Ulepšani svet – Slikarstvo buržoaskog realizma od 1860-1914 – Aleksa Čelebonović

- Knjiga predstavlja realističko slikarstvo uj periodu 1860-1914.

- Nazivana je pompjerskom umetnošću – pompjer je termin sa kraja XIX veka koji se koristio za
akademsku oficijelnu umetnost tog vremena – pompiere je naziv za vatrogasni šlem, a taj šlem je
ličio na šlemove koji su se često nalazili na ovim slikama
- Ova umetnost je posle zvog zenita zapostavljena i marginalizovana od strane kritike

1. Prvi primer koji Čelebonović daje jeste „Rađanje Venere“, koju je naslikao Alexandre
Cabanel 1863. godine – slika je izazvala inicijalno oduševljenje gledalaca, kupio ju je
lično Napoleon III, a 1879. je prebačena u Luvr, gde je i danas.
Slika prikazuje ženu koja leži na talasima, dok iznad nje lete anđelčići. Oblici podsećaju
na Rubensovu tehniku, dok boje liče na Ticijana, međutim Cabanel prisvaja samo neke
od odlika ranijih majstora, spajajući ih u novu celinu.
Međutim, njeno stanje oslikava ono o čemu Čelebonović govori kada kaže da je ova
umetnost nepravedno zanemarena, pošto se trenutno nalazi u depou muzeja, gde je niko
ne vidi, i označena pripadnošću „pompjerskoj“ umetnosti od strane kritike, zanemarena.
2. Tri decenije kasnije Vojčeh Gerson, poljski slikar, slika „Odmor“, pod uticajem
Cabanela, međutim sa više naglašenim detaljima i oštrijim oblicima, verovatno sa idejom
da slika manje podseća na snoviđenje, a više na fotografiju. Očigledna je pripadnost istoj
tradiciji u okviru koje se dešava određena evolucija paradigme.

- Buržoaski realizam je koegzistirao, kako kaže Čelebonović, sa drugim slikarskim tendencijama,

međutim desilo mu se da je zanemaren iako je on zapravo predstavljao glavnu tradiciju slikarskog
izražavanja svog vremena, dok su druge tradicije bile sporedne, a opet u kritici imaju veći značaj.
- Duh ove umetnosti, kao i sižei koje obrađuje svedoče da je ova umetnost bila zapravo vezana za
ideje dominantnih socijalnih grupa. Zato je ova umetnost bila visoko cenjena od strane
relevantnih činilaca tog doba, slikari su dobijali počasti i nagrade, buržuji su kupovali ova dela od
njih, a publika se gurala na njihovim izložbama.

3. Upravo jedna od slika Williama Powella Frith-a prikazuje jednu od ovih situacija, slika
se zove „Otvaranje izložbe u Royal Academy“, naslikana 1881. godine Na njoj su
prisutni Gledston, Brauning Haksli itd.istaknute ličnosti vremena. Takođe na slici se
nalazi i Oskar Vajld, sa desne strane, nosi cvet na reveru, okružen je obožavaocima.
4. Još jedna od slika koja simbolizuje ideale dominantnih društvenih grupa koji
predstavljaju hermeneutički okvir u stvaranju ove umetnosti jeste slika Huberta Von
Herkomera koja se zove „Pozdrav starih ratnika“ iz 1898. Slika prikazuje doček
kraljice Viktorije 1898. ispred spomenika gardi na trgu Vaterlo u Londonu. Prikazane
figure su starci koji su nekad bili vojnici i nose vojničke uniforme, Čelebović primećuje
da odaju utisak snage i dobrog zdravlja, a i nose odličja, te prikazuju stabilno društvo
koje ceni svoje zaslužne članove koji su mu služili u duhu patriotizma.
5. Ruski primer ove epohe jeste slika Ilije Jefimoviča Rjepina „Nisu ga očekivali“ iz 1884.
koja prikazuje ličnost koja se vraća iz progonstva, u pitanju je osuđenik-revolucionar,
kuvarica mu otvara vrata, starija žena iza skače iz fotelje, ostala lica gledaju nemo u
čoveka, bez radosti.
 6. U određenim situacijama, dela buržoaskog realizma uzimaju ulogu nekakvog meta-
ostvrta na istoriju, komentara istorije. Gleizova slika „Spektakl ljudske ludosti“ iz 1872.
prikazuje zanimljivu kompoziciju u kojoj postoje dva plana – prvi plan prikazuje realnost
sadašnjosti, gde muška figura odevena u kostim nalik nekom iz Molijerovog komada stoji
i predstavlja scene mučenja iz različitih istorijskih epoha.
7. Sledeća slika koju Čelebonović prikazuje jeste delo Vicentea Palmarolija koje se zove
Priznanje, gde je fokus na detaljima koji nemaju jak optički efekat, ali dobijaju
svojevrsnu narativnu funkciju. Detalji haljine koji dozvoljavaju da se zaključi od kog je
materijala, detaljno naslikano cveće na šeširu, slama od koje su isprepletene fotelje itd.
Po Čelebonoviću ova slika ima za cilj da ispriča priču o susretu dvoje mladih.

- Autor navodi 2 suprotna momenta u percepciji buržoaskog realizma. Jedan je primena

vizualističke ili formalističke estetike koja se izgrađivala uporedo sa evolucijom moderne
umetnosti. Njenu kritiku većina dela buržoaskog realizma nije mogla izdržati. Drugi momenat
obeležava prisustvo nadrealizma iz kojeg se razvilo interesovanje za naraciju. Zbog nadrealizma,
došlo je do uključivanja psihologije i psihoanalize u kritiku slikarstva, što je vratilo buržoaski
realizam u fokus kritike.
- Po Čelebonoviću, BR nosi posebno idejno obeležje i prenosi sliku sveta koja se ne nalazi u
ranijim umetničkim epohama. Takođe, ono raspolaže sopstvenim izražajnim jezikom oblika, koji
ima koren u ranijoj tradiciji, ali je i posledica svojevrsne evolucije koja donosi nove kvalitete u
verističkom prikazivanju bića i predmeta. BR jeste imao i institucionalnu podršku i bio širi
umetnički pokret unutar istorije umetnosti.
- Kritika smatra da je pompjerska umetnost nazadovanje u odnosu na prethodne pokrete, kao što su
neoklasicizam, romantizam i prvobitni realizam, kao i na pokrete paralelne sa njim, kao što je
impresionizam. Takođe, nije imao tako snažan efekat na dalju istoriju umetnosti kao što je imao
npr. simbolizam. Međutim, ova umetnost jeste najbolji odraz građanskog društva na vrhuncu
njegovog prosperiteta.
- Funkcija buržoaskog realizma na kraju jeste bila afirmacija buržoaskih vrednosti i načina života.

8. Kao što književnost XIX veka prikazuje često porodične odnose između članova
buržoaskih porodica, ili potrese koji se u njima dešavaju pri promenama finansijskih
okolnosti, prelaska iz jedne klase u drugu itd. Postoje takvi primeri i u buržoaskom
realizmu. Jedan od njih je slika Roberta Martinoa pod imenom „Poslednji dan u staroj
kući“ iz 1862. Stara gospođa sa kupcem utvrđuje uslove prodaje dok njen sin stoji nasred
sobe sa podignutom čašom u ruci sa svojim sinom.
9. Portret Markize d’Erve od Rajmunda Madrazoa iz 1888. godine prikazuje Markizu kao
boginju. Prikazana je a lukom i strelom u ruci, sedeći na steni.
10. Ova tendencija da se ljudi prikazuju kao nešto više nego što jesu nije neuobičajena, što se
vidi i iz portreta žene Jana Matejka, poljskog slikara. Naslikao je ženu kao vladarku;
11. Desno je portret mađarskog slikara Mikloša Barabaša iz 1874. godine, koji je dobar
primer buržaskog ideala žene. Jednostavno je obučena, ali od skupog materijala, sedi
skromno ali sa sigurnošću. Uzdržanost je glavna osobina koju portret odašilje.
 - Iako je oficijelnost buržoaskog realizma težila tome da kanališe vrednosti buržoazije, ipak stanje
nije bilo toliko rigidno i druge teme su takođe ulazile u opseg prikazanih.

12. Zmurko npr. u Prošlosti grešnika spaja motive smrti i seksa.

- Čelebović kaže da, uprkos proširivanju moralno prihvatljvih normi i sve manjeg značaja
religioznosti, buržoazija nije doživela krizu vrednosti. Postojao je veliki uticaj racionalista i
pozitivista unutar buržoaskih institucija XIX veka. Progres u odnosu na ranije stanje jeste bilo
svakako opšte pravo glasa, sekularizacija, kao i utemeljenje modernog školskog sistema u
Francuskoj.
- Međutim, autor ističe da je epoha buržoaskog liberalizma specifična po tome što je, za razliku od
ranijih epoha, u mnogo većoj meri ideološki izgrađena na protivrečnostima. Smatra da su ideal
slobode i ravnopravnosti građana sukobljeni sa individualizmom i egoizmom liberalizma, sloboda
mišljenja i veroispovesti i radničkog organizovanja sa tiranskim principima unutar porodice i
preduzeća, religija dobija svoju antitezu u pozitivizmu itd. Čelebonović smatra da je ovo
inherentno liberalizmu zato što se radi o protivrečnosti između ideoloških vrednosti i
ekonomskog sistema u kojem on funkcioniše.
- Ovo se ogledalo i u slikarstvu – npr. zvanična porudžbina od strane vlasti je morala da istakne
ideje oficijelne ideologije, dok su privatne porudžbine prikazivale drugačiju realnost.
IZVORI I STIL BR
- U trenutku kad se pojavio BR, i neoklasicizam i romantizam su dali svoj doprinos umetničkom
izrazu buržoazije u usponu. Jedan je to učinio uzdizanjem građanskih i moralnih vrednosti
uklapanih u herojsku i idealizovanu antiku, a drugi veličanjem snage prirode, idejama nacionalne
nadmoći, političkim vrednostima i kulturnim blagom nacije itd. BR na to dodaje oduševljenje
savremenim životom.
- Novi zahtevi buržoazije dali su osnov za novi stil, koji nastaje iz golotinje neoklasicizma i
atmosfere romantizma, dok su sižei bili realistički. Tehnološki napredak je takođe uticao na
epohu, sa razvojem heliografije, dagerotipije i na kraju fotografije. Prvobitno su umetnici dobili
želju da se takmiče sa aparatom, a tek kasnije su počeli da koriste fotografiju u postupku.
- Glavna paradigma je bila realistička naravno – prikaz se uvek upoređivao sa empirijskom
stvarnošću, ali ovo ne znači da predmeti nisu mogli nositi simboliku. Međutim, realizam jeste
ograničen po tom principu, i zato se paralelno sa njim razvijao i simbolizam.

13. Primer simbola koji operišu u strukturi realističke slike jeste Vitez u cveću od Rošgrosa
iz 1894. motiv je uzet iz mita o Parsifalu. Umetnik je dodao objašnjenje koje glasi:
„Predodređeni, odeven u simboličan oklop od srebra, ide prema Ideji, ne obraćajući
pažnju na pozive Života.“ Oko viteza su cvetovi koji se preobražavaju u devojačka tela,
dok on gleda ka nebu.

- Određeni umetnici čiji je pravac rada odgovarao ukusu buržoaskog realizma prilagodili su se
formama art nouveaua ili bojama impresionizma, ali ovo je imalo samo spoljašnji karakter dok su
suštinski ostala BR.
14. Lavaleova slika Florina svadba realistički način koncipiranja ljudskih figura kombinovan
je sa elementima stila art nouveaua na biljkama. Ova slika je dobar primer spajanja
golotinje neoklasicizma i atmosfere romantizma koju Čelebonović pominje. Na delu je
podražavanje fotografije u figurama ljudskog tela, ali kombinovano sa idealizovanim
krajolikom
15. Šantronova slika Nimfe se zabavljaju iz 1901. - vidi se takođe prožimanje slikarstva i
fotografije. On je ulepšavao modele, u skladu a idejom da slikarstvo treba da učini
realnost privlačnijom.
16. Silenov praznik od Alfreda Rola prikazuje jedno od rešenja problema stvorenog
kombinovanjem fotografske preciznosti i slabe oštrine pozadine, umetnik odlučuje da
umesto da ublažava kontrast, on otvoreno suprotstavlja planove.