Vida Ognjenovic - Jegorov put

Vida Ognjenovic

Jegorov put

drama u deset scena sa epilogom u tri stava

LICA:

Otac Jegor
Kancelijer
Alma
Don Antun
Mare
Opat Dolči
Marko
Otac Jovan
Otac Aleksej
Lazar
Sekretar
Luka
Prosjak
Grañani

SCENA I
KO MU DONOSI VINO

(Kancelarija Austrijske regionalne uprave u Budvi. Sparno, kasno popodne.

Kancelijer, njegov Sekretar i jedan ugledni Budvanin prikupljaju podatke o
zagonetnom ocu Jegoru, čija im je pojava politički veoma sumnjiva.)
KANCELIJER Ko još?
LAZAR Poneko proñe putem, reče: blagoslovi, oče, pokloni mu se i ode za
svojom rabotom.
KANCELIJER Ko je to poneko?
LAZAR Okle ja znam. U ovi kraj živi blizu trista duša, ñe ću ih ja sve poznavat!
KANCELIJER Sjedne li kad da predahne, ide li na ručak u manastir, ili mu ko
donosi jelo?
LAZAR Ponekad iza podne, kad je velika vrućina, pije vode, pa sjedne malo u
kakav zaladak, puši, gleda u more, a bi čoek lijepo reko da plače. To mu sigur
znoj lije, pa se čini ko da su suze. Jede komadić ljeba, ne znam ima li kakva
smoka, a mene je stid da zagledam šta jede i šta čini, on je sveti čovjek.
KANCELIJER Dovode li mu još bolesnike i djecu?
LAZAR Dovode. Pročulo se da može stvorit čuda, pa zato.
KANCELIJER Šta se pročulo?
LAZAR Kad on izusti prvu riječ poslije zavjeta, to ce bog na njegova usta
progovorit, i ko se tu zadesi u oni čas, tome može ispuniti što zaželi, a
Page 1
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
drugijem molbenicima koji tu ne budu može uslišiti samo onu molbu koju on
zapamti. Pa ljudi dolaze odsvakle, mole, kume...
KANCELIJER A daje li on kome kakva znaka da će im pomoći, uzima li što kao
zalogu?
LAZAR Ne, da ja znam, nikad nikome ništa!
MARKO A jesi li ga ti molio da ti što učini?
LAZAR Nee! A ono da pravo rečem, jesam jednom, nešto malo, teke da
provam.
MARKO Pa? Šta je bilo?
LAZAR Ne znam još. Nije to bila želja za odma.
KANCELIJER Za šta ga najviše mole?
LAZAR Kažu najviše dolaze nerotkinje, pa oni što mole za pomorce da im je
dobro more i za momke da ne idu u vašu vojsku...
KANCELIJER Čiju vašu, čiju vašu! Upamti jednom za vazda: to je i vaša država
i vaša vojska.
LAZAR E, vaša država i vaša vojska!
SEKRETAR Graf Turn, er verspottet sich!
KANCELIJER Bitte, Herr Kunze! A dolaze li Grbljani?
LAZAR Okle ja znam! Ne poznajem ja nikoga iz Grblja, a u raboti sam, nemam
kad ni gledat.
KANCELIJER A da nijesi uvardao kakvog Frančeza, ili Rusa, ili kakvog drugog
stranijera da mu dolazi ili da se raspituje za njega?
LAZAR Nee!
KANCELIJER A po čemu bi njih poznao?
LAZAR Oni ne umiju da idu po kamenju, no se duripaju, čuješ ih na puškomet,
a vazda im je vrućina...
KANCELIJER A vama i Grbljanima nije vrućina?
LAZAR Jes i nama, ali drukčije.
KANCELIJER Jesi li vidio da je kad kome dao, kakav zapis, pismo ili knjigu, ili
da nije nešto tako ostavio negdje sa strane da neko nañe.
LAZAR Nee!
KANCELIJER A donose li što seljaci i prolaznici njemu?
LAZAR Vode.
MARKO Išta sem vode?
LAZAR I po nekolike smokve, ili kakvu drugu voćku, pjat ruštula, smotak
duvana, a poneko nedjeljom po bocuna vina ili cunetac rakije.
KANCELIJER Popije li?
LAZAR Ne da ga ja vidim. Sigur ponese u manastir.
KANCELIJER Kako zahvali?
LAZAR Pokloni se i dovati rukom zemlju. Ovako.
MARKO Nudi li išta od toga kome od onije što mu dolaze?
LAZAR Ne, ali sve stoji tamo u ladu, može svak uzet šta oće, ali ja ne uzimam
ništa, bez jednom malo duvana.
KANCELIJER Ko mu donosi vino?
LAZAR Ne znam, svak, i mi smo mu nosili nekoliko puta, a čini mi se najviše
don Antun.
Page 2
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
MARKO Eto, reko sam, da on stalno ide tamo, čisto nama za dešpet.
KANCELIJER Pa što ne kažeš za don Antuna?
LAZAR Evo kažem. Don Antun svrati ponekad, usput mu je kad poñe u
manastir, u školu, ñe oni mladi ruski kaluñer uči ñake, pa da mu pomože.
KANCELIJER Koliko puta je dolazio?
LAZAR Nekoliko.
MARKO Dva puta?
LAZAR Biće tako, dva puta.
MARKO Ili tri?
LAZAR Ili tri.
MARKO Što ga kriješ, kaži tačno?
LAZAR Ne znam tačno, nijesam brojio.
KANCELIJER Šta pričaju?
LAZAR Kako da pričaju kad otac Jegor...
MARKO Šta Antun priča Jegoru, to te pita!
LAZAR Živio, brate Jegore!
KANCELIJER I?
LAZAR I malo posjedi, ostavi mu šaku smokava, ili smotak duvana, otpije malo
vina od onog što mu donese, pošene bocun u lad i ode.
MARKO I ništa mu više ne reče?
LAZAR Ja ne čujem drugo, u raboti sam, nemam kad da slušam.
KANCELIJER Baš ništa više?
LAZAR Kad krene, jopet mu reče: Živio, brate Jegore.
KANCELIJER I ništa više?
LAZAR Ponekad: Bog ti dao zdravlja da završiš što si naumio!
KANCELIJER Kako, kako?
LAZAR Bog ti dao zdravlja, da završiš što si naumio.
KANCELIJER A, je li? Bitte schreiben Sie das Herr Kunze: Bog ti dao zdravlja da
završiš što si naumio. Ima li ko da mu dolazi redovno, svaki drugi treći dan?
LAZAR Nema!
MARKO Što lažeš, a otac Jovan, starešina manastira?
LAZAR E da. On doñe, predveče gotovo svaki dan.
MARKO Pa što ne kažeš?
LAZAR Evo reko sam.
KANCELIJER Šta rade?
LAZAR Posjede, zapale, ćute. Tako zamalo, pa onda otac Jegor nastavi da radi,
a iguman ga prekrsti i lagano krene dolje u manastir.
KANCELIJER Sve ćutke?
LAZAR Sve.
MARKO A oni mladi kaluñer iz Rusije, dolazi li on?
LAZAR Ne, on nikad ne dolazi da ga vidi, čisto ko da ga je nešto stra od oca
Jegora. Doñe do blizu puta, zakloni se iza kakva grmena i gleda ga tako krijući
sa strane. Nekad po po ure tako stoji, ali čim mu se učini da ga može vidjet
otac Jegor, pobjegne.
MARKO Eto, vidite! Garantujem da je mladi kaluñer poslat ovamo da uhodi oca
Jegora, možda im je nalogodavac isti... Što bi jedan mlad postriženik dolazio iz
Page 3
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
Rusije u Praskvicu, ko da nema tamo manastira…
KANCELIJER Ima li još iko da mu dolazi redovno?
LAZAR Nema!
MARKO Baš niko?
LAZAR Samo Mare, kad poñe u manastir, da pomete školu, vazda svrati da vidi
oca Jegora.
KANCELIJER Koja Mare?
LAZAR Jedna djevojka od Suñića, što i vama nosi mlijeko!
KANCELIJER Bitte, schreiben Sie das, Herr Kunze. Mare Suñić. A otkud ti znaš
ko nama nosi mlijeko?
LAZAR Kazala mi ona.
KANCELIJER Ma je li, je li! A kako veliš da ti je ime?
LAZAR Lazar.
KANCELIJER A umiješ li ti, Lazare, da se maškaraš, onako da te niko ne pozna,
kao za Poklade?
LAZAR Umijem što?
SEKRETAR Was heist das "maškaraš"?
KANCELIJER Nichts zu schreiben, Herr Kunze! A bi li ti da te mi lijepo
maškaramo u prosjaka, pa da malo izbliže osmotriš oca Jegora, da vidiš kako
radi, kakav je, ko mu dolazi, šta traže da im učini... Ne bi ti to bilo džabe!
Oćeš?
LAZAR Ne! Nemam kad. Pogoñen sam s ocem da do jeseni podzidamo nekolike
gornje tarace manastira.
KANCELIJER Ne bi ti ni ovo bilo malo plaćeno, a maškaraćeš se dobro, neće te
niko prepoznat.
LAZAR Ma kako neće, oñe smo svi poznati, a još mi tri koljena zidari. Ma nema
živa uva, ni djeteta ni starca, od Kufina do Kotora, a da ga ja ne znam.
KANCELIJER A maloprije reče da ne poznaješ nikoga iz Grblja.
LAZAR E, pa to je na daljinu, jer nemam kad da gledam, u raboti sam.
KANCELIJER A da nam ti to oposliš, pa ćemo vidjet da te vojska poštedi, pa da
zidaš na miru s ocem još koju godinu.
LAZAR Ne mogu nikako!
MARKO Naći cemo mi drugoga da ti pomaže ocu zidat.
LAZAR Ne mogu nikako, no znam jednoga čovjeka za to, oću li mu reć da
doñe?
SEKRETAR Koji ti je to čovjek?
LAZAR Jedan naš tu, ribar, fino se maškara, on če vi kazat ime. Oću li mu reć
da doñe?
KANCELIJER A umiješ li pjevat?
LAZAR Umijem, što?
KANCELIJER Ajde da čujemo?
LAZAR A ne mogu sad oñe...
KANCELIJER Malo samo da ti čujemo glas, a poslije ce te Don Antun naučiti...
LAZAR Ma ne mogu pjevat onako...
KANCELIJER Kako onako?
LAZAR Onako bez razloga...
Page 4
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
MARKO Kako bez razloga! Pa grof traži da zapjevaš! Pjevaj!
LAZAR (iznenada se prodere)
Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera,
U krilu mu zlatno pero pa se diči s njim, pa se diči s njim...
Daj, sokole, zlatno pero...
KANCELIJER Lijep glas. Znaš li šta će se dogoditi 14. avgusta?
LAZAR Znam, počeće Gospoñinski posti.
KANCELIJER Ne, nego će se toga dana tvoj car Franc II krunisati za
Imperatora, pa ceš imati velikog razloga za pjesmu i veselje, tri dana ćemo
ovdje držati proslavu... Her Kunze, povedi ga Don Antunu neka ga isproba za
hor...
LAZAR Nemam ja kad, moram na rabotu...
SEKRETAR To će začas biti gotovo... Ajde!
LAZAR (obraća se Kancelijeru) Oću li reć onom čoeku da doñe?
KANCELIJER Reci. I to je sve što ćeš ikome reci o ovome razgovoru, jer ti
svaka riječ mimo toga pečatira ime na spisku za vojsku, a pazi dobro, ima
vojska, a ima i vojna tamnica! Idi sad, pjevaj, zidaj manastir i čekaj da ti onaj
ruski mutavac ispuni želju da postaneš novi Bonaparta, jer ovdje vjerujem niko
nema manjih želja od te! Samo što otac Jegor ni doživotnim ćutanjem ne bi
mogao da ti usliši tu želju, jer si za metar viši nego što treba za njegovo
patuljasto veličanstvo sa Korzike! No zato si taman po mjeri za austrijsku
pješadiju. Utuvi u glavu, tvoj imperator je Franc II, a ti si njegov vojnik! Mirno!
Na deesno! Forverc marsch! Strojnim korakom! Linksrechts, linksrechts...
Zatamnjenje

SCENA II
ONI KOJI ĆUTE I ONI KOJI PRIČAJU

(Sunčan letnji dan, rano prepodne. Na uzbrdici iznad mora čovek u lanenim
gaćama i košulji, razbija kamenje, krupnije valja ustranu, a sitnijim stepenasto
podziduje stazu, da se ne odronjava zemlja. Gradi put. Izmedu drveća dojuri
devojka, nosi testiju sa vodom i sud sa nekim voćem, hladi se grančicom
masline.)
MARE Oče Jegore, do neba ti fala, spasioče, odgodili su vjeridbu, za poslije
posta. Kažu razbolio mi se staracñuvegija, a znam ja ko mi je to učinio, fala ti.
Na, uzmi studene vode, nosila sam je s ove strane da je sunce ne vidi. Uuu što
je upeklo, nema daška vjetra, more stoji ko da je od stijene... Ne valja za
plovidbu... (Kaluñer uzme vedro i otpije nekoliko gutljaja vode, devojka ga
prati u stopu.) A kakav mi je crni mladoženja, da ga vidiš, ima mu kukavcu
trista godina, a čim progovori odma: khakhakha... Teta Joke kaže da on svaki
put pomalo pišne kad se nakašlje, kaškašpišpiš, kaškaš, pišpiš... Oprosti mi,
bože, ne valja da se rugam starcu, ali oću zainat Ruži! Našla ga za mene, a i za
nju bi bio prestar. Odoh, ubiće me, što me nema zadugo. A ovo su ti nekolike
praskvice... ubrala ti teta Joke, da se pomoliš da joj sin s mora doñe zdravo.
(Potrči niz put i dovikuje.) I ubrzo... (Kaluñer grabi vedro sa vodom i pije u
velikim gutljajima, pokvasi čelo, pa nastavi da razbija kamen, utom se devojka
Page 5
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
trčeći vrati.) Otac Aleksej zbori da je grijeh što pričam s tobom. Je li da nije,
oče Jegore? Pa šta je grešno ako ti kažem riječ dvije, šta to smeta tvome
zavjetu. A što je lijep otac Aleksej, auu, ljepši kaluñer nije na ovu stranu
stizao. Kad ponesem mlijeko gore u školu, samo u njega gledam. U, kuku mi,
ovo se ne valja, kaluñeri su božji ljudi, oprosti mi, bože!... Odoh, oče Jegore,
ubice me kod kuće, što me nema zadugo... Ako ti misliš da nije grijeh što
pričam s tobom, ti udari dva puta kamenom, pa ce mi to biti znak... (Poñe,
otac Jegor razbija kamen, devojka se pojavi.) A kucno si kamenom, čula sam
te dobro! Znala sam ja da to nije grijeh! A da vidiš nešto! (Piše u prašini pored
puta slovo "M", ali joj ne ide, pa onda šiljastim kamičkom para po kamenoj
ploči.) Ne gledaj još! Ne još, ne još! Evo! Sad pogledaj! Znaš li ovo slovo? To
sam ja, Mare. M - Mare. Otac Aleksej oće da me nauči sva slova. A kako je blag
i umiljat otac Aleksej, nije načvoren ko ovi naši. Pošle mu suze kad sam mu
rekla kako si bolovo od nahlade, kaže da si ti najbolji čovjek pod nebeskom
kapom. I meni se ražalilo, kad sam vidjela kako on onako lijepo plače, sjakte
mu se oči, a vlažne usnice... Bože mi oprosti, znam da ovo ne valja. Odoh! A
kako sam napisala? Pogedaj poslije valja li. Auuu, koliko sam ostala, ubiće
me... (Devojka otrči, a Jegor kvasi vrat i prsa, pije vode, a devojka se očas
vrati.)
MARE Oče Jegore, nije ti teta Joke poslala te praskvice, ne valja da te lažem,
to sam ti ja ubrala jutros prije sunca, da se ne ugriju. I sad da ti sve kažem,
iako me stid. Nije mi teta Joke tetka, no je ja samo tako zovem, teta Joke, a
ako ti stvoriš čudo, mogla bi mi ubrzo biti svekrva. Molim ti se, molim ti se, oče
Jegore, evo, ljubim svaki kamen koji si rukom dotako, i stopu gdje si gazio,
svetac si, oče Jegore, svetac, vrati mi Luku s mora do jeseni, vrati ga, molim ti
se... Mi smo se vjerili prije nego što je otišo na brod. Ma nijesmo baš isprave
da svi znaju, no mi je on reko: oli me čekat, ja zborim oću, a on izvadi ovi
britvulin, dade mi u ruke i veli, evo ovo ce te čuvat, ako me uščekaš kako
treba. Auu... šta pričam... Odoh! (Dovikuje, trčeći) A kad on doñe neću je više
zvati teta Joke, nego majko... (Dotrči ponovo, zadihana.) A fino je to nekoga
zvati majko. Nekad stanem ispred ćeperiza, pa mu vičem: majko, majko,
majko, da se obiknem. Nijesam nikad nikoga tako zvala. Ne pamtim onu što
me rodila, a ovog pešekana što mi je za stricem, pa me tobož usvojila, zovem
drito Ruža, za despet. Ona mene kori da mi je jezik koliko brodsko uže, a eto
koliko ti progovaraš, toliko i ja. Samo ti oceš tako, a ja moram. Ovo s tobom
što popričam, to mi je, nemam ti ja druge priče. Samo me ti i teta Joke i otac
Aleksej i jedna rodica Stane, ne ćutkate, drugi svak, a Ruža najviše. Vipera!
Odoh, oče Jegore, ubiće me što me nema zadugo. Uzmi koju praskvu, ne valja
da se griju... (Otac Jegor uzme dve male breskve i stavlja joj u ruku, ona vidi
kako su mu zavoji na rukama krvavi.) Auu, treba da priviješ bokvicu na te rane
na rukama, to je jedna trava, znaš... (Otrči i ubrzo se vrati sa lisćem bokvice.
Zatekne nekog prosjaka, koji prilazi ocu Jegoru.)
PROSJAK Udijeli, časni oče, bokun ljeba, mrvu smoka, malo vode... (Sedne
pored puta.)
MARE Ma, nema ti on što dat, no poñi tamo do manastira! (Ocu Jegoru) Evo,
treba svaku ranu pokriti glatkom stranom lista... (Otac Jegor se pokloni
Page 6
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
prosjaku, uzima bokvicu, i pokušava da privije na ruke, u tom odozdo iskrsne
josjedan prosjak.)
DRUGI PROSJAK Mmmooolim...t...t...i... see... (Otac Jegor se pokloni u
njegovom pravcu, dotakne rukom zemlju, pa nastavi da zavija ruku. Drugi
Prosjak se osvrće unaokolo i, praveći se da nije video Prvog, lagano produži uz
put, pa se gotovo sudari sa Trećim Prosjakom, koji ustukne ustranu, da ga
propusti. Treći Prosjak nesto promumla i proñe pored Oca Jegora, zagledajući
pazljivo Prvog Prosjaka. Odozdo izbije Don Antun, noseći bocun vina, zaklonjen
grančicama masline.)
DON ANTUN Živio mi, brate Jegore!
Zatamnjenje

SCENA III
BETOVEN JE MORE

(Na terasi kamene kuće sa koje se vidi more postavljeno je za popodnevnu

kafu. Kancelijer, zadubljen u neki spis, njegova žena, Alma, zuri u more.)
ALMA Franc!
KANCELIJER Ja?
ALMA Na kojoj je strani Beč, opet sam zaboravila?
KANCELIJER Tamo. (Alma okreće stolicu na tu stranu i zuri u daljinu.)
ALMA Franc!
KANCELIJER Ja.
ALMA Šta misliš da li pogled može da stigne tamo kud smo ga uputili, na velike
daljine, kao što može misao?
KANCELIJER Izvini, radim.
ALMA Ja mislim da može.
KANCELIJER Aha.
ALMA Znaš šta se sad svira na Adinom roñendanu? Prvo Frida klopara Mocarta
dok svima ne počne da poigrava u stomaku od sitnih nota: paparapapapapa,
cilicilipapara... onda mala pauza, pa je debeli Kopecki zamoli da ga prati kad je
vec za klavirom, ona traži note, evo našla je Gluka: tatatataaalalaaa, a
Kopecki, buljeći u Adu, zapomaže: Euridiče, Euridiče... sad vec urla, jer Frida
mlati po klaviru, kao pralja po mokrom platnu: mlatatatamlatata... Franc...
KANCELIJER Izvini, pišem važno pismo.
ALMA E, sad se Ada kao seti Kerubinija, evo recituje sva njegova imena, kao
baš joj nešto pade na um: Gospodo, a Luidji Marija Karlo Zenobio Salvatore
Kerubini, mi smo na njega sasvim zaboravili. I počinje zaneseno da nabada
jedino što zna od njega, klavirski izvod iz uvertire "Vodonoše". Tamrararara.
Gosti dremaju posle štrudle od sira sa suvim grožñem. Kopecki hrče, u ritmu
svirke... Khrrrr...Franc!
KANCELIJER Aha.
ALMA Evo, konačno ulazi Oto von Štajnberg, buket, nakloni, kis di hand, kis'di
hand... Gajim nadu da će on najzad odsvirati nešto od Betovena. Oto, bitte,
bar neki rondo, ili varijaciju, a možda će neko pomenuti Apasionatu. Frida
cupka prema njemu, ali ništa, ne pominje svirku. Oto je popio čašu
Page 7
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
burgundera, pa još jednu, pa još jednu, pa... Ništa od Apasionate, vidim već...
Dobro, šta možemo, nek odsvira bar neku varijaciju, ima divnih varijacija... Je
li, Franc?
KANCELIJER Izvini, radim!
ALMA Izvini i ja radim. Moja sestra slavi roñendan. Vidiš koliko je zvanica!
Treba razgovarati sa gostima, treba se postarati da se malo zabave...
KANCELIJER Alma!
ALMA Znam, pišeš važno pismo. Je li najzad progovorio?
KANCELIJER Nije.
ALMA Pa šta im onda pišeš?
KANCELIJER To.
ALMA Vaša Ekselencijo, nisam ništa otkrio. Onaj kaluñer i dalje ćuti kao kamen
i to njegovo ćutanje je postalo moja opsesija. U Grblju opet buna, ovuda su se
uzvrtjeli neki misteriozni Rusi, svako svakog špijunira. Ja sam u ovom
primorskom kamenjaru nemocan. Vratite me u Beč da mi ovaj suludi mantijaš
više ne ćuti u brk. Moja žena vam šalje naklon u nadi da ćete to učiniti, zbog
čega će vam ona biti zahvalna do groba...
KANCELIJER Almaaa! Ne znam šta me vise muči, ili to što ti stalno pričaš, ili što
onaj stalno cuti! Ovo je ozbiljno! Iz Beča me granatiraju pitanjima, a ja nemam
šta da im javim! Mene će opozvati! Četiri velike svjetske imperije na ovom
kamenjaru gube ili dobijaju prestiž, u Srbiji ustanak, Turci se opet spremaju na
Crnu Goru, zato ovdje sad ima više špijuna nego stanovnika, jer mnogi rade za
dvije, pa i za tri strane. Alma, Napoleon ne smije dobiti Jadran, jer će
Austrijska imperija u tom slučaju postati kanton, kojim će upravljati neki od
njegovih zetova! Nece! Ne dam da Austrija izgubi ovo parče obale! Oću da se
odavde u Beč šalju samo dobre vijesti! Nece mene neki tobožnji ruski mistik...
ALMA Jeste, Franc, znam sve. Evo, naša proslava krunisanja će im biti dobra
vijest.
KANCELIJER Da, ali ta proslava mora biti veličanstvena! Ako dan krune ovdje
ne postane stalni narodni praznik, treba da se povučem iz službe! Alma, 14.
avgusta mi ovdje treba pjesmom i igrom da ugušimo Grbaljsku bunu, to je moj
cilj, a lako ćemo za krunisanje! Ništa nije tako državotvorno kao narodno
veselje! Moje iskustvo me uči: kad ti oslabi artiljerija, izvedi orkestar i dobio si
bitku! Nemoj da ovo čuje don Antun...
ALMA Znaš šta mene najviše plaši, Franc? To što se polako navikavam na sve
ovo, na ove duge dane, i samoću, na posnu ribu i oporo vino, na ove mirise i
ove narogušene planinčine što nas mrko gledaju odozgo... Sve mi ovo sad
deluje prirodno, a kad smo došli, činilo mi se da sam na dnu provalije, bojala
sam se mora...
KANCELIJER I treba da se navikavaš, ovo je naša zemlja i ostaće naša!
ALMA A mene to svejedno plaši, jer...
KANCELIJER Izvini, radim.
ALMA I znaš šta sam još shvatila?
KANCELIJER Aha.
ALMA More je kao Betoven.
KANCELIJER Samo more nije bonapartist!
Page 8
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
ALMA Mocart je grgoljav potočič, brz i pjenušav, rijeke su spore i majestetične,
kao Hendl, ili kao Hajdn, a more je Betoven.
KANCELIJER Betoven je mizerni bonapartist!
ALMA More! Iz uraganske siline i gruvanja valova, zna da preñe u čudna
skerca, ali bez mocartovskih ñinñuva...
KANCELIJER Mizerni bonapartist!
ALMA More. Koje iz skerca zna da preñe u široki, melodiozni andante, kao
beskrajna pučina, po kojoj se u različitim ritmovima razbijaju valovi... Znaš da
ćemo proslavu otvoriti "Eroikom" Don Antun i ja ćemo svirati na dva klavira...
KANCELIJER Tu muziku sa posvetom onom nadricaru možete svirati na mom
pogrebu, jer tada neću moći da vas u tome spriječim, ali na ovoj proslavi vam
to neću dozvoliti!
ALMA Franc, kakvom nadricaru! "Eroika" je posvecena Bonaparti republikancu,
u slavu njegovih jakobinskih ideja!
KANCELIJER Pa mi proslavljamo krunisanje Austrijskog Imperatora, a ne
Francusku revoluciju, Alma! A inače, taj gorljivi republikanac je poslao carski
par na giljotinu samo zato da bi prvom prilikom sam sebi nacopao na glavu
njihovu krunu! I tome strašilu jedan Betoven posvećuje simfonije!
ALMA Pa i naš car, Leopold II, podržao je novu Francusku, bez obzira na to što
su je njegova sestra Marija Antoaneta i zet Luj XVI, platili glavom.
KANCELIJER Jeste, samo to je u tom trenutku bio mudar državnički potez, a
Betovenova posveta je obično dodvoravanje. Ako je ikad i saznao za nju,
Korzikanac je doživeo kao uvredu, jer prvo nije nikad ni čuo za Betovena,
drugo, on ne prepoznaje nikakav zvuk, osim kanonada, a treće i najvažnije,
njemu je to malo. Sta je jedna simfonija, jedna ko nijedna. U svom užarenom
samoljublju on je uvjeren da mu pripadaju sve koje su dosad i koje će ubuduce
biti napisane i to ne samo simfonije, nego i koncerti i kantate i opere i
oratorijumi i dueti i kupleti... i sve je to sitno za uspaljenog pekinezera sa
Korzike.
ALMA Sa Korzike, sa Korzike! Govoriš kao da je Korzika rasadnik ološa! Franc,
razbojnika ima svuda!
KANCELIJER Ima, ali se nasilno ne proglašavaju za imperatore!
ALMA Nego ostanu što jesu, a samo jedan od njih dogura do carskog trona. Šta
misliš, da li zato što je običan drumski pljačkaš, ili zato što je genije...
KANCELIJER Alma!
ALMA I ti si nekad slavio Korzikanske ustanike i njihovu hrabrost, pisao si
stihove o njima.
KANCELIJER Jesam, ali onda su bili ostrvo slobode, a danas su za prezir i
žaljenje, jer su dozvolili da njihov Bonaparta napravi od njih jurišnu kamarilu
francuske pljačkaške vojske, a tvoj slavni Betoven...
ALMA Sta moj Betoven, kao da nisi i ti slušao bez daha kad je Don Antun
svirao...
KANCELIJER I Don Antun je mizerni bonapartist!
ALMA Molim te, reci mi iskreno: da li ti se sviña "Eroika"?
KANCELIJER Da! Hoću da kažem: ne, kad pomislim kome je posvećena!
ALMA Dobro, da li posveta može da promijeni muziku, to mi reci?
Page 9
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
KANCELDER Ne, muziku ne može, ali moj odnos prema toj muzici može i jeste!

ALMA Franc, kako si tvrdoglav! Pa ta muzika je posvećena prevratničkoj

hrabrosti i vještini jednog vojskovoñe, ne slavi imperatora Napoleona...
KANCELIJER Ma šta kažeš! Pa ako se veliki kompozitor toliko divi vojnoj
vještini, što "Eroiku" nije posvetio Eugenu Savojskom, vojnom geniju, čiji su
pohodi donosili mir zemljama i gradovima, jer je taj ratnik poštovao viteški
kodeks, a ne ovome uobraženom ludaku, samozvancu, iza koga ostaju samo
ruševine, zgarišta i pustoš. A zašto je nije posvetio njemu?
ALMA Ne znam.
KANCELIJER E, vidiš!
ALMA A, je li to dobro za nas što taj ustanak u Srbiji napreduje? Don Antun
kaže da je dobro.
KANCELIJER Pa mi ćemo svejedno pomagati ustanike, ali ne znam da li je to
dobro za nas! Bune, ustanci, ratovi, Napoleon se širi kao požar, nigdje mira,
kako to može biti dobro...
ALMA A mi se na sve to navikavamo, eto to je ono što mene plaši. (Spolja
dopire muzika.) Dolje već probaju. Idem da kažem don Antunu da se mijenja
program.
KANCELIJER I reci mu da znam da je i on mizerni bonapartist. (Dovikne za
njom.) Alma!
ALMA Da?
KANCELIJER Ne moraš reći mizerni.
Zatamnjenje

SCENA IV
NEPOZNATI HAJDN

(Odaja sa pijaninom. Muzička proba. Marko, Sekretar, njihove žene, Alma i don
Antun uvežbavaju neku Hajdnovu pesmu na Silerove stihove. Alma daje
intonaciju na klaviru, Don Antun pokušava da diriguje. Lazar ijedan momak
stoje sa strane i ćute.)
ŽENSKI GLASOVI In einem Tal bei armen Hirten
Erschien mit jedem jungen Jahr,
Sobald die ersten Larchen scwirrten,
Ein Madchen schon und wunderbar.
DON ANTUN Ajte, momci, tri četiri... Sie war nicht...
LAZAR Ne znamo mi tako.
DON ANTUN Ne znamo ni mi, nego sad tek učimo, ajde...
MUŠKI GLASOVI Sie war nicht in dem Tal geboren,
Man wuste nicht, woher sie kam,
Und schnell war ihre Spur verloren,
Sobald die Madchen Abschied nahm...
DON ANTUN A sad svi, ajde!
SVI Beseligend war ihre Nahe
Und alle Herzen vvurden weit,
Page 10
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
Doch eine wurde, eine Hohe
Entfernte die Vertraurichkeit.
ALMA (mladićima) Ajde vi, momci, da naučite prvo samo refren. Lalalala...
verloren
DON ANTUN Pjevaj za mnom: Und schnell war ihre Spur verloren... da čujem...

LAZAR Ma ne razumijem šta pjevamo. Ajmo nešto što znamo svi.

DON ANTUN Ajde, počni ti...
LAZAR (prvo se nešto sapatom dogovori sa mladićem, pa iznenada počnu)
Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera...
U krilu mu zlatno pero pa se diči s njim, pa se diči s njim,
Daj, sokole, zlatno pero da se poigram, da se poigram,
Igrajte se s djevojkama, kad imate s kim, kad imate s kim...
DON ANTUN Ajde svi zajedno! Tri četiri:
ALMA Čekaj, čekaj! (Daje intonaciju) Don Antune, poslušajte, pa ovo je Hajdn!
Daj da čujem još jednom
LAZAR Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera...
ALMA Evo, čujte. (Svira i pevuši, a onda prihvataju i ostali.)
Denkst du noch an deine Madchen? Lieber, denke doch!
Lieber denke doch Ja, dort liebte mich das Madchen,
und sie liebt mich noch, und sie liebt mich noch...
(Lazar i don Antun pevaju: soko leti, ostali pevaju nemačke stihove, a sve na
istu melodiju.)
ALMA Don Antune, a šta kažete na to da ovom pjesmom počnemo program?
(Svira razne varijante melodije. Don Antun kod klavira, proba intonaciju. Žurno
ulazi Kancelijer, prilazi Sekretaru i Marku i nesto im tiho kaže. Sva trojica
izlaze.)
Zatamnjenje

SCENA V
ŠTA PIŠE NA KAMENOJ PLOČI

(Kancelarija Uprave. Kancelijer stoji pored stola, na kome je prislonjena

kamena ploča sa nespretno napisanim natpisom: MAPE )
KANCELIJER Evo, vidite, kaluñer ne miruje. Svašta se tu dogaña. Dolaze mu
još dva prosjaka, osim našeg, a naš je otkrio razne zapise na kamenju oko
puta. Na jednom je napisano slovo M, na drugom AP, a evo šta piše na ovoj
ploči što nam je donio mape. E sad, kakve su ovo poruke i kome ih šalje?
MARKO Možda je ispod te ploče bio sakrio neke mape, da neko doñe po njih, ili
je trebalo njemu da ih tu ostave...
KANCELIJER Prosjak kaže da ispod kamena nije bilo ništa, osim ako ih baš on
nije odnio nekome drugome za dobre pare...
MARKO A, to nije moguće! Ima čovjek koji njega nadgleda, on bi nam to odma
javio.
KANCELIJER A šta ako ovo ne znači mape, nego su to sve neke skraćenice. "M"
može da znači recimo Moskva, može manastir, može početno slovo imena, evo
Page 11
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
Marko, na primjer, a može i rimski broj hiljadu... Onda bi ovo trebalo tumačiti
kao neki izvještaj. "M" hiljadu, "AP", "AP" recimo skraćeno: austrijska
pješadija. Hiljadu austrijskih pješadinaca...
SEKRETAR Da to on možda nekoga ne obavještava koliko vojske trenutno brani
Beč od Francuza?
MARKO Znam, ali zašto traži mape. Ili je i to skraćenica. Mora austrijska
pješadija e...e...
SEKRETAR Evakuisati...
MARKO Da, mora se austrijska pješadija evakuisati...
KANCELIJER Ne, ne, čekajte, to bi bilo kao nečije nareñenje, a šta on zna o
austrijskoj pješadiji.
SEKRETAR Možda stvarno misli na opsadu Beča.
KANCELIJER Ne treba se udaljavati odavde, on šalje podatke koji se tiču ovog
terena. Možda nekoga obavještava da je Moskva Austriji poslala emisare... Da,
ali ni to nije neka velika tajna...
MARKO A da to nije M masoni, možda je to neka antimasonska opomena!
Masoni Austrije preplavili Evropu...
KANCELIJER Ne, vjerujem, jer i on je sigurno mason, malo koji ruski kaluñer
nije. Ovo mora da je vojna poruka.
MARKO Auu, pa možda je na talijanskom: Mare Adriatico... pericoloso...
eccessivo! Jadransko more je veoma opasno. Upozorava nekoga da ne uplovi u
Jadran, jer ga kontrolišu austrijski brodovi!
KANCELIJER Pa kakva je to tajna, mi to objavljujemo na sva zvona, da
zaplašimo Francuze. Daj nek neko zovne don Antuna, da vidimo šta će on reći.
Herr Kunze, molim vas.
SEKRETAR Odmah, samo da zapišem ovo Markovo tumačenje...
MARKO Evo, ja ću otić dolje da mu rečem. (Marko izlazi.)
KANCELIJER Herr Kunze, u roku od tri dana ima da se sazna prvo: ko su ti
čudni prosjaci što ga opsjedaju i šta traže od njega, dalje ko mu se od
ovdašnjih ljudi najviše klanja kao da je svetac! Trece dolaze li kod igumana oni
opskurni Rusi, konzul Mazurevski, ili onaj mračni Ivelič? Poludjeću više od toga
kaluñera i njegova ćutanja!
SEKRETAR Sve će biti ispitano, grofe, ne brinite. Oprostite, htio bih nešto da
vam kažem, ali ne znam kako da počnem.
KANCELIJER Da.
SEKRETAR Pa, izgledaće vam čudno, ali ja sam jedan od ona dva nepoznata
prosjaka.
KANCELIJER Herr Kunze!
SEKRETAR Nešto me prvi put vuklo da ga vidim svojim očima, a htio sam da
malo provjerim ovog našeg uhodu, a onda sam još dvatri puta...
KANCELIJER I šta kažete?
SEKRETAR Pa ovaj naš špijun je prilježan, nemam šta da...
KANCELIJER Pitam za kaluñera!
SEKRETAR Smijem li reći kako mislim?
KANCELIJER Naravno!
SEKRETAR Ne znam ni sam, ali meni se čini, ako je varalica, nećemo ga nikad
Page 12
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
otkriti, jer on meni djeluje kao živi svetac! To kako on gradi onaj put, sam
svojim rukama, pa njegova biblijska pojava, i neka svetačka blagost kojom
zrači...
KANCELIJER Herr Kunze, bitte!
SEKRETAR Entschuldigen! (Ulaze Marko i Don Antun.)
KANCELDER Don Antune, izvinite, kako biste vi pročitali ovo? (Pokazuje na
ploču.)
DON ANTUN Mare.
KANCELIJER Kako mare, zar tu ne piše: mape?
DON ANTUN Ako je latinicom, onda je mape.
MARKO Au, to smo zaboravili, ovo je ćirilično pismo...
DON ANTUN E, onda piše Mare.
KANCELIJER Mare, kao na talijanskom more.
DON ANTUN Ne, nego žensko ime Mare.
SEKRETAR Imamo to ime zapisano, to je ona djevojka što mu stalno dolazi,
vaša mljekarica...
KANCELIJER Dakle, tako onda: ili je nekome naznačio da je ona ta koja prenosi
poruke, ili je kaluñer zaljubljen, pa piše njeno ime po kamenju, što bi bilo
dosta čudno...
DON ANTUN A kakva je ovo ploča?
MARKO Nañena na putu oca Jegora, izgleda da on piše nekome poruke, pa
smo...
DON ANTUN Ovo da je piso otac Jegor! Vi mislite da je ovo njegov rukopis! Pa
zar ne vidite koliko se ovdje neko namučio da sastavi crtu po crtu. Gospodo,
znate li vi da su Jegorovi preci opismenili Ivana Groznog i da imaju već više od
dva vijeka ikonopisačku školu, a otac Jegor je završio Petrogradsku
akademiju...
KANCELIJER A otkud vi znate kakve je on škole završio?
DON ANTUN Kad je došao, predao je dokumenta igumanu manastira, ocu
Jovanu.
KANCELIJER Herr Kunze, neka u četvrtak doñu ovamo iguman manastira i taj
mladi ruski kaluñer!
DON ANTUN Oprostite, ja bih sad morao dolje na probu.
KANCELIJER Ostanite koji minut, don Antune, imao bih s vama riječdvije
nasamo. Herr Kunze, molim vas, recite nek na čas doñe moja žena, treba mi.
Hvala. (Marko i Sekretar izlaze.)
DON ANTUN Čudim vam se, grofe, što jednako sumnjičite onog dobrog
čovjeka! Umjesto da mu svi idemo na poklonjenje i da se od njega učimo
svakoj krjeposti...
KANCELIJER Tako su neki govorili i za Šćepana Malog! No o tome ćemo drugi
put. Sad bih vas molio da se dogovorimo o ovoj našoj svečanosti... A, evo
Alme, sjedi, upravo smo počeli razgovor o programu...
ALMA Rekla sam ja već don Antunu za Betovena...
KANCELIJER Nije riječ o Betovenu, Alma, nego sam htio da iznesem don
Antunu našu molbu. Naime, velika nam je želja, Reverendissime, a ujedno i
molba, da nam učinite čast i da, kao poznati pjesnik, napišete jednu prigodnu
Page 13
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
odu posvećenu njegovom Veličanstvu imperatoru Francu II, pa da njome
umjesto besjede otvorimo proslavu krunisanja. Ako bi bila pogodna za
pjevanje, još bolje...
ALMA Vi biste napisali i muziku...
KANCELIJER Možete slobodno napraviti varijaciju na Hajdnovu himnu: "Bože
čuvaj Franca kralja" ili "Imperatorski kvartet", ako vam to olakšava posao.
Mogli smo mi to sve naručiti iz Beča, ali za nas, a i za krunu je mnogo važnije
da ta pjesma ponikne ovdje, na ovom jeziku, da je ovdašnji živalj razumije i
usvoji.
DON ANTUN Zahvaljujem na ukazanoj prilici, ali se toga ne mogu primiti iz više
razloga. Najviše me u tome priječe moje male poetske moći, jer za to što
tražite nemam ni dovoljno naobrazbe, ni vještine. Mene premaša tako uzvišena
obaveza. Ja sam lirski pjesnik, iskrenih, kratkih strofa, pjevam o malim
stvarima koje poznajem i volim, a ovo...
KANCELIJER E, pa sad, nećete reći, don Antune, da ne volite svoga cara?
DON ANTUN Ne, ali reći cu da je od mene do cara velika razdaljina, ja volim
svoje susjede...
KANCELIJER I bog je daleko od vas, pa ste toliko pisali o njemu.
DON ANTUN Bog mi nije daleko, nego nastojim da mi je u srcu, a o caru nikada
ne mislim kao o bogu, moja osjećanja prema njemu su hladna dužnost, a to
nije dovoljno za odu.
ALMA Ali, don Antune, samo da vas podsjetim...
KANCELIJER Izvini, Alma. Smijem li ja da vas podsjetim, padre, a vi to znate
bolje od mene, kako je veliki Dante pisao, da je monarh božji zastupnik bez
posrednika na zemlji.
DON ANTUN Jeste, ali možete li navesti i jednu jedinu odu, koju je Dante
napisao u slavu nekog monarha, osim ako pakao ne smatrate odom.
KANCELIJER Ne znam za Dantea, ali mnogi veliki evropski kompozitori i
pjesnici su pjesmama slavili careve i vojskovoñe i to im, po mom mišljenju,
služi na čast!
DON ANTUN Može biti, može biti, ali ja nijesam veliki evropski, no mali
budvanski pjesnik, koji, eto, takvu čast ne može da prihvati. Zato vas molim da
to naručite iz Beča dok je na vrijeme, treba to da uvježbamo...
KANCELIJER A da razmislite do sjutra, Reverendissime. Nije tolika preša za
odluku.
DON ANTUN Odluku vam je već poznata, a razmišljaću do sjutra, a i dalje,
zašto od mene tražite da učinim isto ono zbpg čega prezirete Betovena.
KANCELIJER Kako možete to da poredite! Vas molim da posvetite pjesmu
jednom naslednom Imperatoru, čija slavna carska loza seže šest vjekova
unazad, a Betoven je "Eroiku" posvetio jednom pustahiji, ubici i razvratniku!
DON ANTUN Malo je vladara za koje se to isto ne bi moglo reći, dragi moj grofe
Turn. Ali ako već ne poredite vladare, nemojte ni pjesnike. Oprostite, moram
dolje, čekaju me na probu... (Don Antun izlazi. Kancelijer i Alma stoje i gledaju
svako na svoju stranu.)
Zatamnjenje

Page 14
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
SCENA VI
MLADI KALUðER IZ RUSIJE

(Uzbrdica iznad mora. Sparno letnje popodne. Otac Jegor radi. Podaleko od
njega sa strane iza drveta stoji mlad kaluder i posmatra ga. Vrućina, kaluder
skida kapu i briše čelo i lice od znoja. Lazar dolazi sa druge strane, nosi dva
vedra vode.)
LAZAR Je li vruće, oče Aleksije?
OTAC ALEKSEJ Aaa! (Brzo stavlja kapu.)
LAZAR Što se bojiš, oče, to sam ja, Lazar, znaš me, zidam dolje kod manastira.
Na uzmi vode.
OTAC ALEKSEJ A, hvala... (Kaluñer pokušava da podigne kantu levom rukom,
ali ne može, onda se nagne da pije, ali mu kosa upada u kantu. Lazar hoće da
mu pomogne, a on ustukne.)
LAZAR Ne boj se, evo, ovako... (Podigne vedro i drži dok kaluder pije.) Ajde
sad pij.
OTAC ALEKSEJ Hvala ti. (Poñe.)
LAZAR A što ti je u ruku, je li ti to roñeno?
OTAC ALEKSEJ Ne, udario sam se, kad sam bio mali... (Krene.)
LAZAR Da te nešto pitam. (Kaluñer stane.) Bojiš li se ti oca Jegora?
OTAC ALEKSEJ Ne bojim se.
LAZAR Pa što se onda kriješ od njega?
OTAC ALEKSEJ Ne krijem.
LAZAR Pa ajde onda odnesi mu vode, nek pije, ajde kad se ne kriješ.
OTAC ALEKSEJ Grijeh je da pričam s njim kad je on pod zavjetom.
LAZAR Ne moraš da pričaš. Ostavi vodu i gotovo. A kako otac Jovan dolazi i
ostali kaluñeri i don Antun i toliki narod?
OTAC ALEKSEJ Ja sam nov u ovom manastiru pa...
LAZAR Sigurno bi otac Jegor volio da vidi koga iz Rusije.
OTAC ALEKSEJ Ne znam. (krene)
LAZAR Oče, oče, koliko si bio na putu od Rusije dovle? Jesi li dugo?
OTAC ALEKSEJ Dugo i dugo, više od mjesec dana.
LAZAR Pa sviña li ti se oñe u Praskvici? Fin je ovi naš manastir, jeli?
OTAC ALEKSEJ Jes. Sviña mi se.
LAZAR Da mi je vidjeti kakvi su manastiri u Rusiji, ljudi pričaju da su to čudesa.

OTAC ALEKSEJ Jesu, ima ih puno.

LAZAR Ima li Rusija more?
OTAC ALEKSEJ Ima, Crno more.
LAZAR Jesi li ti brodom plovio otuda?
OTAC ALEKSEJ Jesam i brodom. Ukrcali smo se u Odesi, sad je to ruska luka.
Iha, ima već više od deset godina kako smo je osvojili od Turaka.
LAZAR Kažeš crno more?
OTAC ALEKSEJ Da. Crno more.
LAZAR U, ne daj bože da je naše more crno, pa da se ništa ne vidi kroz vodu,
to ne bih nikako volio. Sviña li se, tebi, oče, kako je oñe more plavo i bistro...
Page 15
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
OTAC ALEKSEJ Pa nije ni ono baš tako crno, samo se tako zove, a ti mene
nemoj zvat: oče, nisam ja tako star...
LAZAR E, kako ti je glas mek, kao u djeteta. Koliko ti je godina?
OTAC ALEKSEJ Devetnaest.
LAZAR Ih, pa ti jesi dijete, a meni će još malo pa dvaes dvije.
OTAC ALEKSEJ Jesi li oženjen?
LAZAR Nijesam još, ali znam koja će mi biti suñena. Ugrabiću je jesenas, čim
završimo ovo zidanje oko manastira. Bojim se dići ce me u vojsku, pa nek me
čeka kod moje kuće. Oli mi doć na svadbu?
OTAC ALEKSEJ Ne znam. A koja će ti biti nevjesta?
LAZAR Ma ne znam još baš do kraja. Zagledo sam njih nekolike, pa koja mi se
najviše svidi do jeseni.
OTAC ALEKSEJ A kakve ti se djevojke najviše sviñaju?
LAZAR Auu, svakakve! Ma samo li se neka nasmije put mene, odma mi se
svidi. Isprva sam gledo samo one zorne, visoke, a skoro što sam vidio jednu,
ma nema je ka tica, išna, žuta joj kosa ka divizma, a svitkaju joj oči, kako mi
se svidela... A tebe, oče, koje se tebe ñevojke najviše sviñaju? Auh, da,
zaboravih da ovo ne ne valja pre tobom. Oprosti...
OTAC ALEKSEJ Ništa.
LAZAR Blago tebe, ti barem nećeš u vojsku, a pričaju, da je austrijska vojska
grña od robije. Drugo je kad sam čoek poñe na brod da što zaradi, pa se vrati.
Ma nije ni ovo tvoje mnogo lakše od vojske. Da te pitam nešto, oče, ali da se
ne naljutiš.
OTAC ALKESEJ Nemoj me zvati, oče!
LAZAR Dobro, neću.
OTAC ALEKSEJ A šta si htio da me pitaš?
LAZAR Kad vidiš kakvu lijepu djevojku, ovu našu Mare, recimo, pane li ti na um
da je malo dirneš ovako za ruku, ili da je pomiluješ po vratu... (Slučajno
dodirne kaluñera, ovaj trgne ruku i stane da beži.) Oprosti, oprosti...
OTAC ALEKSEJ Oprosti ti. Ja sam kriv...
LAZAR Nijesi nego ja, što pričam te stvari pred tobom...
OTAC ALEKSEJ Ma nije to ništa, evo, ajde da se pomirimo, daj mi ruku...
(Uhvati njegovu ruku.) U kako si ti snažan... i ruka ti je ogromna, baš prava
zidarska... (Utom dotrči Mare, crvena u licu i zadihana.)
MARE Vidi onoga prosjaka, ne odmiče se od oca Jegora! Zovni ga, Lazo, da mu
nešto daš, moram nešto da kažem ocu Jegoru...
OTAC ALEKSEJ Ne smiješ da pričaš s njim, to je grijeh!
MARE Nije.
OTAC ALEKSEJ Jes!
MARE Neka je, moram, mene je do života! Lazo, zovni ga, ajde... (Lazar ode
da zovne prosjaka.) On kaže da nije grijeh, pitala sam ga. Brate Aleksije,
oprosti, na velikijem sam mukama, pričaću ti poslije... (Mare odjuri kod oca
Jegora.)
Zatamnjenje

SCENA VII
Page 16
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
JE LI GRIJEH ČINITI SE LUDA

(Uzbrdica iznad mora. Otac Jegor radi. Mare dotrči kao bez duše. Otac Jegor
malo zastane, gleda je uplašeno.)
MARE Oče Jegore, pomagaj, muke su me velike snašle! Da nije grijeh, obradila
bih o glavi! Rekli mi da doñem u četvrtak u Budvu, kod Podestata, da me nešto
ispituju za tebe, ja se prepala, stvorila se bruka, pa kad je to čula Ruža, odma
poručila onome starcu da kako zna doñe u sledeću nedjelju i da me vodi. Kaže:
može starac da umre, pa ću ostati njoj na grbači! Sta ću sad, oče Jegore? Evo,
teta Joke ti poslala kolačić ljeba, zna da postiš, pa samo toliko. Šta ću sad,
jadna ti sam. Moje nesreće niñe nema... (Ostavlja zamotuljak sa hlebom u
hladovinu, u stvari okrene se da se isplače. Otac Jegor zastaje, briše znoj, a
možda i suzu.) Kažu da ce Lukin brod ubrzo da pristane, ali za mene je svako
dobro zakasnilo. O bože jedini, vidiš li moje jade i pokoru! Kamo srece da me
više nema, pa da se ne mučim, ne, ne, to je grijeh, znam! Evo udariću se po
zubima, oprosti mi, bože, oprosti mi, bože. (Kroz suze) Nauči me, oče Jegore,
šta da radim, daj mi neki znak! A neke me rodice kore: nemoj da si luda,
imaćeš svoju kuću, biće ti bolje no kod Ruže... Biće mi bolje, biće mi bolje!
Najbolje bi mi bilo da sam luda, pa da ne znam kako mi je... (Zajeca, otac
Jegor jojprilazi i milujejepo kosi) A, što ja... Oče Jegore, a je li grijeh da se
načinim... (U tom trenutku se ispred njih stvori Treći prosjak.)
TRECI PROSJAK Ud...djee...llli...te...siiro...ootinj...ii...
MARE Nema! Idi dolje u manastir! (Mare oće da odgura prosjaka s puta, ali ga
otac Jegor zadrži, odmota hleb, prepolovi ga i polovinu pruži prosjaku. Prosjak
sedne pod grm i počne natenane da jede. Mare, vidi da on neće skoro da ode i
Ijutito odjuri niz put. Kad vidi da je odmakla, Prosjak se osvrne na sve strane,
skine dronjavu kapu i neku raščupanu, narogušenu periku, tada se vidi daje to
Marko.)
MARKO Oče Jegore, oprosti, nijesam ja prosjak, no ne mogu drukčije da
doñem do tebe, a velika me nevolja na ovo nagoni. Kažu ljudi da ti liječiš
bonike, miriš zavañene, šenule dozivaš pameti, činiš čuda, pa evo i ja da te
nešto sa stidom zamolim. Od velike muke ovo činim oče Jegore, ali šta ću.
Viñena smo kuća, a ja jedinac, dvanes godina sam sastavio sa ženom bez
djece, bog naše molitve više ne čuje, pa ako bi ti, milostivi oče, izmolio
gospoda, a zaslužni smo, nije mi sramota rec, darivali smo crkve i manastire,
bogalje i sirotinju, slavili, postili, ali ko zna čije nas prokletstvo stiže... (Osvrće
se unaokolo) I da ti još kažem, oče, žena mi je malo postarija, pa ako se ne
mogne začet u našem braku, neka mi bog oprosti ako mi se rodi neñe drugo,
priznaću ga i podizat kao da je sto puta bračno, samo da nam bog to ne uzme
za grijeh... (Čuje nečije korake, pa naglo prekine. Putem lagano dolazi otac
Jovan. Marko navlači kapuljaču i, mumlajući svoju prosjačku zapevku, produži
uz brdo. Otac Jegor priñe igumanu, pokloni se, dohvati rukom zemlju, poljubi
ga u ruku i njih dvojica sednu pod grm. Otac Jovan ćutke pruža Jegoru posudu
sa melemom. Jegor previja ruke, a otac Jovan savija duvan.)
Zatamnjenje

Page 17
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
SCENA VIII
RIJEČI SU NAJLAŽNIJA SLIKA O NAMA

(Kancelarija Austrijske uprave. Marko i Sekretar saslušavaju Mare.)

MARKO Čuješ li šta te pita, jesi li gluva?
MARE Dobar dan.
MARKO Šta dobar dan, govori, je li ti dao kakve hartije ili pisma da poneseš
nekome?
MARE Dobar dan, morski val.
SEKRETAR A kako je tebi ime, kaži nam.
MARE Što govorite da sam luda, evo fino rečem dobar dan!
MARKO Nije ti ime dobar dan, nego ti je ime Mare Suñić! I niko ne govori da si
luda!
MARE Uu, iskočio ti skakavac iz uva, u, vidi kako skače... a evo još jedan, aaa,
Šta ih je, kako mogu toliki skakavci da stanu u jedno uvo...
SEKRETAR Znaš li ko je otac Jegor?
MARE Nije mi živ otac, umro je...
SEKRETAR Ne tvoj otac, nego kaluñer što mu nosiš vode kad ideš da pometeš
školu...
MARE Dobar dan.
SEKRETAR Da, da, kad odeš kod oca Jegora, ti mu kažeš dobar dan, a šta on
tebi odgovori?
MARE (peva)
Što u dvore, što pred dvore, što 'no govore, što 'no govore...
Ono majka sina ženi, pa se vesele, pa se vesele...
MARKO Stani, stani, ajde kaži ko te doveo ovamo, jesi li sama dosla...
MARE Aaa! Iš, iš, iš tamo! Što držite kokoške u kući, vidi kako ti kljucaju
nogu... Iš...
SEKRETAR Gdje su kokoške?
MARKO Pa što nam ko nije reko da je ova jadnica šenula...
MARE Mare Suñić, eto kako mi je ime. A nijemi živ otac. Nijesam ja luda, što
govorite da mi je otac živ!
SEKRETAR Ko ti to govori...
MARE Što u dvore, što pred dvore,
što 'no govore, što 'no govore...
Ono majka... (Plače) Aa, još ti dva skakavca iskočila iz uva... Bježi tamo, ti si
pun skakavaca, kukavče, što ćeš sad... (Kancelijer ulazi i propušta igumana
Jovana i oca Alekseja.)
KANCELIJER Izvolite, časni oci...
MARE Časni oci, šta je u toj boci, ha, ha, ha... Ne u tu vodu, kud si zagazila,
jadna, što ne paziš kud gacaš...
OTAC ALEKSEJ Mare, šta ti je!
SEKRETAR Oprostite, izgleda da je jadnica malo šenula. (Izvodi Mare, ona se
opire.)
MARE Oprostite, ona je jadnica malo šenula... dobar dan, morski val... dobar
dan...
Page 18
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
Zatamnjenje

(Kad se scena ponovo osvetli, vidimo da je razgovor sa kaluñerima odmakao.

Svi su već pomalo nervozni.)
KANCELIJER Oče igumane, ovo je vrijeme varalica. Moramo biti oprezni, toliko
ih se namnožilo da ih je teško prepoznati. Uskoro nećemo znati šta je pravo, a
šta je lažno, moramo se braniti...
OTAC JOVAN Brat Jegor se vlada po crkvenom tiparu, i mi smo zahvalni što je
taj božji čovjek izabrao naš manastir, i molim vas da nas ostavite da u miru
služimo bogu. Naginje dan, brat Aleksej i ja bismo krenuli...
KANCELIJER Oče igumane, dozvolite, šta mene uvjerava da vaš Jegor nije na
primjer čovjek sa ove potjernice ovdje. Evo: Servando Tereza de Meir, bivši
dominikanski fratar, bjegunac iz zatvora i smutljivac koji se po Evropi čas
predstavlja kao isposnik, a čas kao car Meksika, odakle je morao pobjeci zbog
brojnih prevara... Ili da nije lažni grof Vujić, ili onaj Vučetić što se promeće u
svašto...
OTAC ALEKSEJ Ja poznajem oca Jegora, iz Moskve. Njegov pradjed je bio
Grigorij Dmitrijevič Stroganov, savjetnik cara Ivana, djed mu je bio Sergej
Grigorjevič, a otac Pavel Sergejevič...
KANCELIJER Odakle ti to sve znaš?
OTAC ALEKSEJ Kažem vam, poznajem ga iz Moskve.
KANCELIJER A šta me uvjerava da mu ti nijesi saučesnik?
OTAC JOVAN Ja vam jamčim, gospodo, da je razlog dolaska ove moje braće k
nama čisto vjerski. Vi vrijeñate i njih i nas i našu crkvu tijem sumnjama da je
brat Jegor nečiji doušnik. On je plemic, Stroganov, vi znate da su Stroganovi
ustoličili sadašnju rusku carsku lozu i spasili Rusiju. E, jedan od njih evo ovdje
kod nas isposnički cuti i gradi put do spoznaje Hristove milosti...
KANCELIJER Pa što ne cuti u toj svojoj Rusiji?
OTAC JOVAN To je isto kao kad bi pitali što Sveti Franjo Asiški nije uživao u vili
svoga oca, nego je otišao u pećinu... Odlazak u nepoznat kraj je dio ispaštanja.
Otac Jegor nije farisej da paradira svojim isposništvom, vec se iskreno lišava
zemaljskih ugodnosti...
MARKO A je li istina da se on zaista približio bogu toliko da može svojim
molitvama da pomogne i drugima?
OTAC JOVAN Sinko moj, nama nije dato da znamo puteve božije milosti do
nas, ali Jegorov put može biti jedan od njih, u to sam siguran...
MARKO I vi vjerujete da ga oni ljudi što ga opsjedaju raznim molbama ne mole
uzalud?
OTAC JOVAN Vjerujem.
MARKO (sagne se i poljubi oca Jovana u ruku) I ja bih htio to da vjerujem.
SEKRETAR A ako se zamonašio, kao što ste rekli, malo prije dolaska ovamo,
znači li to da ima u Rusiji djecu i ženu?
OTAC ALEKSEJ Ima dvije kćeri, a žena mu je umrla davno.
KANCELIJER Je li to uobičajeno u Rusiji da čovjek samo tako ostavi djecu i ode
u manastir, ili mora da je otac Jegor nešto debelo grešan, ako je zaista
isposnik?
Page 19
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
OTAC JOVAN Znate, u vijeku što je iza nas rusko je bogoslovlje prošlo kroz
dosta mijena. Petar Veliki je tražio da monasi rade nešto korisno, a ne da
mudruju po ćelijama, Teofan je propovijedao povratak izvornoj Bibliji, a onda
su došli masoni i njihova mistika prirode, pa Speranski sa svojim obožavanjem
simetrije, pa Labzin koji je slavio samokontrolu i razmisljanje... Mislim da je
otac Jegor proučio sve te pravce i odabrao lični put ka Hristu. Koristan rad za
opšte dobro i uzdržavanje od riječi...
KANCELIJER Oprostite, oče igumane, a zar to nije poricanje boga. Zar nam bog
nije dao moć govora da širimo njegovo učenje...
OTAC JOVAN Jeste, dao nam je moć govora, i stavio nas na kušnju, a mi,
umjesto da njome širimo božji nauk, hranimo svoju taštinu. Mi riječima
zavodimo pogled i misao s pravog puta. Naše su riječi najlažnija slika o nama.
Riječi su samo naša maska iza koje se krijemo, a evo, otac Jegor je smogao
hrabrosti da se svijetu pokazuje bez te maske...
KANCELIJER Samo ako to nije maska za nešto mnogo teže...
OTAC JOVAN To vaše sumnjičenje je svetogrñe, gospodine Podestate! Otac
Jegor je sveti čovjek!
SEKRETAR Samo još nešto, je li otac Jegor roñak Pavla Aleksandroviča
Stroganova, ruskog ambasadora u Istanbulu?
OTAC ALEKSEJ Jeste, ali se otac posva... otac Jegor mislim, posvañao se sa
njim zbog vladike crnogorskog i opata Dolčija.
SEKRETAR Znači upoznao je vladiku Petra i Franju Dolčija kad su oni bili u
Moskvi ?
OTAC ALEKSEJ Jeste i bio je strašno ljut što su se na Dvoru tako ružno
ponašali prema vladici, govorio je Pavlu Aleksandroviču: on je sveti čovjek,
stidi se, ti si vulgarni bezbožnik...
SEKRETAR Otkuda ti to znaš?
OTAC ALEKSEJ Rekao sam vam da sam i ja iz Moskve.
SEKRETAR A poznaje li tebe otac Jegor iz Moskve?
OTAC ALEKSEJ Poznaje, a ne znam, ne znam, ja sam mlad kaluñer, pa...
SEKRETAR Aha!
OTAC JOVAN Molio bih vas, gospodine Podestate da se zauzmete za opata
Franja Dolčija, njega su zatvorili, sva je prilika, na pravdi boga. Neko ga je
oblagao kod ruskog konzulata, zato što je odan Vladici cetinjskom, a to je sveti
čovjek...
KANCELIJER Dobro, ima li ovdje ikoga ko nije sveti čovjek...
OTAC JOVAN Šta ćete, mi crkovni ljudi u svakom čovjeku gledamo svetog
duha, a vi državni špijuna.
KANCELIJER Sjetite se samo koliko se puta pokazalo da je to bio lažni sveti
duh?
OTAC JOVAN Bilo je, bilo je i toga, nažalost, varali smo se možda mnogo češće
nego vi, ali još uvijek mislimo da je bolje sto puta nasjesti lažnom, nego
jednom previdjeti pravog.
KANCELIJER Vi znate, na primjer, da Rusi optužuju Dolčija da je pridobio
vladiku da sarañuje sa Francuzima? Šta o tom mislite?
OTAC JOVAN Ne vjerujem u to.
Page 20
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
KANCELIJER Otkud to da je otac Jegor izabrao baš ovaj manastir? Da nije on
došao ovamo na poziv Dolčija?
OTAC JOVAN Moguće je i to, ali za naš manastir se zna u Rusiji još od Petra
Velikog. Kad doñete gore, vidjećete, pokazaćemo vam gramate još od carice
Katarine i cara Pavla...
KANCELIJER Da, da, pokazaćete mi ruske gramate kad doñem gore! A što vi,
oče igumane, nijeste došli ovdje na proslavu krunidbe? Ajde što vi nijeste,
nego ste očigledno i seljacima zabranili! Vaš car se kruniše za Imperatora, vaša
država postaje imperija, a na proslavi jedva ciglo desetak duša! Krunisanje
ruskog cara biste sigurno mnogo veselije i svečnije proslavili!
OTAC JOVAN Nama su baš na taj dan počeli Gospoñinski posti, a dok smo u
postu mi ne činimo nikakve fešte. Samo ja nijesam nikome branio, ljudi sami
znaju šta se kad radi. Oprostite, brat Aleksej i ja bismo sad morali...
KANCELIJER Morate se, gospodo, navikavati da ste sad državljani jedne
ozbiljne države od reda i prestiža, što slabašna Venecija nikad nije bila! Herr
Kunze, ispratite gospodu. Hvala, oče igumane, prihvatam vaš poziv. Uskoro ću
doći gore do manastira. Javiću vam kad. (Kaluñeri i Sekretar izlaze, Kancelijer
se obraća Marku.) Čudan je ovaj mladi kaluñer, treba ga što prije suočiti sa tim
Jegorom. Moramo vidjeti Dolčija. Molim vas, pobrinite se da nas puste k njemu
u zatvor. Sad kad poñete dolje, recite nek izvide ide li brod, čekamo vijesti iz
Beča.
MARKO Oprostite, htio bih nešto da vam kažem, grofe...
KANCELIJER Čuo sam vas, gospodine Bubiću, kad ste rekli da bi i vi htjeli da
vjerujete da je otac Jegor čudotvorac! Dobro sam vas čuo. Sigurno ste već i vi
išli na poklonjenje svetom ocu Jegoru. Kažite iskreno, jeste li?
MARKO Jesam, ali sam htio da vam objasnim...
KANCELIJER Slutio sam. I vi, je li? Šta da očekujem od prostoga puka, od
ribara i seljaka, bonika i nesretnika, kad jedan Marko Bubić, najugledniji
Budvanin i predstojnik Budve u austrijskoj Kancelariji, ide na poklonjenje
nekom polumistiku, za koga ne zna ni ko je ni šta je...
MARKO Izgleda da on uistinu jeste pravi monah i isposnik, ne bi trebalo da se
griješimo...
KANCELIJER Odlično! Odlično! Sad mi je jasnije zašto tolike varalice hrle u ovo
podneblje, kao u Meku. Gdje drugo mogu da nañu kod odraslog življa tako
užagrenu, a neutaživu potrebu za čudom i tako naivno povjerenje u moć nekih
ljudi da ga stvore! U stvari, vi ste svi ovdje strastveno zaljubljeni u čudo i to
vas i održava na ovom škriljcu. Izmeñu stijena i vode...
MARKO Jes, to ja ne poričem. Mi se ovdje jesmo nagledali čudesa, mimo drugi
svijet. A zar vi ne vjerujete da na ovome svijetu, osim božje ima i sila kojima
mi ne znamo ni imena ni ćudi, grofe?
KANCELIJER Ima raznije sila, vjerujem, ali ima dosta i onijeh koje sam strah
izmišlja i njima ne treba davati maha... Čovjek se začas nañe u njihovoj
vlasti...
MARKO Ma nije ovdje trebalo izmišljat, jer je svašta bivalo.
KANCELIJER Što je to ovdje bivalo, zaboga!
MARKO Bivalo je da težak bonik za noć ozdravi, ili da u jedan mah uzma uzme
Page 21
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
čovjeka u punoj snazi ko da ga nikad nije bilo, da dijete zaspe zdravo, a
osvane bogalj u obje noge, da djevojka grohne staricom za nedjelju dana, da
momak za ženidbu u malo vremena svene ko travka od suše, da se u žene
nañe prvo dijete poslije petnes godina za mužem. Dugo se ovdje pamti, valjalo
je sve to predurat... (Skoro trčeći ulazi Alma.)
ALMA Franc, znaš šta je novo! Zamisli, odrekao se posvete! Sta je, ti kao da ne
čuješ šta ti govorim! Odrekao se posvete!
KANCELIJER Čujem, Alma, samo nije to posveta, to se zove zavjet. Ko ti je to
rekao?
ALMA Evo vidi, stigle novine!
KANCELIJER Bečke novine pišu o Jegoru?
ALMA Kakvom Jegoru! O Betovenu ti govorim! Betoven je izbrisao sa "Eroike"
posvetu Napoleonu! Evo, piše: Maestro javno pocijepao naslovnu stranu sa
posvetom, iz protesta što se Napoleon proglasio za Imperatora... Ja, meñutim,
smatram da nije trebalo to da čini, jer njegovo delo ne treba da prati
Napoleonove greške...
KANCELIJER Pocijepao, je li? Odrekao se! E pa zakasnio je! Zakasnio je, Alma.
Njegov idol, na silu krunisani republikanac, Napoleon, već je odavno prešao
Alpe!
ALMA Ali njegov ideal nije bio krunisani Napoleon...
KANCELIJER Izvinite, žedan sam, velika je vrućina. (Naglo izlazi.)
Zatamnjenje

SCENAIX
VEXILLA REGIS PRUDEUNT INFERNI

(Podrum manastira Stanjevići, ćelija u kojoj je zatvoren opat Franjo Dolči,

sekretar vladike Petra I. Mračno je, zrak svetlosti dopire kroz uzani prozor u
podrumskom zidu, na nivou zemlje. Dolči u izgužvanom crnom odelu sedi na
klupi, noga mu je zavezana poduzim lancem za nogu klupe. Prostorija je
povelika, ali njemu lanac ograničava kretanje na metar i po od klupe. Don
Antun sedi na kamenom podzidku. Tišina)
DON ANTUN Kancelijeru nijesu dozvolili da uñe, mene su puštili kao svješteno
lice, ali on je rekao da ti kažem da će tražiti od Rusa da te izruče Austriji, a
Vladika je to odavno molio...
DOLČI Ante moj, džaba je sve, neće oni odobriti izručenje.
DON ANTUN Kancelijer misli da oće, sad su u boljim odnosima...
DOLČI Ne znaš ti ruske meštre od politike ko što ih ja znam, dobri moj Antune.
To su ti bolećivi barbari. Sve spolja na bratsku, a iznutra surovo i krvoločno.
Oni ubijaju plačuci, udjenu ti nož pod rebro, a suze ih guše od kajanja i
sažaljenja, što moraju to da učine, tobože pravde radi... Niñe nema toliko priče
o pravdi i ljubavi, a toliko mržnje i ubijanja za sitnicu ko kod njih... Moj Ante,
mnogo si me oveselio. Čuvajte vladiku Petra, boga radi, to je sveti čovjek, a i
njemu su se Rusi mnogo potkopali...
DON ANTUN Dolazi li ti Vladika, biće ne daju mu?
DOLČI Nije dolazio! (Klima glavom i pokazuje rukama dajeste dva-tri puta.)
Page 22
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
Dolazio je samo s njima, a sam ne. Nas i sad neko gleda i sluša, moj Ante, da
znaš, i ti se čuvaj šta pričaš...
DON ANTUN Možeš li imalo zaspat noću?
DOLČI Zaspem pomalo. A kad ne spavam prevodim stihove, Petrarku,
Dantea... Kako bi ti preveo: Vexilla regis prudeunt Inferni? Je li dobro: Vojnici
carski silaze u pako...
DON ANTUN O, lijepo, bravo... Tražićemo da ti dozvole knjige i pribor
zapisanje...
DOLČI Ne treba, ne bi oni dali, a i ne vidi se oñe. Sad sam obiko da radim
napamet. Stih po stih, strofu po strofu... Ali spasi, ako mogneš moje rukopise,
sve su mi uzeli, žao mi pjesama i putopisa, pa kad izañem... no ne vjerujem da
cu ikad...
DON ANTUN Oćeš, Franjo, znaš da je bogohulno gubiti nadu...
DOLČI E, oću, ocu, znam. Znaš kud bih najprije otišo da me pušte?
DON ANTUN Kud? U crkvu?
DOLČI Ne, no u rodni mi Dubrovnik, pravo na žalo i puštio bih se u more, pa
nek me nosi kud god oće... Tako oñe u ovome podrumu zamišljam slobodu...
Nekad snivam da plutam nekud niz vodu, a valovi pitomi, sitni, pa mi lijepo...
Probudim se sretan. Jesu li dobri ovi Austrijanci, Ante?
DON ANTUN Ima ih svakakvijeh. Ovi naš Kancelijer nije loš, onako čovjek od
reda, samo car, pa car, Austrija, pa Austrija, ali nije zlotvor. Znaš, u Praskvicu
je došo jedan isposnik iz Rusije, zavjetovan cutanjem, ali Kancelijer misli da je
špijun, pa mi je naredio da te pitam, sjećaš li se ti nekoga od Stroganovih iz
Moskve...
DOLČI Ne tjeraj me da se sjećam na Rusiju, moj Ante. Tamo su vladiku
opanjkali i ponižavali, i naši i njihovi, a najviše knjaz Potemkin, taj mu je
zacrnio moskovske dane.
DON ANTUN Pa šta je njemu mogao skriviti vladika cetinjski...
DOLČI A on misli da vladika nije dovoljno odan Rusiji, nego se oslanja na
Austriju, pa ne samo da mu nije dao da doñe do carice, nego ni pismo za nju
da preda. Usred noći upala policija, pretresali, mene odveli na ispitivanje.
Potemkin mi nudio dvije hiljade rubalja u srebru da svjedočim protiv vladike.
Knjaže, velim, zar jedan ruski plemić to da traži od mene, pa ja sam vladičin
tajnik! Onda naredili da vladika mora do četiri sata ujutru biti s one strane
ruske granice. On, jadan, oće da ih urazumi, pa im priča na finom ruskom, ne
može se tako brzo, a oni samo: paspješitse, paspješitse... Nijesu nam dali
putem ni vode da pijemo, malo živi smo došli do granice... A koju godinu
poslije, poslali mu orden Aleksandra Nevskog. Eto to su ti oni! Meni nijesu
oprostili što sam bio živi svjedok one njihove nemoralne zavjere...
DON ANTUN Kancelijer je saznao da vas je jedan iz plemičke kuće Stroganovih
žestoko branio. Sjećaš li se toga čovjeka? Izgleda da bi to mogao biti ovaj
isposnik.
DOLČI Bilo je meñu njima i onih koji su nam prilazili i govorili da se stide zbog
svega, i hvala im, a jedan našijenac, nekakav lažni grof Dimitrije Vujić, on je
oblagao vladiku da terevenči po Moskvi i troši pare, a neki Vučetić da oće da
pripoji Crnu Goru Napuljskom kraljevstvu... Ma to je zločinstvo, tako šporko
Page 23
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
opanjkati jednoga čovjeka čistog ko suza djetinja...
DON ANTUN Ako možeš da se sjetiš toga Stroganova, što vas je branio,
Kancelijer bi ti bio zahvalan...
DOLČI Ma, znam ja dobro njihovu zahvalnost! Svi su oni isti! Pa što ne
pomognu ovome dobrome starcu na koga je zinula i ala i vrana! I oni su radili
protiv Vladike. Cudan je ovi svijet. Tolike hulje žive u miru i obilju, a toga
sveca na zemlji svi krivo gledaju. Turci bi ga najradije na kolac, Rusi su ga
uvijek sumnjičili da je čovjek Beča, a isti taj pompezni Beč mu nikad nije
pomogao da uredi državu, jer su ga smatrali desnom rukom Rusije. Mleci su do
juče htjeli da mu otmu primorske manastire, a Guvernaduri da ga smijene. I
sve to taj sveti čovjek izdurava. A evo ja...
DON ANTUN I ti češ, Franjo, znam ja da on neće dozvoliti da...
DOLČI Ne može on tu nista, a učinio bi i pokušavo je, znam. Mene su Rusi i
zatvorili da bi njega zaplašili. A i moje su ti krivice čudne. Austrijanci me
optužuju da sam u službi Rusa, i da dižem Grbljane na bunu, Rusi da
špijuniram za Austriju, Crnogorci da hoću da ih prevedem u katoličku crkvu,
naš kler govori da sam šizmatik, pristalica francuske revolucije i u službi
Napoleona... Ante moj, tolike krivice bi oborile Lovcen u more, a kamoli nece
mene, tvoga starog, bonog Franja...
DON ANTUN Nećemo te mi dat, Franjo, nije ovo završeno...
DOLČI Jes, moj Ante, vidim ja fino da jes, ali što ćemo...
DON ANTUN Kancelijer ce tražiti izuzeće, a kad on nešto zaupi, ide do kraja...
DOLČI Oli mi ti nešto učinit, Ante?
DON ANTUN A kako me to, jadan, pitaš oću li, a da što ću no učinit za te sve
što mogu.
DOLČI Ajde mi nešto zapjevaj, meni je ova vlaga zarñala grlo...
DON ANTUN (pročisti malo grlo, pa zapeva)
Soko leti da preleti preko jezera, preko jezera
U krilu mu zlatno pero pa se diči s njim, pa se diči s njim... (Spolja se čuje
lupanje.)
DOLČI Evo ne daju nam više. Moraš ići. I ovo mi je dosta, hvala ti, moj dobri
Ante.
DON ANTUN Dolaziću ti ja češće, reći cu da moram kao svještenik...
DOLČI Neće ti dati, ti stalno zaboravljaš da ovo jes crnogorski manastir, ali
sam ja ruski zarobljenik, Ante.
DON ANTUN Dako me isto pušte. A sad bih moro da krenem...
DOLČI Oče Antune, htio bih da se ispovijedim. (Klekne i brzo promrmlja.) Pater
noster qui es in caelum... Mnogo sam griješio, mio padre, sve grijeh do grijeha,
broja im se ne zna... Volio sam jednu ženu... dvije. Jednu u ranoj mladosti,
skoro bezgrešno, a ovu drugu ću i do smrtne ure...
DON ANTUN Iskupio si taj grijeh ovijem stradanjem ako nemaš drugo što...
DOLČI Nijesam, mnogo je više volim no što ove muke mogu da iskupe... A,
jesam imao i drugijeh grjehova...
DON ANTUN Na primjer?
DOLČI Na primjer... velike nade u Francusku revoluciju i poštovanje za
Bonapartu. Kajem se za ovo drugo, mnogo se kajem, ne treba poštovati tašte
Page 24
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
vlastoljupce... Ante, da ti kažem još nešto: Nikakav ti junak nije tvoj don
Franjo, nijesam ti nimalo hrabar, a ti bi sigur bio. Žao mi umrijet, Ante. Stalo
mi je da proživim još koju godinu, još mjesec, još dan... Za svaki dan mi je
stalo, Ante, neka sam i u ovom podrumu, samo da sam živ. Lijepo je živjet,
Ante! Nemoj me gledat, evo kakav sam ti ja plačiguz... Nemoj me gledat...
Ode li to, Ante? Daj da se zagrlimo...
Zatamnjenje

SCENA X
KALUðERSKA KĆI

(Jegorov put. Kasno jutro. Otac Jegor radi. Sa strane dolazi Mare vukući za
ruku nekog mladića.)
LUKA Pušti me, Mare, bježi, nemoj da se nabija još viša bruka s nama. Oprosti,
oče...
MARE Evo, ovo je otac Jegor, božji čovjek, pred njim niko ne laže. Kažem ti, to
sam se načinila luda da me ne udaju za staroga Mata, pa sam...
LUKA Dobro, dobro, ajde...
MARE Ma kako mi ne vjeruješ! Vidiš, li jadan, da nijesam luda. Evo, evo
britvulina što si mi dao... I znam tačno kako si mi onda reko: oli me čekat, ja
zborim ocu, a ti veliš evo ovi nož ce te čuvat ako me usčekaš kako treba...
LUKA Pa fino si me dočekala, ali šta ceš, jadna, božija volja...
MARE Oče Jegore, vidi ga kakav je! Pa bi li bolje bilo da sam te dočekala kao
domačica u kuci staroga Mata Kentere! Ma, Luka, kakav si to...
LUKA Što ću ja, svi pričaju da si šenula, Mare, šprdaju ti se kako pričaš: iskočio
ti skakavac iz uha...
MARE Ma nijesam isprave šenula, jadan! Sve znam. Oli da ti pobrojim svaku
travku i cvijet što raste ovuda? Evo: šljez, tatula, anñelica, srčenjak, vrijesak,
podbijel, lincura, lazarkinja, grčica, zova, pelin, bokvica, ružmarin, ljubičica,
divizma, ñurñevak, lovorika, smilj, mrča, majčina dušica, različak, salep,
ljubičica, metvica, jaglika, zečji brk, kačun, zvončić, ñetelina, buhač, hajdučka
trava, divlji mak... (Otac Jegor zastao i sluša je. Luka se snebiva, neprijatno
muje.)
LUKA Ajmo, Mare, nezgodno mi pred ovijem kaluñerom...
MARE Pa bi li znalo ludo čeljade sve ovo da pobroji, a, Luka, bi li, kaži...
LUKA Ne znam ništa, ajmo sad, pa ćemo vidjet.
MARE A što ne vidiš sad! Neću se mać dok ne rečeš pred ocem Jegorom da
nijesam luda! Evo da ti pobrojim koje si ribe lovio kad si išo u ribu: rombuni,
barbuni, trilja, kernja, cipol, skakva, brancin, orada, ukljata, memula, špar,
list, škropac, konjic, ñustra, skarma, vučić, merla, kantor, sarag, labina, gruj,
morina, bukveč, škombar, Širun, gof, lica, trupac, sardela, orlić, raña, zubatac,
voloina, špinjal, žutunja, pešikan, luc, sipa, pagar, kanac, simbalji, obotnice,
ulignji...
LUKA Prekini, Mare, kuku mene, ti si odista šenula, evo neko ide...
MARE Neka ide... Znaš li da ima riba što se zove: šenula, a, znaš li?
LUKA Nek ima, ajde, odoh ja...
Page 25
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
MARE Nećeš maknut odole dok ne kažeš da nijesam luda! Ajde kaži!
LUKA Ne znam što da ti rečem, Mare, sve je ovo sluñeno, tek sam došo,
vidjecemo...
MARE Šta vidječemo? Zar ne vidiš sad da nijesam luda...
LUKA Ne znam...
MARE Oče Jegore... (Otac Jegor priñe i zagrlije. Putem dolazi grupa Ijudi.
Kancelijer, Sekretar, Marko, otac Jovan, don Antun, zatim dotrče otac Aleksej i
Lazar.)
OTAC JOVAN Oprosti im, brate Jegore, nijesam ovo mogo da spriječim. Noćas
je u zatvoru umro opat Franjo Dolči...
KANCELIJER Možete slobodno reci ubijen, oče igumane... (Otac Jegor se
prekrsti, malo postoji i nastavi da radi)
OTAC JOVAN Kancelijer misli da si i ti u to umiješan, pa su došli da ispitaju...
(Otac Jegor zastane, ukoči se. Drzi težak kamen u rukama.)
OTAC JOVAN Mogu li mu dati na uvid dokumenta koja imam? (Otac Jegor
nastavlja da radi.)
MARKO Oprostite nam, oče, ovo je i za vaše dobro, da se konačno smakne
sumnja... (Otac Jegor se osvrne, kao da prepoznaje glas, dugo gleda u Marka,
ovaj se sklanja malo ustranu.)
OTAC JOVAN Šta da radim, daj mi neki znak, brate Jegore... (Otac Jegor
nastavlja da radi.)
LAZAR Puštite ga na miru, što ga mučite, ovo je greota!
OTAC JOVAN Jes, sinko, i ja mislim. (Don Antun krene niz put.)
KANCELIJER Kuda, don Antune?
DON ANTUN Doma.
KANCELIJER Stanite, zašto je greota pitati nekoga na svom zemljištu ko je,
odakle je i kako se zove?
OTAC JOVAN Ovo je manastirsko zemljište, grofe.
KANCELIJER A u kojoj je državi manastir, zar je potrebno da se stalno na to
podsjećamo? Oprostite, mi zvanicno tražimo da nam ovaj čovjek kaže, na koji
god oće način, ko je on zaista i da li je i u kom smislu umijesan u smrt Dolčija.
Naša je zajednicka dužnost, oče igumane, da ovdašnji živalj zaštitimo od
vršljanja opasnih avanturista i uhoda, zar nije? E, molim.
SEKRETAR Ako postoji dokumentacija, molim vas da...
KANCELIJER Nije dovoljno, dokumenta mogu biti krivotvorena... (Otac Jegor
ustane i stane izbezumljeno da razbija neki kamen. Udara, udara. Svi malo
ustuknu, otac Jovan hoće da ga zaustavi, on se istrgne i nastavi.)
DON ANTUN Ljudi, ne činite ovoga nasilja nad ovim božjim Čovjekom...
KANCELIJER Sveta je dužnost otkriti varalicu, don Antune!
DON ANTUN Kakvu varalicu! Kakvu varalicu! Pa ovaj čovjek se upravo udaljio
od svega za šta ga vi optužujete, od laži, licemerja, dvosmislica, ruganja,
sumnje, svega što se izražava govorom. On je pobjegao od nas i našeg
jezika... (Otac Jegor počne da beži niz put.)
KANCELIJER Neka ovdje pred nama kaže ko je!
OTAC JOVAN On je zavjetovan ćutanjem!
KANCELIJER Neka kaže ko je, pa neka nastavi sa ćutanjem.
Page 26
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
OTAC ALEKSEJ Pustite njega, ja ću vam reći kako je bilo. Sergej Pavlovič
Stroganov se na proslavi svoga imendana posvañao sa knjazom Galicinom,
nazvao ga je farisejom, koji hoće crkvu da proda državi, ovaj je nasrnuo na
njega, Sergej Pavlovič je pucao, njegova kćer je stala ispred Galicina i metak je
prošao kroz njeno rame... Tada je Sergej Pavlovič zaćutao, uzeo monaško ime
Jegor, potražio neki daleki manastir i otišao da okajava svoju krivicu... (Otac
Jegor napeto osluškuje taj glas, uznemireno se izmiče sve dalje i dalje od njih.)

KANCELIJER (ide prema ocu Alekseju) A onda je došao ovdje i počeo da

obmanjuje ljude da je čudotvorac... Mene ne može da obmane! Neka kaže
istinu o sebi!
OTAC ALKESEJ Ovo je sve tačno što sam vam ja rekao...
KANCELIJER Zašto da vjerujem tebi više nego njemu?
OTAC ALEKSEJ Zato što je ovo istina
KANCELIJER Neka i on to potvrdi! Herr Kunze, idite dovedite ga!
OTAC ALEKSEJ Ne!
KANCELIJER Herr Kunze!
OTAC ALEKSEJ Ne! Ne, ne, ovo je sve laž, lagao sam vas, oprostite. Istina je
da je otac Jegor čudotvorac.
OTAC JOVAN Brate Aleksej, šta pričate...
OTAC ALEKSEJ Da, da... on može da pretvori kamen u hljeb, vodu u vino, more
u kašu, a vas, gospodine Kancelijer, može da pretvori u pauna, ili u ñrvo!
Čuvajte se, evo, vi ste već drvo. A kaluñera može da pretvori u ženu... Da,
pravda, vnimanije, vnimanije, vi vsi začarovani...
OTAC JOVAN Prestanite, brate Aleks...
OTAC ALEKSEJ Da, oče igumane, evo, sad ce otac Jegor mene da pretvori u
žensko... Vnimanije, vnimanije... (Skida sa sebe kaluñersku odeždu.) Ja zdjes
ženščina...
LAZAR Auuu, ljudi! Ovo je čudo!
KANCELIJER Pa ti si varalica! Ona je varalica! Oče igumane, ona vas je
obmanula...
MARE Nije! Nije!
OTAC ALEKSEJ (Anja) Ne, nisam varalica! Ja sam njegova kći, Anja Sergejevna
Stroganov. (Levom rukom podiže desnu kao na zakletvu) Kako to, grofe, da
nikad niste pomislili daje on zaista monah i isposnik.
OTAC JEGOR Aaanjaaa...
OTAC ALEKSEJ (Anja) Papa, Papočka, malčite radzi boga, nje gavaritce, njet,
njet, niti slova! Malčite, ne zabitce na prisjage. (Otac Jegor dotrči do nje,
zagrlije, klekne i ljubi joj ruku koja beživotno visi niz njeno telo. Putem dolazi
prosjak.)
PROSJAK Udjelite, boga radi, bokun hljeba, mrvu smoka...
MARKO Bježi!
PROSJAK Mrvu smoka... bokun hljeba...
MARKO Bježi kad ti se kaže!
Zatamnjenje

Page 27
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
EPILOG U TRI STAVA

(Kad se scena ponovo osvetli, vidimo oca Jegora kako se kupa. Posipa se
vodom iz vedra po glavi, prsima, vratu, onda umiva lice i ruke, obriše se
svojom lanenom kosuljom, pa sedne na kamen, jede komad hleba i zaliva ga
vodom. Zatim počne da radi. Razbija kamenje i pazljivo podziduje put. Odozdo
se prema njemu penje mladić. Jegor se malo poplaši, ustukne da ovaj prode,
ali mladić stane na sredputa iposmatra ga. Jegor nastavi da radi, mladićga
gleda. Jegor se osvrće, radi, mladićjednako stoji. Onda se Jegor okrene i gleda
mladića. Ovaj se odjednom iskrivi i progovori glasom prosjaka.)
PROSJAK Udjelite, udjelite, bokun hljeba, mrvu smoka... (Jegor uzima macolu i
zamahne da razbije kamen.)
PROSJAK Ne, ne oče, Jegore... (Zgrabi rukama za macolu i otima je od oca
Jegora. Onda uzme njegove ruke, stavlja ih sebi na glavu i viče.) Blagoslovi,
blagoslovi... (Otac Jegor ustukne, mladić ga uhvati za nogu, ne da mu da ode,
već ponovo zgrabi njegovu ruku, stavi je sebi na glavu i ponavlja.) Blagoslovi,
blagoslovi... (Odozdo se putem približava don Antun, vodi ñačića od
sedam-osam godina i o ramenu nosi njegovu ñačku torbicu. Mladić skoči i
odjuri na drugu stranu. Don Antun se zaustavi kod oca Jegora.)
DON ANTUN Zivio mi, brate Jegore! (Sedne u zaladak, odvije zamotuljak
smokava zamotanih u smokovo lišće, izabere lepu zrelu za dečaka, i sam uzme
jednu, a ostatak stavi na kamen. Otac Jegor doñe do njih, sedne, uzme i on
smokvu i jede. Čute i jedu.)
Zatamnjenje

(Na donjoj strani padine uz koju vijuga Jegorov put stoji Mare sa vedrom vode
u ruci, a sa druge strane stoji Luka)
LUKA E, Mare! Čekam te od jutros, znao sam da ćeš ovuda proć.
MARE Dobar dan.
LUKA Podranila?
MARE E.
LUKA Da ti nešto rečem.
MARE E?
LUKA Htio sam ti reć, došo sam da te vodim kući.
MARE A što?
LUKA Fino znaš, Mare, što momci vode djevojke svojoj kući. Ajde, oli poć sa
mnom?
MARE Neću.
LUKA Što nećeš?
MARE Pa ja sam luda.
LUKA Daj, Mare, to je bilo i ne bilo, nećemo više o tome. Ja sam došo da te
ugrabim.
MARE Ugrabi moju strinu Ružu, taman je ko i ti.
LUKA Kuku mene, kako to pričaš, ko da si baš luda!
MARE Pa kažem ti da jesam i jesam! Koja bi te druga čekala dvije godine na
riječ i na zarñali britvulinčic, no luda Mare. A kad si došo, ja ti pritrčavam,
Page 28
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
željna te, obveselila se, a ti: šenula si, šenula si, bježi od mene, selo ti se
ruga... Moglo je meni deset sela reć da si ti lud, ja bih im se nasmijala u lice, a
ti od prve povjerovo! E pa na ti ovo, trebaće ti da daš drugoj! (Baci nožić i
krene.)
LUKA ðe ćeš to?
MARE ðe me volja, šta je tebe stalo ñe ću!
LUKA Mogu li ja s tobom?
MARE Nee!
LUKA Što ne mogu?
MARE Kako ćeš kad sam šenula?
LUKA Neka ti sad toga!
MARE Neka mi nije. (Naiñe Lazar, o ramenu mu torba s alatom, grabi uz put.)
LAZAR E, taman fino da se pozdravimo, ja odoh preko brda. Nemojte samo da
to čuju ovi dolje.
LUKA Što ceš tamo?
LAZAR Bježim gore, dako nañem kakve rabote. Digli me u vojsku, sad opasno
ratuju s Francuzima, brane Beč, pa im treba vojnika. E sad ja da idem da im
branim Beč, nijesam lud, šta je meni Beč da ginem za njega... A nije mi milo ni
gore ić, ali što ću sad... A što se to vas dvoje gledate, oće li svadba ubrzo?
LUKA Oće.
MARE Neće.
LAZAR Ajde onda, zdravo bili. Odoh da vidim oca Jegora i da se pozdravim.
MARE Sretan ti put...
LUKA E, sretno. (Stoje, ćute.) Ajmo i mi, Mare.
MARE Neću, rekla sam ti. Može biti da sam sad šenula, ali neću nikud od oca
Jegora.
LUKA Šta to pričaš, udri se po zubima, čuće te neko!
MARE Neka čuje ko oce, a najviše mi je stalo da me čuješ ti. Vidio si kako me
on zagrlio kad si me ti gurao od sebe i govorio mi da sam luda. Zakrilio me
rukama kao svetac. Nije mogo drukčije da me zaštiti. E, otada ja znam da mi
više niko ništa ne može kad sam u njegovoj blizini.
LUKA Mare, šta ti je, to ti je veliki grijeh što pričaš, on je kaluñer...
MARE Neka je.
LUKA Šta neka je! Ma, dlaka me veže da odem tamo i da ga ovijem rukama
zadavim! Da on zaluñuje mlade djevojke ovuda! Odoh iz ovijeh stopa da kažem
ocu Jovanu šta on čini...
MARE Kaži, nece mu ništa. Ja ću se jopet načinit luda!
LUKA Mare, osvijesti se, šta ti je?
MARE To mi je što sam ti rekla. (Krene.)
LUKA Stani. Čini mi se ko da sam i ja poludio. Stani, kud ćeš!
MARE Moram da ponesem vode ocu Jegoru, vidiš kako je upeklo...
Zatamnjenje

(Terasa sa koje se vidi more. Kancelijer sedi za stolom, ispred njega na stolu
raširene neke hartije. SpoIja dopire muzika. Ulazi Alma.)
KANCELIJER Alma, zvao sam te da ti kažem nešto važno... Ova vijest ce te...
Page 29
 Vida Ognjenovic - Jegorov put
ALMA Znam sve, ispričao mi je don Antun. Neka ste najzad saznali ko je onaj
kaluñer, da te to više ne muči...
KANCELIJER Ne, Alma. Ima nešto drugo, važnije. Prije pola sata mi je javljeno
da su Francuzi, u četvrtak, 13. novembra, usli u Beč.
ALMA Sveta majko božja!
KANCELIJER Ovdje to ne treba još nikom govoriti, osim ako ćeš ti da proslaviš
taj dogañaj sa don Antunom, jer vi ste oboje bonapartisti...
ALMA Molim te, Franc, nije trenutak za opore šale!
KANCELIJER Eto, Habzburska imperija je sad ratni trofej jednog punjenog
petla, ili bolje reci punjenog kikireza! Danas je subota, Alma, ovo je treći dan
kako Austrija nema prestonicu. Senbrun je sada Napoleonova konjušnica.
"Eroika" se sada svira na ulici kao himna onom pekinezeru! Gotovo je, mi sada
više nemamo ni kuda da se vratimo, ni gdje da ostanemo. Ovdje nas nikad
nijesu primili, Grbaljska buna je sve jača, taman su na vrijeme da otvore vrata
francuskom brodovlju...
ALMA Pa šta kažu iz Beča, šta se preduzima, šta su tebi poručili?
KANCELIJER Da čekam dalja nareñenja. A znaš šta sam ja odlučio, Alma?
Odlučio sam da poñem putem oca Jegora. Daa! Vidiš, on je ćutanjem postigao
ono što sam ja pokušavao bujicama riječi. Ima pravo otac Jovan, ma u čemu
da je istina, u riječima sigurno nije. Ja nisam umio da nañem svoj put, ni do
njega, ni do ovih ljudi ovdje, ni do tebe, Alma, ni do tebe nikad nisam našao
put...
ALMA Molim te, nemoj sad da ovaj poraz za koji nisi ni najmanje kriv...
KANCELIJER Šššš! Alma, dobro je, dobro je, ja sam odlučio da se zavjetujem
cutanjem! Samo se bojim da neću imati fanatičnu upornost onog kaluñera! Sta
ti misliš, ocu li? Alma! Molim te idi zovni don Antuna, hocu da moj zavjet
najprije blagoslovi svješteno lice, a vas dvoje posle možete mirno da nastavite
vašu svirku u četiri ruke...
ALMA Franc, ajde da prošetamo do obale...
KANCELIJER Idi, zovni don Antuna!
ALMA Franc, govoriš li to ozbiljno?
KANCELIJER Idi, zovni ga! (Alma izlazi. Kancelijer iz fijoke stola vadi pištolj,
prisloni ga na slepoočnicu i opali. Odjekne pucanj.)
Zatamnjenje

Page 30