ode posle od nje i pas Samba pođe za njim isto tako.
Jutro je.
Divan je u sobi i zavese su okolo kreveta. Anđelija još uvek leži u krevetu obučena
u belu haljinu za spavanje. Na zidu je raspelo kod kreveta s zavesama okolo njega.
Napolju vode nekoga na vešanje kočiji. Puno ljudi su napolju. Kasnije Anđelija
saznaje da su joj obesili Vetra. Oblači se Anđelija. Stavi na sebe dugi lila ogrtač s
kapuljačom preko glave i odlazi da poseti Gabriel Nicholasa de la Reynie. Sela je
na stolicu zeleno – crvene boje. Unutra se nalazi velika vitrina s knjigama. Jednu
ruku je stavila na lice i plače. Gabriel Nicholas de la Reynie sedi. Na radnom stolu
tamno braon boje mu je svećnjak od jedne sveće i vatrom gore u njoj. Fotelja mu
je crne boje gde on sedi. Prozor je podalje od njega i zatvoren je. Zelene duge
zavese do poda su kod prozora s obe strane. Na zidu je slika uramljena. Velika
komoda braon boje s fiokama je kod vrata koja su zatvorena. Zidovi su svuda beli
kod njega. Manja slika je kod njega na radnom stolu gde on sedi na fotelji. Na
zidovima su zidne sveće ugašene. Na stolu mu se još nalazi knjiga. Anđelija ustane
i krene da ode od njega. Ruku je stavila na kvaku i ščepao ju je Gabriel Nicholas
de la Reynie. S njom padne na krevet i legao je preko nje. Anđelija mu se opire.
Gabriel Nicholas de la Reynie krene da je ljubi, ona mu se još uvek opire.
Pokušavao je da je svuče golu. Posle ga se oslobodila, ustala od kreveta čupave
kose i ode posle od njega.
Dvorac Šenburn. Anđelija dolazi u dvorac. Tamo je ugledala Philippea du Plessisa
–Bellierea kako sedi za stolom i karta se. Nasmejan je. Zidne sveće su svuda na
zidovima od zlata. Prozori su svuda dugački kao i po celom dvoru. Philippe du
Plessis-Belliere je pobeđivao na kartama i srećan je. Obučen je u srebrno raskošno
odelo, beli dugi kaput s manžetnama. Bele rese oko obe ruke ima od bele košulje
ispod. Dole ima bele pantalone. Cipele ima na nogama i čarape do kolena. Svuda
su palati su bela vrata otvorena i sluge koje stoje ćuteći po jedan i musketari s
helebardama u rukama. A ima ih i s dva musketara s helebardama u rukama koji
stoje kod svih vrata. Svuda ima statua po celom dvoru. Kasnije su proveli noć
zajedno u krevetu.
Jutro je. Njih dvoje su u krevetu. Na stolu je voće u dubokoj činiji, vina su
napunjena u dugim čašama duguljastim, zatim candlelabra od 3 sveće u njoj i

15 | P a g e
ugašene su. Jela neka su na stolu i dva tanjira. Anđelijina plava duga haljina je na
podu kao i njene plave štikle. Filip i Anđelija goli leže zajedno u krevetu
pokriveni. Anđelija se prva probudila, a Filip du Plessis –Belliere još uvek spava u
krevetu. Počela je da ga dodiruje po leđima i ljubi ga. Filip du Plessis-Belliere se
budi, smeška se i video ju je. Onda posle ponovo vode ljubav zajedno i ljube se.
Kasnije jednog letnjeg dana, Philippe du Plessis – Belliere i Anđelija zajedno jašu
konje. Nasmejani su oboje i srećni su. Odavno su oboje u braku. Svuda su puno
šuma od drveća i jelki. Trave su svuda zelene. Sija sunce. Kasnije su naišli na
oboreno drvo i njegov konj preskoči oboreno drvo na travi i zemlji, ali Anđelijin
konj odbija da preskoči.
- Hajde skači. – rekao je Philippe du Plessis-Belliere.
- Neće da preskoči. – rekla je Anđelija.
- Neće da preskoči? – ponovi Philippe du Plessis – Belliere i ponovo njegov
konj preskoči oboreno drvo na travi i zemlji.
- Neće. – rekla je Anđelija.
Philippe du Plessis – Belliere sjaše s sedla svog konja i kaže uzimajući bič za
konje:
- Nateraćemo ga da preskoči.
- Šta to imate u ruci? – upita Anđelija.
Filip du Plessis – Belliere počne da bičuje konja, a konj neighings i propinje se.
- Ne, ne, ne! – ponavlja Anđelija.
- Hajde skači! Skači! – govori njenom konju Filip du Plessis – Belliere i
nastavlja da bičuje njenog konja.
- Molim vas prestanite! – rekla je Anđelija.
Philippe du Plessis – Belliere nastavlja da bičuje njenog konja.
- Hajde skači! Skači! – viče Filip du Plessis – Belliere i bičuje njenog konja.
Anđelijin konj se propinje i ona se plaši da je ne zbaci s sedla na zemlju.
- Molim vas prestanite! – govori Anđelija.
Filip du Plessis – Belliere još bičuje njenog konja i njen konj preskoči na kraju
oboreno drvo. Filip du Plessis – Belliere se popne u sedlo konja i odjaše ostavivši
nju samu s njenim onjem izbičevanim iza oborenog drveta na travi i zemlji.
Kasnije su opet zajedno vodili ljubav u krevetu Anđelija i Philippe du Plessis –
Belliere. Noć je napolju. Oni zajedno leže u krevetu i spavaju zajedno.
Jednog prolećnog dana, Anđelija u dugoj beloj haljini s dugim rukavima dolazi u
dvorac Šenburn kočijom od 4 bela konja. Kočija bele boje staje, sluga otvara vrata
od kočije obučen u plavu livreju, pantalonama dole, čarapama do kolena i

16 | P a g e
cipelama; i Anđelija silazi iz kočije. Šeta velikim parkom gde su velike fontane po
tri i okolo kruga fontane su male bele statue. Po parku su svuda bele kolumne
unaokolo. Zatim i statue belih boja unaokolo. Daleko je reka u daljini. Parkovi su
svuda lepo sređeni. Nebo je vedro i plave boje. Kralj Joseph I i kraljica Maria
Theresa šetaju zajedno i iza njih idu dvorani i dvorkinje. Statue belih boja su okolo
svih fontana svuda. Anđelija u ruci ima lepezu. Dugu kosu je spletela u kiku s
trakom na kraju i prebacila na levo rame. Anđelija hoda parkom i hladi se s
lepezom u levoj ruci. Anđelija ima predivnu zlatnu ogrlicu oko vrata a na ušima
zlatne minđuše. Zelena drveća su daleko i šume su daleko. Posle dolazi Philippe du
Plessis – Belliere obučen u srebrno raskošno odelo, pantalone srebrnih boja, kaiš
ima oko struka. Na glavi ima dugu crnu kovrdžavu periku sa uvojcima. Statue
belih boja su svuda po parku. Nešto razgovaraju zajedno. Zatim dolaze kralj
Joseph I i kraljica Maria Theresa i videli su ih zajedno. Naklonili su se kralju i
uspravili su se gore. Anđelija je malo ozbiljna. Kralj i kraljica odlaze sa dvoranima
i dvorkinjama. Penju se posle uz velike bele stepenice. Svuda su i manja drveća
isto u belim gvozdenim vaznama. Zeleni travnjaci su svuda i zelene žive ograde.
Šetaju Philippe du Plessis –Belliere i Anđelija. Posle se okrene prema njemu, stoje,
gledaju se. U fontanama su zelene lokve i zlatne statue na sredini svih triju fontana.
Posle ga je zagrlila i on je nju isto zagrlio. Nasmešili su se oboje. I ljube se na
kraju zajedno. Sunce napolju sija.

17 | P a g e