7

Miodrag \uki}

KO^IJA[
Komedija u tri ~ina
8 Miodrag \uki}

MIODRAG \UKI], dramski pisac, ro|en je 1938. u Prokupqu. Di-

plomirao je dramaturgiju na Akademiji za pozori{te, film, radio i
televiziju u Beogradu.
Autor je dramskih dela: Striptiz kod Yakera, izvedeno u Aka-
demskom pozori{tu “Branko Krsmanovi}”, 1968. u Beogradu; Potra-
`ivawe u motelu – drama nagra|ena na konkursu Narodnog pozori{ta iz
Beograda, gde je premijerno izvedena 1971. godine. Ista drama pod nazivom
Kr~mareva smrt izvedena je u Narodnom pozori{tu u Leskovcu 1972;
Aleksandar – premijerno izvedena 1974. u Jugoslovenskom dramskom po-
zori{tu u Beogradu; Kiseonik – drama izvedena u Narodnom pozori{tu u
Zrewaninu; i Ni{u. Krti~wak – drama izvedena u Narodnom pozori{tu u
Beogradu, Ba{tinik – drama {tampana u ~asopisu Teatron 109; Sve-
tionik – drama {tampana u 23. kwizi edicije “Savremena srpska drama”;
Mlin – drama {tampana u 27. kwizi edicije “Savremena srpska drama”,
Papagaj – drama {tampana u 29. kwizi edicije “Savremena srpska drama”,
Somnambuli – drama {tampana u 30. kwizi edicije “Savremena srpska
drama” i Ugovor – drama {tampana u 31. kwizi edicije “Savremena srpska
drama”, Labudovo jezero – drama {tampana u 32. kwizi edicije “Savremena
srpska drama”, ^udan stric – drama {tampana u 35. kwizi edicije “Savre-
mena srpska drama”, Faraon i lav – drama {tampana u 36. kwizi edicije
“Savremena srpska drama”, Striptiz kod Yakera – drama {tampana u 39.
kwizi edicije “Savremena srpska drama”, Vila Metamorfoza – drama
{tampana u 40. kwizi edicije “Savremena srpska drama”, Majstori –
drama {tampana u 41. kwizi edicije “Savremena srpska drama”.
Izvedene radio-drame: ^udan stric – Radio Beograd; Metalna ku-
glica koja se kotrqa – Radio Beograd; Naslednici – Radio Beograd; Dr
Kelava – Radio Beograd i Radio Var{ava; Prever – Radio Beograd; Gogoq
– Radio Beograd; Rade Drainac – Radio Beograd.
Umro u Beogradu 3. 7. 2010.
Ko~ija{ 9

Miodrag \UKI]

KO^IJA[
Komedija u tri ~ina

LICA:

ARSENIJE MAMUT
AN\ELIJA, wegova `ena

NIKOLA i
JOVAN } wihovi sinovi

GLORIJA i
JOLANDA } wihove srpske `ene

JOHAN i
VOLFGANG } wihovi nema~ki sinovi

KO^IJA[

}
JOCA KARAKTER
JUDA [AMPION
MILE KOPILE prosci
TOMA TROPAR

STANOJE, otac An|elijin

VATROGASNA BANDA

Beograd, marta 2010.

10 Miodrag \uki}

PRVI ^IN

Veliki kristalni luster visi sa plafona. Ali, on je uga{en, soba

je u polumraku, svetle samo kandilo kraj ikone sv. Alimpija i
velika debela sve}a milikerc. Arsenije Mamut bunca u svom kre-
vetu koji svojom veli~inom dominira u enterijeru okru`enom
regalima, kredencima i {ifowerima. Oko kreveta su raspore|ene
foteqe. U jednoj spava An|elija, mlada..
ARSENIJE: Ne, Bo`e, ne}u! Ni `ubor gorskog potoka, ni klade-
nac hladne i bistre vode! Ima{ li ti vina? Ako
ima{, a ti se malo protegni i pru`i mi jednu ~a{u.
Zna{ li ti uop{te kolika je vru}ina dole, u paklu?
Izgoreh od visoke temperature, a ti ni povetarac da
pusti{, plahi da`d da nas orosi, da dune vetri} kroz
prozor, zavesu da pomeri, da vidim da oko mene jo{
ima `ivota, da jo{ nisam umro. Koprcam se ovde u
znoju, ko sviwa u sopstvenom brlogu. Po{aqi mi
`enu, ako ti ne}e{. An|elijo, du{o moja mlada. Gde
su Glorija i Jolanda, moje mile snahe?!
Vina! Vina mi dajte deco, da ne umrem `edan.
Ulazi ko~ija{ Haralampije u ko`noj kabanici i dubokim ~izmama.
U ruci nosi ~a{u vode).
KO^IJA[: Evo, {ta se derete?! Sti`e i osve`ewe!
ARSENIJE: ^ekaj, ~ekaj! Ko si ti i {ta radi{ u mojoj sobi? Ko te
je ovamo pustio? Gde su moja `ena i snahe moje? Zar ja
nemam vi{e nikoga na svetu, nego nepoznati stranci
da me poje.
[ta ti je to u ~a{i?
KO^IJA[: Ho}ete da pijete ili ne}ete?
ARSENIJE: Daj ovamo!
(Potegne, zagrcne se, dugo ka{qe i pquje)
An|elijo, ko je ovoga pustio?
Haralampije pru`i ruku, izvrne ~a{u i prolije vodu.
KO^IJA[: Ne isplati se vikati, gospodine. Va{ egoizam i weno
bdewe u~inili su svoje. Zar je ne vidite na foteqi
kraj sebe, kako duboko spava, posle sedam neprospa-
vanih no}i.
ARSENIJE: Pitao bih te ne{to, samo ako ho}e{ iskreno da mi
odgovori{.
Ko~ija{ 11

KO^IJA[: Nama nije dozvoqeno da la`emo.

ARSENIJE: Je li ovo moj san ili wen?
KO^IJA[: @ivot je san, gospodine.
ARSENIJE: Vidi, vidi, od koga sam ja o~ekivao osve`ewe. A ti?!
[ta si ti? Neki seqa~ki |ilko{ ili klovn neki, kad
nosi{ ~izme i kabanicu u sred leta.
KO^IJA[: Znate vi vrlo dobro ko sam ja. Jednom ste mi dali pare
da kupim burek.
ARSENIJE: [ta bunca{, kakav burek?! Da nisi utekao iz nekog
azila? Majko moja, pa ti izvesno nisi normalan, ~im
se tako obla~i{, po ovako silnoj vru}ini. Znoji{ li
se ti nekad?
KO^IJA[: To je zato {to sam ja ko~ija{, a klima je ovde var-
qiva. Ne mogu vaqda sebi da dopustim nazeb po ovak-
vom vremenu?
ARSENIJE: Mora biti da si ti ve} bolestan, kad u tom kostimu
upada{ qudima kroz prozor u stanove. Doma}ina
slu`i{ obi~nom vodom!
KO^IJA[: Nisam ja ovamo do{ao tek tako, nepozvan.
ARSENIJE: I kad ja govorim da se vrata i prozori na ku}i ~vrsto
zatvaraju, svi mrtva~kim snom spavaju, kao da je svet
bezbedan, kao da nepogoda ne vreba priliku da izne-
nada dune i sve po ku}i razbije. Da provali neki
ludak ili da me |avo odnese.
KO^IJA[: Mene su pozvali da do|em po vas. Ja vozim ko~ije.
ARSENIJE: Kakve ko~ije, {ta ti pada na pamet? Meni treba
taksi ili bar kola hitne pomo}i da me voze u bol-
nicu. Ne `elim u svojoj ku}i da umrem od `e|i.
KO^IJA[: Oh, kako vi olako izgovarate te te{ke i nejasne re~i.
O vo`wi je re~, o mojoj ruskoj trojci sa praporcima
oko kowskih vratova i na vrhu repova. Nebeska mu-
zika za oblake na kojima mi plovimo. Na{ san. O
radosnom doga|aju.
ARSENIJE: Pa evo, vozi wu, moju An|eliju. Ona voli romantiku.
Dok ovako neodgovorno spava, smotaj je u jedno }ebe i
vozi. Uostalom, trojka je wena `eqa, uvek je zami-
{qala sebe kako u bundi od vizona, na saonicama,
leti sne`nim tundrama Sibira dok se gore, na nebu,
12 Miodrag \uki}

smewuju beli oblaci sa jatima crnih ptica. Ja sam

tra`io taksi, da idem u bolnicu, a oni {aqu klovna
sa praporcima da me odmah vozi u mrtva~nicu.
KO^IJA[: Ne, vidite, mene niko konkretno nije zvao, ali ja
imam raspored. I tamo pi{e da ste vi no}as na redu.
Jedna besplatna vo`wa, po~asni krug za gospodina
Arsenija Mamuta. Naravno da vi mo`ete da odbijete,
sa ~im se, uostalom, i ne ra~una, jer nema toga koji ne
~ezne za jednim ovakvim zadovoqstvom. ^ak i ja, koji
sedim sasvim napred, odmah ispod kowskih repova,
koji se svaki ~as podi`u, zbog kowskog metabolizma,
znate, i gasova, u`ivam u prostranstvima koja brzo
promi~u oko mene.
ARSENIJE: A otkad vi vozite?
KO^IJA[: O, pa nije ba{ bilo lako dokopati se odmah dizgina.
Posle velike mature, prvo me je ~ekala lopata, pa
onda uno{ewe i izno{ewe klijenata u samu ko~iju, pa
timarewe i pojewe kowa, dok nisu navikli na moj
specifi~ni vow. Tek onda mi je dopu{teno mesto
ispod wihovih repova. U po~etku su me wima {ibali
po licu, ali kad sam im uzvratio bi~em, odmah je
nastupila sloga i disciplina, tako da sad umesto
dizgina dr`im harmoniku, na kojoj sviram vesele pes-
mice, sve zarad popu{tawa napetosti, iako se jo{
nikad nismo izvrnuli i na neutralnom terenu isporu-
~ili mu{teriju. Na{a isporuka je ta~na i neoma-
{iva. Ka`em “na{a” iako sav posao obavqam sâm, jer
kod nas nema rasipawa i la`nog duplirawa poslova.
Svako ima svoj zadatak i du`an je da ga bespogovorno
obavi. Sa qudima u vo`wi nema suvi{e razgovora, za
nekoga je to radost neopisiva, a za drugog pak strah i
patwa. Jer na{e destinacije su razli~ite i uvek
primerene `eqama mu{terije. Sem ako oni sami ne
ka`u: “Vozi me kud ho}e{, samo me vozi {to pre
odavde”. Onda se zna kuda idemo. Sigurno ne u zoolo-
{ki vrt.
ARSENIJE: Pa, ne mo`e to tek tako, brajko, tajno u sred no}i kod
mene, kad u ku}i svi spavaju, kad sam sâm i napu{ten,
bolestan i nepokretan. Neka neko do|e da me za{titi
od pqa~ke, ute{i ili bar probudi moju vernu qubu da
mi donese ~a{u vina, iz mog bureta. Sav sam dehi-
Ko~ija{ 13

drirao od silnog znojewa. Da mi neko promeni poste-

qinu, da me mokrog presvu~e u suvo. Dela, dela, ti ne
prilazi, tvoja pomo} mi ne treba! Ne prilazi kad ti
ka`em, upozoravam te da sam naoru`an, samo {to sam
nepokretan i ne mogu da izvu~em pi{toq ispod ja-
stuka. Stani tamo, bar jedan metar daqe od mene,
pored sve}e, da mogu da ti vidim lice, da pro~itam
namere u tvojim o~ima. Ho}u da znam tarifu pre nego
{to sednem tamo, u tu trojku, jer ja vas dobro znam.
Uvek u po~etku tvrdite kako je vo`wa kobajagi bes-
platna, a posle, kad ispostavite ra~un, zavrti mi se u
glavi.
KO^IJA[: Hajde, hajde, no} je kratka i brzo prolazi, ko zna {ta
me jo{ ~eka do zore. ]aska}emo u vo`wi kad podleg-
nete lepoti pejza`a i imperativu smisla.
ARSENIJE: Ne idem ja odavde nikuda. Bar dok se ne pogodimo za
cenu.
KO^IJA[: Va{a cena je moje zadovoqstvo.
ARSENIJE: Za{to niste tra`ili da vam sipaju vino iz mog
bureta?
KO^IJA[: Ako treba da se izvinim, onda se do poda klawamo.
^uo sam glas vapiju}eg u pustiwi i pomislio sam da
vam pru`im utehu. Postao sam preosetqiv na ne-
razumevawe. Kriv sam {to se nisam na vreme raspi-
tao. Ali ne mo`e jedan ~ovek sve da postigne.
ARSENIJE: I meni je `ao {to je do{lo do nesporazuma. Me|utim,
moje su obaveze takve da ne dopu{taju du`e bolovawe.
KO^IJA[: Kad ko~ija{ do|e onda sve obaveze padaju u vodu.
Zamislite na {ta bi to li~ilo: “Te, ne mogu sad
moram na pijacu, te da’l da trknem po hleb i mleko!”
Kakvo mleko?! Kad stigne ko~ija, ni ~a{u vode ne
dozvoqavamo.
ARSENIJE: Moram da udam `enu. Sutra dolaze prosci.
KO^IJA[: Zar ona nije udata za vas?
ARSENIJE: Kako uop{te neko mo`e da bude udat za nekoga ko je
otputovao? Ti to, brajko, izgleda, ne razume{. To je
suvi{e delikatno za tvoju grubu du{u. Ko~ija{ku.
Zna{ samo za uzengije, amove, dizgine i bi~. Oj – ha!
Vozi, brate, putem bez povratka. Nebeski pejsa`i
14 Miodrag \uki}

prole}u i nema nigde zaustavqawa. Na {ta to li~i?

Umoran putnik ni ~a{u vina da popije. Iz moga
podruma. Zna{ li ti kakvo je to vino, seqa~ino?
Medovina mu nije ravna.
KO^IJA[: Na{e trojke su dobro snabdevene. Kowi su odli~no
uve`bani, a o bi~u nema ni govora. ^ak nam ni
dizgini nisu neophodni. Umesto wih, ja uzmem instru-
menat, pa kad razvu~em, golo drve}e usput olistava i
grane procvetavaju. Sve je belo od behara. Nebo i
oblaci. Samo su ptice crne i vole da grak}u kad ~uju
moju muziku. Ja sviram “opa – cupa, hop, hop, hop! A
one u glas: “Kra-kra, kra-kra!” Takve lepote nema ni u
pozori{tu.
Nego, nisam najboqe razumeo to sa udajom va{e `ene.
To je ova ovde, {to duboko spava, zar ne?
ARSENIJE: Zanosna lepotica!
KO^IJA[: O, pa ko to boqe zna od mene? Decenijama ja ~ekam da
se ona oslobodi, od ~asa kad ste mi je oteli na
igranci u Vatrogasnom domu.
ARSENIJE: Zna~i izgubio si strpqewe?
KO^IJA[: [to da se ne uda za mene? Mi bismo znali da cenimo
takvu uslugu. Ja vozim celog `ivota i dosad nisam
imao vremena da tra`im drugu `enu.
ARSENIJE: [ta?! Za obi~nog ko~ija{a?! Ne dolazi u obzir!
KO^IJA[: A {ta meni fali? Imam stalnu slu`bu, dogurao sam
do {efa, a ona, ako voli da se vozi, mo`e u mojoj
trojci. Da me ne ~eka sama u mom ~ardaku ni na nebu
ni na zemqi. Osim toga, ja sam zmaj!
ARSENIJE: [ta, {ta?! [ta si ti? Pa {to onda ne leti{ po mojoj
sobi, hajde, ra{iri krilca da te vidim. Samo nemoj da
bquje{ vatru, molim te. Na ovoj vrelini samo mi jo{
po`ar fali. Nikad glupqi san nisam usnio.
KO^IJA[: (Uvre|eno)
Vidim, mene ste diskvalifikovali.
ARSENIJE: Pa, ne! Pa, ne! Taman posla. Nego, ja ~ekam sinove da
mi do|u iz Nema~ke, a tu su i snaje Glorija i Jolanda,
komisija ne mo`e da odlu~i dok ne vidi {ta se sve
nudi. Ali, sutra, znaju,
(Po~iwe da se gu{i od smeha)
Ko~ija{ 15

kad do|e konkurencija, an|eli, satiri, sileni i vile-

waci, sva bi}a iz tvoje dimenzije, odlu~i}emo za koga
da je damo.
KO^IJA[: U bolesti je, gospodine, tanka granica izme|u va{e i
na{e dimenzije. Dovoqno je samo da u|ete u moje
ko~ije i ve} ste u woj. Pogotovu ako se napijete vina
iz svoga podruma. Samo treba da pazite da ne optere-
tite organizam. Jedan je tako pio i naduo se kao `aba.
ARSENIJE: Ali, gospodine ko~ija{u, pa mene vino odr`ava u
`ivotu.
KO^IJA[: Moje ime je Haralampije. Zovite me Hari.
ARSENIJE: [ta?! Pa ti nisi ni Srbin?!
KO^IJA[: Ime mi je strano, ali po du{i pripadam vama. Mek
sam ko pamuk.
Da ja vama ipak donesem malo vode. Samo nemojte
posle mene da optu`ite ako se nadujete. Mislim da,
koliko se razumem u va{ slu~aj, va{u vatru vino ne
gasi. Vi gorite, gospodine, i vama bi prijao sve`
vazduh.
ARSENIJE: Doktori su mi zabranili da izlazim iz ku}e.
KO^IJA[: Ali sada mo`ete. Samo zakora~ite u moju ko~iju.
Niko ne mo`e zauvek da ostane u privremenoj ku}i.
Pre|ite, gospodine Mamute, pre|ite u ve~ni san i
brigu o sebi prepustite drugima. Vide}ete {ta je
pravo osve`ewe, nedostatak napetosti, definitivan
gubitak svake brige. Hajde, hajde, ja }u vam pomo}i.
Pridignite se iz te baru{tine i zakora~ite u bla-
`enstvo.
ARSENIJE: Za{to? Ako je ~ovek konzervativan i ne voli da se
izla`e.
KO^IJA[: Slu{ajte vi, gospodine Mamute. Nisam ja ovde upao u
sred no}i da vam saop{tavam istinu o va{em stawu.
ARSENIJE: Vodu ja, Hari, ne pijem.
KO^IJA[: Mi moramo da vodimo ra~una da nam svaki klijent
ostane odgovoran prema svemu {to za wim ostane.
Eto! Vi, na primer, jo{ niste ni brkove umo~ili a
ve} nudite svoju `enu. Ho}ete da je se ratosiqate i to
ba{ u ~asu kad vi{e nikako i ni~im ne mo`ete da je
zadr`ite. Posle vas, ona pripada samo meni i tu nema
improvizacije.
16 Miodrag \uki}

ARSENIJE: E, odavno sam ja primetio da su qudi sviwe, da im

nacije plivaju u brlogu i da, umesto da vode blago-
ugodne i u~ene razgovore, one ski~e i {qiskaju se
blatom.
KO^IJA[: [ta ho}ete time da ka`ete?
ARSENIJE: Ja mog an|ela obo`avam. Ona je jedan vedar i komuni-
kativan duh i ne zaslu`uje da ostatak `ivota provede
u samo}i. Ko }e woj da peva i da je zabavqa, kad mene
vi{e ne bude bilo? Zar da je tuga za mnom odvede u
pro{lost i se}awem na wu ~istu du{u joj ukaqa.
^astan ~ovek to nikada ne}e dopustiti. A meni, kao
{to i sam vidi{, meni je vreme za put bez povratka.
Ne samo da ne bih mogao da u`ivam u vo`wi i tvojoj
muzici nego bi mi se i vrat uko~io od stalnog gle-
dawa unazad, od gri`e savesti zbog wene patwe i
usamqenosti. Zato sam i pozvao neke probrane ne-
`ewe, fine op{tinske probisvete da sutra, pre pod-
ne, kad se napijem vina, do|u na kafu kod mene, da
porazgovaram sa svima i odaberem odgovaraju}eg kan-
didata. To se mo`da ranije nikad nije de{avalo, da
mrtav ~ovek brine o sudbini svoje udovice, ali ja sam
se o`enio iz qubavi uprkos `eqi mojih roditeqa
koji su mislili da mi je izbor vetropirast. Imam
ku}u, vidi kolika je, dvorac u srcu [umadije, u celom
Lev~u nema ve}e, ali {ta to vredi ako se ona, moja
`ivotna qubav, pla{i da iza|e u hodnik po no}i, da
slu~ajno ne sretne moj duh umotan u beli pokrov. Za
svaki slu~aj naredio sam veselu opremu, svu u `utim
cvetovima sa {arenim leptiri}ima da, ako se po-
nekad i vratim iz ~e`we za wom, oseti prirodni
`ivot i pravi refleks qubavi. Ima ovde kr{nih
[umadinaca, odabra}emo joj jednog da u trenucima
slabosti mo`e za ne{to da se pridr`i.
Jer ja, vaqda, jo{ uvek nisam umro, zar ne, majstore, ti
si samo deo mog redovnog ko{mara.
KO^IJA[: [ta?! Zar mi koji nismo iz [umadije, ne dolazimo u
obzir?
ARSENIJE: Pa, ne! Pa, ne! Konkurs je otvoren i svi neo`eweni
imaju pravo u~e{}a. Onaj ko pobedi bi}e ne samo wen
mu` nego i vlasnik celokupnog mog imawa koje ni-
koga ne ostavqa ravnodu{nim. Dva vinograda od po
hektar, wiva deset jutara, letwikovac u Kaleni}u
Ko~ija{ 17

dvesta kvadrata, ku}a ovde u centru Kragujevca hi-

qadu i dvesta, dve vodenice, engleski yip, kineski
kombi, tri traktora i kombajn, podrum sa ~etrdeset
ba~vi i sto buradi, vino, rakija, suvo meso sa tavana i
osam stotina ovaca, ~etrdeset krava simentalki i
preko sto trideset jork{irske prasadi. Nema sla-
nine, a i tamo gde ima, ona je pro{arana, boqa od
~iste {unke.
KO^IJA[: Eto za{to sam ja ponekad qut na administraciju. Dok
sam ja stalni na terenu, oni sede zavaqeni u fote-
qama i ni{ta ne rade. Da mi je neko na vreme dao ovu
informaciju mo`da bih ja ovu no} i presko~io i
do{ao sutra direktno na audiciju. Ovako i sam razu-
mem za{to se vama ne ide nikuda.
ARSENIJE: A imam i Micubi{i od dve hiqade kubika, pa kad se
pustim niz puti} za dvanaest minuta stignem u Gru`u,
gde me ~eka name{ten letwikovac od osam stotina
kvadrata sa visokom ogradom kroz koju sam pustio
struju, da mi ne upadaju pijani ko~ija{i sa skarednim
predlozima u sred no}i. Tamo mi je obezbe|ewe pot-
puno, ali ovde ne daju struju. Da ne naleti neka ma~ka,
ka`u, bo`e moj, a protuve mogu da mi provaquju kad
ho}e i nude besplatnu vo`wu. Ne ko{ta ni{ta, ka`u,
samo, `enu mi tra`e. I to bez konkursa. E, da vidi{
tamo englesku travu svuda okolo, sa zasa|enim tujama
i borovima. Jelku za novu godinu nikad ne kupujemo,
ve} pose~emo takvu lepoticu u dvori{tu kakve nema
ni na engleskom dvoru.
KO^IJA[: A naslednici?! Da li oni dele va{ posmrtni kon-
cept?
ARSENIJE: [ta ho}e oni vi{e od mene? Ako do|u na konkurs
bi}e ~lanovi izborne komisije, plus dve snaje toliko
yandrqive da su mi sinovi od wih pobegli ~ak u
Nema~ku, tamo se po`enili [vabicama i izrodili
{vapsku kopilad.
KO^IJA[: Ovde, zna~i, bez mu`eva, `ive na tvojoj grba~i.
ARSENIJE: E pa, to su `ene takvi fahmani i mufloni, da ja ne
znam {ta bih bez wih. Kontroli{u radnike, vode mi
kwige, ulaz, izlaz. Svaki dinar zna se gde je. Ponekad
mi se ~ini da je Mamut wihov, toliko su se zavlastile
da ~a{u pi}a ne}e da mi donesu. Zna{ onu pri~u o
{umadijskim snajama?
18 Miodrag \uki}

KO^IJA[: Ma o ~emu mi to, {ta mi to? Vreme leti, a zora jezdi,

samo {to nije.
ARSENIJE: Pitali starca: “Deda, kako te po{tuju snaje?” “A koja
to, ona starija il ona mla|a? “Obe, more, obe.” “E pa,
vi{e me po{tuje ona mla|a.” “Otkud zna{?!” “Pa,
starija mi odgovori, kad god joj ne{to ka`em: Jedi
deda govna! A mla|a obrnuto: Ne jedi, deda, govna!
KO^IJA[: Eto, vidite da nemate zbog ~ega vi{e ovde da ostajete,
da je vreme za put. A i {ta }ete vi{e? Stvorili ste
sve {to je u mo}i ~oveka iz provincije: Stvorili ste
mr`wu prema sebi i drugima, `enu, sinove, duple
snaje i nema~ke unuke. Svi jedva ~ekaju da odete.
Jedino }e udovica mo`da malo proplakati, naje{}e
se suvoga mesa i gro`|a, vina napiti i vas }e se
prise}ati sa nostalgijom. Ovako name}ete svoje stan-
darde, zanovetate tu iz kreveta, ~as vam je vru}ina a
~as ste `edni. Cela ku}a zaudara na sir}e i beli luk,
na kamfor i sumpor, naredili ste da zatvore sve
prozore i vrata, a o~ekujete vetri} da vas rashladi.
Ovde duvaju jedino va{i gasovi, a kad vam ja nudim
zanosnu vo`wu vi se ne}kate. Vide}ete, jo{ se niko
nije pokajao. Zato sami odlu~ite. Ho}ete li u ko~iju
pristojno obu~eni, ili tako u negli`eu. Pustite wih
da se sami kuvaju u ovom avgustovskom kotlu. Jer kad
vas greje sunce, mo`ete da se sklonite u hlad, ali kad
vas mesec greje jedino uto~i{te je grob.
ARSENIJE: A da nisi ti mo`da neki demon koji je do{ao da me
uznemirava? ^ekaj, ~ekaj, da se ja samo dokopam mog
pi{toqa, pa da vidim kako si uop{te u{ao unutra,
ako je sve zakqu~ano. Da te nije pustila neka moja
snaja, iz ~iste zlobe, uostalom mo`da su one i tra-
`ile da do|e{ po mene.
(Tra`i rukom ispod jastuka)
KO^IJA[: E sad je dosta uobra`eni starkeqo. Mi uva`avamo
na{e mu{terije, ali na takav otpor, na{ jedini
odgovor le`i u sili.
(Dere se)
Ustaj! Da te ja ne bi’ digo!
ARSENIJE: O – ho – ho! Samo sam ~ekao kad }e{ da otkrije{ svoje
pravo lice, da vidimo {ta stoji, kakvo nasiqe i
drskost ispod te lakejske glazure, maske qubaznog
Ko~ija{ 19

ko~ija{a. Jo{ mi se ovde ulaguje{ i nudi{ za kandi-

data, da tebi, no}nom demonu, prepustim moju qubav,
zlato moje i sve moje bogatstvo. E pa, ne}e mo}i ove
no}i. Sad }emo da vidimo {ta }e biti od tebe kad iz
mog brauninga saspem ceo {ar`er u tvoju |avoqsku
wu{ku. Sikter, more! U crni svet, odakle si do{ao,
jer ja tebi ni{ta ne verujem i mislim da si obi~na
varalica.
(Vadi pi{toq ispod jastuka i uperi ga u ko~ija{a)
KO^IJA[: Greh je na va{oj du{i kad ste mi je ukrali u Vatro-
gasnom domu pre ~etrdeset i pet godina.
ARSENIJE: La`e{! Mewao si je za burek!
KO^IJA[: Bio sam gladan i upla{en, a vi... vi ste to, kao
gospodar na{e bede, vrlo dobro znali, da iskoristite
sva~iji strah i uve}ate svoje bogastvo iako ste ve}
bili vlasnik pola [umadije; sila zemaqska, ubica i
gangster, protiv golobradog de~aka zaqubqenog i
zbuwenog, gladnog i na smrt prepadnutog. Ko je tada
smeo u Kragujevcu da se suprostavi Arsi Mamutu?!
Uostalom, moje namere su i danas prema va{oj supruzi
~asne i ja se wome nikada ne bih o`enio iz koristo-
qubqa ve} samo zbog wene neizmerne lepote. Kako
samo slatko spava. Gde }e vam du{a ako je svojom
pucwavom trgnete iz sna.
ARSENIJE: Odstupi |avole, ne prilazi mojoj `eni, jer ako se
iznenada probudi i ugleda tvoju ko~ija{ku wu{ku
po~e}e da vri{ti {to lako mo`e da dovede na scenu
Gloriju i Jolandu. A onda te{ko tebi, rastrgnu}e te
kao uspaqene ku~ke, kao anti~ke bahantkiwe u po-
trazi za mu{karcem.
KO^IJA[: Tiho }u ja, kao leptir na latici, samo da zaronim
rilo u ovaj cvet, uspavanu lepoticu, da kusnem iz
va{e zdele i shvatim za{to se toliko opirete vo`wi
koja je naru~ena.
ARSENIJE: Ma vidim ja kuda vodi to sladostra{}e, tvoj apetit za
olovom iz moga brauninga.
KO^IJA[: Ali, vi ne shvatate {ta je slu`ba i koji su weni
slu`beni imperativi.
Ne mislite vaqda da sam ja ovde iz li~nih razloga
koristoqubqa, da nisam poslat po zadatku i da smem
20 Miodrag \uki}

da pre`em kowe iz {tale bez ikakvog rezultata. Ako

vi pretite slu`benom licu vatrenim oru`jem i odbi-
jate da po|ete sa mnom, onda mi ne preostaje drugo
nego da wu spakujem u toplo }ebe i da je ponesem u
ko~iju. Mo`da bi to bilo u redu, umesto jedne stare i
isce|ene smokve, mladu pomoranyu, nabreklu od soko-
va. To je prilika koju vam drugi nikada ne}e ukazati.
(Uzme jedno }ebe i prebaci ga preko we. Zatim se
sagne i podigne je zajedno sa }ebetom. Brzo odlazi sa
wom)
Arsenije po~ne da puca iz pi{toqa i da urla za wima.
ARSENIJE: ^ekaj, stani razbojni~e! Joj, ukrade mi lopov An|e-
liju. An|o, du{o moja, budi se, bori se qubavi, ako
treba prst u oko, {tiklom u cevanicu, ne daj se
senima pro{losti, ko zna {ta ovaj ho}e od tebe.
Prosci jo{ nisu stigli, a ovaj te odnese iako nije ni
kandidat.
Glorija! Jolanda! Moje mile snahe, tako li se ~uva
babo na samrti, ja ovde umirem od `e|i, a vas dve ni
nos da promolite. Odne{e vam svekrvu, |eco moja, a
uskoro mogu i po mene da se vrate. Gde ste k}eri
pakla, gde ste nesre}nice, te{ko vama ako mi se
sinovi vrate, sve }u da im ispri~am i kako ~uvate
wihove roditeqe i kako {urujete s |avolom.
Izvan scene An|a freneti~no vri{ti, kowi napoqu wi{te.
Dve visoke i ko{~ate `ene obu~ene u duge spava}ice dolaze na
scenu.
GLORIJA: [ta je bilo, babo, da li vas |avoli deru?! Ko to
toliko vri{ti i {to puca{, luda~e, mo`e{ jo{ i
luster da pogodi{?! Zna{ li ti koliko on ko{ta?
ARSENIJE: To sam doneo iz dansing sale Vatrogasnog doma.
JOLANDA: Da ne}ete jagode sa {lagom, pa pi{toqem dozivate
poslugu?
GLORIJA: Prijelo mu se ne{to slatko, boji se da toga nema tamo
|e ide.
ARSENIJE: A kuda pa ja to idem, ve{tice? I {to da idem iz moje
ku}e?
GLORIJA: Zato {to ku}a u grob ne staje. Pogotovu ne tako
velika u skromnu rupu u zemqi.
Ko~ija{ 21

JOLANDA: Ko za malo ve}eg jazavca.

ARSENIJE: @edan sam kao pas. Umirem ovde, ski~e}i i cvile}i
za malo osve`ewa.
GLORIJA: Va{a `e| je neutoqiva, babo. Vi treba da idete na
jezero bistre planinske vode.
JOLANDA: Besmrtne `ive vode, koja mrtve ribe vra}a na scenu,
kao {to `ivotvorni aplauz podi`e glumce pomrle od
la`ne smrti.
ARSENIJE: Jes’ da me gorske vile udave u svojoj jezerskoj travu-
qini.
GLORIJA: [ta ste sad sawali? Zver neku, ili |avola koji je
do{ao po va{u du{u? Zar mislite da smrt mo`ete
prepast’ drekom i pucawem iz va{eg pi{toqa?
JOLANDA: Jedino {to tako bunovan mo`e da ubije nekoga od nas
kad pojurimo da vidimo {ta ga to davi.
ARSENIJE: Davi me li~na tragedija. Moji sinovi, snaje srpske i
snaje nema~ke. A sad i unuci ~iji jezik ne razumem.
Volen zi bite, grosse fata!
Ja od vas ho}u ~a{u vina, a {ta vi od mene to ni |avo
ne zna. Toliko vas ima a sam ovde skapavam od `e|i.
A ne znam ni gde mi je An|a i {ta }e biti sa
dana{wom prosidbom ako se na vreme ne vrati. Onaj
ko~ija{ svakog ~asa mo`e da do|e po mene i ona ostaje
sama. Na milost i nemilost sa vama, porodi~nim
zombijima i wihovim vampirskim o~wacima.
JOLANDA: A {ta je sa nama, babo? Ko o nama vodi ra~una? Nama
su [vabice ukrale mu`eve, a mama ima vas, pa i u
grobu kad budete bili, bi}ete weni. Danas ne mo`e
niko da `ivi u bigamiji sem va{ih sinova, kojima
tu|e `ene ra|aju na{u |ecu.
ARSENIJE: Ovde svi misle samo na sebe. Niko ne po{tuje moje
ideje.
GLORIJA: U nama imate besplatnu poslugu, koja nema prava ~ak
ni na sopstvenu no}, na san do jutra.
JOLANDA: Po svu no} dre`dimo kraj va{eg kreveta, brane}i vam
du{u da je neko ne ukrade iz va{eg tela i odnese iz
na{e ku}e.
GLORIJA: Je li opet dolazio onaj ko~ija{?
22 Miodrag \uki}

ARSENIJE: Ja mislim da je to ludak neki kome namerno otvarate

vrata i prozore tako da mo`e no}u slobodno da me
maltretira.
JOLANDA: [to niste iskoristili priliku da odete sa wim,
du{u da osve`ite, a ne da se ovde u svojoj posteqi
znojite kao sviwa.
ARSENIJE: [ta ja mogu kad se on opredelio za An|u.
GLORIJA: Ne, babo, bolan! Ne! Vrata i prozori su ~vrsto
zatvoreni tako da da{ak vazduha ne mo`e da u|e, nema
kiseonika koji bi dopro do va{eg mozga zbog ~ega on
ima tako morbidne ideje. Sve je zagu{qivo i nejasno,
zbog va{e neodlu~nosti smrt podjednako vreba na sve
nas.
^uje se An|elijin glas kroz eho.
AN\ELIJA: Arsenije, spasavaj me od zmaja, mu`u moj qubqeni!
Ovaj me nosi u svoj ~ardak ni na nebu ni na zemqi.
Ubij troglavu a`daju, vite`e moj sveti!
ARSENIJE: A?! [ta ka`ete na ovo? ^ujete glas vapiju}eg u
pustiwi?! Ona je u kanyama zmaja! Ovde je do{ao na
svom tropregu da je otme od mene. Vi ste ga namerno
pustile u odaje moje, zveri podzemne.
(Vi~e)
Zveri podzemne me dr`e, qubavi! Ne mogu da mrdnem,
da ti pomognem. Ja sam okovan za postequ. Bori se
sama!
GLORIJA: Jolanda, sestrice, oni su svi ludi!
JOLANDA: Te{ko nama, Glorija, jadni~cima samim na svijetu
me|u lu|acima u wihovim ko{marima!
ARSENIJE: Pa dobro, ako ste i vi deo tog ko{mara za{to onda
nemate bar po dve glave? Ja sam navikao na cirkus,
takav je bio ceo moj u`as, u`as pajaca. Ali ne mogu
vaqda ni ja stalno da spavam, gde je moje bu|ewe, ako
sam `iv?! I gde je ona? [to se ne pojavi na vratima sa
~a{om vina, kao prava doma}ica, udava~a takore}i
koja danas mewa svoju `ivotnu poziciju. A ne da mi
mau~e za pomo} od nekog zmaja iz nekog prostora, u
mojoj glavi!
(Vi~e)
An|o! An|elija! Gde si, qubavi, do|i du{o moja,
molim te odmah da me za{titi{ od ovih mladih
Ko~ija{ 23

jarebica. Ne znam {ta jo{ ho}e od mene. Svoja dva

jedina goluba sam im dao, ali one nisu znale da ih
sa~uvaju i sad ~ekaju da im izraste jo{ po jedna glava,
nema~ka. Nisam ja kriv!
I daj to vino!
Ah, prokleti, prokleti moj `ivot, umirem od `e|i i
neuspeha. Sve sam stekao a nemam ni{ta.
Ulazi An|elija i gura na kolicima doru~ak.
AN\ELIJA: [ta to ~ujem, {ta to ~ujem?! Izgleda da mi se sunce
probudilo. Tek je izronilo iz mekih jastuka i ve}
po~e nervozno i quto. Ali, evo, sti`e uteha, bogat i
kalori~an doru~ak sa toplom belom kafom. Doktori
tvrde da je dobar doru~ak va`an za produ`ewe zdrav-
qa i `ivota.
Ko }e sad da mi lucka, ko da me qubi? Moje milo
zlato, moj an|eo s neba, sunce moje `e`eno!
ARSENIJE: (Nabusito)
Gde si dosad bila?
AN\ELIJA: Zaspala od umora, pala sa stolice i sko~ila u strahu
da se ne probudi{ a ja doru~ak jo{ nisam zgotovila.
ARSENIJE: A ja sam mislio, An|o, bogami sam se bojao da te je ona
bitanga, ko~ija{ neki od mene ukrao. Samo da ovo
nije opet neka wegova ujdurma i pretvarawe neko.
Bogami se bojim da se negde u snu nisam otka~io i da
sad ne znam {ta jeste a {ta nije.
AN\ELIJA: Jesi, jesi. Iako tvoj san nije moj `ivot ipak ne znam
{ta se to sa mnom de{ava. Odjednom sam se na{la u
naru~ju nekog zmaja, vatra mu iz `drela sukqa, a o~i
sijaju kao zvezde u no}i. Ko zna mo`da su to i bile
zvezde tek sva sam bila pretrnula od straha i vri-
{tim izbezumqeno i pru`am ruku za jednom dok nisam
osetila vrelinu ringle, koja me je opekla na mom
{poretu. Ne mogu da verujem da je to bio moj san. I
jo{ ~ujem kako mi se neki sladuwav glas kao med cedi
u uvo: “Spremi mu`u doru~ak. Ne}u nikuda da ga vozim
gladnog...”
ARSENIJE: ... i `ednog.
AN\ELIJA: Donela sam ti belu kaficu. Sa puno, puno {e}era.
ARSENIJE: A gde je vino? Iz moga bureta.
AN\ELIJA: Doktori su zabranili.
24 Miodrag \uki}

ARSENIJE: Doktori ili onaj Robinzon Kruso. [to zaudara na

kozje ko`e. Smrdi kao jarac u pubertetu. I kiwi me
svake no}i. Uop{te ne znam {ta ho}e od mene.
JOLANDA: Ho}e ~ovjek da vas vozi, babo.
ARSENIJE: A kud da me vozi? U grob hladan i okrutan, mene, Arsu
Mamuta, neuni{tivog. To {to vi{e ni{ta ne znam ne
zna~i da sam mrtav. Ne znam ni gde je moja `ena, An|a.
AN\ELIJA: Ja sam tvoja `ena, zar ne vidi{?!
ARSENIJE: Bogami, ja u to ne verujem. Ne znam ~ak ni da li su ove
dve {take moje snaje, a kamoli da si ti moja An|a.
Meni ona nikad ne kuva belu kafu. Pu! [ta ako mi je
ko~ija{ oteo `enu, a tebe ovde poturio da ja ne
primetim podvalu. Celog `ivota me la`u i kradu a
kamoli sad, kad sam na samrti. Sama ka`e{ da te je
ukrao zmaj, vri{ti{ negde, u mojoj glavi, kao da te
|avoli deru, a sad se iznenada pojavquje{ sa toplim
doru~kom.
AN\ELIJA: (Pla~e)
Otkud ja znam kako nebeska misterija funkcioni{e.
ARSENIJE: Belu kafu kategori~ki odbijam! Rimskim carevima
su sipali otrov u belu kafu, pa kako onda danas da se
~ovek ose}a bezbedno.
GLORIJA: U to vrijeme se ni|e u Jevropi nije pila kava, ve}
cije|en limun i pomoranya.
ARSENIJE: Ako ima neka ~a{ica portoa ili kaberne soviwon?
To bi me mo`da ute{ilo. Mnogo sam `edan a niko ne
nudi ukusnu kapqicu nego |ubre koje ni Rimqani nisu
mogli o~ima da vide.
AN\ELIJA: A {ta misli{, Arsenije, qubavi? Da li sam ja jo{
uvek mlada i lepa?
ARSENIJE: I zar nije suvi{e rano da se jede? Eh, da mi je samo da
znam gde oni moji invalidi na|o{e ove dve {take? Da
se wima vaqda po{tapaju, {ta li?!
GLORIJA: U ovoj ku}i do`ivqavam samo uvrede i poni`ewe.
Zar je malo {ta su nam uradili va{i sinovi, nego sad
i vi nastavqate da nas gazite.
ARSENIJE: I te [vabice?! Ko zna na {ta one li~e. Na mopsa ili
sviwu, |avo }e ga znati, sa onim izgu`vanim wu-
{kama.
Ko~ija{ 25

AN\ELIJA: O, k}eri moje mile, tata je jo{ bunovan, draga deco

moja, i uzbu|en od poziva na put, pa ne zna {ta govori.
JOLANDA: [to jednom ve} ne ode kad ga toliko pozivaju. I ja sam
umorna od wegovog neprekidnog izvoqevawa i silnog
drawa. A sad je jo{ po~eo i da puca na neke prikaze,
Gospod ga urazumio. [to mu neko ne oduzme pi{toq?
GLORIJA: Hajdemo, sestrice, natrag u krevet. Jo{ uvek je rano i
hladno, a na{a posteqa je topla.
ARSENIJE: Kako hladno, ja gorim kao na loma~i.
GLORIJA: Gorim, gorim vatricu,
Da zapalim taticu...
JOLANDA: Tata se bori,
Ne}e da gori...
GLORIJA: Evo, mama, sad ste vi ovdje, ~uvajte ga dobro da vam ga
neko ne ukrade, a nas dve se vra}amo u postequ.
Uskoro nas ~eka va{a prosidba a neko treba danas i
da poslu`uje.
JOLANDA: Nije red da pred proscima na nos padamo. Idemo,
Glorija.
GLORIJA: Idemo, idemo, pare da brojimo, kwige da sre|ujemo,
pazar da pregledamo.
Wih dve odlaze.
ARSA: (Vi~e za wima)
Dobro brojte, pazite se {umadijskih lopova. Taj gle-
da, misli{, jednim okom kupus, a drugim meso vadi.
@uta banka da ne fali, jer sutra, kad do|e novi gazda,
nemoj da ispadne da ja nisam bio doma}in.
AN\ELIJA: Ti si jedini moj gazda, moja jedina qubavi, nema
drugog ni za mene, ni za tvoje imawe. A tu su ti i dva
sina, ko dve jabuke zlatne i unuci u~e srpski tamo
danono}no, da dedu obraduju, da ih deda pomiluje.
ARSA: Grosse fata, ne deda!
Ej, Mamute, mamute, do ~ega te oni dovedo{e. Mesto
da se odavde `ene, iz pitomog zavi~aja oni mi ~ak iz
divqe Bosne dovedo{e dve neotesane i tupoglave
{take. Iste takve invalide ko {to su i oni. A
[vabice nisam jo{ ni vid’o. Ako i wih ovde dovedu
bi}e krvi do kolena.
26 Miodrag \uki}

AN\ELIJA: Ne znam mili moj Arso {ta se to s nama de{ava. Ti se

sprema{ za put a mene ho}e da voze.
Znam da sam bila ovde kraj tebe, tu, na ovoj stolici i
mo`da sam zadremala kad se iznenada stu{ti na mene
neka sila i odnese me u kujnu gde {poret gori i kao
po`ar sve oko mene obasjava nekom ~udnom svet-
lo{}u. A on me gleda vatrenim pogledom i govori:
“Evo, skuvaj belu kafu svom pokojniku, uskoro sledi
velika promena, uda}e{ se za mene i `ive}e{ na
~ardaku, ni na nebu ni na zemqi.”
Vrisnem ja od straha i gurnem mu prst u oko koje me
ope~e kao `ivi plamen. Toliko sam se upla{ila da
nisam znala da li je vreme za po~inak ili za doru~ak.
Jedino {to sam se setila to je da vino nikako ne smem
da ti donesem.
Koliko si pobesneo mo`da bi pucao i u mene.
ARSENIJE: Zar u tebe, mila moja qubo An|elijo, {ta ti pada na
pamet, e, jesi lepa i neodoqiva ali si izgleda i glupa
kad ne vidi{ koliko te volim i koliko mislim na
tebe i tvoju budu}nost. Zar se ne raduje{ {to i mrtav
mislim na tebe.
AN\ELIJA: Otkad si pa ti mrtav?
ARSENIJE: Od u skoro.
AN\ELIJA: A kad je pa to u skoro bilo, a da se nije oteglo?
ARSENIJE: Pa ~ekam, ~ekam, i mislim da je sve to ve} pri kraju.
Vidi{ da su po mene po~ele da dolaze nebeske sile da
me voze, jedva sam se odbranio do tvoje prosidbe.
AN\ELIJA: To je samo san, ne treba se bojati.
ARSENIJE: Ali tvrd san, tvr|i od ovog na{eg razgovora.
Zna{ li ti, An|elijo, qubo moja verna, da ja bez vina
ne verujem vi{e ni u {ta. Zato me i dr`ite treznog da
mi se sokovi moji izme{aju u glavi, i da vi{e ni{ta
ne vidim jasno. Fali mi supstanca da mi pro~isti
sliku.
AN\ELIJA: Ti si i ovako lud, moj Arsenije. @enu u mojim go-
dinama, kraj tebe `ivog, drugi da prose.
ARSENIJE: Pa vaqda mora da postoji neki `iri, da izabere
najboqe re{ewe. @ene, kad same biraju, kad odlu~uju
bez i~ije kontrole, po pravilu izaberu najgore re-
{ewe. [ta da se zalepi{ za neku barabu, koja o}e
babu zbog bogatstva a ne zbog wene lepote?
Ko~ija{ 27

AN\ELIJA: O kakvoj se lepoti mo`e govoriti za `enu od {ezde-

set godina?
ARSENIJE: [ta, {ta?! Kako {ezdeset, otkud {ezdeset? Pa ti si
imala samo petnaest godina kad sam te ja uzeo sa mojih
punih pedeset. Pa kol’ko onda to ja sad imam?
AN\ELIJA: Devedeset pet si napunio trinaestog maja.
ARSENIJE: Vidim ja da ni sunce vi{e nije kao {to je nekad bilo,
ni mesec, ni zvezde. Da zna{ da vino boqe greje,
pogotovu ako je iz na{eg podruma.
AN\ELIJA: (Otvara kredenac)
Kaberne ili porto?
ARSENIJE: Porto, porto, samo razbla`en. Sipaj vodu da ga malo
razbijemo, razbojnika. Toliko se zgusnuo, kad ga po-
gleda{ – vata. Kao ti, qubavi moja, An|o, lepotice.
An|elija vadi fla{u vina i ~a{u iz kredenca, zatim sipa vino.
AN\ELIJA: Eh, kad me tako pogleda{ sva porumenim od stida.
ARSENIJE: Crveno je boja Boga i qubavne mo}i. Pogledaj u moju
~a{u kako zanosno iskri. A sve {to kipi, penu{a se i
divqe ska~e nosi energiju, `ivot, bo`ji blagoslov.
(@udno pije)
Kao krv u mladom organizmu. Zato nam je i data
lepota. Da nas pokrene, da zavolimo `ivot i borimo
se za wega do posledweg daha. Ko wu ne prime}uje
mrtav je i pre fizi~ke smrti.
(Pije)
Zato ja tebe toliko volim, An|o qubavi. Ti misli{
da je to mo`da od vina, ali ja sam pijan od tvog
prisustva, jer kao {to nema vina bez alkohola, tako
isto nema ni qubavi bez lepote. Ne znam da li ti
ima{ svest o tome. Ako ti iskqu~imo mladost i
lepotu, {ta onda u tebi ostaje? Da ka`emo obrazo-
vawe, u {kolu nisi i{la, inteligenciju nema{ na
koga, otac ti je bio idiot, a majka {izofreni~arka.
Ne mo`emo da se oslonimo ni na pamet ni na fizi~ku
snagu jer nikad ni{ta nisi radila, ni fizi~ki ni
intelektualno.
Mislim {ta si onda ti ako nisi lepotica.
AN\ELIJA: Bruka, eto {ta. Ne samo za mene i tebe, nego i za na{u
decu i wihove `ene. [ta }u ja da radim ako nam danas
do|u sinovi sa svojim drugim suprugama? Gde da sklo-
nim Gloriju i Jolandu? Zar da nam unuci ostanu
siro~i}i, pa makar i Nemci?
28 Miodrag \uki}

ARSENIJE: A zna li se na {ta dolaze? Na tvoju prosidbu ili na

moju sahranu?
AN\ELIJA: Jo{ }e{ ti i kolo da povede{ na svadbi svoje `ene.
ARSENIJE: Popu za sahranu jedan dukat. To mu je tarifa. Ako
tra`i jo{, a ti zovi oyu, nek me mrtvog prevede u is-
lam. Meni je svejedno, Bog je jedan. Ko~ija{u ni{ta
ne pla}aj. On to po slu`benoj du`nosti.
AN\ELIJA: Samo da on naleti na mene budnu da ga ja mokrim
partvi{om po zelenoj glavi, da dobro zapamti kad me
je zmaj nebeski nosio uspavanu po celoj ku}i.
ARSENIJE: Drugo mene brine, An|elijo, qubo moja, a ne nebeski
zmajevi i gorske vile. Mene brinu sinovi moji, idio-
ti na dedu, tvoga oca, kako bi ina~e mogli da se
ponovo o`ene u Nema~koj kad ih `ive `ene ~ekaju
ovde, u sred Kragujevca.
I ho}e li oni biti kompetentni ~lanovi `irija kad
biraju sebi oca drugoga, moga pravog i jedinog nasled-
nika.
AN\ELIJA: Oni, Arso, pi{u, da zato i dolaze. Ka`u, da spre~e
bruku.
ARSENIJE: E, kad bi znali oni za{to mene zovu Arsa Mamut, ne
bi se ba{ toliko daleko usu|ivali. Zato {to ja
poti~em iz doba dinosaurusa, zato {to su mi kqove
duga~ke preko dva metra i o{trije od sabqe dimi-
skije. Nema te tehni~ke naprave koja bi mogla da me
pomeri sa mesta gde ja stanem. Mene niko ne mo`e da
zaustavi u mojoj nameri, a neki bi hteli da sve {to
sam celog `ivota sticao ode na dobo{ odmah posle
moje sahrane. Zna{ li ti, An|o, da danas u ovoj zemqi
ne postoji udava~a sa ve}im mirazom od tvog. E pa
otvoreno vam ka`em: ti i tvoji sinovi niste u stawu
da wim upravqate, zato sam se ja i opredelio za gazdu
koji ume da ceni tvoju lepotu i da ~uva moje bogatstvo.
Zar da i mene, kad umrem, upropaste debili kao {to
su upropastili celu Srbiju. E ne dam, majci!
Ja ho}u prosperitet a ne propast u budu}nosti, jer moj
grob je sve ovo moje i on posle mene mo`e samo da se
{iri i napreduje a ne da truli i propada. Da su se
faraoni setili na vreme ceo Egipat bi stavili pod
svoje piramide, a ne da im Beduini i Englezi pro-
vaquju u lavirinte i da im kao psi raznose kosti po
Ko~ija{ 29

pustiwskom pesku i londonskim mrtva~nicama.

Ho}u da budem mrtav svuda tamo gde sam bio `iv, ho}u
da me ~uva i po{tuje cela [umadija a ne da mi kao
Kara|or|u seku glavu sekirom i da mi odrano lice
pune slamom i prave krpewa~u od mene.
Ej, bre, Srbi!
Nije smrt kraj ni za koga ve} samo nova {ansa za nove
igre i daqe osvajawe prostora u nebeskoj Srbiji u
kojoj se ba{kare svi velikani ovoga roda, a ne malo-
umni debili i mrtva puvala koj ni ~a{u vina ne mogu
da donesu svom iznemoglom gospodaru koga ~eka dalek
put, sve u krug pa u centar!
E taj centar je moja ideja da se sa~uva i unapredi ono
{to je ve} stvoreno, a ne da se razori svaka nada u
budu}nost novih nara{taja, da zauvek nestanu vile i
zmajevi, patuqci i yinovi, mamuti i dinosaurusi koji
su vekovima pre pojave qudskog gada gospodarili
planetom.
Zato neka se tvoji sinovi ~uvaju o{trih kqova jer
Arsa Mamut ne dozvoqava da mu se pribli`e ni-
{tarije i da ga obuzme trule` wihove nesposobnosti
i neodgovornosti.
An|elija mu skloni vino.
AN\ELIJA: Oni su i moji sinovi!
ARSENIJE: Tvoji, nego {ta? Naravno da su tvoji kad su lepi i
glupi a ne mo}ni i krvo`edni sinovi moji sokolovi.
AN\ELIJA: O krvo`edni su oni, i te kako krvo`edni, nego se
boje. Strah u kosti si im uterao jo{ dok su bili deca.
ARSENIJE: Samo `ene da uporedimo pa da odmah vidimo kakva je
razlika me|u nama. Moja je lepotica Vasilisa Pre-
krasna Kijevske gubernije, a wihove, ovde {take, a
tamo {vapski mopsovi i pitbulterijeri. Prepotop-
ske wu{ke! Jel’ to u redu da mi takve rugobe dovedu u
ku}u i jo{ da mi ku}u uzmu?! Da ~isti {umadijski
vazduh ponovo zagadi {vapsko {tektawe, da mrtvi
|aci iz [umarica pomisle da ih je izdao Arsa Mamut,
da se prodao wihovim yelatima i da je pre{ao u
sviwski nekrst.
Jok, more! Jok! Ne dam dok sam `iv, a ni mrtav! Da
pobijem govna!
Ma{e pi{toqem. An|elija mu prilazi i ne`no uzima oru`je.
30 Miodrag \uki}

AN\ELIJA: Ludi moj Arsenije, ludi, ludi ~ove~e, eto za{to su ti

doktori zabranili da pije{ vino. Ionako suvi{e
~esto pada{ u bunilo i ne zna{ vi{e na koga da
puca{ i od koga da se brani{.
ARSENIJE: An|o, qubavi, vrati mi pi{toq kad te lepo molim.
Zna{ i sama koliko ste vi `ene zaboravne. Vrata ne
zakqu~avate, prozore ne zatvarate a sumwivi ele-
menti se neprekidno muvaju oko mog odra. Celog
`ivota sam se bojao lopova, a sad su po~eli da dolaze
~ak i po mene. I svi li~e na neke paklene spodobe, na
vla{ke ~obane, Bo`e me sa~uvaj, umotani u neke ko`e
i krzna samo {to kao ma~ke ne mau~u. Do sad ih je
jedino taj pi{toq spre~avao da mi se pribli`e,
ina~e bi me, |avoli, odavno odneli.
AN\ELIJA: ^uva tebe tvoja An|a boqe od bilo kog oru`ja.
ARSENIJE: A otkud si ti pa sad moja?! Moj je pi{toq, a sinovi su
tvoji. Ni unuci nisu moji kad {tek}u na germanskom a
ne na blagoslovenom srpskom. Meni je pi{toq neop-
hodan i zbog tvoje prosidbe. [ta ja znam kakvi }e se
sve tu na}i kandidati. Mo`da neki gubitnik re{i da
te otme, da mi te ukrade kao moj ko~ija{, pa {ta }u ja
star i goloruk. Ovako kad vidi moj brauning ima da se
seti koliko je pristojnost va`na za pre`ivqavawe.
Da ga ja ne ubijem kao pacova ovde. Da se neko ne
zakoprca pod tvojim nogama, da ne do`ivi{ stres
umesto radost, jer pro{wa je najradosniji doga|aj u
`ivotu svake devojke. Se}am se kako su ti o~i svet-
lele od sre}e kad sam te prvi put isprosio na igranci
u Vatrogasnom domu. Kako ti je de~je srce tuklo na
mojim grudima dok sam te vodio kroz korak “Na lepom
plavom Dunavu”.
Umalo nisi pala u nesvest.
AN\ELIJA: Bio je to odsjaj ovog lustera, koji si posle odneo ku}i,
sa wegovih hiqadu kristala i stotinu sijalica. Oni
su se mre{kali, kristali i bacali odsjaj na sve
strane, a ja...
(Pla~e)
... ja sam bila zbuwena i upla{ena, onda isto kao i
sada, posle toliko godina, jer ako misli{ da ja `elim
da `ivim posle tebe i jo{ sa drugim, grdno se vara{.
Najradije bih s tobom mrtvim legla u grob `iva, samo
da izbegnem ovu bruku koju si mi priredio.
Ko~ija{ 31

^uje se zvono na vratima, dugo i uporno.

ARSENIJE: To je on! Vratio se po mene, a mo`da ~ak i po tebe,
An|elijo, qubo moja verna. Daj mi pi{toq, da mu ja
odmah u wegove mrske planove pqunem, da mu poka`em
da ova ku}a nije i ne mo`e biti wegova destinacija.
AN\ELIJA: Ali, odavno je svanulo, Arsenije. Mo`da su to ve}
prvi gosti.
ARSENIJE: A koliko je to sati, Vasiliso moja prekrasna?
AN\ELIJA: Devet.
ARSENIJE: Onda ne mo`e biti. Ja sam prijem zakazao u deset.
Ali, ako nije on, razbojnik, ko li je to tako nestrp-
qiv, kome li se toliko `uri, kad je ovako poranio?
AN\ELIJA: Ne znam.
Zvono, pa lupawe na vratima.
ARSENIJE: Vrati mi pi{toq, vrati!
Ona mu vra}a pi{toq.
AN\ELIJA: A ti dobro pazi. Nemoj da ubije{ nekog na{eg.
ARSENIJE: Gde ti vidi{ na{eg, pa jo{ i da ga ne ubijem. Odavno
smo ti i ja samo dva usamqena stara pawa posle
{umskog po`ara. Mi vi{e ne gorimo, An|elijo, nego
samo tiwamo, a oni sve vi{e navaquju. Zato ja moram
biti spreman za odbranu.
Nego, ti sad idi, skloni se na vreme, da ne bi neki
kur{um zalutali... pu... pu... |avo ga odneo tamo gde
treba a ne obrnuto. A vino, vrati mi, du{u moju staru
ionako nema vi{e {ta u meni da je zadr`i. Pa, nek
pro|e, qubavi, nek proleti kroz mene kao qubav, kao
ceo moj `ivot. Brzo i toplo. Treba zna~ajan posao
danas zavr{iti.
(Zvono dugo zvoni, udarci u vrata su sna`niji. An-
|elija mu opet daje fla{u i ~a{u. On ponovo sipa i
pije)
Oho-ho! Moj poziv na konkurs je, izgleda, pao na
plodno tle. Bi}e danas razgovora, bi}e perspektive i
budu}nosti. Dok ima Boga ima i nade.
AN\ELIJA: A mo`da su to oni, sinovi na{i, stigli sa puta, Bog
ih blagoslovio.
32 Miodrag \uki}

ARSENIJE: Boqe se ti skloni, da ne izazivamo podrugqivicu,

na{u sudbinu. Ko zna ko sad tamo stoji iza tih vrata i
cereka se. Idi ti, idi! Ja }u da otvorim vrata.
(An|elija izlazi iz sobe)
A ti se vi{e ne krij, brate. Ne lupaj i ne zvoni
toliko, one dve tvrdo spavaju, a ja... ja ti ionako ne
mogu ni{ta, jer tebe kur{um ne bije. Zato iza|i iza
zavese ili ormana, ako si se tamo zavukao, napred, ma
gde da si. Slobodno, slobodno, ajde, ajde, an|ele il’
satano, meni je svejedno ako moram s tobom da po|em,
moj raj je ovde, u mom Kragujevcu. Ne tra`im ni{ta
boqe od onoga {to ve} imam, samo ti iza|i, i molim
te! Zna{ {ta bih te molio?! Da ne obe}ava{ vi{e
ni{ta, i da ne preti{, brate, jer ja vi{e nemam ~ime
da te ugrozim. An|a mi je zabranila da pucam, pa sam
sad bespomo}an, i prepu{ten |avolu na milost i
nemilost. Vara{ se ako misli{ da ti se radujem ili
da te se bojim. Samo da me pusti{ danas da zavr{im
posao, a sutra vozi, brate, kud ho}e{, pa makar i me|u
zvezde. Da vidim gazdu kako se ba{kari na nekom
belom oblaku a oko wega simfonijski orkestar po
~ijem taktu nabadaju an|el~i}i sve u krug.

On polako pada u san a na scenu utr~avaju balerine u belim

pa~kama i kao vile igraju oko wega.
Zatim se pojavquje ko~ija{, razvla~i harmoniku i igra kaza~ok.
Spoqa se ~uje zvono i jako lupawe u vrata.

MRAK
Ko~ija{ 33

DRUGI ^IN

Salon u ku}i Arse Mamuta.

U sredini velika naslowa~a, podignuta kao presto na prakti-
kablu, a oko we mawe foteqe u stilu bidermajer. Okolo, na
zidovima kandelabri, sa umetni~kim slikama izme|u, i jednim
velikim stilskim ogledalom.
U sobi sede dva gosta. Bezubi starac Jole Karakter i Juda [am-
pion, ofucani mladi} pedesetih godina sa retkom zalizanom
kosom, atletske gra|e.
[AMPION: (Sipa rakiju u ~a{u, pije)
E pa, {ta je ovo, brate slatki, dragi moj gospodine?
Dovedu te ovde, u ovu klaustrofobi~nu prostoriju,
bez ijednog prozora. Stave fla{u rakije bez ijednog
par~eta sira i ~ak nas i ne predstave jednog drugome,
{to je za na{e skromne uslove krajwe nekulturno.
Nego, jeste li primetili da je ovo neka vrsta ka-
rantina, bojim se da nismo sa nekim nepoznatim ci-
qem izolovani. Jo{ samo da nam daju napuwen pi-
{toq pa da se me|usobno poubijamo.
KARAKTER: Ne verujem, gospodine, iako i sam zazirem. Mislim da
je ovo salon za goste, gospodine. Sve je tako nepoznato
i nema nikoga da nam uka`e na na{u poziciju, kakva je
na{a perspektiva ili }emo samo da lo~emo.
(Ustane, lupi potpeticama, salutira i predstavi
se vojni~ki)
Ja sam Jole Karakter, zato {to je poznato da dr`im do
re~i, gospodine. Jer kad ja ne{to ka`em onda mo`e
ceo svet da se okrene tumbe, ni{ta se ne mewa. Kako
sam ja rekao, tako vam je i gotovo. Taj dan i petak!
[AMPION: Juda, Juda [ampion, peva~ romske populacije i biv{i
pobednik u rvawu na {umadijskim va{arima.
A vi, generale, mora biti da ste neka lokalna zverka,
iako niste poneli epolete. Vidim da imate vojni~ko
dr`awe.
KARAKTER: To nije iz vojske, nego iz zatvora. U Po`arevcu sam ja
u~io disciplinu.
[AMPION: Mo`da pevate?
34 Miodrag \uki}

KARAKTER: Niti pevam, niti sviram, a slab sam i u rvawu. Jutros

sam jedva ustao, stojim, [ampione, znate, i noge mi
drhte, ne mogu ni pantalone da navu~em. Mada, nije to
oduvek bilo tako, ali stigla su me velika iskustva.
Nekad su me se i {ampioni pribojavali, a sad ne znam
ni da li }u pro}i kao kandidat za `enidbu. Zubima
sam savijao kowske potkovice i pitam se gde su oni
sada? Moji zubi, mislim. Svi su me napustili. @ivim
sam i re{io sam da tome u~inim kraj.
[AMPION: (Pije novu ~a{u rakije)
Eh, kad se setim o~iju crnih kao kod |avola, generale,
a ko`a meka i glatka, damare pokre}e kao kova~
mehove, a glas sâm iz mene izvija kao molitvu svevi-
{wemu.
(Peva)
“Ciganka sam mala,
o~i moje gore,
sviram, pevam, ple{em,
celu no} do zore...
Ja sam crna, garava,
Tvoja mala Ciganka...
Ako pored vas, generale, ne pro|em kao kandidat,
mo`da pro|em kao muzi~ar na svadbi. Na{e `ene su
lude za uniformom, pa makar i sa robije.
KARAKTER: E, pa, znate [ampione, to zavisi od sudbine, a ona je
podmukla ~iwenica u `ivotu svakog onog koji ima
o~ekivawa.
Vrata se otvaraju i u kabinet ulazi Mile Kopile. Glorija i
Jolanda ga dr`e za obe ruke, kao da se boje da im se ne otme i
umakne.

KOPILE: Mile Kopile, gospodo, ne zato {to nemam oca nego

{to moja majka nije htela da ga prizna. A vi?! Vi ste
komisija, ako se ne varam.
KARAKTER: Jole Karakter!
[AMPION: Juda [ampion, tako|e kandidat!
KOPILE: Ma, olabavquju prste, {ta vam je, `ene, jesu li to
ruke ili mengele?!
Ja sam ovde dobrovoqno, na javni oglas sam do{ao da
se prijavim za `enidbu.
Ko~ija{ 35

JOLE I
JUDA: (U glas)
Istim povodom i mi!
KOPILE: Nije vaqda neka od ove dve kandidatkiwa, jebo te,
sestro, pu{taj da be`im, `ivu glavu da spasavam.
JOLANDA: Baba je! Na{a svekrva se udaje. Samo {to je ona u
kondiciji i izvrsno izgleda jer ni{ta ne radi i po
ceo dan se licka.
KOPILE: Zar baba?! Kako baba, molim vas? Gde se babe udaju,
{ta vam pada na pamet, one idu na grobqe, tamo
u`ivaju.
JOLE
I JUDA: (U glas)
U oglasu pi{e: “lepotica!”
GLORIJA: Pa, lepa je ona . O~uvana...
JOLANDA: ... kao stari fijaker.
[AMPION: (Peva)
“Fijaker stari vozim ja po no}i...”
KARAKTER: (Iznervirano)
Dosta, jebem ti majku cigansku!
([ampion u}uti i povu~e se upla{eno)
Ako je i baba, mo`da je nerotkiwa. Poro|aj je, mi-
slim, nije pro{irio.
KOPILE: Bedra tesna, u krevetu besna!
JOLANDA: Rodila je dva sina, svetog Jovana i svetog Nikolu.
KARAKTER: Zar ba{ wih dvojicu?
GLORIJA: More, na{i mu`evi barabe!
JOLANDA: Iako su rano jutros do{li ~ak iz Nema~ke na lici-
taciju sa svojim {vapskim sinovima, jo{ uvek spavaju
u drugom krilu ku}e, gde je nama zabrawen pristup.
GLORIJA: Boji se gazda da mu sinove ne podavimo, iako su to
|eca pakla a ne svjetiteqi ko {to ona misli.
KOPILE: A gazda?! Gde je on?
36 Miodrag \uki}

JOLANDA: E, pa, tu ima jedan problem. Ne mo`emo da ga pro-

budimo i ne znamo da li spava ili je umro.
(Puste mu ruke)
Zato vi budite mirni i strpqivi, ne yilitajte se ko
pile kad ga uvate da ga koqu. Evo sad ste se upoznali,
popijte rakiju.
GLORIJA: Mada, treba da pazite. To {to je pitka i klizi ko
zejtin, ne zna~i da nije jaka i da korak ne sapiwe.
KOPILE: (Miri{e vazduh)
Bogami ovde ne miri{e na dobro, bogami se ose}a zlo.
Da ipak taj nije umro.
GLORIJA: O, ne mo`e da se desi tako lako.
KOPILE: Ne znam na {ta se onda to ose}a.
GLORIJA: Pa vaqda na beli luk i sir}e, ali to je zato {to ga
intezivno ma`emo, da mu se krv ne usiri. Odavno je on
ve} jednom nogom u grobu.
JOLANDA: Ko zna, mo`da je i drugom nogom tamo zakora~io, pa
}e prosidba morati da bude otkazana.
KOPILE: (Trqa ruke)
Razumem, razumem... Zbog duboke i neizmerne `alo-
sti.
(Popije rakiju, obra}a se drugoj dvojici)
Ja sam ~ovek mek i du{a mi je takva, a udovi mlitavi i
elasti~ni. Kolege ka`u da je to zato da postignem
brzinu.
KARAKTER: Ma ne{to si mi ti poznat.
KOPILE: Taman posla! Otkud sad to? Tako markantna li~nost,
setio bih se neizostavno.
KARAKTER: Tako je! Tako je! Sad znam gde sam te sreo.
KOPILE: Mo`da na gradskom smetli{tu, kad su me jo{ kao bebu
bacili tamo. Jedva me je roditeqka prona{la, Bog joj
dao rajsko naseqe. Moji baba i deda nisu mogli da
podnesu da im jedinica ima kopile, pa su me stavili u
jednu crnu kesu i fu}nuli na deponiju.
KARAKTER: A ja sam se ipak setio.
KOPILE: ^ega ste se setili, molim, kapetane?
KARAKTER: Kad te pojure mu{terije.
Ko~ija{ 37

KOPILE: Molim, molim?! Kako to, mislim, i za{to da me neko

juri?
KARAKTER: Izbacite ovu protuvu iz konkurencije!
KOPILE: Ali, za{to, molim vas. Ja sam Srbin iako me je na
smetli{tu prona{la jedna stara Ciganka. ^ula je
kako napu{ten cvilim i zavijam, kao vu~i} u divqoj
jazbini.
(Drhtavim rukama prebira po yepovima)
Evo, u policiji su mi izdali li~nu kartu, a imam i
uverewe da sam na slobodi. Da niste slu~ajno vi bili
ta Ciganka, stari gospodine?
KARAKTER: Zato Kopile, {to si ti prevarant sa {ibicama i
ordinira{ na `elezni~koj stanici i po putni~kim
vagonima.
Se}am se, kad sam se vra}ao sa robije, da si mi na
prevaru digao svu u{te|evinu i zbrisao kao ko{ava.
[AMPION: (Prilazi mu prete}i)
A meni, meni si na stanici zdipio hiqadu evra
honorara koji sam krvavo zaradio na jednoj seqa~koj
svadbi.
Dva dana i dve no}i samo morao da pevam jednom
razrokom gastarbajteru, mortus pijanom... “Obra{e se
vinogradi, ja se ne o`eni...
– Pevaj! Vi~e, il’ vr}aj pare, nemo’ mi kriqa{ tu, ne
proma{uj note, sad }e te utepam!
Jedva sam `ivu glavu izvukao i onda {ibicaru da
padnem u ruke.
KOPILE: (Povla~i se upla{eno)
Gospodo, gospodo, nadoknadi}emo, samo da dâ Bog da se
ja danas o`enim. [ta vam je? Ja sam `iveo i radio u
tolikom strahu da sam i sad mokar zbog stida od
gospode koja je moje prirodno okru`ewe. Ja u centru, a
vi okolo. Nije lako probiti se kroz kordon onih koji
ula`u pare, ali {ta }ete. Rizi~an posao koji ja
nameravam da ostavim. I vrati}u. Bogami }u vratiti
jo{ sa kamatom. Vidite koliki je miraz. I – ha! Bi}e
za sve. I za vas i za mene nesre}nika koga je `ivotna
nepravda naterala na `enidbu iz ra~una. Vi bar ne
morate da ukaqate svoju reputaciju.
Kao {pijun, tiho i tajanstveno ulazi Toma Tropar, sumwi~avo
obilazi name{taj, oprezno zagleda iza zavesa.
38 Miodrag \uki}

TROPAR: Jel’ mo`da wega video ovde neko? Moga {efa. Taj ima
razli~ite sposobnosti, da neprime}en u|e, da se tako
sakrije da ga nikad ne prona|u. Jes’ kad bi on mogao da
izdr`i sam u tami. Zato {to voli da dominira i
komanduje. Misli da su mu qudi isto {to i kowi.
Samo vikne i podigne bi~ a oni svi podme}u glave u
ulare i uzengije. Ro|en je za tiranina. Lepo gleda{
buba{vabu kako mili i misli{: “pro{eta}e pa }e
cr}i”. A ona se odjednom uspravi i izbuqi na tebe:
“[ta gleda{, stoko?! Priznaj da me nisi prepoznao!”
GLORIJA: ^ekaj, ~ekaj! Kako si ti u{ao i {ta tra`i{ ovde?
TROPAR: Pa, jeste. Ima onih koji se po ~itav dan izle`avaju i
neprekidno mewaju guz u foteqi jer im nijedna udob-
nost nije po voqi, dok drugi rmba~e i kopaju i dawu i
no}u. Bre, {to danas qudi umiru, to nikad nije bilo.
Toliko je mnogo posla da mi ne mo`emo ni na fru-
{tuk da odemo, a kamoli da iskoristimo po neki javni
okazion koji se svima nudi.
GLORIJA: (Mu savije ruku)
Pitala sam te kako si u{ao i {ta tra`i{ ovde?
TROPAR: Pa i ja da se o`enim, ako mogu. Pod uslovom da se nije
kandidovao i moj {ef. Druga konkurencija mene ne
brine, ali on je ~ovek neuhvatqiv. Ma {ta ~ovek,
vi{e filozof. Govori mrtve jezike, ali u prisustvu
smrti }uti.
(Di`e glavu, miri{e vazduh)
Ne bih voleo da se sa wim sretnem. Stalo mi je da
pobedim na konkursu, |avo da ga nosi, {ta }e mi vi{e
lopata u {ake, po ceo dan grobove kopam. Ono, ima i
onih koji misle da }e kroz krematorijum br`e sti}i,
ali mi smo Srbi, nikome se ne `uri.
Vidim pred ku}om parkirana wegova mrtva~ka kola,
sa tri upregnuta dorata koje on zove Ruska trojka.
Ih, {to ti je `ivot!
Nekom trojka a nekom lopata. Dok mi kopamo tvrdu
zemqu on se vozika okolo i skupqa mu{terije. Pri
tom se predstavqa kao vodi~ u raj.
A, la`e!
Dovodi ih sve u rupe koje smo mi iskopali, pa sad,
izgleda, ho}e da mazne suprugu svom klijentu.
Jel’ dolazio mo`da ovmo onaj koji se predstavqa kao
ko~ija{?
Ko~ija{ 39

JOLANDA: To je sigurno onaj za koga babo tvrdi da mu je ukrao

babu.
TROPAR: [ta, baba?! Kako baba, {to se udaje ako je baba? Nije
vaqda ona kojoj vi{e odgovara Raskoqnikova sekira,
nego poziv na bra~nu du`nost?
KARAKTER: [ta fali babi, ako je mlada i ako ima miraz?
TROPAR: Baba il’ devojka, ako je moj {ef bacio oko na wu, onda
boqe mi da se razilazimo. Jer {to taj jednom {}epa,
to vi{e ne pu{ta. Takav je to egoista.
[AMPION: Znao sam ja da je ovo nesiguran posao, ~im je toliko
povoqan.
GLORIJA: Oh, kako grije{ite, gospodine. Iako projekat, mo`da
originalan, namjere na{ega svekra su prakti~ne. Ho-
}e da odabere sebi naslednika, a udovici utehu. Samo
da wegovo ogromno bogatstvo ne padne u ruke we-
ma~kim kurvama. Toga se on boji. Zato ne smije ni da
umre.
[AMPION: A za{to ovde jo{ uvek nema nikoga. Molim vas,
visokopo~itaeme dame, zna li se kad }e po~eti audi-
cija. Znate, ja jesam umetnik, ali sam i sportista,
gu{i me ovaj neprirodni miris. Dobro, sir}e i beli
luk su prirodni, ali komfor – ~ista hemija! A soba
bez prozora, ne mo`e ni{ta da se otvori. Na vrata ne
smem ni da pomislim, jer otuda on i dolazi. Taj va{
kamfor! Koliko ja vidim, svi kandidati su ve} tu i
vi{e nema razloga za odugovla~ewe. Hajde, gde vam je
komisija? Nek postave, pa da vidimo ko prolazi a ko
ostaje u bubwu.
KOPILE: Tako je! Da izvla~imo {ibice pa da vidimo ko je
ostao kratak.
JOLANDA: Idemo, Glorija, da vidimo {to je sa babom. Za{to
vi{e ne dolazi.
GLORIJA: Mo`da ne dolazi zato {to je ve} oti{ao.
JOLANDA: A mo`da su se i na{i mu`evi sa svojim sinovima
okupili oko doru~ka.
KARAKTER: Zar vam se ne ~ini, gospodo, da neko ovde nas namerno
ignori{e?
40 Miodrag \uki}

KOPILE: Ipak je to ne~uveno. Tamo {nicle mezete a nas ovde

odra rakija na {te srca. Ne ka`em ja da ona nije
dobra, ali je i opasna bez jake podloge.
KARAKTER: Nismo mi svi {ibicari. Ima i doma}ina me|u nama.
KOPILE: (Za sebe)
Pa, jeste. Islu`enih robija{a i va{arskih peva~a,
dodu{e ne{to ocvalih ali jo{ uvek {ampionski
uobra`enih.
KARAKTER: Mo`da u tome i le`i tajna. Da nas maltretiraju i
poni`avaju sve dok se sami ne i{~istimo. I onaj ko
posledwi izdr`i, wemu devojka.
TROPAR: Baba!
KARAKTER: I miraz.
[AMPION: Pola [umadije!
GLORIJA: Vide}emo ko }e od vas postati na{ novi gazda. O tome
}e odlu~iti stari.
KARAKTER: Arsa Mamut!
GLORIJA: Ako je `iv. Idemo da vidimo {ta je sa wim. Za{to se
toliko zadr`ao.
JOLANDA: Samo da ga nisu ubili na{i mu`evi.
GLORIJA: Il’ wihovi {vapski sinovi.
Wih dve odlaze.
[AMPION: Ako se dama bude pitala ja ne brinem za ishod. Jo{
nisam sreo nekoga koga devojke tako vole kao mene.
Kad ja pro|em kragujeva~kim korzom samo se ~uje kako
{i{te kao zmije zve~arke: “[,{,{,{,{,{,{...
A u toplom letwem predve~erju po sokacima i tro-
toarima, pa bogami i kolovozima razle`e se jedan
ton, atavisti~ki neodoqiv i privla~an: “[, {, {, {,
{, {, {... {ampione!
Znam. To mene zovu. Treba im devoja~ka uteha, iako
sve odli~ne u~enice, de~aci su im nekako {mokqavi,
ne imponuju...
A kad na jezeru pro{etam onako go, u nabreklim
minimalkama samo bacaju stidqive poglede ispod
dugih trepavica u tom pravcu, a uzdasi miri{u kao
ru`i~wak u maju. I uop{te, brate, ja nikad nisam
sumwao u sebe. Samo pru`im ruku a one kao ptice u
jatima na wu sle}u.
Ko~ija{ 41

(Peva)
“Tiho no}i, moje zlato spava,
Pod glavom joj od bisera grana...
A na grani, ko da ne{to bruji,
Tu su pali si}ani slavuji...”
Ulazi Ko~ija{ sav u kozjim ko`ama i krznima. Na glavi mu visoka
ko`na kapa i uop{te cela wegova pojava veoma podse}a na legen-
darnog junaka Danijela Defoa. On ne krije nezadovoqstvo i bes,
{iba bi~em levo i desno. Prisutni lelujaju, sklawaju se od mo-
gu}ih udaraca, dok se Toma Tropar prepla{eno krije iza velike
foteqe.
KO^IJA[: [ta je, bre, ovo?! Kakvi ste vi to prosci, ~ovek zbog
vas ne mo`e ni sa du{om u miru da se rastavi. S koca i
konopca ste pobegli i do{li ovamo da se `enite, da
pijani i ludi podvriskujemo kao slovena~ki ~obani
kad se podnapiju svog kiselog cvi~eka. Uli~ni psi,
bre, kad vas vide, cvile i podvijenih repova be`e
ispod parkiranih automobila po va{im ubquvanim
trotoarima. Jel’ ovo divqi Meksiko il’ moj pitomi
Kragujevac?! U {ta se pravoslavna [umadija pretvo-
rila, umesto krivonosih i brkatih doma}ina, sve sâm
desperados i tupamaros.
[to se ne ugledate na pokojne srpske doma}ine koji
dostojanstveno i u miru po~ivaju u Hristu, strpqivo
~ekaju}i wegov povratak na zemqu.
Ali, gde da do|e?
Me|u vas, razularene Jude, da ga ponovo razapnete i da
mu pqunete na spasewe!
[AMPION: (Isprsi se histeri~no)
Udrite, gospodine. Ako sam ja ne{to kriv za ~ove-
~ansku tragediju, samo raspalite. Ali nisam! Jer pre
toga moram da vam ka`em da sam ja Juda romske popu-
lacije, a ne jevrejske i da u Hristovo vreme nisam bio
ni u Kragujevcu a kamo li u Jerusalimu. Greh na va{u
du{u ako mislite da smo svi mi ovde va{i grob-
qanski kowi pa da nas {ibate ko stoku nerazumnu.
Mi smo se, prosto, kao slobodni gra|ani, javili na
konkurs. Pa ako mo`e, mo`e, a ako ne mo`e, bar da kao
qudi zapevamo za va{ uspeh, za va{u ~asnu pobedu. Da
ne mo`e {ut sa rogatim, pa to i deca u Ciganskoj
mali od ro|ewa znaju. Nismo mi ovamo do{li da se sa
vama ka~imo, taman posla, zato stavite bi~ svoj tamo
42 Miodrag \uki}

gde mu je mesto, u va{ fijaker da kowi ne pomisle da

je svaka disciplina ukinuta i da sad mogu da idu kud
oni ho}e, a ne wihov ko~ija{.
KO^IJA[: (Unese mu se u lice)
Ose}a{ kako ti mozak omek{ava i kako se odvaja od
same lobawe i tone negde duboko u svoje jezgro? Bez
nade na spasewe. Ali, vrati}e se on, ~im se dokopa
malo ~istog vazduha. To se zove pulsirawe uma, Ciga-
nine. [to ne otvori{ ne{to, da u|e kiseonik, da
osetimo prirodu?
[AMPION: [ta da otvorim kad ovde nema prozora? A kroz vrata
nadire kamfor i cela ku}a zaudara na starost i smrt.
TROPAR: (Boja`qivo se pojavquje iza foteqe)
Eh, kako je lepo na na{em grobqu, {efe. Svuda zelena
trava i ti{ina sa pti~icama u bokorima cve}a i na
granama drve}a. Mrtve du{e miri{u na raj. Samo {to
se tamo ni{ta ne de{ava.
KO^IJA[: [ta ima da ti se de{ava kad si umro? Lezi mirno,
odmori se, napusti sve ambicije jer ionako nema{
kud. Ima vremena, biv{i ~ove~e. Sad si stvar i
nema{ za{to da `uri{ kad je ionako sve vreme tvoje.
Nego, {ta }e{ ti ovde? Rekao sam ti koga dovozim i
da ho}u za wega duboko da kopa{, da se ne vra}a me|u
nas `ive da se `ali kako mu je dole tesno i dosadno.
TROPAR: Pa, {efe, rupa zauzima dva grobna mesta u svim
dimenzijama, po {irini, du`ini i dubini. Samo ga ti
dovezi i ne brini za komfor. Takav apartman nije
dobio ni jedan na{ zaslu`ni velikan, samo da ga mi
zatrpamo. Kameni an|eo ga ve} ~eka u ~elo glave da ga
blagoslovi i da ima s kim da se dru`i u ve~nosti. K’o
orao je, mislim, ra{irio ona svoja mermerna krila,
{teta {to ne mo`e li~no da ga vidi. Ali, Bog sve
vidi, jel’ tako, {efe?
KO^IJA[: Tako je, Tomo, i ne samo on, nego i ja. I ja sve vidim.
TROPAR: Pusti me, molim te, {efe, samo da polo`im ovaj
ispit i odmah se vra}am na posao. Da do|e komisija,
pa idem.
KO^IJA[: Ja sam komisija!
TROPAR: Zar ti nisi ovde slu`beno?
Ko~ija{ 43

KO^IJA[: Slu{aj! Jesi ti video pravog an|ela, kako se kre}e i

uvija kukovima? To je takva Vasilisa Prekrasna ka-
kvu ni ruski car nije mogao da na|e u celoj svojoj
dr`avi. Istina, malo je cvet pognuo glavu, ali zar
an|eo uop{te mo`e da ostari.
Jesi video nekad `ivu vatru koja bije iz o~iju, svet-
lost koja zra~i iz lica, muwe koje izbijaju iz glave?
Ona, ona je prava quba za zmaja! Takva silina i snaga,
uz to ne`nost koja gori a ne pali, energija koja te
nosi.
I jo{ toliko Arsino imawe!
Ku}e, vodenice, kowi, stoka, ovce, samo {to pla-
ninski vuci ne do|u da mu se poklone.
Nije to za ~ar{ijsku fukaru, materijalni i mentalni
otpad. Pa i ti, r|o! Ako ti dam otkaz i isteram iz
grobqa, vi{e ne}e{ imati u {ta da zabode{ svoju
lopatu.
TROPAR: A {ta, {efe, ako te ona odbije? Mo`da ne voli kad
neko toliko zaudara na jar~evu pr~etinu kao ti,
razbe`a}e se gosti sa svadbe, komisija mora o svemu
da vodi ra~una.
KO^IJA[: Ja sam dobio ovla{}ewa od pokojnika.
KARAKTER: Qudi, jel’ to mogu}e da je Arsa Mamut stvarno umro?
KO^IJA[: Pa sad, kako da ka`em, umro je i nije, da se rastaje sa
du{om, rastaje se, ali du{a divqa, Boga ne slu{a.
Mada mislim da tu vi{e nema vrdawa.
TROPAR: Ali, {ta }e tebi, ti ima{ zmajevite kowe i rajske
ko~ije. Vozi{ po nebu u snovima samrtnike, a pod
zemqu kad umru. To je prava mo} koja fascinira
svakog zemqoradnika, a podzemqoradnika pogotovo.
KARAKTER: Besmrtni |avo! On ne mo`e da umre i da’o}e. A ne}e,
ne}e,’o}e i daqe da se {iri, da ima, da vlada, stoku da
umno`ava. To mu je ciq, stoka, do we dr`i, pa vaqda i
nas za wu smatra. Bogu ho}e da se izruguje, Satani da
se ulizuje. Taj je prevario i popa i vladiku, ~eteres’
puta su mu ~atili opelo a i sad se predstavqa kao
pokojnik!
Taj `ivi na sumpor i kamfor. Dvadeset godina on
umire, uzalud se [umadija nada, ali bez vere nema ni
nade. Za Boga ne znaju, al’ zato znaju za Arsu Mamuta!
44 Miodrag \uki}

^uju se fanfare. Vrata u pozadini se otvaraju i ulaze sve~ano

obu~eni Arsenije i wegova verna quba An|elija u kostimu Vasi-
lise Prekrasne. Skutove wene duge haqine dr`e joj unuci tinej-
yeri Johan i Volfang. Za wima idu sinovi Nikola i Jovan, na kraju
dve srpske snaje, prazni~no obu~ene. Cela povorka deluje ritualno
i bizarno.

ARSENIJE: A jesu [vabice nekad videle bika kako mrka mladu

kravu, il’ kad se ovan zatr~i sa rogovima pa te opali
ki |ule iz topa. Leti{ preko livade i kroz drve}e sve
dok ne padne{ u golem trn koji je tu Gospod postavio
taman za tebe. Da se nau~i{ da po{tuje{ selo i
wegove tajne, jer ko ne zna za seqa~ke marifetluke
taj nije ni za gradske lavirinte u kojima te ~eka svaka
beda i propast.
Tamo, ako o}e{ da vidi{ masla~ak i belu radu mora{
da ide{ u park i jo{ da gazi{ po asfaltu, a ne po
mekoj, zelenoj travi.
JOHAN: Ja tepe foqi, majne grose fata.
ARSENIJE: Zato {to ja ajne grose magarac, jel da?
JOHAN: Najn, najn! Sa mene ti grose Tiqa Ulenspigeq! On
alzo mrsi Fatikan. Ti ne foqi Doj~land, ja ne foqi
Doj~land! Ja foqi majne libe Zerpija. Tu {ifi
zmajovi i krokodiqi, difqa fe{tica i yinovi. U
Doj~land samo autoban i tu...tu...tu... sirene ot auto-
mobiq. U{i mene boqi. Ja sna zerpski.
ARSENIJE: Ka`i, lane dedino, ka`i ne{to na srpskom, da ~uje
deda, da znam da u Nema~koj ne prave od moga junaka
{vapskog prdowu i podrigiva~a.
JOHAN: Grose fata! Idi u pi{ka materina!
ARSENIJE: [ta, {ta?! Ko te je to nau~io, {vapsko kopile?
VOLFGANG: I ja sna zerpski, grose fata! I ja sna!
ARSENIJE: (Nepoverqivo)
[ta ti zna{, majmune?
VOLFGANG: Ja foqi majne libe Zerpija! Ih libe dih, majne grose
fata.
Grli ga i qubi. Arsenije se zatetura, bori se za ravnote`u.
Zatim dugo i iscrpquju}e ka{qe.
Ko~ija{ 45

ARSENIJE: Pa, sad... Srbija je moja zemqa, a tvoja zveriwak ~ije

su zveri opusto{ile svet. Vas ra|aju va{e majke, a nas
na{e. U tome je razlika. Kad ubijamo, to ~inimo
me|usobno, a ne drugima. Vi{e volimo na{a veseqa
nego va{e pogrome. Svadbe, slave, prosidbe, a onda tu
su i drugi sveci, pa va{ari i crkvene litije. Mi
volimo da jedemo i pijemo, ~ak i na sahranama, zadu-
{nicama, pa i kad idemo u vojsku. Razlikujemo se samo
po tome ko {ta i koliko jede. Bogato jedu dok ne
puknu, sirotiwa gladuje. Ali svi piju. Za rakiju svi
imaju. [to va{e majke nisu do{le sa vama? Ne udaje
se baba svaki dan.
VOLFGANG: Zato {to srpska muter a{daja i krokodiq. Kat fite
nema~ka muter, bquje fatru, ku}u mo{e sapali.
GLORIJA: More lu~, Jolanda, zapaqene lu~eve da im turimo u
guzice pa da odavde izlete ka iz pra}ke, a ne da nam se
one ba{kare na na{emu, koje mi ov|e po zakonu
~uvamo i zaslu`ujemo.
ARSENIJE: Dosta vi, prazne prangije, iz ~ega pucate kad ste suve
i jalove. Mamute mi moje ne pla{ite, do{li su da
vide svoga grose fata dok je jo{ u `ivotu, da se sutra
kad se ovde vrate sete svoga Tila Ulenspigela koji je
bio toliki ~ovek da ih primi na svoje i dâ im {to je
wihovo. Jer oni su moji Mamuti za razliku od vas dve
koje ste se ovde uvalile i ne pada vam na pamet da mi
se skinete sa grba~e.
JOLANDA: [ta je ovo, mamo, kakve su ovo uvrede? Jel Srbija
zemqa mrtvih il’ dr`ava kojom vladaju zakoni i
prava potla~enih? Tvoji sinovi su nas uvredili, a sad
nas wihova kopilad naziva krokodilima, dok nas ovaj
ovde le{ za koga vi{e niko ne zna dal’ je umro il’
nije, izbacuje iz na{e ku}e koju smo udajom stekle.
GLORIJA: I mi ho}emo da ti rodimo unuke sa {ajka~ama na
glavama a ne sa gvozdenim {lemovima, sa ~uturicama
u rukama a ne pu{kama sa bajonetima, da ne budemo
nikakve rezervne muter, da ima ko da vas brani od
no}nih ko{mara i dnevne nemo}i, od va{ih stara~kih
ala i bezobzirnih sinova, na{ih izdajni~kih mu`eva,
zmajeva i cele kamare |ubreta koje vam istovaruje
starost u va{e istrulele mozgove.
ARSENIJE: Dosta, ka`em, dosta, da vam ja, dok ima daha u meni ne
presu|ujem.
46 Miodrag \uki}

JOLANDA: Boqe da nema, babo. Za tebe je boqe da nema. Da ti ga

ja ne prekinem.
GLORIJA: Ili ja!
Arsenije seda u veliku fotequ. An|elija stoji kraj wega; poro-
dica ih okru`uje.

ARSENIJE: (Slabim glasom)

Recite kandidatima da u|u.
Pauza.

KO^IJA[: Ovo su kandidati, gospodine. Mi smo prosci. Nema

drugih.
ARSENIJE: [ta, {ta, zar vi?! A koji ste vi? Kako se ti zove{?
KO^IJA[: Qubezni Haralampije, gospodine.
AN\ELIJA: To je zmaj! Ne daj me, mili Arso. To je onaj koji me
ukrao i leteo sa mnom po ku}i.
ARSENIJE: Ma {ta pri~a{?!
KO^IJA[: @ene imaju neobuzdanu ma{tu, gospodine.
ARSENIJE: Haralampije, Haralampije... Ma i meni si ne{to po-
znat, ali ne, ne mogu da se setim. Pam}ewe mi be`i u
neku izmaglicu.
KO^IJA[: Pustimo pro{lost, dragi gos’n Mamute. Nismo mi
ovde zbog we nego zbog budu}nosti. Ona je nas oku-
pila, da se lepo predstavimo, da iznesemo svoje mo-
gu}nosti, ko {ta mo`e i ima, da jasno sagledamo ko bi
mogao da odgovori zadacima koje ste vi postavili. I
ostalim propozicijama, prema konkursu.
ARSENIJE: Ali vi meni li~ite na junake neke prosja~ke opere.
Nije ovo audicija za podelu uloga u amaterskoj pred-
stavi. Naprotiv, ovde sam o~ekivao `estoke profe-
sionalce, najboqe sinove Srbije, jer ponuda je vrhun-
ska, a meni se sudbina ruga, udequje mi {kart ko
mojim sinovima. Zar tako bedno smrt nagra|uje, zato
li sam ja stekao toliko bogatstvo, ~ast i slavu, da mi
na sve to pqune neki Robinzon Kruso. Ko bre da bira
sebi naslednika izme|u vas klo{ara i brodolomnika,
zar da na vrhuncu svoga dela odem iz wega poni`en i
oja|en?
Ko~ija{ 47

KO^IJA[: Znate u na{em poslu vlada {ahovsko pravilo taknuto

– maknuto. Nema predomi{qawa! Nisam ja ovde slu-
~ajno zapao i zato se opredelite koga da vozim. Vas
ili wu?
AN\ELIJA: La`e da je do{ao po tebe, gospodaru, zbog mene je on
tu, da me nosi na svoj ~ardak ni na nebu ni na zemqi.
Uzalud si ti pucao, kad wega metak ne bije i gvo`|e
ne se~e. Samo {to je krila sakrio ispod onog ko`uha,
a ne daj Bo`e da se on wima ovde razma{e, video bi ti
{ta je orkanska oluja i prava me}ava. Sneg preko
glave.
KO^IJA[: To si ti sawala, bela golubice. Ja krila o~ekujem kod
tebe, vilo moja, video sam ih i kod an|ela na grobu
gospodina Mamuta, a sam hodam na ove dve noge. Kad me
kowi ne voze.
ARSENIJE: (Prise}a se)
Da ti nisi mo`da onaj ko~ija{?
KO^IJA[: Koji ko~ija{.
ARSENIJE: Onaj {to svira veselu harmoniku i ve{to prepli}e
ruski kaza~ok. [to mu u san svake no}i dolazi{, da
mi ukrade{ `enu. Ko zna {ta bi se sve desilo, da ti ja
nisam mojim brauningom potpra{io guzicu.
KO^IJA[: Moje zanimawe je higijena, osiguravam ~ist i zdrav
`ivot u na{em lepom Kragujevcu. I vozim... vozim
besplatno moje klijente na Jelisejska poqa i ve~na
lovi{ta, zavisi ko {ta o~ekuje od svog zagrobnog
`ivota. [ta mislite, na {ta bi zaudarao na{ grad da
neme mene? Sigurno ne na sumpor i kamfor, kao va{a
ku}a, gospodine Mamute.
Uostalom, meni ste rekli da ste umrli i na mene
preneli mandat predsednika izborne komisije. A sada
se opet pojavqujete kao neki besmrtni |avo i ru{ite
pravila igre koja ste samo doneli. E pa, po tim va{im
pravilima, od svih prisutnih kandidata, ja sam se
opredelio za sebe.
KARAKTER: E, to ne mo`e!
KO^IJA[: Ko ovde ima zmajevite kowe dorate i ko mo`e da
ponese na{u udava~u na rukama sem mene? Ne}ete
vaqda vi starci, kojima se noge tresu ~im izvu~ete
dupe iz stolice?
48 Miodrag \uki}

[AMPION: Molim vas, molim vas, dozvolite mi da skrenem pa-

`wu na svoju pozornost. Ja ovde igram i pevam, a da li
se neko od vas pita za{to? Zato, gospodo, {to se meni
budu}nost osmehuje jer nisu svi {ampioni stari i
nemo}ni. Ima i onih koji umeju ~ak i da podvrisnu kad
to visoki uslovi veseqa zahtevaju.
Po~iwe da jodluje. Ko~ija{ ga o{ine bi~em. Ti{ina.
KO^IJA[: Ja plediram, ja zahtevam da se ne naru{ava tragi~an
trenutak u kojem smo se, igrom sudbine danas zatekli.
Zar u prisustvu gazda Mamuta na samrti i wegove
Vasilise Prekrasne pred udajom, wegove ~asne poro-
dice, sinova, snaja i {vapskih unuka koji su nau~ili
srpski samo iz nesebi~ne qubavi prema svom dedi,
smete sebi da dozvolite razularenost i svoje seqa~ko
ludilo?!
(Puca bi~em)
Da}u ja vama razloga za veseqe i pesmu, moj bi~, da vas
otera u mi{ju rupu odakle ste izmileli i isposta-
vili svoje kandidature za vlasni{tvo nad ovom ~a-
snom i gospodskom ku}om.
U pravu je na{ umiru}i doma}in. Zar pred smrt da
do`ivi kako se {takori otimaju o wegovu qubav i
bogastvo?!
To ja, wegov oficijelni ko~ija{ i naslednik, ne}u
dozvoliti!
KOPILE: Za{to {takori, molim vas, ~emu uvrede dostojanstva
qudskog bi}a {ibicara i kockara? Zar mi ne za-
slu`ujemo sre}u? Pa ona je na{e zanimawe, gospodo.
I ve{tina, naravno, ko ima izve`bane prste, br`e od
va{eg pogleda. Mi znamo {ta su vrednosti i umemo da
se za wih izborimo. Muwevito, ako treba.
TROPAR: (Pri|e ko~ija{u)
Pa, {efe, nisam li te lepo molio da izabere{ mene?
Zna{ da mi je lopata dozlogrdila i da vi{e ne mogu
da kopam {umadijsku ilova~u. Lepi se za lopatu i za
~izme, ne mogu noge iz we da izvu~em. Prosto mi se
nekad ~ini da me pokojnici vuku k sebi.
@agor prisutnih.
ARSENIJE: Gospodo, gospodo, gospodo! Seqaci, majke vi ga na-
bijem! Dosta, bre, nagva`dawa i me|usobnog trvewa!
To li je va{a edukacija, spretnost i znawe?! Gde vam
Ko~ija{ 49

je dostojanstvo i iskrena `eqa da se predstavite u

najboqem svetlu, a ne da tu mu~ete iz tame va{eg
gove|eg roga. Nije vam ovo seqa~ki turnir za pe~eno
prase, nego otmena prosidba moje savr{ene, moje ne-
nadma{ne lepotice, udovice gazda Arse Mamuta. Za-
to {to sam ja u odlasku, onaj koga izabere komisija
treba da bude u dolasku. An|eliju }u dati onome ko
ima perspektivu dugog `ivota i neostvarene li~ne
ambicije. Svi kandidati imaju podjednaka prava ali
zato moraju da imaju i iste uslove. Ne poma`u ovde
zmajeviti dorati, ve} um ima da bude carski, ela-
sti~an i bistar, da svojom genijalno{}u zaslu`i
Vasilisu Prekrasnu. Na pitawa se mora odgovarati
bez oklevawa, brzo, iskreno i nadahnuto.
Hajde prvo ti, {to se vozi{ u mrtva~kim kolima.
(@amor)
Polako, imamo vremena, svi }ete do}i na red. Jo{
ne}e deda da umre.
Reci mi prvo, jesi ti lud?! [to si parkirao svoja
{arena kola ispred moje kapije da qudi misle da je
ovde re~ o sahrani a ne o prosidbi?
KO^IJA[: Pa, kako da se o`enim ne~ijom udovicom ako taj jo{
nije umro?
ARSENIJE: Aha! Zna~i ti ho}e{ jednim udarcem da ubije{ dve
muve.
NIKOLA: To je racionalno.
JOVAN: Ali nije humano.
ARSENIJE: Upozoravam ~lanove komisije da se bez mog dopu-
{tewa ne upli}u u proces ispitivawa.
NIKOLA
I JOVAN: (U jedan glas)
Ne}emo vi{e, tato.
ARSENIJE: To da upamtite! Iako su vam deca Nemci, ima da budu
po{teni i patrijahalni kao da su ~isti Srbi. Po-
rodi~na qubav, me|usobno uva`avawe i po{tovawe
oca na umoru, to su principi koji su na{u ku}u
podr`ali kao samog Gospoda, amin!
Ho}u sve`e cve}e da mi donosite dok sam `iv, da jo{
jednom omiri{em `ivot i wegovu lepotu, a ne da
bacate pare i da mi grob zatrpavate skupim vencima
50 Miodrag \uki}

od ~ije te`ine ne mo`e ni da se di{e.

Takve osobine tra`im i kod ostalih kandidata koji
treba sutra, a mo`da jo{ i ve~eras da vam zamene oca,
Arsu Mamuta!
KO^IJA[: Tako je, gospodine, Bog vas blagoslovio i dao vam
rajsko naseqe, jer vi ste redak primer dobrote i
nesebi~nosti u samom predve~erju smrti, ili, ako
ho}ete, pomra~ewu `ivota.
AN\ELIJA: Pitaj ga ne{to iz matematike.
ARSENIJE: Reci mi qubezni Haralampije, {to se do sad nisi
`enio i {ta je uop{te za tebe `ena?
Dobro pazi! Ne cenimo ta~nost odgovora toliko ko-
liko samu iskrenost.
KO^IJA[: Za mene je `ena isto {to i mu{karac, samo {to ona
ide kod `enskog frizera koji je mnogo skupqi od
mu{kog kod koga ide mu{karac.
Komisija aplaudira.
NIKOLA: Vidi, vidi, kako je ovaj potkovan. Nije mi simpa-
ti~an, ali da zna – zna!
AN\ELIJA: Pitaj ga ne{to iz trigonometrije.
ARSENIJE: Da li ti, Haralampije, zna{ kolika je brzina kojom se
~ove~anstvu pribli`ava wegova nova realnost, kad
}e svaki gra|anin zemqe imati bar po jednu planetu u
svom li~nom vlasni{tvu?
KO^IJA[: Znam.
ARSENIJE: E, onda koliki je kosinus jedne svetlosne godine?
Pauza. Napetost u prisutnima.
KO^IJA[: Veliki, gospodine.
Pqesak.
ARSENIJE: (Di`e ruku, pqesak uminu)
Tako je. Tako. Ali, ja ho}u ta~an odgovor.
KO^IJA[: Ta~an odgovor ukazuje na hiperinflaciju na{eg mo-
netarnog sistema.
ARSENIJE: Jel’ dinar raste ili pada?
KO^IJA[: Pada, pada. A seno, pogotovo zob, rastu vratolomnom
brzinom. Kowe hranim hlebom.
Ko~ija{ 51

JOVAN: Dobro. Koliko ima sena u dva stoga od kojih je jedan

pokvasila ki{a?
KO^IJA[: Tri.
JOVAN: [ta tri?
KO^IJA[: Pa, to. Ima tri odgovora koji se me|usobno razlikuju,
ali se ne iskqu~uju.
NIKOLA: Da je pametan, mnogo je pametan.
TROPAR: Ih, to mu je lako pitawe. Nek pita mene ne{to tako
prosto.
ARSENIJE: Polako, do}i }e{ i ti na red. Sad sam se umorio.
Moram malo da odspavam, a kad se probudim, ako se
probudim, onda nastavqamo. K}eri moje lepe, {uma-
dijske vile. Ne dajte }ala da me nosi ova grobqanska
ala, la`e taj za trojku i Sibir, otkud sneg u Kragu-
jevcu u avgustu mesecu. No vina rujnog dajte }alu, a on
nek ide odavde, da razvozi druge mu{terije, nisam ja
za put jo{ spreman. A ne dajte ni mu`evima svojim,
sinovima mojim sokolovima, da me prekoqu dok du{u
svoju povr}em i novu snagu uterujem u sebe.
Zaspi. Snaje iz kondira sipaju rakiju u ~a{e prisutnih gostiju.
GLORIJA: Uzmi, osve`i se. Za pokoj du{e doma}ina.
JOLANDA: [to, jel’ umro?
KO^IJA[: (Troparu)
[ta misli{? Jesam pro{o? Sve sam znao.
KARAKTER: Ej, Srbijo, zemqo paradoksalna! Zar su ti potrebni
Metuzalemi pored tako kr{ne i pametne omladine?
Ovaj ne mo`’ `iv da izdr`i ni pitawe svima da
postavi.
KOPILE: [ta je, bre, ovo? A, ja?! Kad }u ja da do|em na red? Zar
da ~ekam dok se mrtav naspava?
[AMPION: Bogami, ovo mo`’ da potraje.
NIKOLA: Ko, bre, da ga zakoqe, i za{to, kad je ionako sâm ve}
gotov?
JOVAN: E, kad bi bilo Boga da ga uzme!
GLORIJA: \e wega, da mu samo zanoveta?
52 Miodrag \uki}

JOLANDA: (Kle~i sa sklopqenim rukama)

Je li i nas sunce ogrijalo, Gospode? Do|e li kona~no
i na{e oslobo|ewe. Da je i on oti{ao.
KO^IJA[: Sve dok sam ja tu i dok kowi mirno stoje pred kapijom,
niko nikuda nije oti{ao.
ARSENIJE: (U snu)
A... hm... hm...
(Zaka{qe se)
KARAKTER: Meni se sve ~ini da su ne~iste sile u ovo ume{ale
svoje prste.
TROPAR: Hajde, budite ga! Da ispita i mene, pa da idem na
posao. Ne mogu vi{e da ~ekam.
KO^IJA[: A ti se gubi dok jo{ ima{ vremena da stigne{. Umro,
ne umro, zar ne vidite da je za vas ionako sve ve}
gotovo. An|elija je moja, a pogled na vas desperadose i
tupamarose je samo produbio Mamutovu depresiju.
Jedini sam ja pro{ao na ispitu, a vi se gubite napoqe,
dok bi~ moj nije po~eo da radi!
AN\ELIJA: E, Arso, siroti moj mu`u, {ta smo do`iveli, kakvo je
ovo vreme do{lo da tebi ne daju da umre{, a meni da
`ivim. Zar smo mi ovo zaslu`ili od dece na{e da nas
toliko mrze da samo gledaju kako da nas se ratosiqaju.
I jo{ da ko~ija{ po na{oj ku}i razmahuje bi~em, da
mene svojata kao da me je dobio na lutriji. Ustani
Arso, ako si `iv, i ako nisi, i brani svoju An|u od
ovolike qudske pohlepe i mr`we svoga poroda koji
jedva ~eka da sve ovo rasproda pa da se vrate svojim
nema~kim ku~kama da skrckaju tvoju [umadiju, a mene
da nosi zmaj me|u oblake da vi{e ne znam ni gde si ti,
ni ko sam ja, ni gde su me zatvorili, u koji kavez, da
tavorim svoje posledwe dane. Ne daj me wima, mili
Arso, ve} ako si re{io da ti ide{, onda vodi i mene
sa sobom. Ne mogu da podnesem polo`aj u koji su me
tvoja bezgrani~na dobrota i qubav doveli.
Arsenije je ve} jedno vreme budan.
ARSENIJE: Ne brini, An|elijo, qubo moja verna. Dosta mi je
wegove filozofije da je wegov `ivot sve, a tu|
ni{ta. Pro{li put je s tobom u naru~ju pobegao
ispred moje cevi, ali ovoga puta susti}i }e ga metak
osvete, pa neka mrtvi sami vide kako }e do svojih
kona~nih odredi{ta.
Ko~ija{ 53

(Iz yepa izvu~e pi{toq i uperi ga u ko~ija{a)

Uostalom, takvu neznalicu u `ivotu nisam sreo. Ni
na jedno pitawe nisi ta~no odgovorio.
KO^IJA[: ^ekajte, ~ekajte, gospodine Mamute, ne mo`e to tako.
Prvo, ja nisam neki mamlaz da budem `rtva prevare, ja
na la`, falsifikat, diskvalifikaciju i druge malo-
gra|anske marifetluke ne pristajem.
Ja sam vam kamenog an|ela napravio, kao kondor {iri
krila nad va{im grobom i pla{i druge ptice i
le{inare da vam meso ne pote`u i ne pro`diru.
ARSENIJE: Pa ti ni matematiku nisi polo`io, a kamo li wu
zaslu`io. Tvoja sklonost ka vrdawu jasno ukazuje
koliko ti je znawe tanko. Ali, {ta se mo`e o~eki-
vati od jednog ko~ija{a i zloduha koji mi no}ima
dolazi u san i vu~e me iz kreveta da me vozi u predele
koji postoje samo u wegovoj ma{ti.
KO^IJA[: Vi ste meni svojevremeno An|eliju na igranci ukra-
li, a sad la`ete kako sam pao iz matematike. Uosta-
lom, toliko ste pitawa namerno umrsili da ni Bog
otac ne bi zna{ ta~an odgovor, a kamoli ja, wegov
servilni ko~ija{. [ta }e vam pi{toq? Jer ma koli-
ko da je moj odgovor sa nau~nog gledi{ta pogre{an, sa
moralnog, on je iskren. Ne}ete vaqda zbog toga da
pucate u mene? Sami ste rekli da se iskrenost ceni
vi{e od znawa, zbog ~ega se ni jednom mom odgovoru
ni{ta ne mo`e zameriti. Uostalom, pitajte ostale
~lanove komisije. Va{i sinovi su odu{evqeni.
ARSENIJE: Zato mi treba moj pi{toq, jer ni sam ne znam {ta }u
sa paradoksom `ivota kad smrt do|e po mene, pa me ne
prepozna, ve} odnese nekog drugog. Ne znam ni da li
sam `iv ili nisam, ali ako ve} nisam `iveo ni za ~ije
zadovoqstvo, ne razumem za{to bih zbog wega umro.
[AMPION: Gospodo! Gospodo, molim vas. To {to je Juda izdao
Hrista, ne zna~i da sam ja uzeo pare. Trenutak je
sve~an i ako je neko pao na ispitu ne treba da se quti.
Uostalom, ovde ima jo{ kandidata. Zato budimo qudi,
iako smo Srbi. Ne pucajmo jedni u druge, ve} hajde da
se izqubimo, da ne{to popijemo i ako treba zape-
vamo, jer ovde je re~ o prosidbi, a ne o sahrani. Mlada
je jo{ uvek sve`a, ne treba joj kvariti sre}u i raspo-
lo`ewe, `ivot je pred wom iako jo{ niko nije umro.
54 Miodrag \uki}

Ima vremena, razloga za veseqe jo{ i vi{e, pa i da

podvrisnemo ~ak!
(Podvriskuje)
Ju – huuu!
KO^IJA[: Ali, ja molim auditorijum da me razume. Ovde je re~ o
~iwenici da ja jo{ nikada nisam oti{ao bez onoga po
koga sam do{ao. Ako sam nebeski ko~ija{, ne zna~i da
ja kopam grobove po gradskom smetli{tu nego u divnoj
ba{ti budu}nosti, aleji za sva vremena. Nisam ba-
{tovan, iako volim cve}e.
ARSENIJE: Na {ta to onda zaudara{, ~ove~e? Kakav je to stra-
{an vow koji se uvukao u sve pukotine moje ku}e i
name{taja, i najzad, {to se ne obu~e{ kao ~ovek nego
ide{ ovde u tim kozjim ko`ama kao Robinzon Kruso i
neprekidno me tera{ na povra}awe. I kako misli{
tako smrdqiv da pro|e{ kao kandidat kod moje An|e?
KO^IJA[: Ne smrdim ja, gospodine, nego moja usamqenost na
~ardaku izme|u neba i zemqe {to je u stvari isto kao
i pusto ostrvo za nesre}nog brodolomnika.
Eh, kako je u`asan moj polo`aj i nepodno{qiv i
stra{an, kud god krenem prazno i hladno, na sve
strane gluvo vreme me okru`uje i okiva u ove mrtve
ko`e, kao da sam proklet samo zbog moje profesije
koju sâm nisam birao. I kud god pogledam oko sebe,
svuda smrt. Gore hladne, milenijumima mrtve zvezde
izgledaju kao da su `ive a dole grobqa i mrtvaci koji
tako|e misle da su `ivi iako hrpimice hrle u svoje
grobove kao da je moja energija neiscrpna jer ja sve
moram da postignem i na vreme obavim. Moji su kowi
umorni i frk}u na mene kad im se pribli`im, jer ni
oni ne mogu da naviknu na pravila igre koja uvek i od
vajkada predvi|aju kraj.
Komedija e finita! To je moj moto i moto mog opre-
deqewa, a ona, ne prestaje da radi i daje beskrajnu
perspektivu mojoj usamqenosti. Zato sam i re{io da
sve to prekinem, da se vratim u vreme kad sam vas prvi
put sreo, kad ste mi grubo oteli qubav i kad je moj
`ivot krenuo ne`eqenim tokom koji ste vi tada
odredili.
A sad, sad sam do{ao po vas, da vas vozim tamo odakle
ste do{li, u totalno ni{tavilo, ako takvo postoji,
jer ta kosmi~ka supa iz koje mi navremo u stvari je
kotao pakleni, odakle nas Svevi{wi vadi i privre-
Ko~ija{ 55

meno {aqe u `ivot samo zato da shvatimo koliko smo

gre{ni i prokleti.
Zato vas lepo molim da ne pucate u mene, ve} da mi
vratite ono {to mi je sudbina odavno dodelila a vi
nasilno oteli. Vratite mi moju An|u, ovog ovde
bucmastog an|ela koga ni `ivot u paklu sa vama za
tolike godine nije izmenio ve} je ostala isto tako
~edna, naivna i ~estita kao {to je bila kad je zavr-
{ila svoju malu maturu.
ARSENIJE: I glupa, ko~ija{u, ali zato osetqiva na udobnost i
bogatstvo zbog ~ega je ni miris kamfora i sumpora,
belog luka i sir}eta ne}e oterati u naru~je klo{ara
i grobara kome se vow grobqa uvukao u sve pore tvoje
groteskne ode}e.
A jo{ nisi ni na pitawa iz matematike odgovorio
ta~no, pa ti pojma nema{ o osnovnim trigonome-
trijskim funkcijama, ni ko je Euklid, ni {ta je
bo`anstvena terasa i kakve se sve |avolije kriju u
lavirintima Pitagorine filozofije.
A ho}e{ da se `eni{.
I {to je najgore, ne znam ni ko si, ni {ta si, ko~ija{
il’ demon neki koji je osetio moj kraj pa je do{ao na
pir le{inara da mi otme ono {to mi je najdrago-
cenije, Vasilisu moju Prekrasnu, mog an|ela i da me
vozi{ ~im vidi{ da sam spakovao kofere.
Ali ja jo{ di{em i mrzim i imam jednu `equ da se
okupam u toploj krvi moga neprijateqa iako nemam
snage da ga li~no zakoqem i ruka mi drhti od bolesti,
imam moje sinove koji mo`da nemaju ni moje dr`awe
ni moju sposobnost, al’ imaju mr`wu i krvolo~nost
kojom ih je zadojila ova blaga {umadijska klima.
[AMPION: (Pijan, po~iwe da peva An|eliji)
“Imam jednu `equ,
da ti tvoja medna usta
jo{ jednom poqubim...
Pa da se nikada
iz sna ne probudim...”
(An|elija mu raspali {amar. [ampion za}uti)
ARSENIJE: To, to, An|elijo, qubo moja verna! Zaurlaj vu~ice
pesmu svoju divqu u toploj [umadiji, da ~ujem muziku
{amara tvojega koji pali du{u uspavanu ovog za-
sla|enog i napoma|enog degenerika.
I tropar!
56 Miodrag \uki}

[AMPION: Ja sam ovamo do{ao da potra`im izlaz iz moje, tako-

re}i, moma~ke usamqenosti, a ne da me biju. Dodu{e,
ru~ica je slatka i mala ali te{ka i vru}a, bije kao
grom iz vedra neba, sve mi bridi u licu a u glavi
tutwi kao provala oblaka. Leden grad me zasipa i
dobuje po meni sa takvom snagom kao da ho}e mozak da
mi prospe.
(Peva)
“Ja idem iz grada,
sitna ki{a pada,
kolena mi klecaju,
izdala me snaga...”
Kao {to vidite nisam ja onaj Juda koji po Bo`joj
zasluzi odavno visi o maslini, ve} umetnik – peva~
koji preferira kru{ku karamanku u odnosu na ju`no
vo}e zato {to obo`avam moju [umadiju.
ARSENIJE: Ne zna{ ti, sine, {ta je muka prava i kako nam nu`da
zakon mewa. Rekao sam da ho}u tropar za pokoj du{e
ludaka i huqa, jednih koji misle da su zlodusi i
drugih koji to odista jesu.
Jedne u ludnicu, druge u pakao!
Da o~istimo svet od deponije mentalnih bolesnika i
bolesnih zlo~inaca ~ije nas zlodelo truje i ne da
bo`jem blagoslovu da dopre do nas. Jer mi smo izgub-
qeni i na{i putevi, makar koliko kratki, zavr-
{avaju se kao stranputice.
Ho}u da ubijem gada, za{to da ga ne ubijem kad je
prekora~io preko praga moje ku}e i tu vr{qa kao
divqa sviwa u tu|oj wivi.
Hajde, grobaru! Baci lopati i opa{i epitrahiq! Da
~ujem tropar smrti onoga koji je sobom nosi. Neka sâm
oseti wen galop pod podignutim repovima svojih
silnih dorata, kako je to kad `rtva postane yelat!
(Po~iwe da peva)
“@iteqskoje more vozdvizajem sjezrja...
Toma Tropar prihvata.
TROPAR: “... napastoj bureju k tihomu pristani{}u
k tihomu pristani{}u tvojemu...”
Svi prihvataju osim Ko~ija{a koji stoji uspravno sa prekr{te-
nim rukama na grudima.
“... pritek vopiju ti vozvedi
ot tli `ivot moj mnogo milostive
Ko~ija{ 57

Toboju se vse~istaja
^elovjekom slovovoplo{}eno...”
Arseniju drhti ruka sa pi{toqem. On ni{ani u Ko~ija{a koji se
ne pokre}e.
JOHAN: (Odu{evqeno)
Ih libe majne [umadija!
VOLFGANG: (Odu{evqeno)
Ih libe majne grose fata!
Arsenije puca i proma{i.
KO^IJA[: Ruka vam drhti, gospodine. Nije vi{e ovaj `ivot za
vas.
ARSENIJE: Deco moja, sinovi moji sokolovi! Uzmite pi{toq i
poslu`ite se. Ne ubijate ga vi, svetlonosni an|eli
moji, nego ja, va{om rukom ali du{om mojom crnom.
Oslobodite oca svojega na samom kraju wegovom.
VOLFGANG: Ajne klajne naht muzik!
NIKOLA: Ja }u! Daj meni, tato!
JOVAN: Ne, nego meni. Da ja ubijem a`dahu. Da mi ne nosi ma-
ter u visine.
JOHAN: Grose fata, taj meni. Ih libe dih!
VOLFGANG: Najn! Ja puca u zli sila. Majn srpski krrf ubije
|afo!
NIKOLA: Mr{ u pizdu materinu. Be`i odavde! Be`i, kad ka-
`em. U Frankfurt! Pi{toq je moj, jedini ja znam {ta
}u sa wim.
(Uzme pi{toq od oca)
JOVAN: Da ga ucmekam ja, bato?!
NIKOLA: Ma, jok, more, jok! Ja }e ga utepam, majke mu ga demon-
ske!
(Uperi pi{toq u Ko~ija{a)
KO^IJA[: I ti misli{ mene da ubije{? Tek tako. Hladnokrvno.
NIKOLA: Ho}u, ako ga odavde ne vozi{. Odma’!
KO^IJA[: Ja `ive ne vozim.
GLORIJA: A ti pucaj u wega! Dosta mu je, vala, bilo. Sto godina
vladawa i {enlu~ewa.
58 Miodrag \uki}

NIKOLA: U koga da pucam? Zar u wega? Da ubijem mrtvog

~oveka, da zbog mrtvaca idem na robiju. Jes, kad bi ja
bio lud.
JOVAN: Skloni se, bato, ja }u da pucam, pa ako je mrtav, nikom
ni{ta...
ARSENIJE: Nisam mrtav.
JOVAN: ... a ako je `iv, ne}e ga, vala, vi{e majci. Ni deci da
zagor~ava `ivot. Vreme je da se posledwi mamut
skloni u arheologiju.
NIKOLA: Ono, da je zver, zver je!
JOLANDA: Sto godina, ako je za vajdu, zasviraj pa i za pojas
zadeni. Ako ti ne smije{, daj mom Jovanu. On }e, ko
sveti Jovan, da mu smrsi konce.
NIKOLA: Ne, nego ja! Ki sveti Nikola!
(Uperi pi{toq u oca)
Bogom neka ti je prosto, tato. A i ti, oprosti ako
mo`e{.
ARSENIJE: [ta ti je, budalo?! Ne}e{ vaqda u oca da puca{?
An|o! Vidi an|ele {ta si rodila. Zar ovako treba da
umrem ja, Arsa Mamut, na koga niko u Kragujevcu nije
smeo popreko da pogleda. Da ga |avo nagovori da
podigne ruku na oca.
GLORIJA: Pa nije ba{ mnogo ni nagovarao. Sad bar zna{ za{to
su do{li ~ak iz Nema~ke. Sigurno ne zbog mene i
Jolande, nego da spre~e tvoj plan da ih ostavi{ bez
nasledstva.
An|elija stane ispred Arse.
AN\ELIJA: Ne na oca, Nikola, Bog te blagoslovio! Zar moga
Arsu ti da ubije{?! Pa smrt dolazi po wega godinama
svake no}i i odlazi praznih ruku, a ti da joj ga
preda{. Ovaj tu samo ~eka svoju priliku, da nas |avo
oboje nosi, da uzme sve na{e, qubav na{u, ku}e i wive
na{e, vodenice, vinograde, stoku i ~obane. Vas, deco
moja, vas je, izgleda, ve} odavno uzeo, ~im ste mi
doveli ova dva antihrista da mi srce moje staro
krvari kad ~ujem kako na{ jezik ~ist i pravoslavni
izvr}u i kaqaju.
JOHAN: Oh, grose muter, ih libe dih!
VOLFGANG: Ih libe dih alzo!
Ko~ija{ 59

NIKOLA: Sklawaj se, mamo, da mi ne padne krv na o~i. Taj otac

nikad nije ni bio, zar si zaboravila kad nas ve`e za
banderu ispred ku}e i krvni~ki {iba korba~em sve
dok kom{ije od tuge i `alosti ne popadaju u nesvest,
pa hitna pomo} zavija i zapoma`e, doktori ne znaju
koga da nose i spasavaju.
I za{to, mamo?!
Zbog ~ega?!
[to smo mu isekli gume od automobila i prodavali
deci pra}ke da love ptice i lome prozore, ko da su te
ptice i prozori bili vredniji od nas, sinova wegovih
i naslednika miliona wegovih. Nikad nam ni{ta nije
dao, bez pitawa nas je po`enio i mirno pustio da
umiremo od gladi jer posla za nas nigde nije bilo, pa
ni dinara ni od kuda, ve} samo beda i glad za nas i
`ene na{e. On nas je oterao u Nema~ku i tamo smo se
ponovo o`enili da ne pomremo od gladi, a sad ho}e
sve ovo da pokloni nekom klo{aru koji je do{ao da
isprosi tebe, na{u mamu, da te ponizi a nas da obes-
pravi.
E, ne mo`e, radije }u mozak da mu prospem nego da jo{
jednom postanemo `rtve ove du{e senilne i tela ve} u
raspadawu.
TROPAR: Znate, doktore, vi ste doktor, zar ne?! Va{i ne`ni
prsti ne zaslu`uju da dr`e oru`je, ~ak i ako `ivite u
Nema~koj. Znate, ja kad pogledam klijenta u ruke, pre
nego {to spustimo poklopac, znam {ta je bio u `i-
votu, da li se bavio nekim finim ili grubim poslom.
Seqa~ine i propalice se poznaju od prve. Mo`da vam
ja izgledam kao ~ovek besposlen, ali mene oni ~ekaju
u takvom stawu, da je tu odlagawe nemogu}e. Moram da
idem, vidim da je konkurs i onako propao. A vi pazite
da nekog ne pogodite, da ne do|e nepotrebno do trage-
dije. Ne `elim da se name}em ali mo`da je najboqe da
oca pustite da sam umre. Ne mo`e ni on ve~ito.
Evo, {efe, ja se vra}am na radno mesto a vi wega danas
ukrcajte u ko~iju, pa pravac u parcelu ~etrdeset se-
dam; ja vas ~ekam kraj kamenog an|ela.
(Odlazi)
KOPILE: Molim vas, ako ho}ete da se ubijate, sa~ekajte bar i ja
da odem. Ne `elim da budem svedok zlo~ina. Nisu svi
qudi isti, ne `ive svi u mraku, ima i onih koji sami
60 Miodrag \uki}

zra~e svetlost, veru i nadu. Oni veruju u sre}u. Svaki

dan misle: “dobi}u, dobi}u, danas je moj dan” i uvek
gube, ali odlaze}i sa ovoga sveta veruju da wihovo
vreme tek dolazi. Takvi su meni potrebni. Lakoveran
i plemenit narod od koga se `ivi dobro i udobno. Za
pola sata mi dolazi voz iz Kraqeva i kad mene vide,
na{i dragi putnici stanu u red da oku{aju sre}u.
Niko ne pro|e da ne ostavi bar sto evra.
Danas je moj dan! I ne smem da ga ispustim zbog ovog
ovde imaginarnog doga|aja koji preti da se pretvori u
realno ubistvo. Idem ja. Tr~im da ne zakasnim za voz
a i ne volim da se sre}em sa policijom i le{evima.
(Ode)
ARSENIJE: Jel’ vidi{ {ta si uradio, a?! Majci si rasturio
prosidbu, oca samrtnika ho}e{ da ubije{. Ne mo`e{
da sa~eka{ pet minuta.
NIKOLA: Tih pet minuta su se pretvorili u ve~nost. Svi smo
ostarili ~ekaju}i da ti umre{.
ARSENIJE: E pa, sokole, ne umire se onda kad to nekome treba.
KO^IJA[: Tako je. Mi dolazimo kad se najmawe nadate; kad nas
niko ne o~ekuje.
ARSENIJE: Koji, bre, vi?! I ko ste u stvari vi? [to se ne
predstavite da znamo po koga ste do{li? Po mene ili
moju suprugu?
KO^IJA[: Nama je svejedno. Va`no je da se ne vra}amo praznih
ruku, da kowi ne potr`u put za yabe. Posao mora da se
radi, seno treba platiti, od ne~ega mora da se `ivi.
ARSENIJE: Druga stvar mene zanima. Jel ti ovo sve vidi{ kao
posao ili kao zabavu? Jesi ti do{ao s namerom da
nekoga sahrani{ ili da se `eni{?
KO^IJA[: Pa sad, u neku ruku, to je za wega sasvim svejedno.
@ivot na ~ardaku koji nije ni na nebu ni na zemqi,
mo`e da bude po zemqom.
KARAKTER: Dobro, ’o}e meni neko da postavi neko pitawe, il’
jok?! Da ne ispadne sprdwa sa Jocu Karaktera, da mi
se ne smeju mangupi u kraju, da se rugaju dostojanstvu
starog ~oveka koji je re{io da se skrasi. Ako za mene
nema pitawa, neka se to jasno ka`e, da idem odavde, da
ne gubim svoje dragoceno vreme. Jer {to ga mawe imam
sve je skupqe. Robija mi je uzela dobar deo `ivota, a
Ko~ija{ 61

sloboda me potpuno dokusuri. O qudskoj gluposti

ne}u ni da govorim. Kad u|em u radwu da kupim hleb,
oni mi nude banane, sve`e su, ka`u, samo {to su
ubrane u Gvatemali. Pa nisam ja vaqda gvatemalski
majmun da mi ovi na{i majmuni uvaquju majmunsku
hranu. Ja ho}u lebac, bre, od {umadijsku ’{enicu i
pravoslavno bra{no, sa kvasac koji nadima testo sve
dok ne postane mekano ki du{a. To meni treba! A
banane nek jede na{ gradona~elnik da ne mora da se
ka~i po drve}e u parku i vata gusenice za primer. Jer
~ista priroda je ona priroda koja je o~i{}ena od
gamadi i ba{kari se u sjajnom suncu i bistroj vodi. To
vi meni dajte.
ARSENIJE: [ta, Joco? Za ~im tvoja du{a ~ezne?
KARAKTER: Pa to po {ta sam do{ao, ako me podsete. Ako ni to
ne}ete za mene da uradite onda ja ’odo svojim putem
jer mene ~eka moj, a vas va{.
Pu!
(Pqune i qutito ode)
[AMPION: Vi vozite rusku trojku, majstore. To mora da je veli-
~anstven do`ivqaj! Eh, kad bih ja imao priliku da se
umotam u bundu sibirskog medveda pa da u trojci
proletim kroz tajgu.
Ehej, gospodine!
To je `ivot!
A praporci veselo najavquju moj dolazak, {umske
`ivotiwe vire kroz grmqe i grane, i ne smeju da stanu
pred lice svoga gospodara. A mene neko ledeno bla-
`enstvo pro`ima skroz i pesma mi sama izvire iz
grla, priroda zanemi, ni cvrkut se ne ~uje, ni je` da
{u{ne il lisica mrdne repom. Kao u kamenoj bajci,
vreme stoji uko~eno, niotkuda vetri}, a vi, majstore,
vi ispu{tate dizgine i uzimate svoju harmoniku pa je
razvu~ete u slavu Boga.
KO^IJA[: Ma {ta ka`e{, ~ove~e?! Pa ti si ~udo, zver u qud-
skom obliku, eto {ta si ti! Monstrum na{e sloven-
ske du{e, ludak sa najte`im mozgom na svetu. [ta je
Ajn{tajn prema tebi, autenti~nom sinu [umadije?
Potpuno si u pravu. Hajde da mi proslavimo `ivot,
dok se Mamuti me|usobno istrebquju. Ovo je doba
prosve}enog uma, lepote i du{e {ire od same ruske
62 Miodrag \uki}

tajge, jer niko, niko, niti razume, niti voli rusku

du{u kao mi iz pitome [umadije. Zato pusti glas u
wenu slavu i ~ast, da se bar proveselimo, dok se smrt
{uwa ovim mra~nim i zaku~astim hodnicima na{eg
neizbe`nog pokojnika.
On razvu~e harmoniku. [ampion zapeva mekim, visokim tenorom.
[AMPION: “Rascvetalis jablani i gru{i
razvilis tuman nad rekoj,
vihodila na bereg Ka}u{a,
na visokij, na bereg krutoj.”
(Pesmu prihvati i ko~ija{)
“Vihodila, pesni zavadila,
na visokoj, na bereg krutoj...”
Wih dvojica uz zvuke harmonike igraju i pevaju u koreografiji
kaza~oka.
NIKOLA: [ta je, bre, ovo, kaki je ovo cirkus, tato? Jel’ to tvoj
konkurs i veridba kevina, be`i mamo, sklawaj mi se
pred o~ima, jer me obuhvatio neki mrak, pobi}u sve
`ivo. Jel’ to wegova doma}inska ku}a, jel’ to, bre,
na~in, da srpski doma}in umire uz ~ergarsku atmo-
sferu, pa odavde ne lete Cigani na nebo, nego na
gradsku deponiju da se zakopavaju u |ubri{te i {ire
zarazu po celoj Evropi. Ali, sve je to na{a gre{ka,
moja i Jovanova, {to ga ne ubismo na vreme, nego sad
kad je ve} kasno, kad je re{io da sve nas svojom smr}u
povu~e u bruku i sramotu.
AN\ELIJA: Ne, sine, ne gre{i du{u, sokole, pomisli na sina
svojega, Volfa kad mu oca po{aqu na robiju ko }e
wega da vrati u Nema~ku.
VOLFGANG: Ih libe dih, majne grose muter.
AN\ELIJA: Ne pucaj, rano mamina, wemu ionako nije mnogo os-
talo, a mo`da je ve} i sâm umro. Evo, opet }uti,
zaklopio je svoje svete o~i., ko zna da li je ve} mrtav
ili je ponovo zaspao.
Daj mi taj pi{toq!
JOHAN: Ih libe dih alzo, majne grose muter.
JOVAN: Ne daj, Niyo, ne daj, brate moj mili, bitangama,
roditeqima na{im da nas opet prevare, da ostanemo
bez i~ega.
A vi, klinci, mr{ napoqe, zar ne vidite da je grose
Ko~ija{ 63

fata kaput, prvo da mi proverimo, a posle do|ite da

zajedno proslavimo. Ne treba `aliti, ne treba pla-
kati za starim zlikovcem, mnogima je mnogo jada taj
priredio, a svojima ponajvi{e. Samo {to ja u to ne
verujem, treba ga overiti za svaki slu~aj, ti, bato, ako
se boji{ da puca{ daj pi{toq meni. Ubi}u ga, pa
taman i da je sâm umro. Gotovo je vi{e sa ~ekawem i
odlagawem.
Ne, mamo! Skloni se sama, da te ja ne sklawam, da se
slu~ajno ne na|e{ izme|u wegovog pi{toqa i wega.
AN\ELIJA: O, Arsenije, mu`u moj jedini, otvori o~i makar samo
jo{ jednom da vidi{ koliko si bio u pravu, jadna ja!
Zar da dopustim da zlo moje ubije umrlu qubav moju,
oduvek si tvrdio da nisam rodila blagoslov bo`ji,
ve} adske zmije koje su jo{ u utrobi mojoj progutale
~eda na{a.
NIKOLA: Sklawaj se, more, ve{tice, zar ti misli{ da }emo mi
ponovo da pla}amo put iz Frankfurta, {ta je tebi,
mamo, {ta misli{, odakle nama tolike pare?!
AN\ELIJA: Da bude{ ubica oca svojega, u wegovoj ku}i, to ho}e{,
zmijo prokleta!
Onda pucaj u mene, da ja jadna ne ostanem sama u va{em
zmijarniku.
Oni se gu{aju, guraju. An|elija se `ilavo brani. Deca pla~u, Juda
peva, ko~ija{ igra i svira.
JOHAN: Ide ja nasad u moja mirna i lepa Nema~ka!
VOLFGANG: Ja alzo ide. Ja ne foqi demonska Zerbija!
Svetlost se potpuno ugasi. ^uje se pucaw.

KRAJ DRUGOG ^INA

64 Miodrag \uki}

TRE]I ^IN

Salon iz prvog ~ina, samo {to sad, u wegovoj sredini stoji odar
na kome je izlo`eno An|elijino nepokretno telo.
Kraj we spokojno i duboko spava Arsa Mamut. Iznad glava im
stoji zapaqena debela sve}a, a oko wih sede sinovi i snaje; op-
hrvani umorom dremaju.
Iz daqine dopiru zvuci [trausovog valcera “Na lepom plavom
Dunavu”.
Na scenu ulazi tiho i oprezno Ko~ija{, obu~en besprekorno, u
crnom smokingu sa leptir ma{nom i lakovanim cipelama. On
stavqa {ake na usta i tiho vi~e sa o~iglednom namerom da ga ~uje
samo onaj kome se obra}a. U rukama nosi fla{u i dve ~a{e za
{ampawac.
KO^IJA[: Vasilisa! Vasilisa, qubavi moja! Vreme je, zlato.
Probudi se. Stigao je ko~ija{, da se ide na dalek put,
u drugi svet, ~eka te tvoj ~ardak ni na nebu ni na
zemqi i sluge tvoje besmrtne, rugobne ali verne.
AN\ELIJA: (Lagano podigne glavu. Ona je obu~ena u duga~ku haqi-
nu od bele svile)
Oh, ko me to budi, tek sam zaspala, za{to me ne puste
na miru, meni je dubok sam obe}an i odmor od svakog
zvuka.
KO^IJA[: Ustani Vasilisa, da se nas dvoje zavrtimo na parketu
pred wihovim mrtvim o~ima od tuge. Hteli su da ubiju
oca, ali ja sam im samo malo iskrivio pogled i gle!
Dum! Pala si, zlato moje, kao zrela kru{ka u moju
medve|u wu{ku.
AN\ELIJA: Ali, ja ne `elim da se vrtim u krugu bilo ~ijih ideja.
Ja ho}u bar sada da budem slobodna, da imam prava na
svoj izbor, da budem nepokretna ta~ka, neprimetna
me|u svim {to se oko mene kre}e. Da izbledim i
nestanem na tom mestu.
KO^IJA[: Smrt nije mawa obaveza od `ivota. Samo ne treba da
se boji{ guja i akrepa, i drugih gmizavaca, krilatih
slepih mi{eva i zelenih gu{tera, zlatnih kameleona
i ogromnih pitona jer sve to izobiqe gmaza jeste
tvoja posluga i {to god im ti, gospodarice zapovedi{
bi}e odmah izvr{eno. Takav je red i poredak u mom
~ardaku, poslu{anije na prvom mestu, pa tek onda
prava i slobode.
Ko~ija{ 65

AN\ELIJA: A {to wega ne budi{? Zar on ne ide sa mnom?

KO^IJA[: On odbija da se vozi. Pa, neka ga, neka se izle`ava u
svojoj iluziji jer mu je bolest pomutila pogled i
razum pa sad spava u iskrivqenom svetu na samoj
granici `ivota i smrti, jer ga niko ne}e.
AN\ELIJA: @ivela sam jedan `ivot napet i pun obaveza. Sve me je
to izcrplo, da budem aktivna u tu|im snovima, pa
makar i da se sve oko mene vrti. Zar ni ovde nema
ti{ine i ni{tavila u koje mo`e da se zaroni i u
beskrajnim dubinama wegovim nestane zauvek? Zar i
daqe moraju da me razvla~e ne~ije ambicije i ose}awa
koja me ~ine mamurnom majmunicom, oko ~ijeg se vrata
ve{aju ~opori mladunaca `eqnih igre?
KO^IJA[: Oh, qubavi, pa ti ne zna{ da se nikad ni{ta ne mewa.
Krug je na{a sudbina, kriterijumi su uvek isti, pa
~ak i predrasude, i kad budala napusti ovaj svet on
svojom glupo{}u i daqe dominira u novom, sama smrt
ne donosi izle~ewe od bolesti i qudske pokvareno-
sti, me|u akterima se i ovde uspostavqaju stari odno-
si i najzad, novo stawe ne zna~i pasivan odnos prema
sredini u kojoj se po~iva.
(To~i {ampawac u ~a{e i jednu joj pru`a)
Ruskoje {ampawskoje, draga moja qubimaja!
(ije)
@iveli, sokolice brzokrila!
AN\ELIJA: Ja ne znam kako }u i da li smem...
(Pije)
Oh, {to ovo golica u grlu i {umi u glavi kao letwi
povetarac u vrbaku. Sipaj jo{ malo.
KO^IJA[: (Sipa joj ponovo u ~a{u)
To piju samo bogovi, a ti si sada jedna od wih. Do|i da
igramo.
AN\ELIJA: (Ustaje sa odra i nesigurno mu prilazi)
Prvi put se nalazim u ovom polo`aju i noge mi se
upli}u u ~vor. Bojim se, pa{}u.
KO^IJA[: O, ne! To je korak kojim si krenula u svoj `ivot,
balerino moja. Do|i u moje naru~je, podseti}u te
odmah. Vidi! Zar se, zbiqa, ne se}a{?
AN\ELIJA: Samo kao kroz maglu gustog vremena. Bo`e, kako sam
mogla sve da zaboravim?
66 Miodrag \uki}

KO^IJA[: (Po~iwe da igra sa wom)

Dva koraka napred i jedan nazad. Jedan, dva, tri...
Jedan, dva, tri... Vidi{ kako ide, kao po loju, sama
muzika te nosi, ne ose}a{ nikakvu te`inu ve} leb-
di{ i leti{ kao kometa kroz kosmi~ku prazninu.
AN\ELIJA: Ali to nije primereno, ja nisam vi{e tako mlada.
KO^IJA[: Istina je na na{oj strani. Ona ne uva`ava promenu.
Naprotiv, sve {to se de{ava u neprekidnom je uzletu.
Ose}aj pada nije ni{ta drugo do ose}aj straha. A mi,
zvezdo moja, mi se vi{e ni~ega ne bojimo.
AN\ELIJA: Ja se jo{ uvek bojim. [ta }u, ako se Arsa iznenada
probudi i vidi me kako sa vama igram? Svisnu}e od
qubomore, a ja od stida.
KO^IJA[: De, de, kako je to mogu}e, mislim, u beste`inskom
svetu, gde ni{ta nema upori{te i sve pluta no{eno
energijom praznog, pogotovu {to si ti sad meni vra-
}ena i definitivno moja, dobio sam te zauvek i
uskoro }u do}i na glavnu kapiju po tvoje telo da ga
ukrcam u moju ko~iju i vozim u tvoj novi ~ardak,
gospodarice moja, zna{ li ti kakva si sad sila ne-
merqiva, neizmerna sre}o moja.
A sad, hajde sa mnom u promenadu na{e budu}nosti, da
izbegnemo neprijatan susret sa biv{om stvarno{}u,
da po|emo dok se tvoji sinovi i snaje ne trgnu iz
dreme`a, dok ne otkriju da je odar prazan. Dok se
Arsa Mamut ne probudi.
Wih dvoje u ritmu valcera napuste scenu. Arsa se naglo budi.
ARSENIJE: Gle, kako tanko svetlo probija ovde. Je li to sunce
{to `e`e ili sve}a tiwa?
Hej, vi, spava~i! Tama je tako gusta u meni da ne vidim
skoro ni{ta. Ho}e li neko da se probudi i ka`e mi
gde mi je `ena?!
(Vi~e)
An|elijo, qubo moja verna! Donesi mi ~a{u vina!
Istopi me ovo prokleto leto.
Nije je vaqda ko~ija{, pored sinova, sokolova drem-
qivih mojih, odneo u svoj ~ardak ni na nebu ni na
zemqi. Te{ko mi je bez we, a nema ~ime ni `e| da
ugasim. Od vina ja osetim damar kao nekad dok sam
bu~no hu~ao i pred sobom vaqao |ubre i balvane, kad
mi iznad glave nije stajala upaqena sve}a, nego moja
Ko~ija{ 67

vojni~ka ~uturica. A sad sam tako `edan, od onakve

snage mamutske, vidi na {ta sam spao. Vijugam kao
na{a Lepenica kad uvene, i ne mo`e damar vode da
istera kroz weno `edno korito.
Porto je meni neophodan, ako ho}u da mi se vrati
`ivotni elan. Te~nost neka crvena. Krv moja pri-
rodna! Ona me uvek lepo okrepi, pro~isti creva i
nerve. Ne da se zapu{en i zasu{en zakoprcam u ovom
krematorijumu bez svetla, u ovom grobu bez `ivota.
Eh, porodica je uzrok propasti svakog srpskog doma-
}ina. Bio sam protiv wenih poro|aja, mrzeo sam vas
od samog va{eg za~etka. Jo{ kad ste po~eli da se
derwate i prqate pelene, molio sam je da vas dr`i
podaqe od mene, da vas kao gnevni lav ne podavim u
kolevkama va{im. Evo sad kako mi vra}ate `ivot
koji sam vam darovao. Po ovolikoj vru}ini mi palite
sve}u, da se sa wom i ja istopim, da u svom domu
iskapqem i nestanem kao `uti vosak.
K}eri moje, vile Ravijojle, ugasite mi ovu sve}u,
deco. Jo{ deda nije umro. Samo mi podi`e tempera-
turu i su{i vazduh.
GLORIJA: Sve}a nije za vas, babo, nego za babu. A otkud vi ovde
na wenom odru to sam |avo zna.
ARSENIJE: Odar je moj! Ona je moja! Ku}a je moja, Kragujevac,
[umadija, cela Srbija je moja! Vi ste moji! Sve je
moje! Moje vino, gosti moji, smrt i `ivot, i jo{ vas
~udi {ta }u ja u svom zabranu. Radim {ta ho}u.
Samo {to vi{e ne mogu.
Te{ko se kre}em i lepo vidim kako mi sve izmi~e.
Sluh i vid. Korak se skratio kao dan, kao moj `ivot.
Ne znam dokle }u i kad }e kraj.
Ali, znam jedno. Moja An|a je `iva. Mrtav sam ja, a
ona je, lepotica moja, `iva vatra. Samo ide i se~e
vazduh. I kad mi s le|a prilazi, znam da je ona.
JOLANDA: Iz dana u dan sve se vi{e gubi. Samo se {uwa po ku}i
i ni~e tamo |e ga niko ne sije.
ARSENIJE: Pa vaqda imam pravo da legnem pored moje `ene.
GLORIJA: Nije ona vi{e va{a `ena!
ARSENIJE: [ta?! Zar se udala dok sam ja spavao?
GLORIJA: Jeste! Za crnog ko~ija{a se udala.
68 Miodrag \uki}

ARSENIJE: Ali, on je pao na ispitu. Taj nije odgovorio ni na

jedno moje pitawe.
NIKOLA: (Pla~e)
Mrtva je, tato. Mrtva.
ARSENIJE: [to niste pucali u mene, zveri, nego u mater svoju,
vernu qubav moju. Da je sad drugi svojata i vozi daleko
u nepoznat svet. @enu mi vratite, dremqivi psi!
Dozvolili ste da je pred va{im pospanim o~ima
demon ukrade. Tako li se ~uva pokojnik?
JOVAN: Ti si pucao, tato.
ARSENIJE: Kako to da se ba{ ni~ega ne se}am? Ah, glavo, mutna
glavo, ne svetlucaj mi vi{e pred o~ima, ili svetli
ili se ugasi prokleta mra~na komoro, dokle }e{ sve
da vidi{ naopako i ono {to ne postoji a ne vidi{ ni
provaliju ka kojoj se kre}e{.
I sad ne znam.
Jesam li bio qut il’ pospan?
Da nisam mo`da spavao i tako u snu, prosto bez
kontrole opalio?
JOVAN: Pa, u tome je na{a tragedija. Zato mi sad neute{ne
suze ronimo.
NIKOLA: Bilo je stra{no kad si pao u depresiju. Po~eo si ko
slon da ri~e{ po ku}i i da lomi{ name{taj. Na kraju
si pucao u mamu. Tek tad si se smirio i rekao da se
povla~i{ na po~inak, po{to te je wena prosidba
mnogo umorila. Rekao si: “Sad nek je uzme ko ho}e, pa
makar i crni ko~ija{.”
On je to ~uo i iskoristio priliku dok smo mi ovde,
umorni kraj wenog odra, zadremali. Nismo videli ni
kad si se ti tu, kao neki vampir, uvukao.
ARSENIJE: Pa sad ne znate jesam li ja mo`da senilan ili povam-
pireni Arsa Mamut. Dal’ da me {aqete na robiju il’
da deqete glogov kolac?
Ali zato ja znam da nisam jeo bunike i da vam ni{ta
ne verujem. I dobro razumem za{to ste do{li iz
Nema~ke.
Mene da likvidirate.
Samo {to vi jo{ ne znate. Taj se nije rodio ko je
nagazio Mamuta, a da sam nije bio razmrskan.
Ali, moji unuci su sve videli, svedo~i}e istinu, pa
Ko~ija{ 69

makar i pred sudskim tuma~em, ko im je ubio babu.

Oni vole svog grose fata i nisu idioti na va{eg dedu,
ve} mo}ni sokolovi moji na svog. Zovite mi wih!
NIKOLA: O, oni su duboko razo~arani. Jo{ jutros su pobegli
ku}i u Nema~ku. Oti{li su brzim vozom, pla~u}i za
babom. Wena smrt ih je duboko potresla, a tvoj zlo~in
na wihove o~i ih je prepao.
Pauza.
ARSENIJE: Ba{ me zanima kako planirate mene da ubijete.
JOVAN: Polako, tato. Prvo mamu da saranimo.
NIKOLA: A dotle }e{ mo`da ti ve} i sam. Zna{ kako je: dalek
je put pred tobom.
Onaj ko~ija{ je ve} dolazio zbog tebe.
JOLANDA: Pa ne}ete vaqda ni vi ve~ito.
GLORIJA: Ni~ija nije do zore gorjela.
JOVAN: I di je za tebe da u tim godinama ide{ u zatvor?
ARSENIJE: Nek pri|e neko da me u{tine. Samo, pazi, nemoj mnogo
jako, jer du{a ho}e da vri{ti ako je neko pritisne,
mada sam ne{to u posledwe vreme, sav utrnuo, pa
nikako ne mogu da se saberem u `ivotu. U stvari, ne
znam kad sawam, a kad sam budan, sve se to nekako
uskome{alo i pome{alo u meni. Znam jedino da sam
stalno `edan i da je vru}ina opaka. Ka`u ona dolazi
od sunca, ali sunca nema preko no}i, a ona, ki lopov u
mraku, izgore i osu{i sve `ivo.
Deco moja, sokolovi moji!
Hajde, rastr~ite se po ku}i i poku{ajte da na|ete
negde mamu. Mo`da je, lepotica moja, malo sela da
odmori svoje noge vitke i od umora zadremala. Nije
woj sada lako. ^eka je jo{ ceo jedan `ivot, zato {to je
ona mlada i lepa, a ne mrtva kao {to u {ali tvrdite
starcu jednom napu{tenom.
Kako, bre, mrtva, kad silni prosci navalili na wu, ko
mutav na telefon?
[ta je to, sinovi, moji sokolovi sa na{im `ivotom?
Jel’ se on to sâm od nas povla~i ili nas puni nekim
drugim, mo`da zagrobnim sadr`ajem? Ali, da sam
umro, vaqda bih osetio blagosloveni miris tamajana,
iako ni vosak nije za potcewivawe. Ova ku}a je
pravoslavna i tro{i tamjana pravo sa Svete Gore, iz
70 Miodrag \uki}

mnogo~estivog i bla`enog Hilandara odakle srpski

narod sa Bogom razgovara. Kako li je wima, sada tamo,
u spaqenom manastiru?
Eh, Srbi, Srbi!
Sve prave za ve~nost ali se i pro{lost i sada{wost
pred na{im o~ima rasipaju u pra{inu. Nema ni{ta
ni za danas a kamo li za sutra. Kod drugih naroda
`ivot je `ilav a istorija im se okamewuje zauvek, a
kod nas se sve raspada i pretvara u trule`. U Srbiji
ne umiru samo `ivi qudi nego i mrtvi, sve {to je
nekad postojalo ne postoji vi{e ni kao uspomena.
Eto, za{to sam hteo `enu da udam pre nego {to sam
odem. Da ne ostavim ovo moje imawe, ovaj moj `ivot
vama, {vapskim slugama i {umadijskim hajducima.
Da ne propada silno blago i stoka da mi ne pocrka
~im ja nestanem. Zbog ~ega ja trpim svoj `ivot? Jer se
bojim smrti.
Jer kad ja umrem, posledwi mamut na planeti, vi{e
ne}e biti divova na svetu.
(Snaje i sinovi ustaju)
Gde }ete vi sad?
NIKOLA: Pa, da potra`imo mamu, tato.
ARSENIJE: Samo dobro pazite, zavirite u svaki buyak, tavan
pregledajte, otvorite sanduk gde dr`imo va{e igra-
~ke. Ko zna {ta je woj, u tom stawu, moglo da padne na
pamet. Ako vidite nekog Robinzona da se muva okolo,
dovedite ga k meni. On sigurno zna gde je stavio
Vasilisu Prekrasnu, An|eliju, qubu moju vernu. Da
ga ja nateram da prizna, da ga na muke stavimo, sami
ste videli koliko je tanak iz trigonometrije, pa ako
je od ovoga sveta prizna}e, a ako je zmaj i sluga
|avolov zna}e odgovore, pa makar i iz matematike.
JOVAN: Za{to, tato, |avo uvek bira ~istu du{u u svetu koji je
krcat wegovim dvojnicima?
ARSENIJE: Zato {to je alav, {to mu je sve malo, jer Bog je uzeo
ceo Kosmos beskrajni, a wemu dao samo ovu malu
planetu, pa ako na woj ugleda makar jednu belu ta~ku,
gleda kako }e i wu da zacrni. Zato {to se zlo dobrim
hrani, ina~e ne bi moglo da opstane. Jer crno se na
crnom vidi. Samo svetlost Bo`ja mo`e |avolu da
obasja mrak i da mu otkrije `rtvu.
Ko~ija{ 71

A sad, dok ja zategnem ~ar{ave na odru i upalim

tamjan ku}u da okadim, gledajte da je na|ete, da nije
mo`da ve} preobra}ena u wegovu nevestu.
JOLANDA: Ko }e da se `eni mrtvom babom, babo?
ARSENIJE: E, k}eri moja, vilo Ravijojlo, ko bi pomislio u {ta
}e da se izrodi moj konkurs, da }e |avo da isprosi mog
an|ela. Vidite sami koliko je on uporan. Navodno
do{ao mene da vozi, a wu mi odneo, |avo prokleti!
Samo {to on ne zna kakav vow nepodno{qivi {iri,
zna~i, jo{ uvek je tu negde, mota se po hodnicima i
sobama mojim, ne mo`e lako da na|e izlaz, a ona je,
brate, te{ka za dugo no{ewe, makar i za zmaja li~no.
Pogotovu ako i nije demonska sila nego obi~an gro-
bar koji krade le{eve sa odra wihovog iz razloga
mentalnog oboqewa, zato {to ima emotivnu slabost
prema wima.
Sve vi{e mi se ~ini da iza svake misterije stoje
racionalni razlozi poquqanog uma koji je izgubio
poverewe u realnost.
Zato idite za wuhom svojim, kao psi moji i na}i }e te
ga neizostavno kako joj na uvo pevu{i neku staru
romansu, kako joj se neumorno udvara i zavodi je. A
onda ga klepite po temenu wegovom, {~epajte za jaku i
dovucite ovamo k meni, da ga se ja dokopam, da raspra-
vimo stari nesporazum oko toga ko je kome preoteo
`enu.
(Oni odlaze. Arsenije ostaje sam, zate`e ~ar{ave na
odru. Odjednom se, pod uticajem silnog vetra, s
treskom otvore sva vrata i prozori. ^uje se valcer
“Na lepom, plavom Dunavu”. Kristalni luster sa
svojih sto sijalica baci rasko{nu svetlost)
Hvala Bogu! Izgleda da dolazi neko osve`ewe!
Ali to pro{lost nadire sa svih strana i me{a se sa sada{wo-
{}u. Na scenu umar{ira vatrogasni orkestar pod punom opremom.
Oni sviraju Johana [trausa. Za wima, klize}i prosto bespre-
korno, ule}u Ko~ija{ i mlada petnaestogodi{wa devoj~ica An-
|elija, o~e{qana i obu~ena adekvatno.
KO^IJA[: A vi ste, zna~i, gospo|ice, zavr{ili malu maturu sa
odli~nim uspehom. Bravo, ~estitam na savr{enstvu!
Za vas jo{ govore da ste |ak generacije. O, pa to je za
divqewe! Zaista, zaista vam ka`em, pravo je savr{en-
stvo kad se udru`e an|eoska lepota i demonska pamet.
72 Miodrag \uki}

I najzad, {ta je savr{enstvo va{eg stasa u pore|ewu

sa genijalno{}u uma koji vam je omogu}io tako za-
vidan rezultat.
AN\ELIJA: Samo pazite da vas ne vidi moj tata. On je portir ovde
u domu i pazi na svaki moj korak, kao soko. Kad me
vidi sa nekim, on isto tako klik}e u znak upozorewa,
a ako ga ne poslu{am, boga mi, ho}e i da odalami.
KO^IJA[: Nije vaqda da vas otac bije?
AN\ELIJA: O, pa ne, nikako, on mene obo`ava, nikad me nije u tom
smislu ni dotakao. Bije druge.
KO^IJA[: Zar tako mr{av i razrok? Mladi}i mu podme}u po
jednu kartu, on uvek vidi dve.
AN\ELIJA: To je zbog astigmatizma. Kao de~ak je prele`ao zapa-
qewe mozga i sad `ivi u silnom strahu da ga drugi
dovoqno ne uva`avaju. A vi?! Gde ste vi nau~ili da
ple{ete tako sjajno? Prosto klizite po parketu kao
da ste i{li u baletsku {kolu.
KO^IJA[: Kod nas u Kragujevcu ona nema taj rang koji bi podr-
`ao tako visok kvalitet kakav garantuje praksa na
igrankama u Vatrogasnom domu. Vatrogasci su, znate,
pravi majstori za fokstrot, polku i ingli{ valcer.
A onda vam i be~ki ide lako od ruke.
Ali, va{e ru~ice, gospo|ice, one se znoje. Nije vaqda
da su vas moje re~i tako uznemirile?
AN\ELIJA: Ne! Mene zbuwuje pogled onog starca u uglu koji me
pro`dire o~ima. Znate li ko je to?
KO^IJA[: O, pa to je na{ najpoznatiji {valer, uspe{an qu-
bavnik. Svi ga poznajemo kao Arsu Mamuta.
AN\ELIJA: A {ta on ho}e od mene? Da zovnem tatu da ga malo
propusti kroz {ake?
KO^IJA[: Ne verujem da bi se usudio, draga moja. On jeste star
kao mamut, ali ima isto tako divovsku snagu i veoma
je razoran.
AN\ELIJA: Kakva snaga, pa on jedva stoji, noge mu drhte od
iznemoglosti.
KO^IJA[: Mo`da sada, na samrti, ali nije uvek bilo tako,
pogotovu ne danas, kad vas je prvi put sreo.
Ko~ija{ 73

AN\ELIJA: Ne razumem. Zar ima jo{ nekog vremena osim ovog, zar
mi nismo jedinstveni?
KO^IJA[: O, pa vreme je konvencija, i nikad se ne zna kakvi su
relikti pro{losti ume{ani sa na{om realno{}u,
kako uti~u na wu i kako je savijaju unazad, raste`u
unapred i sabijaju u sada{wost. To {to ste sada
toliko mladi ne zna~i da u svom bi}u ne nosite
sopstvenu starost i iskustvo smrti.
AN\ELIJA: Ali, mene pla{i taj starac a ne smrt, jer ne mogu da
izdr`im taj pogled.
KO^IJA[: To {to je toliko star ne zna~i da nije gramziv kad su
`ene u pitawu. Pogotovu tako mlade i lepe. Ako je on
bacio oko na vas, ja }u, na `alost, morati da se
povu~em. Suvi{e je mo}an za mene.
AN\ELIJA: A da ja ipak zovnem tatu? Da on wega prebije.
KO^IJA[: Sva{ta se pri~a o wemu, pogotovu {to odavno nema
`ivih wegovih vr{waka. Niko zapravo i ne zna ko-
liko ima godina. A nepoznato je i to {ta je sve
wegovo u Srbiji.
AN\ELIJA: Zar je bogat?
KO^IJA[: Basnoslovno! Hiqade radnika i ~obana rade za wega.
AN\ELIJA: Kako zanimqivo, kako uzbudqivo. Sam ne mo`e da
stoji, a oni koji bi to mogli nemaju od ~ega da `ive.
Wima noge drhte.
KO^IJA[: Cela Srbija podrhtava od gladi, gospo|ice. Ali, mi
se nismo ni upoznali.
AN\ELIJA: Ja sam An|elija.
KO^IJA[: A ja Haralampije.
AN\ELIJA: ^ime se vi bavite kad tako divno ple{ete?
KO^IJA[: O, pa ja jo{ uvek idem u gimnaziju. Mislim da }u, kad
zavr{im {kolu, i ja ste}i mo} nad qudima. Ako ne
nad `ivima, kao gospodin koji vas posmatra, a onda nad
mrtvima. Jednog dana svi }e biti meni prepu{teni.
AN\ELIJA: Vi sigurno pi{ete pesme?
KO^IJA[: Moj hobi je Egipatska kwiga mrtvih. Pa`qivo prou-
~avam `eqe qudi od pamtiveka, ~emu te`e, {ta ho}e
da budu kad jednom odu sa ovoga sveta. To me neobi~no
interesuje i daje nadu u zagrobni `ivot.
74 Miodrag \uki}

AN\ELIJA: Ali, ah, evo i on se pokrenuo, ~ujete kako te{ko

kora~a, kako mu koraci odjekuju kao da ima noge od
granita. Uputio se ka nama. Ako bude tra`io da igra
sa mnom, ja vas molim da me ne date, da se ne po-
vla~ite.
KO^IJA[: Moj vam je jedini savet: pazite samo da vas slu~ajno
svojom mamutskom nogom ne nagazi.
Te{ko kora~aju}i koracima koji odjekuju prilazi Arsenije.
ARSENIJE: Ti zna{ koja su pravila, mom~e. Ako te neko kucne po
ramenu mora}e{ da mu ustupi{ partnerku. Pa sad
biraj: ho}e{ li da te ja kucnem ili }e{ da uzme{ ovih
sto dinara da kupi{ burek sa mesom. Vidi{ kako si se
usukao. Hrane li tebe uop{te roditeqi? Ako nemate
{ta da jedete, do|i sutra kod mene. Ima jedno upra-
`weno mesto na gradskom grobqu. Tamo su mogu}no-
sti za napredovawe neograni~ene.
(Dr`i ispru`enu ruku sa novcem. Zatim vikne)
Sikter, bre!
Ko~ija{ zgrabi novac i otr~i sa scene. Na woj su sada, pored
vatrogasnog orkestra, samo Arsenije i An|elija.
ARSENIJE: Kako se ti zove{, mala?
^uje se kliktawe sokola, pa odmah zatim sa ra{irenim rukama
utr~i An|in otac Stanoje i ukopa se pred Arsom.
STANOJE: ^uje{ kako soko visoko, pod oblakom kru`i, dok
bumbar nisko leti od ko{nice do ko{nice i skupqa
med.
Z... z... z... soko klik}e, `ivot zuji, a sirotiwa nikako
da se osladi. Nego, ako ima{ neko sa}e, bumbare, daj
malo i sokolu, Bog te blagoslovio, spasitequ na{.
Vidi{ i sam kako se me|u nama visokim leta~ima
nisko `ivi. Kad bi bar neko poja~ao narodni kazan,
da se u wemu na|e koje par~e mesa, nije va`no {to nije
teletina. Mo`e i debelog mesa ovnujskoga, samo ako
ima. Znam ja da mi to ba{ i ne zaslu`ujemo, dobar je i
pirina~ za [umadinca, ali du{a se bez {unke ispo-
stila, a ko`a istawila, pa od prokletog sapuna puca.
@ive rane se otvaraju. Nema u wemu ni zrno gli-
cerina, moj bumbare, `iva soda nas do kostiju razjeda.
Kako sam to dete podigao Bog neka mi je na pomo}.
Riqaj ba{te, nosi |ubre, cepaj karte, udri izgred-
nika na igrankama, niko da mi pomogne. Skoro me je
Ko~ija{ 75

jedan s le|a o{ajdario, s dvanaest kop~i su mi pri-

ka~ili glavu da mi mozak ne iscuri. A ti, ako bi hteo
da nam uka`e{ dobrotu `ivot bi mogao malo i da
zacvrku}e, soko da klikne, cveti} da zamiri{e, sunce
da nas ogreje.
(Klik}e)
Nemoj sine An|elija, da uvredi{ na{eg dobrotvora
nego igraj onako kako te je otac u~io. Sve u krug, u
krug, pa ku}i, u svoju ko{nicu. Zna{ kako ti je mater
nervozna, kad je sama, sve `ivo porazbija ~im stigne
depresija. Eh, {ta }e{, moj bumbare, takav je na{
`ivot. S ludacima se rvemo.
(Polazi)
Nego, ako treba da se neko prepegla samo reci mojoj
An|eliji, a za honorar }emo lako.
(Ode)
ARSENIJE: Koja je ovo budala?
AN\ELIJA: Nije on nikakva budala, nego moj tatica. Mo`e da
prebije koga ho}e.
ARSENIJE: Eh, Bo`e, kako si ti ~udan, nerazumqivi su putevi
tvoji. Ne shvatam kako neko tako ru`an i lud mo`e da
ima dete tako lepo i pametno. [ta se to de{ava u
prirodi, kakvi apsurdi i bezakowe. A mo`da je i
sveprisutna dobrota tvoja razlog svemu. Eto i mene
zbog moje plemenitosti danas nagra|uje{, ako mi se
iz istog razloga |avo ne ruga.
Otkud takva lepotica u mojoj ku}i?
AN\ELIJA: Ovo nije va{a ku}a. Ovo je Vatrogasni dom.
ARSENIJE: Dom je moj! Ja sam ga kupio. I orkestar i cela
vatrogasna brigada, svi pripadaju meni.
AN\ELIJA: E, ja ne pripadam nikome.
ARSENIJE: Svaka lepota je autonomna. Ne mo`e, lepotice moja
An|elijo, ono {to je apsolutno da pripadne onom
{to je relativno. Naravno da ovde samo ja mogu da
pripadnem tebi, naravno, ako ti `eli{ da bude{
bogata i mo}na. Po o~ima, rekao bih da nisi samo
lepa nego i pametna i da zna{ {ta je pravi mu{karac.
Kako ka`u u narodu: starac – mu{karac, mladac –
magarac! Ne verujem da bi se ti opredelila za ma-
garca.
76 Miodrag \uki}

AN\ELIJA: Ali on tako zanosno ple{e, gospodine.

ARSENIJE: Pa nije sve u plesu, igra je mnogo {iri pojam. Uzmi
mene, povedi me korak, dva, i brzo }e{ se navi}i na
moj ritam.
(Mahne rukom orkestru, oni uspore tempo)
Nestrpqewe i `urba su od |avola, a mo} i sre}a od
Boga. Ako mene usre}i{ niko ne}e biti sre}niji od
tebe. Jesi li razumela?
On opet mahne rukom, orkestar po~ne da svira fokstrot, wih
dvoje igraju skladno, gipko i brzo.
AN\ELIJA: (Zadihano)
Jesam, gospodine.
(Ulaze snaje i sinovi)
A ko su ovi qudi {to sad ulaze?
ARSENIJE: To su tvoja deca, An|elijo, qubo moja verna.
AN\ELIJA: Kako?! Pa oni su mnogo stariji od mene!
NIKOLA: Mama! Ti si `iva, hvala Bogu, i jo{ podmla|ena.
Vidi, tato! Vidi kako na{a mama izgleda mlado i
lepo. Ovo je neko ~udo!
JOVAN: A mi smo mislili da te je metak pogodio i da se
umrla.
JOLANDA: I jeste! Umrla je, nego {ta, nego je mrtva! Ali, u ku}i
ve{ca, ko {to je va{ babo, sve je izokrenuto i nao-
pako, pa je, izgleda, i sasvim prirodno da va{a majka
bude `iva i jo{ devoj~ica. Mla|a od nas.
GLORIJA: E, moja Jole! U {ta smo mi ule}ele, u ku}u demona |e
smrti nema ve} se svaka patwa i muka na{a beskrajno
obnavqaju. Prokleti da smo. Prokleti, Mamuti, oda-
vno ste u svijetu izumrli, samo ovdje gazite wegovo
lice prelijepo, smrt pretvarate u `ivot i jo{ ispo-
~etka, uvijek samo ispo~etka, i ja vi{e ne znam |e je
tu kraj.
AN\ELIJA: Ja ne razumem {ta se to sa mnom de{ava. Mene ste
zbunili, gospodine. Do{la sam na igranku posle ma-
ture, a onda, sve se odjednom dogodilo. Ceo `ivot!
Kako je to mogu}e? Toliko brzina u vremenu. Prvih
petnaest godina je trajalo, trajalo, mislila sam da
nikad ne}e pro}i, a onda ste se vi pojavili i odjednom
ceo `ivot je bio gotov.
O ~emu se tu radi? Zar ovi odrasli qudi moji sinovi?
Ko~ija{ 77

Pa jo{ i snaje koje nikako nisu mlade. I kunu ne-

sre}ne i mene i vas, vi ste bili stari i kad sam vas
upoznala i tu se ni{ta nije dogodilo, ali ovo, ova
prostorija i to, je li to moja ku}a ili vatrogasni dom.
I {ta rade ovi vatrogasci ako ne sviraju na igran-
kama?
NIKOLA: Oni sviraju i na sahranama, mamo.
AN\ELIJA: Pa je li onda ovo moja sahrana, ako nije igranka? Gde
je onaj mladi} koji se na parketu kre}e kao labud u
mirnom jezeru? On je opsednut smr}u starih Egip-
}ana.
Da nisam ja mo`da zaista mrtva?
Sva svetlost sa lustera utrne. Ostane samo zapaqena sve}a.
ARSENIJE: O, on je oti{ao po svoju ko~iju. I nije re~ ni o
kakvom mladi}u ve} o na{em tradicionalnom pre-
vozniku.
AN\ELIJA: Zar nije do{ao da me prosi?
ARSENIJE: Pa, jeste, do{ao je, do{ao, ali su u me|uvremenu
pucali u tebe i on je sad oti{ao po ko~iju.
AN\ELIJA: Ja sam mislila, Arsenije, da si ga ti poslao po burek.
ARSENIJE: O, otkad je to bilo An|elijo, Vasiliso moja pre-
krasna. Pre skoro pola veka.
AN\ELIJA: I jo{ se nije vratio?
ARSENIJE: Jeste. Vratio se, vratio, ali ovoga puta kao tvoj
prosac. Bio je tu, u gomili kragujeva~kih desperadosa
i tupamarosa. Svi su do{li da sa~ekaju moju smrt pa
da se o`ene tobom. Ali, sudbina je druga~ije odre-
dila. Izgleda da meni jo{ nije kucnuo ~as.
AN\ELIJA: A ko je pucao u mene?
ARSENIJE: Oni, sinovi tvoji, sokolovi moji!
NIKOLA: La`e, mamo! On te je ubio, a ubi}e i sve nas, ako mu se
na vreme ne suprostavimo.
JOVAN: Sve }e on, mamo, nas da sarani.
AN\ELIJA: ^ekaj, ~ekaj, kakva sam ja sad tvoja majka? Mogao bi
otac da mi bude{, stariji si i od wega, moga Stanoja.
Ja sam devojka spremna za udaju, samo ne znam gde su mi
prosci. Jedino ~ega se jasno se}am to je da sam polo-
`ila malu maturu sa odli~nim uspehom. I svi se
78 Miodrag \uki}

ponose mnome, ceo Kragujevac, moj otac Stanoje, lud je

od sre}e.
Mene gimnazija ~eka ra{irenih ruku, ali ja ho}u svoj
put da skratim. Uda}u se dok sam mlada i lepa. Zato
otvorite vrata! Neka u|u prosci! Da vidim, da vidim
{ta me jo{ u `ivotu ~eka, kakvi uspesi, koja sre}a.
JOVAN: Nema, mamo, vi{e `ivota, pa ni uspeha, mamice. Ti
vi{e ne postoji{, a ako nas ti nisi rodila, onda nema
ni nas. Ovo je samo wegov san.
U stvari vi{e ko{mar, mo`da ~ak i ropac, posledwi
dah i kraj.
NIKOLA: Eh, kakav bi `ivot wegov mogao biti da se zaista
dogodio, i kakav bi `ivot na{ mogao biti da si nas
ti, mamice, zaista izrodila, kao {to smo mislili.
JOVAN: E sad, da li je sve to ve} pro{lo ili se ni{ta nije ni
dogodilo, za nas je svejedno. Da je on umro na vreme,
mo`da bismo i mi postojali, ovako sve je doveo u
pitawe. I pro{lost i sada{wost i budu}nost.
JOLANDA: ^ekaj, ~ekaj, Jovane.
GLORIJA: Stani, stani, Nikola.
JOLANDA: Ako vi ne postojite, otkud nas onda? Zar smo mi same
u{le u ku}u Arse Mamuta, da mu kao raja slu`imo, bez
ikakve plate i prava na nadoknadu?
GLORIJA: Zar je to u redu, Nikola, da vas dvojica izmi{qate da
se niste ni rodili samo da ispadne da se niste ni
`enili? Da se nas rastosiqate i svake zakonske
obaveze koje imate prema nama kao na{i ven~ani
mu`evi.
JOLANDA: Mi imamo prava da postojimo i ne}emo ga se odre}i
bez obzira na sve {to se de{ava u ovoj ku}i.
GLORIJA: Prvo pucate u oca, pa ubijete majku a sad se, u pri-
sustvu wenog duha, pravite da ne postoji niko a da vas
u stvari i nema. Pa za koga smo se mi onda udale?
ARSENIJE: Za vazduh i crni oblak, za mutnu ki{u i sjajnu muwu,
za sokolove nebeske ste se udale vas dve rospije, dve
alave `entura~e i prakqa~e vakufske; {ta vi mi-
slite, da su Mamuti stekli bogastvo {to su ga delili
bosanskim slepcima koji nemaju od ~ega da `ive.
Naravno da vi ne pripadate ovoj ku}i, bez obzira na
Ko~ija{ 79

to ko u woj postoji, a ko ne. Za vas bi bilo najboqe da

sad odmah, iz ovih stopa idete odavde i vratite se
tamo odakle ste i do{le. Pored vas i va{e usluge
prvi bih ja odavno krepao od `e|i. Len{tine vakuf-
ske. Ne samo da ni{ta ne znate da radite, nego ni ~a{u
vina bolesniku na samrti ne}ete da donesete. A mene,
moj porto u izobiqu, ~eka, dok ovde umirem od `e|i.
GLORIJA: Eto, vidi{, Jole, wegovu zahvalnost {to mu ve} go-
dinama gujcu peremo usranu, {to ga presvla~imo u
~isto i ranimo mlijekom i vinom, jer wegova hanuma
kao bijela vila sjedi u svojoj sobi i ~eka zmaja da je
vodi na ~ardak ni na nebu, ni na zemqi. Vidi kako je
gizdava i mazna, fali joj jo{ samo peru{ka pa da
poleti. A on bi hteo da ga jo{ i vinom pojimo.
JOLANDA: Odavno ja govorim da mu stavimo perjani jastuk na
usta i da sebi prikratimo muke, a ti ne da{.
“^ekaj”, ka`e{, “jo{ neki dan, sat ili minut, vidi{
da }e i sam da umre, da ne grije{imo du{u, da ne
osloba|amo ovu vje{ticu koja jedva ~eka da on odapne
pa da dovede svog ko~ija{a, a nas da izbaci na ulicu.”
A on bi vina hteo.
GLORIJA: Pa, daj mu ga, Jole, daj, nek popije, pa nek crkne. Ne
mere se vi{e izdurat. Vidi{ dokle je sve to do{lo,
nas da izbace iz sistema koji smo same odr`ale. Tvrde
da mi ne postojimo. A jedino je sigurno za nas dvije da
smo stabilne i ~vrsto ustaqene.
Daj mu to vino, Jole, dabogda ga zadavilo.
JOLANDA: Gazdinstvo vodimo, u kwige sve upisujemo, za koga?!
Za na{u |ecu, ako ih jednom izrodimo sa nekijem
drugijem zdravijem mu{karcima da nam porod ne bude
prepotopski i vje~iti na Mamute ve} da `ive nor-
malno a kad do|e vrijeme za put da ih Ko~ija{ ne ~eka
tu vazdan, do da idu s milijem Bogom, bez ikakvog
predumi{qawa.
(Uzima vino iz kredenca i to~i u ~a{u)
Na`deri se i crkni ve} jednom.
Arsenije uzima ~a{u i halapqivo pije.
ARSENIJE: Crkni ti, pizda ti materina demonska!
GLORIJA: Ma ni vino, ni sudbinu crnu, ni samu smrt ne}u vi{e
da ~ekam. Daj taj jastuk!
80 Miodrag \uki}

NIKOLA: ^ekaj, ~ekaj... Pa ne mislite vaqda vas dve oca da nam

na put tako otpravite?
GLORIJA: Pa kad vi nijeste imali petqu da nas oslobodite ove
gerontolo{ke tiranije.
JOVAN: Pa, dobro, dobro, ako vi tako mislite, da ga nas
dvojica pridr`imo. A vi ~vrsto sti{}ite i ne pu-
{}ajte dokle god ose}ate neki otpor ispod jastuka.
GLORIJA: Daj, Jole, taj jastuk, pa da zavr{avamo.
JOLANDA: (Uzima jastuk)
Prvo ga u krevet polo`ite.
(Arseniju prilaze sinovi)
ARSENIJE: [ta }ete to, sinovi, moji sokolovo? I vi snahe, moje
gorske vile!
NIKOLA: Ajde }uti, sram te bilo. Odavno je to trebalo sâm da
uradi{.
JOVAN: Kad ne zna{ za meru, nego mi moramo tvoj posao da
obavimo.
ARSENIJE: An|elijo, qubo moja verna, pomagaj, Vasiliso moja
prekrasna. Vidi {ta si rodila. Bandu ubica i raz-
bojnika.
AN\ELIJA: Ali, ja ne mogu, Arsenije, qubavi moja. I mene su oni
za put pripravili.
ARSENIJE: Kakav put? Tebi danas prosci dolaze.
AN\ELIJA: E, odavno sam ja ispro{ena.
ARSENIJE: Za mene il’ za moga ko~ija{a?
AN\ELIJA: Za obojicu, moj Arso.
Sinovi ga hvataju i podi`u na odar.
ARSENIJE: ^ekajte, ~ekajte, a gde je on sad?
AN\ELIJA: Oti{ao je da upregne dorate pa da se vrati po nas
oboje.
ARSENIJE: Po mene, bogami, ne}e.
(Koprca se ispod jastuka)
GLORIJA: O}e, o}e; samo ga vi ne pu{}ajte.
(Pritiska mu jastuk na lice)
JOLANDA: Dr`’ ga ti za noge, Jovane, a ti Nikola, pritisni mu
ruke, ko zna kol’ko je taj |avo `ilav.
Ko~ija{ 81

GLORIJA: Samo da mi posle ne dolazi u san i tra`i vino, jebo ga

wegov porto!
JOLANDA: Od sutra sve ba~ve izbacujem iz ku}e. Ima samo rakija
da se pije.
Wih ~etvoro ga dave. Vatrogasni orkestar svira melodiju: “Vi
padoste `rtvom i dadoste sve...”
Ponovo se pale sva svetla i sad se vide prosci razme{teni po
foteqama. Tu su: Joca Karakter, Juda [ampion, Mile Kopile i
Toma Tropar.
KARAKTER: Ajde, budite ga, {ta ~ekate?! Arso, ustaj Mamute,
dosta je vi{e prenemagawa i zajebavawa kandidata.
Zar smo mi zato do{li? Da se neko i`ivqava na nama.
Mo`da to drugi ho}e da trpe, ali ja nemam toliko
vremena.
JOVAN: [ta je ovo, bato. Jesu ovo prosci ili demoni neki?
Otkud sad oni niko{e ovde?
NIKOLA: I di ba{ sad da nai|u kad mi, jel’da, pripremamo
roditeqe za bawu. Da se malo odmore.
JOLANDA: (Zadihano)
Dosta je, vala, i wemu bilo. Sad nek se odmara za
navek.
Arsa vi{e ne mrda.
GLORIJA: Samo da na|emo mamu, pa da zovnemo ko~ija{a. Nek ih
vozi oboje o istom tro{ku.
JOLANDA: Ovo je ~udo neko! Ona se podmladila, vidi kako sad
izgleda.
GLORIJA: Ba{ kao za udaju.
[AMPION: Jel’ ovo devojka za prosidbu. Ju~e ste nam pokazali
babu.
NIKOLA: Ma ne to, budalo. Zar ne vidi{ da je to wen duh. Ona
se mrtva negde krije u ku}i.
KOPILE: Kako mrtva?! A {ta mi ovde onda radimo. Nemam ni ja
vremena. Mene ~eka voz iz Kraqeva. Samo {to nije
stigao.
TROPAR: Nas je Arsa Mamut pozvao na prosidbu, pa ko se
poka`e najboqi i najpametniji wemu i devojka.
AN\ELIJA: Ja nisam sa vama, niti sam za vas.
82 Miodrag \uki}

KARAKTER: Pa ko si ti onda, snao, ako nisi Arsina udovica? Ene

ga tamo, izvalio se ki mrtav som, zna~i da je stvar
svr{ena. Oni, ako o}e da ga voze u bawu to je wihova
stvar, ali ako }emo po stare{instvu, ti meni pri-
pada{.

AN\ELIJA: Ja ~ekam zmaja da do|e po mene. I ja odoh odavde, iz

ove no}ne more, pravo u {iroke stepe, u Sibir, dragi
moji prosci, u ~isti beli Sibir da u tajgi `ivim sa
lovcima, da se dru`im sa belim medvedima i srebr-
nim lisicama. Ja ovde ne mogu vi{e, gu{i me va{
kiseli vow, tako ste drowavi i prqavi, a ja... Mene
visine vuku. Predamnom je ceo `ivot, pa tek sam
zavr{ila malu maturu i ja sad idem u {irok, beli
svet gde ima vazduha i sve`ine, gde se slobodno di{e,
gde me ne gu{i primitivizam, egoizam i va{a pokva-
renost. Ovde glupost caruje.

NIKOLA: Ali, mamo, ako nisi mrtva negde u buyaku, ako si

zaista ti a ne neka prikaza, onda nema{ pravo da nas
ostavi{. Mi smo tvoja deca i ako ti sad ode{ to je kao
da nas nikad nisi ni rodila. Ko }e onda da nasledi
Arsino imawe, ~emu sve onda, ovoliki napori da ti
ostane{ udovica a mi naslednici.

AN\ELIJA: Niko ne}e mo}i mene da zaustavi. Nikakvi razlozi,

logika koja je protiv moga `ivota. Ni{ta, dragi
moji. Ni deca ro|ena, ni deca nero|ena. Uostalom,
{ta se mene ti~e da li ste se vi uop{te rodili ili
ste plod fantazije moje mladala~ke {izofrenije.

NIKOLA: Ali, mamo, mi te volimo. @elimo da te sahranimo

pored tatinog le{a i da ti na istom grobu, ispod
kamenog an|ela zasadimo bokor georgina, da ti do-
lazimo na zadu{nice i da ti na{ paroh redovno ~ati
parastos. Kol’ko ko{ta da ko{ta, pare za popa ne
`alimo. Samo ne mo`emo da dozvolimo da te sad neki
nepoznati ko~ija{ od nas ukrade i odveze u nepoznati
svet.

JOVAN: Sve je relativno, mamo. Vazduha ima svuda samo {to

mi imamo razli~ite reflekse za disawe. Negde se
gu{imo, a negde {irimo plu}a, kao galeb krila, {to
ne zavisi ni od koli~ine, ni ~isto}e vazduha.
Ko~ija{ 83

NIKOLA: Tako je Jovane, brate moj mili, sve, pa i sam `ivot

zavisi od predrasude o wemu. Zar nije na{a cvetna
[umadija neuporedivo lep{a od hladnih i pustih
predela u kojima se smrzavaju ~ak i oni koji nose
debele bunde, pa i sopstvena krzna u kojima ih majke
ra|aju.
JOVAN: Nama ne treba, mi smo deca prirode, mo`da malo
vi{e ogrezli u civilizaciji, zato {to ona nije za
nas, gra|ane prirode, zato {to mi wu ne razumemo,
niti ona razume nas. ^ak se i Nemci ovde boqe
ose}aju nego u Nema~koj.
JOLANDA: To je zato {to su Nijemci seqaci!
KARAKTER: Osim toga Ko~ija{ nema prava na tebe, devojko. Ja ne
znam {ta je bilo u pro{losti, ali znam da je pao na
ispitu iz matematike, kod tvoga pokojnika.
[AMPION: Ti si tra`ila da ga on obori, toliko ti je bio
odvratan. A sad...
TROPAR: Eh, `ene su prevrtqive!
[AMPION: (Peva)
“@ena je varqiva,
Mawe il’ ja~e,
Bilo da pla~e.
Ili se smeje...”
AN\ELIJA: Ali, ja tada nisam znala da je on zmaj, a ne drowavi
prosac, kao ostali. Mo}an, krilat, i mo`e da me nosi
na le|ima pravo me|u bele oblake koji se uvijaju pred
wegovom silinom kao pod olujnim vetrom koji ih
nemilosrdno goni preko neba. Ja sam wega upoznala u
Vatrogasnom domu i mnoge su godine pro{le od tada,
ali mene je valcer podsetio na moju mladost i snove
moje mlade.
Ja ne pripadam vama, ja pripadam ve~noj qubavi koja
se nikad ne gasi, nego bukti u meni kao logorska vatra
mladosti.
Mene su moji sinovi ubili a ja ipak nisam mrtva,
pre{la sam u drugu dimenziju, spremna na vratolomne
avanture, a ne za sahranu u grobu kraj mrtvog starca.
On me je jednom ugrabio, ali ja vi{e ne}u ponoviti
svoju gre{ku, zato, izme|u bogatstva i slobode biram
slobodu, izme|u smrti i `ivota, `ivot ve~ni u qu-
84 Miodrag \uki}

bavnoj ma{ti moga Ko~ija{a. Jedva ~ekam da do|e da

me nosi. Da me nosi gde on ho}e jer ja imam poverewa u
svaku budu}nost, pa i sopstvenu.
Hajde, Haralampije, do|i brzo, ne mogu vi{e da te
~ekam, bojim se da me ovi mladu jastukom ne ubiju kao
{to su ugu{ili svoga oca. Ako je on mrtav, to ne
zna~i da sam ja osu|ena na hladan grob u dru{tvu mog
pokojnika.
TROPAR: Ali, vi se varate, gospo|o, on nije zmaj, kao {to se
predstavqa svojim klijentima, on je obi~an grobar,
kao i ja, samo {to je moj {ef. Ne radi lopatom ve}
mrtva~kim ko~ijama prevozi na{e mu{terije do we.
A tamo, tamo vas ja ~ekam. Ne brinite. Bi}u ne`an sa
vama, iako ste odbacili moju kandidaturu i ~ak ste mi
personu uvredili.
Orkestar svira tu{!
Na scenu ulazi Ko~ija{, ponovo obu~en u kozje ko`e. Za wim idu
~etiri yentlmena u frakovima, cilindrima i leptir ma{nama.
Oni izme|u sebe nose nosila ukra{ena crnom svilom na kojoj su
belim koncem izvezeni an|eli.
KO^IJA[: Ne`no, ne`no, gospo|o! Ako se yilita i rita, to je
samo privid. Zato je ne`no spustite na nosila i
prenesite do ko~ije.
POGREBNIK: A s ovim, {to se ovde izvalio na odru, {ta }emo?
KO^IJA[: (Razgleda Arsenija stru~nim pogledom)
Taj jo{ nije spreman za put.
NIKOLA: Kako nije? Zar ne vidite da vi{e ne di{e?
KO^IJA[: (Stavi Arseniju ruku na grudi)
Mo`da i ne di{e, ali mu srce jo{ nije stalo. Vidi{
da nema zelenu auru oko glave, kao va{a mama. Ona je
definitivno obra|ena i spremna za put. On je jo{
prisutan, iako izgleda odsutno. Tu je na{a obaveza
veoma jasna. Potencijalne putnike ne uzimamo u
postupak. Na{a profesija je zasnovana na strp-
qewu. Polako, svi }e do}i na red. Ukrcavamo samo
spremne za put. Za wega jo{ ima vremena. Do}i }u
kad sve bude zavr{eno.
AN\ELIJA: (Prekorno)
Hari, Hari, pa je li to bila moja perspektiva s
tobom?
Ko~ija{ 85

KO^IJA[: E, An|elijo, gorska vilo moja. Ako se samo osvrne{,

vide}e{ da je tvoja perspektiva ve} iza tebe. Vreme je
prohujalo. To {to mi ne prime}ujemo wegov brzi pre-
let s kraja na kraj na{eg `ivota, ne zna~i da ono
objektivno stoji kao u na{em subobjektivnom se}awu.
Svi smi mi samo putnici, dodu{e obezglavqeni, ali
nezadr`ivi.

AN\ELIJA: @ao mi je da ga ostavim samog u ovom zveriwaku.

KO^IJA[: Eh, kad vreme do|e svom kraju, sve se preobrazi i

iska`e suprotnu prirodu. Tada zec pro`dire vuka,
lav be`i od mi{a, a medvedima p~ele otimaju med.
Da sam na tvom mestu ja bih se vi{e zabrinuo za svoju
decu. Oni jesu zlikovci, ali {ta je to prema sudbini.
Nikad ne znamo kad }e `rtva po~eti da tamani svoje
yelate. Sve je na ovom svetu podlo`no mutaciji. Evo,
tvoji nedavni prosci }e sada formirati pogrebnu
povorku. Dodu{e wihova ose}awa su nepredvidiva.
Mo`da se neko, koji spoqa neute{no rida, unutra
davi histeri~nim smehom. Jer `ivot nije tragedija,
kako to svetska literatura zami{qa.
Ovde je re~, draga moja, o komediji. Zato i pozivam sve
prisutne koji imaju herca za neobuzdani smeh da stanu
u red i poka`u odgovaraju}e strpqewe.
Idemo, gospodo, idemo! Iako je tolerancija na{a
deviza, to ne zna~i da vremena imamo na pretek.
Komedija e finita!
Kapela!
Prosci iza nosila formiraju pogrebnu povorku.

KARAKTER: Ja razumem delikatnost situacije, ali ne mogu da ne

protestujem! Ovo je neka ujdurma Arsina, da nas pro-
kleti |avo namami obe}awima i na kraju pretvori u
magarce. @ivu devojku sahrawuju, samo da je ne bi
udali za mene.

KOPILE: E, gosin Karaktere, toliko je stvari u svetu koje

nismo u stawu da shvatimo, pa kako onda da razumemo
{to nam neko pretvara `ivot u pozori{te. Pa bar da
je tu`no, da znamo za{to pla~emo, nego nije ni sme-
{no pa mi je neki gr~ do{ao pod grudi, i sve mi se
~ini da }u i ja da prestanem da di{em od muke.
Ko~ija{ 87

JOVAN: (Strese se od straha)

Ki da je, ne daj Bo`e, od samog ne~astivog.
NIKOLA: I sve {to uz taj le{ ide. Jel’ da?! Tol’ke pare, ku}e i
imawe, stoku i radnike. Pola [umadije! Zar mi
nismo naslednici?
JOVAN: Meni ne treba ni{ta!
JOLANDA: Ali meni treba, Jovane. Svoju mladost sam ovde iska-
pala, mojim suzama je natopqen svaki wegov dinar.
Meni pripada veliki deo.
GLORIJA: A meni, sejo?
JOLANDA: I tebi, i tebi. Ti si mu dr`ala ruke.
GLORIJA: A ti noge.
JOVAN: Ti si mu pritiskao jastuk na usta.
NIKOLA: A ti?! Gde si ti bio?
JOVAN: U }o{ku! U }o{ku, nem od u`asa pred va{im zlo-
~inom.
NIKOLA: Eh, ako se tata probudi likvidira}e prvo tebe. [to
ga nisi od nas za{titio.
JOVAN: Ali, za{to? Za{to mene? Ja se u va{ zlo~in nisam
me{ao.
JOLANDA: Sem, {to si vikao: “Ubijte, yukelu! Ubijte skota!
JOVAN: Ali, ti ne zna{, Jole, kako je moje srce tada bilo u
panici. Morao sam verbalno da se solidari{em sa
vama. Da se ne okrenete protiv mene.
NIKOLA: Ako misli{ da }e{ se samo ti izvu}i grdno se vara{.
(Uzima jastuk)
JOLANDA: Da ka`emo da smo ga pritisli zato {to je htio baba da
ubije. Dr`’ ga, Glorija!
Jolanda i Glorija ga hvataju za ruke. Nikola mu prilazi sa ja-
stukom u rukama.
JOVAN: (U panici)
Tato! Probudi se, tajo! Ovi ho}e sa mnom kao sa
tobom. Ja nisam kriv, fata! Oni su mene naterali da
se sa wima solidari{em. Fata! Ih libe dih!
Arsa le`i uko~eno. Svetlost se polako gasi. Kroz eho ~uje se
ponavqawe re~i na nema~kom: “Ih libe dih! Ih libe dih!”)

KRAJ