Boris Velkov

DRAMATIZACIJA ROMANA EVGENIJE ONJEGIN ALEKSANDRA SERGEJEVIA PUKINA*

ELINI GOST
- PROZNA DRAMA U PET INOVA -

*Korien prevod Milorada Pavia LICA: Onjegin 27 godina. Kaverin 36 godina; jako koatog i izduenog lica. Tanja - 18 godina. Lenski 22 i po godine. Deda - 45 godina. Gijo 36 godina. Le Dmitra Larina; Duh Dmitra Larina 72 godine. enski hor Muki hor Mehaniar Nosa prtljaga Konobar

Dogaa se u Njujorku i Beogradu.

PRVI IN Kod nas u Rusiji su pijani ljudi najbolji. Najbolji su vam kod nas i najpijaniji. F.M.Dostojevski

SCENA I Stan Dmitra Larina. U fotelji, u sedeem poloaju, nalazi se njegov oputen le, nameten tako da zuri u pravcu Lenskog koji sedi za tafelajem i slika portret domaina. Kaverin ustaje sa poda. Okree fotelju tako da le gleda u publiku.

KAVERIN: Prozainost mnogo uzela je maha, pa se poetika neretko ne svidi onome ko nikad ne gleda bez daha, jer i prijateljstvo kao savez vidi. podie le iz fotelje, staje iza njega, i, poloivi svoje udove na njegove, pripisuje mu svoje pokrete Mi mislimo svi smo jednaki a nismo. Ne moemo biti to eleli bismo. Nije svaki ovek spreman da se divi vrlini sa kojom drugi ovek ivi. Ali, ja ne elim, probranim reima, da otimam panju: ko je ima ima! Bar kritiar, eto, eli da se preda ali ne obmanjuj svoga oca, sine kad predstavu prati, on odozdo gleda, ali kada pie, s propisne visine. Povratka nema. Pukin je samo imao sreu, i najbolji lik za dramu smeo da izabere. I meni, sada, kao to znamo, surogat njegov je pao u deo. Nee se ponoviti ruski dani. okrene se za 360 stepeni A slinost krvi nek je po strani. Danas bi Hrist, da na Zemlju stane, ovozemaljski provodio dane. Ali, mutatis mutandis, evo, i kao zavet pronaen drevni, Onjegin se budi, Grozni i Gnevni, i premilja se okree le u dva smera - desno pa leeevo sputa le u sedei poloaj tako da se Kaverin vidi od pojasa navie Stalno u naporu da menja ljude. Naravno, sasvim na svoga pretka: pronicljiv, vredan i eljan znanja, uzdran, cinik; udljivost retka esto ga dovodi do oajanja. Neretko i sam ismejan bude. podie le u prethodni poloaj Da opet, drsko, bez izvinjenja, ljudima namee propala mnjenja. Kaverin, tj. Le, prilazi Lenskom Najurilo je krdo umetnika taj jezik surov, a otmen i fin. uzima Lenskom kiicu i po slici ispisuje inicijale E.O. I isflekano je platno slika, jezik je sleng, a smor je splin. Vraa Lenskom kiicu, pomazi ga po glavi rukom umrlog. Lenski se, zadovoljan, vraa poslu. KAVERIN: Ipak, i ako zanemarimo njih, sve to ba teko staje u stih. Sirova snaga dananjice, smeje ti se, Pukine, u lice! Taj, neoptereen lepotom snage, nema ni snove, ni ljude drage. I dokle umetnost u bespua cveta, taj, sahranjen bez opela, vie Neka! Mladi Onjegin nestrpljivo eka da prikae se ogledalom sveta!Kaverin iri ruke bacajui le na pod. Lenski se osvre, prilazi leu. LENSKI: srie neartikulisanim glasom Poor Yorick! Lenski otrava. MRAK

SCENA II

Njujorki pab. U okviru anka, nalazi se globus srednje veliine. KAVERIN: Pitate se, znam, ta e neko ko je prvi u letu pao, demon poput mene, u ovom odelu, cipelama novim, oponaajui svaki pokret koji odaje vrstinu, znanje i harizmu? Mislim da mi stoji. Dopau se svakom ovekovom sinu, jer te stvari cene oni to se pametnima zovu. I nikome bolje nego Onjeginu U lik Kaverina premetoh se lako, takvoga oveka mogao bi svako da oponaa bez napora veeg. ak i da nisam ahinah pakla, ovog oveka bi pojava sama u Onjeginu podstakla otvorenost prijateljskog tipa, jer najbolji drug je uvek onaj o kome se najmanje zna. Zato ja prosto oboavam ljude. Da sam avolak desetog reda, i da o Onjeginu mnogo manje znam Kaverin reko bih Uzeu njega! I osobine u svoje da mu dam!prilazi anku ONJEGIN: Dugo te ekam. KAVERIN: Velika guva. Njujork je sad ONJEGIN: Znam. Sedi. Izvini. KAVERIN: Nervozan ovek moe biti kada mnogo radi. ONJEGIN: Mnogo pijem. KAVERIN: Onda u i ja. publici Ako neko eli prijatelj da bude razboru oveka, veoma je vano da razume njegov poriv svaki. To se ceni snano. Ako ga ubedi da sve to on ini pravog smisla ima, tako to postane saputnik pravi to vredi, pa se kao dug prima. Na takav talon potrebno je da se dobar zalog stavi, jer ne propada gotovo nimalo. Najbolji dug je kad se vei vrati, i smirenost zato vrednija je sada vie nego zlato. A meni je stalo. Onjeginu I ja pijem mnogo. ONJEGIN: Ne ini li ti se, kao sada meni, da esto robuje raspoloenju; da nema snage nita da pokrene, nita da zadri; a da smo roeni predodreeni da izguramo neku stvar do kraja? KAVERIN: Nisam u problemu. Opet su te utnuli? ONJEGIN: Neemo o tome. KAVERIN: Glumi neto novo. ONJEGIN: Ne znam ta bih vie mogao.

KAVERIN: U srpskom teatru vlada takva atmosfera, da ko god eli modu da tera, mora da igra u predstavi gde se razgovara malo, mnogo hoda, i gde se mladi i nastrani ljudi, kao da im je sa neba palo, koriste raznim spravama u seksu. ONJEGIN: Treba sve da smene. Podnosio sam balet dosta, al dosadan i Dildo posta. Zar da menjam mjuzikl za balet, Njujork za Beograd, odakle sam pobego od smrti? KAVERIN: Koja je nedavno stigla dvoje meni znanih. ONJEGIN: ao mi je. A ko ti je umro? KAVERIN: Neki Dmitar Larin, seljak, orangutan, Rusin ili Slovak. Uglavnom, polutan. ONJEGIN: Ja ga ne poznajem. KAVERIN: Al zna ovog drugog. Ba na dan sahrane, a doktor mu je, zbog skleroze, zabranio da pije, stao je sa strane, odsuo za duu i cap! Valjda ni sam nita osetio nije. ONJEGIN: Od ega? KAVERIN: Rakije. ONJEGIN: U njegovu slavu! KAVERIN: Kau dobra je za stomak, ne valja za glavu. I opasno pee kad klizi niz guu. ONJEGIN: Za njegovu duu! Kae, poznajem ga. KAVERIN: Pa on ti je stric. ONJEGIN: O, hvala Bogu! KAVERIN: Stric, tvoje ime, brat tvoga oca! ONJEGIN: A ta ja tu mogu. I to to krije kao bolnu vest i, kao, ostavlja za kraj? KAVERIN: Zato to ne mogu da te ostavim dva sata, a da ti odmah ne pone da misli. I spopadne me raznim pitanjima im uem na vrata. I zato to znam da osetljiv nisi na neiju smrt, koliko si slab o dolarima kada je re. Slua li me? Hej! ONJEGIN: Telo mi obuzima neastiva jeza. KAVERIN: Neka. Samo se ti smej. Da te je bolje taj pijanac znao, verujem da ne bi tebi zavetao deset miliona, k'o najbliem svome. ONJEGIN: Koliko?

KAVERIN: Deset miliona. Slovom i brojem. ONJEGIN: Ja sam bogat ovek. KAVERIN: publici Otac mu je bio stari funkcioner, pristalica uni propalog reima. Kockar, glup, rasipnik ali milioner! Ni sam nije znao koliko ih ima. Ime mu je bilo znaenjsko i lepo, al svi su uz efe pratili ga slepo. Simbolino ime tako ukopano, osta samo popu i optini znano. Taman je tip drugi stavljao na Rodu, kada Ajaks Tvente potuko je snano. Ko je jo igrao? To ve nije vano. I tako skona plemi po rodu. Kao i otac, brat je bio isti. Mrcvario je, ko nabreklu lezdu, to to su mu ostavili komunisti. I kao lo prorok, tipovo na Zvezdu, koja uvek gubi, kao to svi znamo, jer su i igrai, ipak, ljudi samo. Kao Grim, i on je znao ta e prvom prilikom je navuko Versae, pio Koka - Kolu, viski ivas Regal. Ali ta je jeo? Ni to nije egal. Gostio se hranom sa oevog stola, al poto za meru nikad nije znao, seo je u Pore, pa se odvezao do aerodroma. Kola su jo uvek u voznom stanju, mada u to niko ne bi verovao. ONJEGIN: udno kako druga smrt smrt prvu trai KAVERIN: Da. Da bi ih bilo dve. ONJEGIN: Trea trai drugu, a etvrta treu. I, kako bilo, svi se ljudi kreu samo ka njoj, kriom sanjajui stotu godinu ivota. Ideal su nam mrzovoljni starci. KAVERIN: Stani! Skriva vane stvari. To to ene i mukarci povremeno rade, a to nazivamo kratko branom praksom, mada u dva od sto sluajeva vai, jeste ono to se od nas za smrt trai. ONJEGIN: ene i mukarci? Mukarci i ene. Na prvo mesto, ako pita mene, stavljaju se oni to su bolji stvarno. Savrena ena! To je idealno. Ali svet je sazdan drugaije malo. Jo od postanja, ena napred srlja, mukarac se sklanja. Zar da brava u klju ue? Naopake stvari. Zar je golman srean kada primi gol? Vrhunac zar to je sve njegove asti? Da je, ne daj Boe, u njihovoj vlasti, roenjem da krunu stave na trud svoj, podigle bi neko nevoljeno dete. ena bi postala suprotnost njoj. Borbena i snana kao pravi ljudi. Pametni se tako naivnima svete. Sve to ovek radi u drugima budi oseaj spokojstva, uzdah pomirenja; ena samo nemir, zavist, nepotenja KAVERIN: zagledan u dubinu anka Ima dobre noge. ONJEGIN: Da, stvarno. Vidi! KAVERIN: Ima tu istine. Ali kada ti se ena stvarno svidi, ti si vedar, oran, smeo.

ONJEGIN: Ponaam se kao to eli svet ceo. Ti, na primer, kad bi zarobljenik ene bio bar sat jedan? KAVERIN: Kada bi me htele. ONJEGIN: Ti jo uvek misli da ih nisi vredan!? Voleo bi da si moda kao ja? KAVERIN: Da me tvoj izgled makar kratko krasi, da posedujem nemarnost za njih, tvoje grimase, tvojih rei boju, bio bih gospodar mnogo lepih ena. ONJEGIN: Koliko je samo iskrivljena tvoja predstava o njima. KAVERIN: Uelo je moda svinje zvao anelima, ali je znao da su svinje samo. ONJEGIN: Znai, razume me. Prijatelj moj predan! Ko je taj Uelo? KAVERIN: Paolo Doni. Italijan. ONJEGIN: Pisac? Glumac? Ratnik? KAVERIN: Slikar. Manje vredan. Vrlo je cenio perspektivu. ONJEGIN: Muenik. KAVERIN: Petnaesti vek. ONJEGIN: Znam istoriju za predstave tek. Dovoljni su mi Tridesetogodinji rat, Ahajski savez i bogovi Rima. KAVERIN: I pad Troje. ONJEGIN: Ako je neto glupost to je. Svaki rat za povod neto levo ima. Zbog neke, navodno, plavue, ii tamoamo! Sranje. Sranje. Sranje. KAVERIN: A zbog nasledstva? ONJEGIN: Hajde sa mnom! KAVERIN: Odmah! ODLAZE.

SCENA III

Aerodrom. Kaverin sa koferima u rukama. KAVERIN: A jadni Onjegin nita i ne sluti, tunom veu potresen nenadno. Brodvejsko vee provoeno radno dotuklo je telo slomljeno zanatom. Poao sam, kao njegov Pi Ar vedri, da kupim kartu do glumevih snova, ispunjenih rodnom kuom, nebom, blatom dedinjskih ulica (tog srpskog Siona), koje je stricu Drava pre dala (a to je jo onda postalo njeno kada ih je ona zasluila ratom), izuzev Evgenijevih miliona, koji mu sad slede, iskreno reeno, ako ih patrija nije proerdala. Ali ostavimo se sad malo toga. U svetu postoje imena mnoga koja ljudi rado svojoj deci daju. Na primer: Agaton, Filat, Fekla, Fedora; a deca ih uvek promene, na kraju. Onjegin se bolje nazivati mora, ako dobar prijem traimo kod ljudi. Iz suprotnih uglova izlaze Nosa prtljaga i Mehaniar. NOSA PRTLJAGA: Evgenije? Majonez u tubi? MEHANIAR: briui znoj sa ela krpom umazanom motornim uljem Evgenije? Moskvi koji leti? Kaverin stavlja kofere na kolica koja za sobom vue Nosa prtljaga. Nosa prtljaga i Mehaniar prolaze jedan pored drugog, odmeravajui se podozrivo. Izlaze. KAVERIN: Evgenije! ovek ni kad glavu gubi, ne moe imena tog da se seti. Pa, ko se jo danas tamo Evgenije zove (osim, moda, onih to se pozoritem bave)? Ali pozorine tendencije nove, novi poredak e sad da uspostave. U njima slobode, Bogu hvala, ima, ime Evgenija da se sa imenom Dima zameniti moe. A sva ona imena za kojim, Gospode sakloni, jo samo zvone crkvena zvona, ostavimo zasad takvim kakva jesu. za sebe Razmiljah ve o formi plana; junaku kako da dam ime. I prvu glavu svog romana zavrio sam sreno time. MRAK. DRUGI IN O rus! -Horacije

SCENA I Stan Dmitra Larina. Prigueno svetlo. Gijo sedi u fotelji. ita novine. Lenski i Deda stoje u proscenijumu, konspiracijski blizu jedan drugog.

GIJO: Vidite ovo: nemiri u Venecueli, faisti Hrvatskom vladaju, Argentina se u dugovima davi; pa ipak, polovina strana u ovim novinama bavi se stanjem u naoj dravi! DEDA: Da, udno, udno! Lenskom udno je to samo, to najvei pacer koga znamo usput stigne i novine da ita! LENSKI: Al', rekoh li ti, ovaj je jo vei! Dim Spenser Onjegin, to sam ga dobro upoznao, i to pored mene ivi odskora. Na preas se obogativi, mogao bi da nas hrani godinu-dve, tri ak moda!? DEDA: Ne moe mene da pobedi niko ko ovoliko ume da kasni! LENSKI: Da! On je gubitnik prvoklasni! Ve je, da ovek ne poveruje, polovinu nasleenih para potroio na razne slot-maine, tikete, lozove i slino tome. Jedino to moe zlo da nam nanese jeste injenica da je roen u porodici koja je bila pet decenija uticajna sila. DEDA: Toga se plae nemaki aci? Njihovo vreme je, nije li tako, zauvek isteklo proteklih godina? LENSKI: Bojim se samo, Deda, prijatelju, da toj temi prilazi nedovoljno zrelo. Ti zna da sam ja protivnik njihov, i da ne prihvatam da je provienje htelo da im potomci od mene budu protivnici vei. Ali trenutno je tako. DEDA: ta na to rei? Moda Francuz, to umilja da je, ima neto pametno da kae? Gijo pogleda preko naoara. GIJO: Imam ovoliko: ja decu nemam. I nisam ih pravio sa estnaest godina, da bih se sa etrdeset bavio tuom. Gijo i Lenski se smeju. DEDA: Svaka je prilika pogodna za alu, nije li tako? Moja je, izgleda, velika greka to vae miljenje smatram prijateljskim. LENSKI: Ne ljuti se. Ulazi Onjegin. ONJEGIN: Izvinite, gospodo, to kasnim. Beograd je LENSKI: rukujui se sa Onjeginom

Ne brini zbog toga. I ja sam malo pre tebe stigao. DEDA: Poto vie ne ekamo nikog, predlaem, gospodo, da ponemo sa igrom. MRAK

SCENA II Ulazi Kaverin. Poravnjava sliku Dmitra Larina. KAVERIN: Viljuka, kaika, no po redu. etiri gosta u turskom sedu. Prvi je uzeo ae da broji. Drugi je ustao, priao, kruio; trei se pravio da zna o emu. etvrti je poeo da slika. Na slici etiri smrknuta lika: Ja, Ja, Ja, Ja i Ja, koji sam im se pridruio za stolom i na njemu. MRAK

SCENA III Onjegin, Lenski, Deda i Gijo sede za okruglim stolom prekrivenim zelenom ojom i igraju partiju pokera. Iza njih se, sa po jedne strane, nalaze ENSKI HOR i MUKI HOR. Pokadkad, redom, svaki od pokeraa vikne Podiem, Idem, ili Ostajem. ENSKI HOR: Glupost, glupost, ide glupost. MUKI HOR: Crvene joj kosti. ENSKI HOR: Glupost, glupost, ide glupost. MUKI HOR: Glupa, Boe prosti! Glupost, glupost ide drumom. Glupost za planinom. Glupost, glupost glupoumom Otac ree Sinom. ENSKI HOR: Glupost, glupost glupo naa, preko redakcije fakulteta najglupaa, i disertacije. MUKI HOR: Glupost, glupost bez inata. ENSKI HOR: Lomljiva i sama. MUKI HOR: Iz podruma ko sa sprata. ENSKI HOR: Ostaje na vama. Gijo sputa svoje karte.

GIJO: Ostajem! Onjeginu, koji uestvuje. Deda i Lenski ne primeuju. Ne alim novac. On postoji da se s vremena na vreme prebroji, odvoji, zaloi, priloi, asti; prodaje ene, kupuje vlasti. Ali je ono to me sad brine ta s njim namerava, kurvin sine? Ili, jo bolje, da li si nalik na ovo dvoje, dva ludaka prava, koja se boje pogrdnih rei, nevolje, samoe i zaborava? MUKI HOR: Kad vihori zavihore, kad koava okoavi, kada bure sve zabure, kovitlaci kad te jure, tada belu kapu stavi; tebi bie mirno more. Kad uragan uragani, kad se pasat opasati, kad se jugo pojunjai sidro o bok broda kai, pre potopa. I nestani. Oni bistru vodu mute; oko tebe svi pasati, i vihori, uragani. Ako eli s njima stani! Ako eli, neu stati. Dok god plovi, pratiu te! Deda sputa karte. DEDA: Bez mene! kao Gijo, promatrajui Onjegina potcenjivaki Ha! MUKI HOR: Naturi cviker preko ogromnog nosa; kapu natue na glavu. Poravna odelo zatim. Zaloi vatru u kaminu, na kraju. Zaurla besno, uz odsustvo ponosa I ja sam ovek! i bi u pravu. Ja takvu glupost ne mogu da shvatim, a svi se prave kao da znaju. LENSKI: Ostajem! Onjeginu, ostali ne primeuju. Potovanje! To je ono to ja nemam u odnosu na samog sebe, suvie sigurnog videvi tebe koji me navede na odustajanje kada ful haus imao sam. Ili si ludak sebini ko oni, ili glupo dete kao ja to sam ENSKI HOR: U nebo isto i vreo dan, dok je bez cilja leala u travi, najednom klone, usni dug san, i vrlo jasno lik joj se javi. Poe monolog, predugo slovo o nekim Hunima i tajni (a taj je ovek, ko nita novo, nosio koplje i oklop sjajni). Pod izgovorom da uva ljude, ona se tre i spusti glavu i modre oi; zatim se napregnu, to moe bre, isprui nogu da k njemu kroi; on prui ruku. Otmenost stara, i njemu kao i drugima njegovog kova poznata bee; prevara nije, ve blagost, odlika tuih snova. Znala je da nikad nije sama (kao to to biva u svim snima). Elsinor je goreo ko slama i lako zapaljiva zemlja pod njima. Opet se tre, uvi u daljini glas sestara svojih, i ode. Pade bez glasa negde u blizini devojaka i ume i vode. Zaneme nebo, as crno as crveno! Prizor sna ode da luta bez mira; i celo polje bi prekriveno poslednjom igrom poslednjih valkira. Vea gomila novca se nalazi ispred Onjegina koji dri pil u rukama. Ostali su nervozni. Krene da deli karte, ali se prene. ONJEGIN: Gospodo, va ulog ne vidim na stolu!?

Lenski, Deda i Gijo se znaajno pogledaju. GIJO: Saglasni smo. Idemo dalje! ONJEGIN: Ali, ta je zalog? LENSKI: Nemamo nita. Onjegin povlai pil. DEDA: Ono to ti eli. Samo deli vie te proklete karte! Onjegin stavlja pil na sto. ONJEGIN: Ono to ja elim? To mi se dopada. ustaje i krui oko ostale trojice ta ovek sebi moe da poeli? prilazi Dedi Ti ima devojku? DEDA: Da. Zove se Tanja. LENSKI: Suvie je mlada. ONJEGIN: Mlada? Dedi Sumnjam da bi neko, isto zbog fore, podnosio tvoje zadahe, bore Imam tvoj novac neka ljudi vide da mi sve pripada to uz njega ide! Recimo, to mlado i nevino bie. DEDA: Prihvatam! LENSKI: Prihvata!? DEDA: Izgubie! Onjegin gleda Lenskog. LENSKI: Ja odustajem! Gijou Ko zna jo ega moe da se seti! ONJEGIN: Vi poeti! Ne eli prvo da uje ta elim? LENSKI: Ja Olgu ni za ta i ni sa kim ne delim, pa makar ostao i bez crnog hleba. ONJEGIN: Koliko ti misli da mi ena treba? Sto? Dvesta? Trista? Nisam ja perverznjak. GIJO:

Lenskom, uz osmeh Nego komunista! Onjegin prilazi Lenskom. ONJEGIN: Mlad, dobar, pametan; stranac kao ja! Zar bi bila zavist kada bih traio ono to je sasvim lako da se da? Moda. Ali taj to trai, tebi isto nudi! DEDA: Gijou ta spletkari ovaj? ONJEGIN: Lenskom Prijatelj mi budi! LENSKI: Slaem se. Poteno! DEDA: Lenskom Piko jedna! GIJO: Lenskom eno! Onjegin prilazi Gijou. ONJEGIN: Gijo, Gijo, ta da radim s tobom? uzima deo novca sa svoje gomile i stavlja na sto ispred Gijoa Je l dovoljno ovo? Gijo potvrdno klima glavom Idi na odmor, putuj brodom: Knin, Mostar, Vukovar, Skadar, Lastovo Ili, prosto, idi negde na planinu. Ali kad se vrati, odmoran budi, za ljubav meni apue Gijou na uvo kurvinom sinu! Onjegin krui oko stola nakratko zaokupljen dubokim mislima. Zaustavlja se iza svoje stolice. Seda za sto i uzima karte. Deli.

SCENA IV Ulazi Kaverin. KAVERIN: Tako su priali mutno, mlako (i romantizmom to se zvalo, romantike u tom

iako za mene nema ba ni malo). Na svet imena runa daje, ukusa kod nas malo ima (pogotovo u stihovima), a prosveta nam ne pristaje , i mi smo od nje ma ta rekli izvetaenost samo stekli. MRAK

TREI IN Elle etait fille, elle etait amoureuse -Malfilatr SCENA I Stan Dmitra Larina. Deda pripaljuje vatru u kaminu, poravnjava odelo i stavlja kapu na glavu. Ulazi Tanja. Prilazi do njega i krene da ga poljubi. Deda skloni glavu u stranu, kratko razmilja, poljubi je u obraz, nadlanicom je pomiluje po licu i urno izlazi. Ulazi Kaverin. Tanja primeti Kaverina, ali je zauzeta mislima. KAVERIN: Ona se, dakle, Tanja zvala. ar i sveinu sestre njene priroda Tanji nije dala da tim na sebe pogled skrene; prilazi krevetu utljiva, divlja, seti rada, bojaljiva ko srna mlada, sred porodinog toplog krila ko tuinka je ona bila. seda na krevet Da mazi se ne bee sklona kraj oca i kraj majke svoje; sa decom ko i sama to je da skae nije htela ona; esto, u prozor zagledana, sanjarila je celog dana. Tanja prelazi rukom preko naslona fotelje kreui se laganim pokretima; zaustavlja se ispred oeve slike i gleda je. Uzima video-kasetu sa police ispod slike. KAVERIN: Da, volela je Felinija, al ne to mu je dela znala, i to je vie Anzelmija od Bikla simpatisala, ve to je njen mladi, reditelj stari, polagao dosta na takve stvari. Da uzdie za drugim tad je ona stala, to joj se sviao, to je znala, umom i srcem mnogo vie; taj Trevis Bikl je bio krasan kico i kockar prvoklasan. Tanja prilazi krevetu. Kaverin ustaje i staje iza kreveta. Tanja lee i sklapa oi, vrsto drei kasetu u naruju. MRAK

SCENA II

Tanjin san. Grupa ljudi i ena u ivotinjskim kostimima koji raskalano piju i igraju. Tanja se budi. Ostali je ne primeuju, zaokupljeni ritualnom igrom. Ulazi Onjegin, koji istog asa postaje centralna figura, sa devojkom bez svesti u rukama. Svi ustuknu. Onjegin prilazi svakome pojedinano i gleda hipnotiki. Taj pogled skameni onog kome je upuen. Polae devojku na pod i nadvija se nad nju. Tanja ustaje, osvetlivi svoje telo. Onjegin se, iznenaen njenim pokretom, divlje izvije i pogleda je otro. Tanja mu prilazi. Onjeginov bes prerasta u zbunjenost. ONJEGIN: Pozdrav! TANJA: Da, tu sam tek da vama sluim verno. Obeanje je, ipak, obeanje ONJEGIN: I iskreno je. TANJA: ak pogibeljno. ONJEGIN: Ne bi ni valjalo da je manje. Uvek sam taan u vek! A ta to, putnie mladi, krijete veto pod skutom? Zlato? Lek svakoj boli? Da li se radujem nasledstvu utom? TANJA: Pa ko jo zlato ne voli? ONJEGIN: Ne lai? TANJA: Ne ubij? ONJEGIN: Ne voli? TANJA: Ne kradi? ONJEGIN: Bez sumnje, sreu donosi svima. TANJA: Ako u vaoj ruci snanije sija, verujte, to je samo zato to ste okrenuti Suncu ne kao i ja ONJEGIN: Srean sam! Da li to sada ja imam zlato, ili to ono sad mene ima? TANJA: Ne, te udne rei su delo, i njima teimo da budemo vei. Poput predaka s njima u visine! Mislite li da je lako bilo jednom rei Ni od ega neu polovine! Hou celu zemlju, nebo celo -? ONJEGIN: I nije lako da vam se svide. TANJA: Lepe bi bilo da ih priam vama.

ONJEGIN: Bolje bi mogle zbilju da vam truju. TANJA: Sigurno, rei su istina sama. ONJEGIN: Mnogo se lake sluaju i uju, a vrlo teko se gledaju i vide. TANJA: Znai li uspeli ste? ONJEGIN: Da, lak je poraz pakosne misli, i to ve odavno znam. TANJA: Dobri su zlog jo u Raju istisli iz tue kue. ONJEGIN: Oprez! On nije sam. Na Zemlji nae sigurno skrovite. Ko Ahilu naoh vam sigurnu petu. TANJA: Vi meni naoste sto. I ko zna koliko od onda ONJEGIN: Shvatanje vae to nije to! okonda nije Golkonda. TANJA: Slaete se, ljudi je malo na svetu Da li se konju gleda u zube? Svejedno, ja u oi gledam. ONJEGIN: Pogledom stvaram tajne i svet. elite deo? Ne moe! Ne dam! Mojom je krvlju ceo propet. Oni sto daju, sigurno gube. Jer, dete moje, takvi su ljudi! U svima nama postoji raka; ui u nama Obeskueni, i rei tue bljuje iz mraka. TANJA: arobni slogovi, nestvarni, sneni! ONJEGIN: Batali svoje! Za tuim udi!TANJA: Ili ste, moda, u misli pali? Ne, crne slutnje teram. ONJEGIN: Al, ipak, sada iz svoje rake kao Obezdomljeni smeram da vam ukradem nevidljive znake poverenja. Greka? ta fali TANJA: Pod obavezom da vam sve kaem, istine svoje govorim samo. ONJEGIN: Mi, ljudi, zaista previe znamo. Moda preterujem. Moda i laem. I rat su rei; ne maljem protivnik beznadeno mre. TANJA: Hm, kako teko te misli niem. Htenja ostvariti? Kasnije? Pre? ONJEGIN: Da li se predati manjem, a bliem? Pokloniti se veem, a daljem? TANJA: Ne zamerati se. Sinu svom otac sve najbolje eli.

ONJEGIN: Kad, opet, iz one duboke tmine taj nazovi avo nam veli Ne daj se, jo ne see svoje visine! Ne kloni, bolji si, uistinu!TANJA: Opet te rei! Taj divlji plod. ONJEGIN: Nauih davno da utim. Budalu da glumim pomalo. Recite Jadnie!-, to da se ljutim? Pa zar se nije i ranije znalo: Ne ubij blinjeg! Ne izdaj rod!?- O, mali smo oboje. Mali. TANJA: I nikada manje neemo sniti. I jo nas takvih ima. ONJEGIN: A ko e prognanik iz grupe biti (jer proienje koristi svima)? TANJA: Idemo dalje, jo nismo stali! Svi se mi nadamo buduem raju ONJEGIN: A sve je, zacelo, nita. Hakon je Vidkunu reko kroz zube Zato me izda!? Zato NAS izda!?- Mnogi se ljudi u pravdi gube, dok sudari traju, i traju, i traju TANJA: Da, dok do pravde ne stignemo ONJEGIN: Iscuree jo krvi mnogo. TANJA: Dalek je, izgleda, taj Strani Sud. ONJEGIN: Zgaziti mnoge! TANJA: Dok ne podvikne strogo Onaj to uje i vidi svud. ONJEGIN: Pa ta? I onda se na noge dignemo Po nama jo uvek crven bauk epa. Kad mislimo kraj je pokolju i stravi, da vremena idu i mirna i lepa Hoe! TANJA: Ba se tada mnogo jai javi. ONJEGIN: I no uvis die, i za vrat nas epa! I niko ba nije preterano vredan. TANJA: ovek treba da zna emu slue znaci. ONJEGIN: I dobije ivot dostojan i redan. TANJA: Ali niko elju iz nas ne izbaci ONJEGIN: Mnogi da su gore, dole da je jedan! Sada mi vreme kvari rad. TANJA: Sve bie bolje izjutra.

ONJEGIN: Nedoreenost je jo jedna mana. TANJA: Znau ve moda noas il sutra. ONJEGIN: Ma, svaka re je oveku znana. TANJA: S verom u vas! ONJEGIN: Va dvolini gad! MRAK. ETVRTI IN La, sotto i giorni nubilosi e brevi, nasce una gente a cui lmorir non dole -Petrarka SCENA I Kafana. Lenski i Onjegin sede za stolom desno. Levo, za stolom sedi Kaverin. Prelistava novine i srkue kafu. KAVERIN: S osmehom on je sluo Lenskog; nadahnut pogled, govor buran pesnika mladog getingenskog i um u sudu nesiguran mom Evgeniju sve je ovo izgledalo jo sasvim novo, i trudio se on da sprei hladnou svojih otrih rei, jer to da tuoj srei smeta? Doi e vreme; neka ivi i nek se pesnik malo divi svom savrenstvu ovog sveta! Oprostimo mu varke ove i mladih dana ar i snove! bacivi pogled na sto Lenskog i Onjegina upravo kada im Konobar donosi novi bokal crnog vina Na stolu blista bokal novi, penua se od starog vina. Lagano pada nona tmina. pokazujui unutranje depove sakoa Nueno im je, to da se krije, i ostalo to pie nije, a, opet, dovodi do stranog veselja; i sve to, svakako, na optu radost sa belim kapama prijatelja! osmeh mu prerasta u gadljivu grimasu pogledavi Onjegina i Lenskog A oni su, to razoaran kaem, jer ja sam, nimalo skroman lano, stvorio tu dragocenu robu, uzeli samo jednom, za probu! Ponekad (zato i to kriti!?) sam sebe pitam gde ja to ivim; jer samo pijan na Zemlji biti pakao to je! Ja im se divim. uzima poslednji, najdui gutljaj, prethodno zavrtevi oljom; ustaje i sprema se da poe Ja volim kad se digne huka drugarskih lai pored ae, u vreme kojem naziv dae doba izmeu psa i vuka, - a zato, ko e da pogodi! Razgovor ovaj sad se vodi: Kaverin izlazi. LENSKI:

u recitatorskom zanosu i posveujem Tebi kao da su oduvek sve moje samo te rei ljubavi, te rei u svemiru sveta. Diem ih Tebi koji uljeve i oiljke slobode njen znoj i dah, njen duh i krv ivim pobedama nudi etiri desetlea. Onjeginu ta kae na ovo!? ONJEGIN: Nesrea. LENSKI: ponovo recituje sa puno ara Kad govori kao da zvezde padaju u lepu vodu iz jedne venosti iza promenjljivih oblaka uperi prst u neizmiljeno mesto ali vreme lano gde prolost nije prola i kae: ko tamo poe stii e u dan pre dana kada je poao u neslinu idilu nevernu onome to je iza nje gde je runa graja inae hvaljenih ptica. Onjeginu A ovo!? ONJEGIN: Doskoica. LENSKI: ta ti zna o ljubavnoj poeziji? ONJEGIN: Ja vrlo malo znam o bilo emu, i to mi, prihvatam, na ast ne slui. Bilo bi bolje da menjamo temu sipa vino u au i nazdravimo! Sam se poslui. Lenski sipa vino u au. Nazdravljaju. ONJEGIN: Kao to ni tebi u prilog ne bi ilo da su to pesme napisane tvojom desnom rukom. Ja se tom sranju uopte ne divim. LENSKI: A ja, vidi, samo za njih ivim. ONJEGIN: E, ja ih, vidi, smatram brukom. LENSKI: Pa ti si kauboj nepismen pravi! ONJEGIN: Ne vreajmo se. Zaboravi. LENSKI: Ja znam da volim ljubav ovu i ne sreemo danas vie; Jedino duu pesnikovu na takvu ljubav osudie: sve isti snovi, mate iste, veito stare elje iste i uvek isti stari jadi; ni dalek put to srce hladi, ni rastanaka dugo vreme, ni sati koje muza trai, ni tue zemlje pune drai, ni gozbi huk, ni znanja seme, ba nita nije ni u emu izmenilo tu strast u meni. ONJEGIN: Kog voleti? Kom verovati? Ko nee da nas izneveri? Dela i rei ko e znati

da stalno na na arin meri? O nama lai ko ne seje? Taj to nas brino pazi, gde je? Ko porok na da trpi htee? Ko nam dosaditi nikada nee? LENSKI: Dosta! Ugovor smatraj raskinutim. Sve vrednosne stvari tebi rado dau, a sve to imam u posedima, za deset dana rasprodau, ne bih li ti isplatio dug. Lenski izlazi. ONJEGIN: Vrati se! Ja astim sledei krug. MRAK

SCENA II Stan Dmitra Larina. Tanja zamiljeo gleda sliku svog oca, drei komad hartije u rukama. U naspramnim uglovima sobe, teko primetni, nalaze se Muki hor i enski hor. TANJA: Kai ime! Utrava Onjegin, drei kartel u ruci. ONJEGIN: Kaverin! TANJA: Kaverin? ONJEGIN: Da on mi treba? ta sad da radim? TANJA: Sedi. Priaj sa mnom, kao da sam ja dola kod tebe. ONJEGIN: Nemam vremena! krene ka vratima TANJA: Piem vam ta bih znala bolje? Onjegin zastane. Okree se ka Tanji. Tanja sputa glavu, kao da povremeno ita beleke sa papira. ONJEGIN: Sluaj, Tanja TANJA: I ta vam vie mogu rei? Sad zavisi od vae volje prezrenje vae da l u stei. Al ako vas moj udes hudi bar malo trone i uzbudi, vi me se neete odrei. ONJEGIN: Kada bih mirnim, kunim krugom ograniiti ivot smeo, da budem ocem i suprugom prijatni udes kad bih hteo, kad bi me krilu sree sline mamile slike porodine,

srce u meni tad, zacelo, nevestu drugu ne bi htelo. TANJA: Da utim ja sam prvo htela, i za sramotu mojih jada ne biste znali vi ni sada, bar da se nadam da sam smela da ete opet k nama doi i da u ma i retko moi u selu da vas vidim naem, da se veselim glasu vaem, da vam to kaem, pa da zatim o istom mislim i da patim dane i noi duge sama dok ne doete opet k nama. ONJEGIN: Bez lanog sjaja u vam rei: naavi svoj ideal stari, poeleo bih vas u stvari za druga mojoj hudoj srei, a svemu lepom u zalogu, i bio srean ako mogu TANJA: to dooste u nae selo? U stepi, gde moj ivot traje, ja ne bih srela vas zacelo i ne bih znala patnja ta je. ONJEGIN: Al nisam stvoren ja za sreu, i dua moja njoj je strana; vrlina vaih nikad neu dostojan biti ja, Tatjana. Verujte (savest jemstvo daje) da brak e muka da nas staje. Mada ste dragi sada meni, navika ljubav iskoreni; poee pla i vae suze Al mene nee to da trone; razgnevie me samo one. Zar takvo cvee, takve uze bogovi braka da nam spreme moda na dugo, dugo vreme? TANJA: Smirivi burne oseaje, moda bih jednom (ko e znati?) po srcu nala druga verna i bila bih mu ena smerna, a svojoj deci dobra mati. ONJEGIN: ta goru sliku da nam prui od kue, gde sirota ena za nedostojnim muem tui danju i nou usamljena, gde mu, iako zna joj cenu, sudbinu kune svoju, njenu, i vazda uti sav sumoran, ljutit i hladno ljubomoran? TANJA: Drugi! Al ne, ja nikom ne bi na svetu dala srce svoje! Oduvek tako pisano je Nebo je mene dalo tebi; moj ivot sav je jemstvo bio da u te sresti izmeu ljudi; znam, Bog je tebe uputio, moj zatitnik do groba budi ONJEGIN: A ja sam takav. Zar ste o tom sanjali u dnu due iste dok ovo pismo pisali ste sa takvim umom i prostotom? Zar takav udes celog veka po volji sudbe da vas eka? TANJA: U snove si mi dolazio, i nevien si bio mio, tvoj pogled me je svud proganjao, u dui davno glas odzvanjao Ne, nije mi se to san snio, jer im si uao, ja sam znala, sva premrla i usplamsala, i rekla: on je ovo bio! Ja tebe esto sluah sama; govorio si sa mnom jednom kad prosjaku pomagah bednom i kada blaih molitvama buru i jad u srcu ednom. Zar nisi ti i onog trena, o privienje moje drago, promakao kroz no ko sena, nad uzglavlje se moje sago i apnuo mi rei nade ljubavi pune i iskrene? ONJEGIN: Povratka nema godinama i duu neu obnoviti Ja gajim ljubav prema vama ko brat, il veu, moe biti. TANJA: Ko si ti? uvar due mlade il kobni duh to kua mene? Utiaj sumnje to me gue. Moda su sve to sanje moje, zablude jedne mlade due, a sasvim drugo sueno je Nek bude tako! to da krijem? Milosti tvojoj dajem sebe, pred tobom suze bola lijem i

molim zatitu od tebe Zamisli: ja sam ovde sama i nikog nema da me shvati; sustajem i moj um se slama, a nemo moje srce pati. ONJEGIN: Pa ujte me bez svakog gneva: vaa e dua jo da sneva i snom da smeni stare snove; listove drvo stie nove s proleem novim, s novim dobom. Takva je, valjda, volja neba: zavoleete jo al treba da vladate od sada sobom; svako vas nee razumeti, a neiskusnost esto teti. Onjegin sa naporom klimne glavom u znak pozdrava i odlazi do enskog hora. TANJA: ekam te: nade glas u meni bar pogledom oivi jednim,ili iz tekog sna me preni prekorom gorkim i pravednim! MUKI HOR I ENSKI HOR: apuu, podravaju ogovaranje I, zbunjen sasvim, videvi druga verolomnim i ugovor tim ponitenim, Onjegin poe pijanoj osveti Tumarajui, odjednom se seti Tanjine sestre Olje MUKI HOR: Rekla je HOROVOA ENSKOG HORA: Sve znam! ENSKI HOR: On ree ONJEGIN: Tim bolje! Onjegin i Horovoa enskog hora odlaze. TANJA: Prepirka jaa za no see Onjegin i ve Lenski gine; jedan se strani krik razlee; zbile se senke Onjegine!

SCENA III Tanjina vizura. Deda pomae Lenskom da napuni kuburu. Na postolje na sredini scene poloena je druga kubura. Duh Dmitra Larina, drei se dostojanstveno, s vremena na vreme pogleda na sat. DEDA: Ovaj opet kasni. To mi se ne svia. LENSKI: Da! On je gubitnik prvoklasni. DEDA: Ti i tvoje glupave ideje! Dvoboj hoe ovek, i bilo ta to se retko via: buzdovan ti nije padao na pamet? LENSKI: Nije, ali tebi moda e da padne. Ti si ovde da ohrabri pravdu, a ne da kuka kako zine!

DEDA: Ti, bre, ba trai da pogine! Rekao je Kad god mi hoemo!- Bolje da odloi ovu svoju propast i razmisli dobro LENSKI: Razmisliemo! Ali za to ima vremena i posle svega. Neko dolazi. Vidim njega! Ulazi Onjegin. ONJEGIN: Izvinite, gospodo, to kasnim! O, ta je ovo? Kubura je l tako? DUH DMITRA LARINA: Jeste, al ne uri; mladiu. Po redu. Ko prvo, svedoka ima ili nema (bez njega ne moe dvoboj da otpone)? Ulazi Gijo, koji se bezmalo ne prepoznaje od otvorenih kasapskih rana, zaogrnut kabanicom napravljenom od daka za kafu. ONJEGIN: Moj svedok? Mister Gijo je tu, pred nama. Moj drug je on i odan mi je. Pa nema mesta primedbama. Iako lice nepoznato, ispravan ovek on je zato. DUH DMITRA LARINA: Poto vie ne ekamo nikog, predlaem, gospodo, da ponemo sa igrom. Dvoboj poinje. Udaljivi se na propisnu razdaljinu, Lenski i Onjegin se okreu jedan ka drugom. Duh Dmitra Larina izdaje naredbu i oba uesnika podiu ruke u kojima im je kubura, Lenski levu, Onjegin desnu. Opaljuju istog asa. Lenski pada kao pokoen. DUH DMITRA LARINA: gledajui, napregnuvi obrvu, iza Onjegina Vladimir Lenski: potpun promaaj! odsenim koracima odlazi do Lenskog; promatra ga poduprevi se dlanovima o butine Dim Spenser Onjegin: u metu; u elo! ONJEGIN: Perspektiva! MRAK.

PETI IN U rodnu Moskvu put! ta znai videt sveta kras! A gde je lepe? Tu gde nema nas. -Gribojedov

SCENA I Njujorki pab. Onjegin sedi za ankom, jednim dlanom drei kriglu, a drugim podupirui elo. Pokuava da pravilno, u jednom dahu, proita brzalicu sa papira na anku, to mu uspeva nedugo nakon Kaverinovog monologa. Kaverin stoji u proscenijumu. Horovi su u dubini scene. KAVERIN: Ja znam za njegov epilog sretan. Jo kao dete sanjao je da se sa nekim svojim drui, da poseti (mada ne priznaje!) jednom pred smrt jo sav taj kuni balkanski mulj; sada se kaje, iako sebi za pravo daje da neko vreme jo bude setan. Sve je po starom. Opet glumi. Opet bojim svojim darom proivljava novi dan za danom; opet on zove prijatelje, menja kafanu za kafanom; on opet koristi priliku svaku za neko malo, lino veselje. I veseo je; oi mu cakle, i sve se vie ponovo smeje A ima dana, poput sad ovog, kad bi ga aveti prolosti dotakle; al to brzo proe I sve nestane u osvit narednog dana novog, prijatelj neki kada mu doe. ONJEGIN: Mamluk muli mumla mame mi mile mulo memla mi malo smeta imam mi mule maznu imam mi mazge uze imam mi mule muze mazge me manje mame mala si mula za mleko! KAVERIN: Kako je bilo tamo daleko? ONJEGIN: Ah, ti si? Doi; sedi. KAVERIN: Ima li neeg tamo dobrog, to, ja da sluam, prianja vredi? ONJEGIN: Da; ovek tamo ne moe stei prijatelja. Tuni su oni ljudi, a svako nameran ko je, na zlo naleti. KAVERIN: Moe li nekog oseta lepog tvoj razum ikad da se seti? ONJEGIN: Moe, ali kako? Tamo je svako prozren i prezren u istom asu. Onaj ko je tamo potovan jako, taj najvie neprijatelja stvara. KAVERIN: Truli Beograd. ONJEGIN: Zaudara! Nita oveku na ruku ne ide; prolazei pored tebe mnogi ne ele da te vide; roenog brata se, majke stide; udesi, pljake, kurenja, ubistva; glupe ene i nezvana lica (taj svet je prepun neznalica!) Komijska nova mealica! KAVERIN: A prijatelji; kakvi su oni? Kaverin vrti globus. Zaustavi ga kaiprstom pogaajui Srbiju. ONJEGIN: Svi oni redom: goli kurtoni. Za sve to vreme ne videh dvoje kakav ti meni prijatelj ko je. Mladi su bolesni, starci su ludi Beograd nije za takve stvari (iako grad je

najlepi stari, i isprva sve oveku nudi). KAVERIN: Ne shvatam. Zar na celom svetu prstom smo uboli u istu metu? Moj prst je vei od cele te zemlje! A ene? Zar moe da se poveruje, da valer to se u tebi krije, na malom prostoru uspean nije? Kakve su? ONJEGIN: Smene. KAVERIN: Da (znam te od ranije), al neiskustvo moje stalno trai uverljive prie. Glumac si. Pokai! ONJEGIN: elje su tvoje neutene. Onjegin ustaje, tegli se, doskakue na proscenijum. Nakalje se. Koncentrie se. Ulazi Tanja. Seda za ank podalje od Kaverina. ONJEGIN: Zar ona zar ona tu? Da, zbilja znai iz stepskog sela? Valjda nije! prilazi Kaverinu uj, Kaverine, da l zna, hajde, kai, ko to sa crvenom beretom tamo seda? KAVERIN: Uh! Dugo nisi ve sa svetom. Upoznau te ovog trena. ONJEGIN: Pa ko je ona? KAVERIN: Moj najbolji klijent; i moja ena. Odlaze do Tanje. ENSKI HOR: Ide Kaverin i eni vodi svog srodnika i druga svoga; Tatjana gleda gosta toga ma ta se njoj u dui krilo. Ma kako bee toga trena iznenaena, zauena, promene nije na njoj bilo; njen ton i dalje osta biran, ko pre njen pozdrav bee miran. MUKI HOR: Bar da se trgla kad ga srete, da posta bleda il rumena Na njoj se nita ne pokrete; ni obrva ni usna njena; mada je gledo najbudnije, ni traga stare Tanje nije mogao nai. Barem htede razgovor sa njom da povede i ne uspe! Upitala ga: TANJA: Kad, i iz kog ste doli kraja? Idete iz mog zaviaja? MUKI HOR I ENSKI HOR: Zatim je pogled oka blaga prenela na svog mua s gosta, izala i on ko kip osta.

SCENA II Njujorki pab. Onjegin lei na podu.

ENSKI HOR: Leimo u snegu (on veje toliko da pomalo vrea). Tu je, meu nama, putkoridor od kog ne odstupa niko, iako mraz ledi a vetar nas slama. MUKI HOR: Pitao bih tebe Zato to? I emu? -, ali dok zub vetra drobi moje kosti, odzvanja mi glavom To je put! Na njemu sreli smo se jednom, davno u prolosti! ENSKI HOR: Mogunosti dve su: maslina i lovor; al je poraz srei vladar na dnu snega. Pa ako je ovek i stvoren za govor, mi znamo da nije i govor za njega! MUKI HOR: I maemo belim zastavama dokle! Kad nas no ugleda svim oima svojim, i mi smo se valjda tad videli bolje; i popeli smo se na proprt put kojim ENSKI HOR: prola je Sloboda, putena i bosa; MUKI HOR: i otricom nam, vidi li, raskoli ENSKI HOR: nau meku kou, ba tu, ispod nosa, MUKI HOR: koja se zaceli kad misli i voli! Ulazi Tanja. Pali cigaretu. Onjegin se budi. TANJA: Sad ustanite, ma ta hteli, ja hou da se razumemo. Da l pamtite jo vrt sa sela gde sam se nekad s vama srela i sluala pred vama nemo sve pridike i opomene? Danas je, evo, red na mene. Tanja seda za ank. Onjegin ustaje. ONJEGIN: Znam, razjanjenje tune tajne duboko e vas uvrediti. Kakav e prezir plemeniti izrei vae oi sjajne! ta hou? S kakvom eljom kobnom otvoriu vam srce svoje? Kakvom e sad veselju zlobnom povoda dati rei moje! TANJA: Mlaa i moda lepa ja sam bila u bednom selu naem, i volela vas; i ta? ta sam nala u hladnom srcu vaem? Odgovor bee strogost sama. Ne, novi nisu bili vama devojke edne ljubav, jadi ONJEGIN: Kada u vaem srcu ednom nenosti iskru spazih jednom, da verujem joj nisam smeo; navici nisam dao maha, slobodu praznu nisam hteo da izgubim pun udnog straha. Jo jedno nas je rastavilo nesreni Lenski tad je pao od svega to je srcu milo srce sam tada otrgao; nevezan niim, ja sam zatim mislio da sloboda moe da nadoknadi sreu. Boe! TANJA: I sada boe! krv se hladi kada se u snu setim tamnom pogleda onog, hladnog glasa Al ne krivim vas: toga asa postupupili ste asno sa mnom, i spasli me od mnogih zala: svom duom vam na tome hvala

ONJEGIN: Kako pogreih, kako patim! Ne, da vas viam, da vas pratim, da svaki osmeh, pogled hvatam na vaem licu i da patim, va glas da sluam i da shvatam svom duom svojom vae ari i savrenstva od svih vea, da premirem kraj vas u stvari, i da se gasim to je srea! TANJA: U pustinji, daleko, sama, van tatina i njujorke elite nimalo se ne sviah vama pa to me sada progonite? to sada vau panju skreem? Da l zato to se sada kreem u viem drutvu, to uivam, to ugled i bogatstvo imam? ONJEGIN: A ja sam lien svega toga; zbog vas ja lutam svetom grubim; svaki je as ivota moga dragocen, a ja zalud gubim ve ionako teke dane sudbinom gorkom odbrojane. TANJA: Ja plaem ako Tanju jadnu vi niste jo zaboravili, uz gnev i vau jetkost hladnu meni bi dani drai bili u mojoj kad bi bilo vlasti od ove vae sramne strasti i misli ovih to ste slali. Nekad ste barem potovali u meni mladost punu snova i tedeli ste srce vrelo. A ta je sada vas dovelo pred moje noge? Rasko ova! Zar s vaim srcem, sa vaom asti da robujete sitnoj strasti? ONJEGIN: Moj vek e skoro da se skrati; al da bih bio iv, u svesti, ja svakog jutra moram znati da u vas tokom dana sresti TANJA: Sva rasko ta je, Onjegine, pozlata mog ivota munog; jer emu sve te svetkovine i uspesi kod sveta hunog? ONJEGIN: Da znate kako strano boli ljubavnom ei biti moren, umom u srcu koje voli guiti nemir strau stvoren! Ja udim da kraj vaih nogu sa suzama i bolom slijem svu ljubav, molbe, sve to krijem, i sve to jo izrei mogu! TANJA: Dala bih rado odmah sada sve, sve te krpe maskarada, sav ovaj blesak, dim i sjaj za svoje knjige, divlji gaj. Za zaboravite nae bedno, za mesta gde sam kraj tog sela vas, Onjegine, nekad srela, i za to groblje neugledno A mogua je srea bila no udes moj je reen sada. A moda i ja, to bih krila, nepaljivo postupih tada. ONJEGIN: A mesto tog, hladnoom lanom i re i pogled ja oruam, govorim s vama o nevanom i veseo vam osmeh pruam! Da protivim se sebi, strasti, vie u moi nije mojoj; reih: u vaoj ja sam vlasti i predajem se sudbi svojoj. TANJA: Zaklinjala me mati jadna, a spremna bee dua hladna na svaku novu volju neba. Udala sam se. Sada treba da odete, jer vas molim. U srcu vaem pored strasti ponosa ima, ima asti; zato da krijem? Jo vas volim, al drugom ja sam poverena i ostau mu verna ena. MRAK.

SCENA III Kaverin stoji na proscenijumu.

KAVERIN: Ali patetika - ko je to, i ta je? Da li ensko ime ili je re strana? Da nas osujeti i prvenstvo daje, bez sumnje je veto inkorporirana. Priznajte da ivot mnogo patetike ima (a ona je mila nama, avolima). O nama sigurno mislili ste Takav sve iskrene, pretumba, kvari! a mi smo samo proste due iste i sasvim dobra bia, u stvari. U optem interesu mislim da je da sve ostane kao to je bilo. Dvaput je pametan ko se jednom kaje, a i meni je da vas gledam milo; jer, nije se, eto, dogodilo da moj deda sie sa mavarskog broda. Kaverini nisu od crnakog roda Sve to ja sam pregledao strogo; znam, protivrenog ima mnogo, al neu na to da se vratim; cenzuri dug u svoj da platim, pa u na gozbe novinarske da poaljem svoj plod i muku. Sad putuj, delo mojih ruku, ka obalama Morave carske! Zaslui slavu za moj trud; nepravdu, grdnje i lo sud! ZAVESA (Bgd, 2003.)