Igo kao dramski pesnik

Referat

 Koliki je značaj Viktor Igo pridavao pozorištu vidi se iz predgovora Kromvelu, o kome smo već
govorili na prethodnim predavanjima. U tom predgovoru Igo je naveo da trećem, modernom dobu
čovečanstva odgovara dramska umetnost kao najpotpuniji i najzreliji izraz čovekove ličnosti.

 Igoov Kromvel objavljen je 1827, u čijem je predgovoru uglavnom izložio estetiku romantične
drame. On za junaka bira puritanskog generala Kromvela, složeno biće koje je tiranin Evrope a
igračka svoje porodice. Kromvelova istorija uz to daje mogućnost piscu za transpoziciju
Napoleonove istorije i drama nije bez veze sa liberalnim duhom. Predgovor je bacio u zasenak
dramu. Cela drama je napisna u stihovima, među kojima ima aleksandrinaca iz tragedije, ali i
stihova epskog daha.
- Kako su pristalice klasicizma žestoko napali predgovor Kromvelu, tako pišu i duge rasprave da
se dokaže da ni drama ni predgovor „nisu napisani francuskim jezikom“, da je Kromvel
najubitačnija knjiga po umetnost i da je žalosno što je pisac upotrebio toliko vremena da bi
napisao tu „nakazu“. Romantičari su ga, međutim, sa oduševljenjem pozdravili.
- Pristalice klasicizma su burno reagovali, jer je Kromvel označio objavu rata i početak žestokog
neprijateljstva. Međutim, drama je bila neizvodljiva na pozornici, jer je bez radnje i suviše duga.
To je i sam Igo uvideo i pobojao se da ne diskredituje i sebe i romantičnu dramu.

 Kako je ranije napisao dramu „Ami Robsar“ (1828), on ju je pod imenom Pola Fušea (brata
njegove žene) ponudio pozorištu Odeon u kome je, na premijeri, toliko izviždana da je sutradan
skinuta s repertoara.

 Drama „Marion Delorme“ (napisana 1828., izvedena 1831).

- Komad je zabranjen, i to je ostalo na snazi uprkos Igoovim protestima.
- (Da bi ublažio ovu nepravdu kralj dodeljuje piscu novu pomoć od 4000 franaka godišnje, što je
ovaj odbio uz odgovor da je tražio da se igra komad, a ne nešto drugo).
- on ne odustaje od ove drame, kako ćemo kasnije videti, ali nastavlja da piše nova dela

 Zatim piše dramu „Ernani“:

- Donja Sola, Ruj Gomez (staralac), Don Karlos (budući španski kralj Karlo V) i Ernani
(pobunjenik)
- Drama je primljena sa aklamacijom, ali cenzura traži čitav niz ispravki i izostavljanje svih mesta
pogrdnih po kralja. U izveštaju svi branioci klasicizma daju književni sud o drami koja je „splet
besmislica“ i iz kojih bi publika videla „koliko može zabludeti ljudski um kad ne vodi računa o
pravilima i pristojnosti“. Igo je ublažio neka opasna mesta u drami, ali to pristalice klasicizma nije
zadovoljilo. I novine pišu o tome koliko je „Ernani“ rasplamteo strasti i mržnje da će postati bojno
polje suprotnih interesa.
- 25. februar 1830. – na dan premijere svi romantičari izlaze pred pozorište, već u 1 sat, 6 sati su
proveli u pozorištu, čekajući; tokom predstave neprestana dovikivanja i kavge sa pristalicama
klasicizma; međutim, borba se nastavlja nakon prvog izvođenja;
- bilo kako bilo, drama mu donosi uspeh, i sa „Ernanijem“ završava se jedan period Igoovog života,
njegova mladost, od koje je sada odvajaju ozbiljnije misli.
- Ovo Igoovo delo je u stvari drama ljubavi, viteške časti i ponosa. Plemeniti razbojnik Ernani, u
stvari plemić koji se odmetnuo od kraljevske vlasti, tipičan je romantičarski junak (fatalan i
nesrećan, gonjen kroz život mračnim silama), projektovan u Španiju s početka XVI veka.
- Pošto je komad istorijski, tu su i ličnosti kao što su Don Karlos, španski kralj koji na kraju komada
postaje Karlo V.
- Poezija, epska i lirska, daju vrednost ovom komadu. Igo je u ovom komadu obezbedio mesto
lirskim monolozima (Ernani) i dijalozima (Ernani – donja Sol) i epskim vizijama (Don Karlos u
grobnici Karla Velikog u Ahenu)

 Posle pariske pobune, koju će Igo u predgovoru „Marione Delorme“ (1831) nazvati „divnom
revolucijom“ on javno pristupa revoluciji. Julska revolucija ukinula je cenzuru, nema više
smetnje za prikazivanje drame.
- Markiz Gaspar de Saverni, Marion Delorme (kurtizana), Didije, Rišelje, kralj
- Premijera je bila vrlo burna, 11. avgusta 1831, ali nije izvojevala uspeh koji je Igo očekivao. On
je smatrao da je ova drama bolja od „Ernanija“.
- „Mariona Delorme“ bila je napisana da pokaže ono što nije mogao pokazati neizvodljivi
„Kromvel“: ostvarenje načela drame u stihu. Da nije bila zabranjena, glavna bitka romantičara i
klasičara odigrala bi se na njenoj premijeri.
- U „Marioni Delorme“ Igo slavi rehabilitaciju jedne pale žene koja ljubavlju iskupljuje svoje
grehe. Pjer Moro kaže da je Igo stvorio jedan prijatan stil sastavljen od živih reči. Taj oblik nove
komedije, koji je možda najoriginalnija tvorevina romantizma u pozorištu, doći će do punog
izražaja u „Ruj Blazu“.
- U predgovoru dela Igo veliča Julsku revoluciju jer je društvena revolucija omogućila umetničku
revoluciju, koja je bila potrebna umetnosti a naročito pozorištu čija je moć toliko porasla da
može uzdrmati i pokretati narodne mase.

 Dramu „Kralj se zabavlja“ Igo je napisao 1832.

- Luvr: Fransoa I (razvratnik), Tribule (dvorska luda), Sen Valije (starac), Blanša (Tribuleova
ćerka), Saltabil i njegova ćerka (cigani)
- prikazana 22. novembra 1832, predstava protiče u galami, tri dana ranije izvršen je atentat na
Luja Filipa, a nekoliko meseci pre toga vojska je jurišala na barikade pobunjenih republikanaca
- sutradan je komad zabranjen, ponovo se pojavio na pozornici tek 50 godina kasnije

 Dramu „Lukrecija Bordžija“ Igo je napisao za samo 14 dana, iste 1832. godine.
- napisao u prozi jer je smatrao da je bliža narodnim masama nego stih, želeo je da osvoji i narod
koji je tada najviše uživao u melodrami, a ne samo da osvoji elitnu publiku;
- fanatični romantičari nisu želeli ni da čuju za dramu u prozi, ali su kasnije bili ushićeni Igoovom
prozom
- prva predstava „Lukrecije Bordžije“ bila je 2. februara 1833. premijera drame je bila najveći
Igoov pozorišni uspeh do tada;
- drama se dopala romantičarima svojom bojom, lažnom, ali žestokom, a klasičarima
konstrukcijom, zbog čega im se učinila bliskom tragediji

 Igoovo mišljenje jeste da je pozornici potrebna izvajana proza, koja ne bi bacala nikakvu
dvosmislenu senku na misao.
Drami je potreban slobodan, razbijen stih. Stil daje trajnost delu i besmrtnost pesniku.
Lep izraz ulepšava i čuva lepu misao.
Pozorište mora da proučava i da prosvećuje.
Sadašnja umetnost ne sme da se ograniči samo na traženje lepog nego i dobrog.
Dramski pisac treba da dejstvuje na publiku istinitim slikanjem večne prirode koju nosi u sebi.
Ukoliko je dramski pisac dublji, nepristrasniji i oštriji u svom delu, utoliko će bolje izvršiti svoj
zadatak i kod savremenika i kod potomstva.
 „Marija Tjudor“, drama u prozi, napisana od 7 do 31 avgusta i prikazana 6. novembra 1833.
slika Englesku XVI veka, doba žestokih strasti, sa ozloglašenom kraljicom Marijom Tudor u
središtu radnje. Komad pun neverovatnosti, s malo ljudske istine, imao je osrednji uspeh. Ono
što je najbolje u drami to su borbe suparnika u ljubavi, borba između sirote plemićke i kraljice,
između kraljičinog ljubavnika i radnika Žilbera.
- Igo iznosi najpoznatiju definiciju o romantičnoj drami: drama XIX veka nije nadmena i
preopširna španska tragikomedija, niti Kornejeva uzvišena tragikomedija; nije ni Rasinova
apstraktna, ljubavna, idealna i elegična tragedija, ni duboka, oštroumna, prodorna, ali suviše
nemilostivo ironična Molijerova komedija; ni Volterva filozofska tragedija; ni Bomaršeova
revolucionarna komedija; nego su sve to u isti mah. Drama ne slika, kao što su činili ovi veliki
pisci, samo jednu stranu života, nego sve posmatra sa svih strana.
- delo kojim je pisac mislio da ostvari ovu zamisao donelo je razočaranje – kritika je žestoko
napala neverovatnost drame, odsustvo ljudske istine, upadljivo traženje patetičnih situacija
-
 Drama „Anđelo, padovski tiranin“ izvedena 28. aprila 1835. (drama iz italijanske Renesanse),
je prvo Igoovo pozorišno delo čija je premijera protekla bez protesta i buke.
- međutim, kritika je neprijateljski dočekala ovaj komad, i „Anđelo“ će imati uspeha tek 1850.

 Igo se ponovo vraća drami u stihu i piše „Ruj Blaza“, 1838. Dok je u „Ernaniju“ slikao
plemstvo ozlojeđeno na monarhiju koja raste, u „Ruju Blazu“ Igo slika narod u nastojanju da
smeni i zameni korumpiranu vlastelu nemoćne monarhije u raspadanju (poslednje godine XVII
veka).
- filozoski predmet u ovoj drami je narod koji teži da se uzdigne, ljudski predmet je jedan čovek
koji voli jednu ženu, a dramski predmet jedan lakej koji voli jednu kraljicu
- stil je prirodniji i sa manje romantičarskih preterivanja nego u Ernaniju
- intriga je vešto vođena do kraja
- „Ruj Blaz“ je Igoovo remek delo dramske kompozicije, uz to je jedini komad u kom Igo s
velikim uspehom meša komične i tragične elemente
- uspeh komada nije bio veliki ni kod publike ni kod kritike, tek će 1872. i jedni i drugi biti
saglasni o vrednosti ovog komada, i staviti je na prvo mesto u Igoovom pozorišnom stvaralaštvu.

 Njegovo poslednje dramsko delo – „Vlastela“ (Birgravi).

- birgravi su epske ličnosti stare Nemačke, vitezovi surove i sirove prirode, oni gospodare
dolinama i klisurama, skupljaju vojnike, napadaju drumove, sprečavaju plovidbu Rajnom itd.
- Igo u drami iznosi izrođavanje jednog tipa ljudi naslikanog u četiri uzastopna naraštaja jedne iste
porodice s početka XIII veka. S oca na sina, junaci „Vlastele“ rezimiraju u 100 godina 6 vekova
otpora feudalnog sistema protiv carstva koje se stvara.
- drama će se pojaviti na pozornici u trenutku kada je vaskrsavala klasična tragedija, bilo je
negativnih spekulacija
- 7. marta 1843. drama je održana i izazvala veliko oduševljenje, međutim, kritika je i dalje
napadala delo
- i ova drama je, kao i „Ruj Blaz“, kasnije zadobila svoje pravo mesto u delu Viktora Igoa

 Neobično, neverovatno, neočekivano – stalno su prisutni u Igoovom pozorištu. Melodramski

elementi, kombinovani sa neizbežnim rekvizitima romantizma iz prve faze, nalaze se u svakom
komadu, više ili manje. Nemoguće koincidencije, neverovatne slučajnosti (umesto tragičnog
fatuma), otrov, mač i nož, sa puno krvi, grobnice i tajanstvena skrovišta, prerušavanje i
prepoznavanje, sve to oduzima životnu istinitost Igoovom pozorištu. Ali veliki epski i lirski
Igoov genije, iskazan u stihovima, ovim delima daje izuzetnu umetničku vrednost.
 drama godina objavljivanja i prikazivanja
 Kromvel objavljena 1827. (dramska epopeja, nije za izvođenje)
 Ami Robsar izdata 1828. (izdata pod imenom brata njegove žene, Pola Fušea)
 Marion Delorme napisana 1828 (zabranjena, izvedena tek 11. avgusta 1831.)
 Ernani izveden 25. februara 1830.
 Kralj se zabavlja napisana 1832, prikazana 22. novembra 1832. (odmah zabranjena)
 Lukrecija Bordžija napisana 1832. (za samo 14 dana), prikazana 2. februara 1833.
 Marija Tjudor napisana 1833. (od 7. do 31. avgusta), prikazana 6. novembra 1833.
 Anđelo izvedena 28. aprila 1835.
 Ruj Blaz napisana 1838.
 Vlastela izvedena 7. marta 1843.