DRVO SMRTI

Pantalone i koulja mladog vojnika bili su zamazani krvlju i blatom, natopljeni znojem i posiveli
od praine. Krv je tekla iz duboke rane na njegovoj butini, kao i iz posekotina na grudima i ramenu.
Znoj mu je svetlucao na pomodrelom licu. Prstima je grevito stezao prekriva na divanu na kome je
leao. Ipak, njegove rei su daleko vie izraavale bol koji je oseao, psihiki bol koji je nadjaavao
fiziki.
Ona mora da je poludela! ponavljao je nanovo, kao ovek koji je video neko udovino i
neverovatno delo. Kao da imam komar!
Taramis, koju voli ceo Kauran, da izda svoj narod onom avolu iz Kota! O, Itar, zato nisam
poginuo? Bolje da sam umro nego to sam video da je naa kraljica postala izdajica i bludnica!
Ne pomeraj se, Valerijuse molila ga je devojka koja mu je prala i previjala rane drhtavim
rukama. Molim te, lezi mirno, dragi. Bie ti jo gore. Nisam smela da pozovem lekara...
Ne promrmlja ranjeni mladi. Konstantijusovi crnobradi avoli e pretraivati sve
kue ne bi li nali ranjene Kaurance; obesie svakoga ko je ranjen, poto bi to znailo da se borio
protiv njih.
O, Taramis, kako si mogla, da izda narod koji te je oboavao?
On opet poe da se trza i prevre, tako da ga je preplaena devojka zagrlila i privila na grudi,
molei ga da se smiri.
Bolja je i smrt od ovog srama koji se danas spustio na Kauran rekao je stenjui. Jesi li
videla sve, Ivga?
Ne, Valerijuse odvrati devojka i nastavi svoj posao oko njegovih rana. Probudila me
je buka na ulici. Pogledala sam kroz prozor i videla kako emiti ubijaju narod; odmah potom sam
ula kako me tiho doziva iz sporedne ulice.
Nisam vie mogao da izdrim promrmljao je. Pao sam u toj uliici i vie nisam mogao
da ustanem. Znao sam da e me brzo nai ako ostanem tamo da leim... ubio sam trojicu crnobradih
zveri, tako mi Itar!
Ti se vi nee etati ulicama Kaurana, tako mi svih bogova! avoli im ve upaju srca u paklu.
Devojka ga je drala na rukama i tepala mu kao ranjenom detetu i zatvorila mu usta svojim
hladnim i nenim usnama. Ali, vatra koja je buktala u njegovoj dui, nije mu dala da jo dugo lei
miran.
Nisam bio na zidu kada su emiti uli odjednom je rekao. Spavao sam u kasarni, sa
ostalima koji nisu bili deurni te noi. Pred samu zoru, na kapetan je uao u kasarnu. Bio je neobino
bled. emiti su u gradu, rekao je. Kraljica je dola do june kapije i naredila strai da ih pusti.
Naterala je i ljude koji su straarili na zidinama od kada je Konstantijus uao u nau zemlju da
napuste svoja mesta. Ne razumem zato, kao ni niko drugi, ali uli smo kako izdaje zapovest, pa smo
je posluali, kao i uvek. Nareeno nam je da se skupimo na trgu ispred palate.
Trebalo je da se postrojimo ispred kasarne i poemo, ostavljajui oruje tamo. Ni Itar ne zna
zato, ali to je bilo kraljiino nareenje.
Kada smo stigli na trg, emiti su ve bili postrojeni, njih deset hiljada, a ljudi su provirivali
kroz prozore svojih kua da vide ta se deava. Ulice koje su vodile do trga bile su pune zbunjenog
naroda. Taramis je stajala na stepenicama palate, sama, izuzev Konstantijusa koji se nalazio kraj nje,
suui svoje brkove kao ogromna, vitka maka koja je ba progutala vrapca. Ispred njih je bilo
postrojeno pedeset emita sa lukovima u rukama.
Tu, je trebalo da se nalazi kraljiina garda, ali oni su bili potisnuti u dno stepenica, isto tako
zbunjeni kao i mi, mada u punoj ratnoj opremi, uprkos kraljiinoj naredbi.
Taramis nam se tada obratila govorei da je ponovo razmotrila Konstantijusovu ponudu -
zamisli, jo koliko jue ga je odbila pred svima i da je odluila da ga uzme za mua. Nije objasnila
zato je tako podlo uvela emite u grad. Ali, rekla je da, poto Konstantijus raspolae sopstvenom
vojskom sainjenom od profesionalnih boraca, rasputa kauransku armiju i da svi treba tiho da
odemo kuama.
Naravno, navikli da sluamo nau kraljicu u svemu, uinili smo kako je rekla, kao u snu
naputajui svoje redove.
Meutim, kada je kraljevskoj gardi bilo nareeno da odloi oruje i rasturi se, kapetan garde,
Konan, odbi da tako postupi. Ljudi rekoe da je te noi bio slobodan i da je bio pijan. Ali, kada sam
ga ja video, bio je potpuno trezan. Doviknuo je gardistima da ostanu na svojim mestima dok ne dobiju
nareenje od njega - a njegov je uticaj na te ljude toliko jak da su ga posluali, uprkos kraljiinom
zahtevu. Priao je stepenicama palate i besno pogledao kraljicu, a onda zagrmeo: Ovo nije
kraljical Ovo nije Taramis! To je prerueni avo! A onda se pakao stvorio! Ne znam tano ta se
desilo. ini mi se da je jedan emit udario Konana, a ovaj ga onda ubio. Sledeeg asa, trg se
pretvorio u bojno polje. emiti su nasrtali na gardiste, a njihove strele i koplja pogodie mnoge
vojnike koji se ve behu razili.
Nekolicina nas dograbi prvo na ta smo naili, pa uzvratismo napad.
Jedva i da smo znali protiv ega se borimo, sigurno protiv Konstantijusa i njegovih crnih
avola, a ne protiv Taramis, kunem se! Konstantijus povika da izdajice treba pobiti. Mi nismo
izdajice!
Oajanje i uenje uinie da mu glas zadrhti. Devojka je neto mrmljala u pokuaju da ga
razume i smiri.
Narod nije bio siguran na iju stranu da stane. Na trgu je bila prava ludnica. Mi, koji smo se
borili, nismo imali nimalo anse, jer smo bili ratrkani i jedva naoruani. Gardisti su bili u punoj
opremi i zatvoreni u borbeni poredak, ali bilo ih je samo pet stotina. Mnogo ih je izginulo pre nego
to su ih potukli, poto je tako jedino bilo mogue okonati tu bitku.
A dok su strani vojnici klali njen narod na njene oi, Taramis je stajala na stepenicama palate,
sa Konstantijusovom rukom oko njenog pasa, smejui se kao prelepi, bezduni avo! Boe, sve je to
ludo... ludo!
Nikada nisam video oveka da se bori kao to se Konan borio. Leima se bee oslonio o zid
koji je ograivao dvorite zamka, a, pre nego to su ga savladali, oko njega se napravila gomila
leeva visoka do kolena. Ipak, na kraju su uspeli da ga srue, njih, stotinu na jednoga. Kada sam
video da je i on pao, odvukao sam se sa lica mesta oseajui se kao da mi je ceo moj svet
eksplodirao pred oima. uo sam Konstantijusa kako dovikuje svojim psima da uhvate kapetana
ivog - i sve vreme je gladio brkove i zlobno se smekao.
Isti takav osmeh je i u ovom asu titrao na Konstitijusovim usnama.
Oko njega su, takoe na konjima, bili njegovi krupni emiti sa kovrdavim crnim bradama i
povijenim nosevima. Sunce je ve bilo na zalasku i odbijalo se od uglaanih lemova i posrebrenih
oklopa. Skoro itavu milju dalje, uzdizali su se zidovi i kule Kaurana.
Pokraj karavanskog puta bee podignut veliki krst na kojem je visio, kao na drvetu, jedan ovek,
prikovan klincima koji su mu probili ake i stopala. Osim tkanice preko bedara, ovek je bio nag.
Imao je dinovski stas, a nabrekli miii, pod koom potamnelom od sunca, behu isprepletani kao
korenje nekog ogromnog drveta. Znoj mu je oblio lice i iroke grudi, ali ispod umrene crne kose
koja mu je prekrivala nisko, iroko elo, njegove plave oi gorele su neugasivom vatrom. Krv je
lagano isticala iz rana na njegovim rukama i nogama.
Konstantijus ga podrugljivo pozdravi.
ao mi je, kapetane, to ne mogu da budem s vama za vreme vaih poslednjih trenutaka
rekao je. Ali, ekaju me obaveze u onom tamo gradu. Ne smem da ostavim nau divnu kraljicu da
dugo eka. Zato te ostavljam preputenog samom sebi i onim lepoticama!
On pokaza znaajno na tamne senke koje su kruile nebom.
Da nije njih, verujem da bi snaan ovek kao ti mogao da ivi na krstu danima. Ne nadaj se
spasu samo zato to te ostavljam samog. Izdao sam saoptenje da e svako ko bude pokuao da te
skine sa krsta, ivog ili mrtvog, biti iv odran, zajedno sa svim lanovima svoje porodice, na
gradskom trgu. Moje su pozicije u Kauranu ve toliko sigurne, da moja re vredi koliko i eta
gardista. Ne ostavljam strau kraj tebe poto leinari nee da se priblie sve dok nekoga ima, a ja ne
elim da se oseaju sputanim. Zato sam te i doveo tako daleko od grada. Ovi pustinjski leinari ne
prilaze blie gradskim zidinama od ovog mesta.
I tako, hrabri kapetane, zbogom! Setiu te se kada, za jedan sat, Taramis bude leala u mom
naruju.
Krv ponovo potee iz probijenih aka kada rtva grevito stee svoje pesnice od gneva. Miii
mu iskoie na masivnim rukama i nogama, a Konan sagnu glavu i prezrivo pljunu Konstantijusa u
lice. Vojvoda se hladno nasmeja, obrisa pljuvaku sa lica i okrete konja.
Seti me se kada ti leinari budu kidali ivo meso doviknuo mu je rugajui se. Pustinjski
leinari su posebno prodrljiva vrsta. Viao sam ljude kako satima vise na krstu, bez oiju, uiju i
kose, pre nego to bi otri kljunovi stigli do vitalnih organa.

Ne osvrnuvi se vie, on odjaha u pravcu grada, vitka, uspravna prilika, blistajui u uglaanom
oklopu. Za njim su jahali njegovi oklopnici, podiui lak oblak praine za sobom.
ovek koji je visio na krstu bio je jedino svesno bie u pustom i besplodnom kraju nad kojim se
nadvijao mrak. Kauran, udaljen manje od milje, mogao je isto tako da se nalazi i na drugom kraju
sveta, ili ak i u nekom drugom vremenu.
Protresavi glavu on rastera znoj koji mu je zamagljivao pogled i zagleda se u poznati predeo.
Sa obe strane grada i iza njega prostirale su se plodne livade, na kojima je pasla stoka, te vinogradi i
njive jo dalje.
Zapadni i severni horizonti bili su proarani selima, koja su izgledala minijaturna u daljini.
Neto blie, ali na jugoistoku, vijugala je srebrna reka. Iza nje je naglo poinjala pustinja koja se
pruala unedogled. Konan je zurio u nepreglednu pustinju oko sebe, kao to uhvaen jastreb zuri u
nebo. Osetio je muninu kada je pogledom okrznuo i blistave kule Kaurana. Grad ga je izdao - splet
okolnosti ga je doveo do toga da se sada nalazi razapet na krstu, kao zec zakucan za drvo.
Oi mu se ponovo zamaglie, ali ovoga puta od besa i elje za osvetom.
Sa usana mu pokuljae psovke. itava mu se vaseljena skupila, usredsredila na etiri gvozdena
klina koji su ga odvajali od ivota i slobode. Njegovi ogromni miii se zategoe i zadrhtae kao
dinovski konopci. Napreui se da stekne oslonac i iupa klinove iz drveta, elo mu ponovo orosi
znoj. Onda je odustao. Bilo je uzaludno. Ekseri su bili isuvie duboko zakucani. Potom je pokuao da
otrge svoje ake od klinova, ali je odustao, ne zbog uasnog bola koji je tom prilikom oseao, ve
zato to je uvideo uzaludnost svojih nastojanja. Glave eksera su bile iroke i teke; nije mogao da ih
protera kroz ake. udno oseanje bespomonosti obuze diva prvi put u ivotu. Visio je nepomino,
glave oborene na grudi, zatvorenih oiju da bi ih zatitio od prejakog sunca.
Zvuk krila u letu natera ga da podigne pogled, ba u asu kada se nad njim nadvila tamna senka.
Otar kljun, nianei u njegove oi, promai i posee mu obraz. Mahinalno je okrenuo glavu i
zamurio. Povikao je promuklim oajnikim glasom koji je nosio pretnju. Leinari se okretoe i
povukoe, uplaeni tim zvukom. Onda su nastavili da mu krue iznad glave. Krv poe da kapa na
Konanove usne, te on automatski obliznu usne, a onda ispljunu slankastu teriost.
Morila ga je e. Prethodne noi je popio dosta vina, a vode nije pio jo od pre bitke na
gradskom trgu, od zore.
A ubijanje je bilo slan, znojav posao. Zurio je u udaljenu reku kao ovek koji iz pakla gleda svet
kroz otvorenu reetku. Mislio je o potocima svee vode u kojoj je bio potopljen do grla, dok mu je
ramena zapljuskivao teni ad. Setio se ogromnih pehara punih piva, meine sa svetlucavim vinom
neoprezno prosipanom na pod. Ugrizao se za usnu da ne bi zaurlao kao to urla ivotinja na mukama.
Sunce zae, a nebo nad pustinjom se oboji krvavom bojom pri kojoj su kule u gradu izgledale
kao da lebde u vazduhu. Liznuo je svoje potamnele usne i krvavim oima se zagledao u daleku reku. I
ona je bila crvena, a senke koje su se pojavile bile su crne kao abonos.
Klepetanje krila je postajalo sve glasnije. Podigao je glavu i uagrelim oima vuka pogledao
senke koje su se vrtele nad njim. Znao je da dreka vie nee moi da ih otera. Jedna se ptica izdvojila
i poela je da se sputa ka bespomonoj rtvi. Leinar se ustremio ka Konanu koji je zabacio glavu i
ekao sa ogromnim strpljenjem. Ve sledeeg asa kljun ptiurine mu zapara obraz. A onda, pre nego
to se ptica ponovo vinula u vazduh, Konanova glava polete napred, a zubi mu kljocnue, kao u
vuka, oko golog, naboranog vrata.
Leinar istog asa poe histerino da se otima. Mahanje krilima zaslepe oveka, a ptije kande
mu rasparae grudi. Ali, on je nije putao, pa su vratne kosti leinara poele da krkaju meu snanim
zubima. Ptica je jo jednom zadrhtala, a onda se beivotno opustila. Ostali leinari pobegoe na
jedno drvo kada su videli kako je proao njihov sabrat. Konan pusti ptiurinu da padne,a onda
ispljuva krv.
Krvolono likovanje mu ispuni grudi. ivot je jo uvek divlje i snano tekao njegovim ilama.
Jo uvek je mogao da ubija; jo uvek je iveo.
Svaki oseaj, makar i bola, predstavljao je negaciju smrti.
Mitre mi! ili je uo da neko to kae, ili je patio od halucinacija.
Tokom celog svog ivota, nikada nisam video ovako neto.

Mahanjem glave uklonivi znoj i krv iz oiju, Konan, vide etiri konjanika kako zaustavie konje
u sumrak. Trojica su bili mravi ljudi sa licem jastreba, u dugim irokim haljinama; bez sumnje
pripadnici plemena Zaugira, nomadi s one strane reke. etvrti je bio isto tako odeven u beli kalat,
ali su mu crte lica bile drugaije. Nije bio emit. Mrak nije bio tako gust, niti je Konanov otar
pogled bio zamagljen da nije mogao to da primeti.
ovek je bio Konanove visine, ali, ne toliko snano graen. Ramena su mu bila iroka, a gipka
mu je figura bila vrsta kao elik. Kratka crna brada nije u potpunosti mogla da pokrije agresivnost, a
njegove sive oi behu hladne i prodorne i sevahu ispod kafije kao goli ma. Smirivi svog
nemirnog konja brzim, sigurnim pokretom ruke, on ree: Mitre mi, trebalo bi da znam ko je ovaj.
Tako je odgovori Zuagir. To je onaj Simerijanac koji je bio kapetan kraljiine garde.
Mora biti da odbacuje sve svoje ranije ljubimce promrmlja konjanik. Ko bi tako neto
pomislio o kraljici Taramis! Vie bih voleo da je izbio jedan dug, krvav rat. To bi nama, ljudima iz
pustinje, omoguilo da pljakamo. Kako je ispalo, doli smo ovako blizu gradskim zidinama, a nali
samo ovu kljusinu tu on baci jedan pogled na finog drepca koga je vodio jedan od nomada i
ovog psa na samrti.
 Konan podie svoju krvavu glavu.
Kada bih mogao da siem odavde, od tebe bih napravio psa na samrti, lopove zaporoskanski!
procedio je kroz potamnele i ispucale usne.
Mitra! Ovaj me lupe zna! uzviknu onaj drugi. Reci mi, lupeu, kako to da zna ko sam?
Samo je jedan od tvoje sorte u ovim krajevima promrmlja Konan.
Ti si Olgerd Vladislav, odmetniki voa.
Tako je! I nekadanji kozaki ataman sa Zaporoske, kao to si pogodio. Da li bi hteo da
ivi?
Samo budala moe da postavi takvo pitanje s uzdahom ree Konan.

Ja sam surov ovek ree Olgerd i jedino to cenim kod oveka je njegova izdrljivost.
Videu da li si stvarno ovek ili samo pas koga treba ostaviti da ovde umre.
Ako ga oslobodimo, neko e nas videti sa zidina prigovori jedan od nomada.
Olgerd zavrte glavom.
Mrak je ve dosta gust. Evo, uzmi ovu sekiru, Debale i poseci krst pri osnovi.
Ako padne napred, smrvie ga ponovo je prigovarao Debal. Mogu da ga iseem tako
da padne unazad, ali, onda, u padu moe da razbije glavu ili da dobije unutranje krvarenje.
Ako vredi da jae sa mnom, preivee sve to mirno odvrati Olgerd. Ako ne, onda i ne
zasluuje da ivi. Seci!
Prvi udarac ratne sekire u drvo i vibracije koje je izazivao uinie da Konan zamuri od bola.
Svaki put kada bi sekira udarila, mozak mu je ponovo doivljavao agoniju. Njegove oteene ake i
stopala su neopisivo boleli. Ali, on je stisnuo zube i utke podnosio bol. Najzad je sekira presekla
krst u osnovi i ovaj pade unazad. Konan je napregnuo sve svoje miie, tako da je stvorio
improvizovani tit za svoje telo, a glavu je vrsto priljubio uz drvo. Greda je udarila o tle uz veliki
tresak i onda je odskoila nekoliko puta, od ega su mu rane ponovo prokrvarile i to ga je oamutilo.
Osetio je nalet nesvestice i munine, ali se brzo smirio, znajui da su ga elini miii zatitili
od trajnih povreda.
I zato je utao, mada mu je krv tekla iz nosa, a miii na stomaku podrhtavali od munine.
Zadovoljan to je Konan iv, Debal se nae nad njega sa kljetima koja su sluila za vaenje eksera
iz potkovica.
Zgrabio je glavu eksera i otkinuo mu pare mesa sa dlana jer nije mogao da prie ekseru.
Kljeta su bila isuvie mala za to. Ipak, on je vrteo, cimao, borio se sa upornim gvoem. Najzad je
ekser popustio i Debal izvue klin i podie ga ponosno, a onda baci krvavi iljak to dalje.
Isto je uradio i sa drugom akom, a onda Debal usredsredi svoju panju na Konanove noge. Ali,
Simerijanac, koji je uspeo da sedne u meuvremenu, zgrabi kljeta iz njegovih ruku i gurnu ga malo
dalje. ake su mu bile nateene skoro duplo vie od normalne veliine. Prsti su odavali utisak kao da
se radi o izoblienim palevima. Stisnuvi zube, on se napregnu i poe da vue klin. Uspeo je vrlo
brzo da oslobodi nogu, a onda i drugu. Ekseri na nogama nisu bili zariveni tako duboko kao oni na
rukama.
Ukoeno je ustao i ispravio se na svojim nateenim, ranjenim nogama, ljuljajui se pijano, dok
mu je ledeni znoj oblivao lice i telo. Imao je greve, a stegnuo je vilicu da odoli elji za
povraanjem.
Olgerd, gledajui sve to bezlino, pokaza mu rukom ukradenog konja.
Konan mu posrui prie, a svaki mu je korak bio agonija za sebe pa mu se esto krvava pena
javljala na usnama. Jedna izobliena ruka nezgrapno uhvati jabuicu sedla, krvavo stopalo jedva
nae uzengiju. Uz ogroman napor se popeo u sedlo, zamalo se onesvestivi pre toga, ali je ipak bio u
sedlu. Kao da je samo to ekao, Olgerd udari konja snano svojim biem.
Konj se, iznenaen, prope, ali je Konan obmotao uzde oko obe ake, pa je ostao na konju,
skljokavi se kao vrea peska. Kao pijan, on napree svoje isprepletane bicepse, ali mu poe za
rukom da smiri konja. Konj zanjita, jer mu je vilica bila skoro iskoila.
Jedan od emita podie uturu s vodom i upitno pogleda Olgerda.
Olgerd odmahnu glavom.
Neka saeka dok ne doemo u logor. Ima svega desetak milja do tamo. Ako je sposoban da
ivi u pustinji, poivee jo toliko bez vode.
Grupa pojaha ka reci podseajui na brze, blede sablasti. Konan je jahao izmeu njih, klatei se
u sedlu, bezizraznog pogleda, dok mu se pena suila na potamnelim usnama.
 1. Pismo za Nemediju

Mudrac Astreas, na putu za Istok u svom neprekidnom traganju za znanjem, napisao je pismo
svom prijatelju i bratu filozofu Alkemidesu u njegovu rodnu Nemediju koje sadri celokupno
saznanje naroda Zapada o dogaajima na Istoku u tom periodu, maglovitom, polumitskom regionu u
svesti naroda Zapada.
Astreas je, delom, pisao i sledee: Ne moe ni zamisliti, moj dragi stari prijatelju, kakvo je
stanje u toj maloj kraljevini otkako je kraljica Taramis primila Konstantijusa i njegove plaenike, o
emu sam ti pisao u svom prethodnom pismu. Od tada je prolo sedam meseci, a za to vreme kao da
se sam avo doselio u ovaj kraj.
Taramis kao da je poludela; tamo gde je bila hvaljena, sada je kuena. Bila je uvena po svojoj
ednosti, pravinosti i smirenosti; sada je poznata po osobinama koje su potpuno suprotne od
navedenih. Njen privatni ivot je skandalozan. Moda privatan i nije ba tako zgodan izraz poto
kraljica i ne pokuava da prikrije raskalanost i razvrat koji vladaju na njenom dvoru. Stalno se
uputa u najgroznije orgije, primoravajui jadne dvorske dame da u njima uestvuju, mlade udate
ene i device.
Ona sama se nije potrudila da se uda za svog ljubavnika, Konstantijusa, koji sedi kraj nje na
prestolu i vlada kao kraljiin mu. Njegovi oficiri slede njegov primer i ne oklevaju u spopadanju
ena koje im zapadnu za oko, nezavisno od njenog poloaja i ranga. Nesrena kraljevina grca od
preteranog poreza, farme su ogoljene, a trgovci hodaju unaokolo u ritama poto im je to jedino to im
je ostalo posle posete skupljaa poreza. Ne, sreni su ak ako im ostane i gola koa.
Oseam da mi ne veruje, dobri Alkemidesu; plai, se da ne preterujem kada opisujem stanje u
Kauranu. Priznajem, tako neto bi bilo nezamislivo u bilo kojoj zemlji Zapada. Ali mora da shvati
ogromnu razliku koja postoji izmeu Istoka i Zapada, posebno u ovom delu Istoka. U prvom redu,
Kauran je malena kraljevina, jedna od mnogih kneevina koje su nekada sainjavale istoni deo
Kotskog Carstva i koja je, kasnije, povratila nezavisnost koju je nekada imala. Ovaj deo sveta je
sainjen od tih malih kraljevstava, siunih u poreenju sa velikim kraljevinama Zapada, ili sa
velikim sultanatima na dalekom Istoku. Meutim, sve te kraljevine su vane jer kontroliu karavanske
puteve i veoma su bogate.
Kauran je najjugoistonija od tih kneevina i granii se sa pustinjama istonog ema. Grad
Kauran je jedini od nekog znaaja u celoj kraljevini i nalazi se nadomak reke koja odvaja livade od
peane pustinje, kao tvrava koja brani plodna polja u pozadini. Zemlja je toliko plodna da daje tri
do etiri etve godinje, a ravnica severno i zapadno od grada naikana je brojnim selima. Onome
ko je navikao na velike plantae i farme na Zapadu izgleda udno da vidi ta majuna polja i
vinograde; ipak, itavo bogatstvo u itaricama i vou kulja sa tih polja kao iz roga izobilja. Seljani su
poljoprivrednici, nita vie. Miroljubivi su i u nemogunosti da se sami brane, a i upotreba i posed
oruja im je zabranjena. Zavisni od vojnika u gradu da ih brane, u sadanjoj situaciji su potpuno
bespomoni. I tako je masovna pobuna seoskih regiona, kakva bi na Zapadu odmah izbila, ovde
sasvim nemoguna.
Rintaju povijenih lea pod gvozdenom rukom Konstantijusa, a njegovi crnobradi emiti
neprestano jau kroz polja sa bievima u rukama kao gonii robova na plantaama Zingare.
Meutim, ni ljudi u gradu ne prolaze nita bolje. Sve im je bogatstvo oduzeto, njihove najlepe
keri odvedene da zadovoljavaju nezasitu poudu Konstantijusa i njegovih plaenika. Ti ljudi ne
znaju ni za milost ni za saaljenje, ali ih odlikuju sve one karakteristike kojih se naa vojska
uasavala u ratu protiv Argosovih emitskih saveznika - neljudska svirepost, pouda i krvoednost
divljih zveri. Stanovnici grada su vladajua kasta u Kauranu, preteno Hiborijci, vredni i ratoborni.
Ali, izdajstvo njihove kraljice ih je izruilo u ruke njihovih ugnjetaa. emiti su jedina naoruana sila
u Kauranu, a oni kod kojih se nae oruje bivaju najsvirepije kanjeni. Isto tako, sistematski se radi
na unitavanju mladia Kaurana koji su sposobni da nose oruje. Mnogi su divljaki ubijeni, drugi su
prodati kao robovi Turancima. Hiljade su napustile kraljevinu da bi sluili u vojsci nekog drugog
kralja ili da bi postali odmetnici u mnogobrojnim bandama koje haraju du granice.
Sada postoji mogunost invazije iz pustinje koju nastanjuju plemena emitskih nomada.
Plaenici u Konstantijusovoj vojsci dolaze iz emitskih gradova na zapadu, Pelitijci, Anakijci,
Akarijci, a njih uasno mrze Zuagiri i druga nomadska plemena. Kao to zna, dobri Alkemidese,
zemlje ovih varvara su podeljene na zapadne livade koje se pruaju sve do udaljenog okeana i gde se
uzdiu gradovi u kojima ive varoani, i na istone pustinje, gde su mravi nomadi gospodari;
neprestani ratovi se vode izmeu stanovnika gradova i stanovnika pustinje.
Zuagiri su ratovali sa Kauranom i pljakali ga stoleima, ali im smeta to su ga sada osvojili
njihovi zapadni roaci. Pronose se glasine da njihov prirodni antagonizam potpiruje jedan ovek koji
je ranije bio kapetan kraljiine garde koji je, nekako pobegavi sa krsta na koji ga je Konstantijus
razapeo, priao nomadima. Zove se Konan i sam je varvarin, jedan od onih sumornih Simerijanaca
iju su estinu u vie navrata iskusili nai vojnici na svoju tetu. Pria se da je postao desna ruka
Olgerda Vladislava, kozakog avanturiste koji je dolutao ovamo iz severnih stepa i postao voa
jedne bande Zuagira. Postoje glasine, takoe, da se ta banda znatno uveala u poslednjih nekoliko
meseci i da Olgerd, podstaknut od strane tog Simerijanca, bez sumnje, planira napad na Kauran.
To ne moe biti nita vie od obinog napada, poto Zuagiri nemaju opsadne maine niti
potrebno znanje za opsedanje jednog grada, a i u mnogo navrata je dokazano da nomadi, sa svojim
labavim poretkom ili, pre, nedostatkom reda, ne mogu da se nose sa disciplinovanim, do zuba
naoruanim vojnicima emitskih gradova. Stanovnici Kaurana bi verovatno jedva doekali ovaj
napad, poto se nomadi ne bi svirepije ponaali prema njima nego sadanji vladari, pa bi ak i
potpuno unitenje bilo poeljnije od svakodnevnog muenja. Ali, toliko su uplaeni i bespomoni, da
nikakvu pomo ne mogu da prue osvajaima.
Njihovo je stanje uasno. Taramis, oigledno opsednuta avolom, ne preza ni od ega. Ukinula
je klanjanje Itar i pretvorila njen hram u svetilite idiolatrije. Unitila je kip boginje od slonovae
koju ovi zapadni Hiborijci oboavaju (i koja je, mada inferiornija pravoj religiji Mitre, jo uvek
daleko superiornija od oboavanja avola koje pratikuju emiti) i napunila Itarin hram besramnim
kipovima bogova i boginja noi predstavljenih u najpohotnijim i najperverznijim pozama i sa svim
odvratnim karakteristikama koje degenerisani mozak moe da zamisli.
Mnogi od tih kipova predstavljaju mrska boanstva emita, Turanaca, Vendijanaca i Kitanaca,
ali drugi podseaju na uasna i skoro zaboravljena boanstva iz daleke prolosti. Gde je kraljica
saznala za njih, ne smem ni da nagaam.
Uvela je obiaj prinoenja ljudskih rtava, od kada se sparila sa Konstantijusom, rtvovano je
bar pet stotina mukaraca, ena i dece. Neki od njih su umrli na oltaru koji je postavila u hramu i ona
je lino zadavala fatalni udarac noem, dok su drugi doiveli goru sudbinu..
Taramis je zatvorila neko udovite u podzemne odaje hrama. ta je to i odakle se stvorilo; niko
ne zna. Ali, ubrzo poto je uguila pobunu svojih vojnika protiv Konstantijusa, provela je no sama u
oskrnavljenom hramu, dodue ne ba sasvim sama, ve u drutvu desetak vezanih zarobljenika.
Ko se naao u blizini mogao je da vidi gusti, smrdljivi dim koji se dizao iz hrama i da uje
mahnito kraljiino pojanje i krike rtava u agoniji; pred zoru, zauo se jo jedan glas uz sve te zvuke -
pitavo, neljudsko kretanje od koga se onima koji su ga uli sledila krv u ilama.
 U samu zoru, Taramis je, teturajui se, izala iz hrama, a oi su joj blistale od demonskog
likovanja. Zarobljenike niko vie nije video, niti se ponovo uo onaj kretavi glas. Ali, u hramu
postoji odaja u koju niko ne zalazi osim kraljice koja gura ljudske rtve pred sobom. I tu rtvu vie
niko nikada ne vidi. Svi znaju da u toj odaji ui neko udovite iz mranih noi vremena koje
prodire nesrene ljude koje mu Taramis dovodi.
Vie o njoj ne mogu da mislim kao o smrtnoj eni, ve kao o pobesneloj avolici koja ui u
svom okrvavljenom leglu, meu kostima i ostacima njenih rtava, sa crvenim noktima nalik na
kande. To to joj bogovi dozvoljavaju da nesmetano sledi svoj uasni put, skoro je poljuljalo moju
veru u boansku pravdu.
Kada uporedim njeno sadanje ponaanje sa onim to sam video kada sam prvi put, pre sedam
meseci, doao u Kauran, potpuno sam zbunjen i sklon da poverujem u ono to i narod veruje - a to je
da je neki demon uao u telo Taramis. Jedan mladi vojnik, Valerijus, veruje u neto drugo. On smatra
da je neka vetica uzela oblije njihove voljene kraljice i da je prava Taramis zatvorena negde u
nekoj zaboravljenoj tamnici. Zakleo se da e nai pravu kraljicu, ako je u ivotu, ali, bojim se da je i
on postao Konstantijusova rtva. Uestvovao je u pobuni dvorske garde, zatim je pobegao i ostao
skriven neko vreme, tvrdoglavo odbijajui da potrai azil van zemlje. Ba nekako u to vreme sam ga
upoznao i on mi je rekao ta veruje,
Ali, on je nestao, ba kao i mnogi, iju sudbinu ovek ne sme ni da zamisli. Pretpostavljam da su
ga uhvatili Konstanti jusovi dounici.
Morao bih da privedem pismo kraju i proturim ga van grada pomou brzog goluba pismonoe
koji e ga odneti do mesta gde sam ga kupio, na granicu Kota. Konjanici i kamilji karavani e ti ga
kad-tad uruiti. Moram da pourim, uskoro e zora. Kasno je i izbledele zvezde obasjavaju vrtove na
terasama Kaurana. Jeziva tiina obavija grad i uje se samo potmulo bubnjanje iz udaljenog hrama.
Ne sumnjam da je Taramis tamo i da smilja neku novu vradbinu.

Ali, mudrac je pogreio kada je procenjivao mesto boravka ene koju je nazvao Taramis.
Devojka koju je svet znao kao kraljicu Kaurana stajala je u tamnici osvetljenoj samo jednom slabom
bakljom iji su plamenovi poigravali na njenom licu, naglaavajui avolsku svirepost njenih
prelepih crta lica.
Na golom kamenom podu pred njom kleala je jedna prilika iju su golotinju jedva pokrivale
pocepane rite.
Salome dotae vrhom nonog palca tu priliku i osvetoljubivo se nasmei kada ova uzmae.
Ne dopadaju ti se moja milovanja, slatka sestro?
Taramis je jo uvek bila divna, uprkos ritama u koje je bila odevena i sedmomesenom zatvoru
za koje je vreme doivela najvea ponienja i zloupotrebu. Nije odgovorila na sestrina peckanja, ve
je oborila glavu kao neko ko je navikao na podsmevanje.
Ta se pomirenost nije dopala Salomi. Ugrizla je svoju rumenu usnu i poela da lupka nogom u
zlatnoj sandali, namrteno posmatrajui svoju sestru. Salome je bila odevena kao varvarske ene
uana. Drago kamenje na njenim pozlaenim sandalama je blistalo pri svetlosti baklje, isto tako i na
zlatnim titnicima za grudi i tananim lancima koji su ih pridravali.
Zlatne grivne za noge su zveckale kada bi napravila korak, a bogato iskiene narukvice
prekrivale su joj gole ruke. Frizura je bila nalik onoj kakvu nose emitske ene. U uima je imala
visee minue koje su svetlucale kada god bi napravila neki nestrpljivi pokret glavom. Pojas,
naikan dragim kamenjem, pridravao je svilenu suknju koja je bila toliko prozirna da se imao
utisak da predstavlja isto izrugivanje konvencija.
 Zakaen za ramena i sputajui se niz lea, Salome je nosila tamnocrveni plat koji je nemarno
bio prebaen preko jedne ruke i neega to je drala pod tom rukom.
Salome se iznenada sagnu i slobodnom rukom zgrabi sestrinu raupanu kosu, prisiljavajui je
da digne glavu i pogleda je u oi. Taramis uzvrati taj tigrovski pogled ne trepnuvi.
Nisi vie tako spremna da zaplae kao ranije, sestrice promrmlja vetica..
Iz mene vie nee izvui ni suzu odvrati Taramis.

Isuvie esto si uivala u prizoru kada kraljica Kaurana na kolenima i kroz suze moli za
milost. Znam da si me potedela samo da bi me muila; zato si se i ograniila na muke koje ne
ostavljaju fizikih posledica. Ali, vie te se ne plaim; unitila si u meni i poslednji traak nade,
straha i stida. Ubij me i okonaj sve, poto sam prosula poslednju suzu za tvoju zabavu, pakleni
demonu!
Laska samoj sebi, draga moja sestro mazno je govorila Salome.
Do sada sam muila samo tvoje zgodno telo i zgazila samo tvoj ponos i samopotovanje,
Zaboravlja da si, nasuprot meni, sposobna da doivi i psihike muke. Primetila sam to kada sam te
zabavljala priama o komedijama koje sam izvodila sa nekima od tvojih podanika. Ali, ovoga puta
sam ti donela opipljiviji dokaz za te farse. Da li si znala da se Kralides, tvoj verni savetnik, vratio
mrzovoljan iz Turana i da je uhvaen?
Taramis preblede.
ta si mu uradila?
Umesto odgovora, Taramis izvue tajanstveni zamotuljak ispod ogrtaa, Skinula je svileni zavoj
i podigla ga. U rukama je drala glavu jednog mladia, ije su crte lica zauvek ostale zgrene u
samrtnoj agoniji, Taramis kriknu kao da joj je bode zariven u srce.
Oh, Itar! Kralides!
Da! Hteo je da podigne narod protiv mene, jadna budala, govorei im da je Konan bio u
pravu kada je rekao da ja nisam Taramis. Kako bi se narod podigao protiv Sokolovih emita?
tapovima i kamenjem? Ha! Psi ve glou njegovo obezglavljeno telo na pijaci, a ova e glava biti
baena u kanalizaciju da tamo istrune.
ta je, sestro? nastavi Salome, smekajui se svojoj rtvi. Jesi li otkrila da jo uvek ima
suza koje nisi isplakala? Dobro! Psihiku torturu sam ostavila za kraj. Od sada u ti pokazivati mnoge
sline stvari.
Dok je stajala pri svetlosti baklje sa odrubljenom glavom u ruci, nije liila ni na ta to je ena
mogla da rodi, uprkos njenoj izvanrednoj lepoti.
Taramis ne podie pogled. Leala je na vlanom podu sa licem ka zemlji, tresui se od jecaja i
udarajui pesnicama o kamen, nemona da se odupre svireposti demona. Salome odeta do vrata
tamnice, praena zveckanjem grivni na nogama i bljeskanjem minua pri svetlosti baklje.

Nekoliko trenutaka kasnije, pojavila se na vratima ispod svoda koji je vodio u dvorite iz koga
se izlazilo u jednu zavojitu uliicu. ovek koji je tu stajao okrete se ka njoj - jedan ogroman emit
sumornih oiju i ramena kao u bika, kao i duge crne brade koja mu je padala na posrebreni grudni
oklop.
Je li plakala? zagrme potmulo emit.
On je bio general plaenike vojske i jedan od nekolicine Konstantijusovih ljudi koji je znao za
tajnu kraljice Kaurana.
Jeste, Kumbanigae. Ima u njoj jo mnogo toga to nisam ni dotakla.
 Kada joj jedno ulo otupi od stalnih povreda, ja u nai neko novo muenje koje e je
prodrmati. Evo, pseto!
Jedna drhtava, propala prilika u ritama, prljava i slepljene kose joj prie. Bio je to jedan od
skitnica i prosjaka koji su spavali po uliicama i otvorenim dvoritima. Salome mu dobaci glavu.
Evo ti ovo, gluvau; ba(ci to u najbliu kanalizaciju. Napravi znak rukom, Kumbanigae. Ne
moe da te uje.
General je poslua i raupana prilika odgega tekim i bolnim korakom.
Zato odrava ovu farsu? upita je Kumbaniga svojim dubokim glasom. Ve si se
dovoljno uvrstila na prestolu da bi neto moglo da te skine sa njega. ta e biti ako Kauranci saznaju
istinu? Nee moi nita da preduzmu. Objavi svima ko si! Pokai im njihovu voljenu kraljicu i odrubi
joj glavu na gradskom trgu!
Jo ne, dobri moj Kumbanigae...
Zasvoena vrata se zatvorie i razgovor postade neujan. Gluvonemi prosjak se uuri u
dvoritu, ali nikoga nije bilo da vidi kako mu se ruke tresu - preplanule, snane, miiave - ruke koje
nisu odgovarale povijenom telu i smrdljivim ritama.
Znao sam! proaputa ovek vatreno. iva je! O, Kralidese, tvoja rtva nije bila
uzaludna! Zatvorili su je u tamnicu! O, Itar, ako voli prave ljude, pomozi mi sada!
 2. Pustinjski vuci

Olgerd Vladislav napuni svoj pehar rumenim vinom iz zlatnog vra i gurnu posudu preko stola
od abonosa Konanu Simerijancu. Olgerdova odea bi zadovoljila tatinu svakog zaporoskanskog
atamana.
Njegov kalat je bio od bele svile, sa priivenim biserima na grudima.
Oko pasa je imao bakoriotski pojas ispod koga se kalat irio i otkrivao iroke svilene
pantalone uvuene u kratke izme od zelene koe ukraene zlatnim koncem. Na glavi je imao zeleni
svileni turban obmotan oko picaste pozlaene kacige. Jedino oruje mu je bio iroki, povijeni
erkiski no u koricama od slonovae privren visoko na levom kuku na kozaki nain. Zavalivi
se u svoju pozlaenu stolicu sa izrezbarenim orlovima, Olgerd rairi noge i glasno proguta pun pehar
vina.
U poreenju sa raskonom odeom atamana, ogromni Simerijanac, koji je sedeo nasuprot njemu,
bio je sasvim drugaije odeven, a duga crna kosa mu je uokvirivala iroko, preplanulo lice puno
oiljaka. Na sebi je imao oklop od crnog metala i jedino to je sijalo na njemu bila je iroka zlatna
kopa na pojasu o kojem mu je visio ma u iznoenim koricama.
Bili su sami u atoru postavljenom svilom koja je visila izmeu tapiserija proaranih zlatom. Na
podu su bili bogati tepisi i pliani jastuci, plen otet od karavana. Spolja je dopirao neprekidni um i
mrmljanje koje obino prati veliku masu ljudi, u logoru ili drugde. Povremeni naleti pustinjskog vetra
terali su palme da ume.
Danas u senci, sutra na suncu ree Olgerd, otputajui svoj pojas donekle i pruajui ruku
za vrem vina. Takav ti je ivot. Nekada sam bio ataman na Zaporoski; danas sam pustinjski
poglavica. Pre sedam meseci ti si visio na krstu izvan zidina Kaurana. Sada si desna ruka
najmonijeg pljakaa izmeu Turana i zapadnih polja. Treba da mi bude zahvalan!
Zato to si video da u ti biti koristan? upita Konan i, nasmejavi se, podie vr. Kada
nekome dopusti da se izdigne, treba znati da e ti imati koristi od njegovog napredovanja. Sve to
sam stekao, sam sam zaradio, svojom krvlju i znojem.
Konan baci pogled na oiljke na dlanovima. Bilo je oiljaka i na njegovom telu, oiljaka kojih
nije bilo pre sedam meseci.

Bori se kao eta avola sloio se Olgerd. Ali, nemoj misliti da ti ima bilo ta sa
pridolicama koje su navalile u nae redove. Uzrok tome je na uspeh u pljakanju, rukovodei se
mojom dosetljivou. Ovi nomadi uvek trae uspenog vou koga bi sledili, a vie poverenja imaju u
stranca nego u pripadnika svog naroda.
Nema granice onome to moemo postii! Sada imamo jedanaest hiljada ljudi. Za godinu dana
emo imati tri puta toliko. Do sada smo se zadovoljili prepadima na turanske granine postaje i
gradove drave na zapadu. Sa trideset ili etrdeset hiljada ljudi, vie neemo vriti prepade.
Umesto toga, osvojiemo neku dravu, pokoriti je i postaviti se kao vladari. Biu car celog
ema, a ti moj vezir, samo ako bez pitanja bude izvravao moja nareenja. U meuvremenu, trebalo
bi da krenemo na istok i napadnemo turansku postaju kod Vezeka gde karavani plaaju putarinu.
Konan zavrte glavom.
Ne verujem.
Olgerd se izbei, a krv mu udari u glavu.
ta hoe time da kae? Ja sam taj koji u ovoj vojsci moe to da kae.
 U bandi sada ima dovoljno ljudi koji e posluiti mojim ciljevima odvrati Simerijanac.
Dosta mi je ekanja. Moram da naplatim jedan dug.
A, tako ree Olgerd iskezivi se, a onda iskapi vino. Jo uvek misli na onaj krst, a?
Sviaju mi se takva zlopamtila. Ali, to moe da prieka.
Jednom si mi obeao da e mi pomoi da zauzmem Kauran podseti ga Konan.
Da, ali to je bilo pre nego to sam poeo da uviam sve mogunosti koje nam prua naa mo
odgovori Olgerd. Ja sam mislio na pljaku grada. Ne elim da troim snagu ako nema dobiti.
Kauran je isuvie tvrd orah za nas. Moda za godinu dana...
Za nedelju dana presee ga Konan, a kozak ga iznenaeno pogleda.

Sluaj ree Olgerd. ak i kada bih bio voljan da ti dam ljude za taj sumanuti pokuaj,
ta moe da oekuje? Zar veruje da ovi vuci mogu da opsednu i osvoje grad kao to je Kauran?
Nee biti nikakve opsade odgovori Simerijanac. Znam kako u da izvuem
Konstantijusa na otvoreno.
A ta onda? povika Olgerd i opsova. Nai e konjanici stradati od strela, poto je
oklop aurija bolji, a kada pone borba prsa u prsa, emiti e biti u prednosti zbog svojih zbijenih
redova i obuenih boraca, tako da e nai ljudi biti razbijeni.
To se nee desiti ako imam tri hiljade hiborijskih oajnika koji e se boriti kako ih ja nauim
mirno ree Konan.
A gde e nai tri hiljade Hiborijaca? upita sarkastino Olgerd. Hoe li ih stvoriti
arolijom?
Ja ih ve imam hladnokrvno odvrati Simerijanac. Tri hiljade Kauranaca se nalazi u
logoru kod oaze Akrel i eka moja nareenja.
ta?!! zinu Olgerd kao prepadnuti vuk.
Da. To su ljudi koji su pobegli od Konstantijusove tiranije. Veina ih je ivela ivotom
odmetnika u pustinjama istono od Kaurana i postali su ilavi, surovi i oajni kao tigrovi-ljudoaeri.
Jedan od njih moe da se nosi sa trojicom plaenika. Samo ugnjetavanje i tekoe mogu da ovrsnu
oveka i zapale paklenu vatru u njegovim miiima. Bili su ratrkani u male bande; samo im je voa
bio potreban. Poverovali su reima koje su moji konjanici preneli, pa su se okupili kod oaze i stavili
mi se na raspolaganje.
I sve to bez moga znanja? besno upita Olgerd i potee rukom za no.
Hteli su da slede mene, ne tebe.
A ta si rekao tim odmetnicima kada si dobio njihovo poverenje? upita Olgerd, a glas mu
pretee zazvua.
Rekao sam im da u povesti ovu hordu pustinjskih vukova da im pomognem da unitimo
Konstantijusa i vratimo Kauran u ruke njegovih graana.
Budalo! proaputa Olgerd. Ve se ponaa kao poglavica.

Obojica skoie na noge i suoie se preko stola od abonosa, gnevna vatra se razbukta u
Olgerdovim sivim hladnim oima, a na Simerijanevim vrstim usnama zatitra ljutit osmeh.
Narediu da te rastrgnu izmeu palmi mirno ree kozak.
Pozovi ljude i naredi im da to uine izazva ga Konan. Vidi da li e te posluati!
Olgerd iskezi zube i podie ruku, a onda zastade. Bilo je toliko samouverenosti u
Simerijanevim oima i preplanulom licu da se pokolebao. Oi poee da mu plamte kao u vuka.
Olou iz zapadnih brda promrmljao je. Zar si se usudio da podriva moj autoritet?
 Nisam ni morao odvrati Konan. Slagao si kada si rekao da nemam nita sa dolaskom
novih regruta. A sve je to moje delo. Sluali su tebe, ali su se borili za mene. Nema mesta za dvojicu
poglavica Zuagira.
Oni znaju da sam ja jai. Ja ih bolje razumem, a i oni mene; jer, i ja sam varvarin.
A ta e rei kada im bude naredio da se bore za Kaurance? zajedljivo upita Olgerd.
Sledie me. Obeau im ceo karavanski tovar zlata iz palate.
Kauranci e biti voljni to da plate samo da se otarase Konstantijusa. Posle toga u ih povesti na
Turance, kako si i sam planirao. Oni hoe plen, a svejedno im je protiv koga e se boriti da do njega
dou.
U Olgerdovim oima se videlo da shvata da je poraen. U svojim maglovitim snovima o carstvu,
propustio je da prati ta se deava oko njega. Dogaaji koji su mu ranije izgledali beznaajni, sada
mu iskrsnue pred oi sa svojim pravim znaenjem, donosei i saznanje da se Konan nije samo
hvalio. Ogromna prilika u crnom oklopu pred njim bila je pravi poglavica Zuagira.
Nee ako umre! promrmlja Olgerd i ruka mu posegnu za noem.
Ali, brza kao napad divlje make, Konanova ruka se isprui i zgrabi Olgerda za miicu. Zaulo
se krckanje kostiju, a nekoliko trenutaka su obojica stajali nepomino, samo to je znoj oroavao
Olgerdovo elo. Onda se Konan nasmeja, ali ne popusti stisak.
Da li si sposoban da ivi, Olgerde?

Osmeh mu nije silazio sa usana dok je zarivao svoje eline prste u meso, a onda i u kost
Olgerdove ruke. Posle krckavog zvuka koji je oznaio da je kost slomljena, iz rane iknu krv, a
Olgerd preblede.
Nasmejavi se, Konan ga pusti i odmaknu se, a kozak se zatetura i uhvati za ivicu stola zdravom
rukom da ne bi pao.
Poklanjam ti ivot, Olgerde, kao to si ti meni poklonio mirno ree Konan. Mada si ti
to uinio iz sopstvene koristi. Proao sam kroz teku probu tada; ti to ne bi izdrao; ne bi je izdrao
niko osim varvarina sa zapada.
Uzmi svog konja i idi. Privezan je iza atora, a hrana i voda se nalaze u bisagama.
Niko nee videti kako odlazi ali, idi brzo. U pustinji nema mesta za palog poglavicu. Ako te
ratnici vide, ranjenog i zbaenog, nee ti dozvoliti da ode iv iz logora.
Olgerd ne ree nita. Polako, utke, okrenuo se i izaao kradom iz atora. I dalje ne
progovorivi ni rei, on uzjaha svog velikog belog drepca koji je stajao privezan u senci jedne
palme; smestio je slomljenu ruku u otvor svog kalata na grudima, pa je, opet utei, okrenuo konja i
izjahao ka otvorenoj pustinji, iz ivota naroda Zuagira.
U atoru, Konan isprazni vr sa vinom ne skrivajui zadovoljstvo.
Odbacivi prazan sud u ugao, on namesti pojas i izae napolje, zastavi za trenutak da pogleda
nebrojene atore od kamilje dlake koji su se pruali pred njim i prilike u belim haljinama koje su se
etale izmeu njih, prepirui se, pevajui, popravljajui opremu ili otrei svoje sablje.
A onda je progovorio, gromoglasno, tako da su mogli da ga uju u najudaljenijim delovima
logora:
Hej, psi, naotrite ui i sluajte! Skupite se ovde! Hou da vam neto ispriam!
 3. Glas iz kristala

U odaji u kuli blizu gradskih zidina, jedna grupa ljudi je predano sluala ono to je govorio
jedan od njih. Bili su to mladi ljudi, ali vrsti i ilavi, ojaani tekom situacijom u kojoj su se
nalazili. Na sebi su imali pancirne koulje i iznoenu kou; maevi su im visili o pojasu.
Znao sam da Konan nije slagao kada je rekao da to nije Taramis! uzviknu onaj to je
govorio. Mesecima se motam oko palate izigravajui prosjaka. Najzad sam saznao ono u ta sam
verovao - naa kraljica je zatoena u tamnici koja se nalazi uz palatu. Vrebao sam priliku i epao
jednog emitskog tamniara - onesvestio sam ga jedne noi i odvukao ga u jedan oblinji podrum gde
sam ga ispitivao. Pre nego to je umro, rekao mi je ono to sam sada vama ispriao, to sam od
poetka sumnjao. ena koja vlada Kauranom je vetica: Salome. Taramis, ree mi, zatoena je u
najdubljoj tamnici.
Ova invazija Zuagira nam prua priliku koju smo ekali. ta Konan namerava da uradi, ne bih
mogao da kaem. Moda samo hoe da se osveti Konstantijusu. Moda hoe da opljaka i srui grad
do temelja. On je varvarin i niko ne moe da zna ta oni misle.
Ali, mi treba da uradimo sledee: da oslobodimo Taramis dok bitka jo traje! Konstantijus e
izvesti trupe napolje da se sukobi sa Konanom.
Njegovi ljudi se ve spremaju. To e morati da uradi, poto u gradu nema dovoljno hrane da se
izdri opsada. Konan je doao iz pustinje tako neoekivano da nije bilo vremena da se dovuku zalihe.
A Simerijanac je opremljen za opsadu. Izvidnici su javili da Zuagiri imaju opsadne maine koje su,
najverovatnije, napravili prema Konanovim uputstvima koji je nauio sve ratne vetine u dravama
Zapada.
Konstantijus ne eli dugu opsadu; zato e izmarirati sa svojim ratnicima u ravnicu, gde oekuje
da e rasturiti Konanove trupe jednim udarcem. Ostavie tek nekoliko stotina ljudi u gradu, a oni e
se nalaziti na zidinama i kulama kako bi nadgledali kapije.
Zatvor nee biti uvan. Kada budemo oslobodili Taramis, naa dalja akcija zavisie od
situacije. Ako Konan pobedi, izveemo Taramis pred narod i traiti da se dignu na ustanak - oni e
to i uraditi! I te kako e! I nenaoruani su dovoljni da savladaju emite koji su ostali u gradu i zatvore
kapije pred plaenicima i nomadima. Ni jedni ni drugi ne smeju da uu u grad. Onda emo
pregovarati sa Konanom. On je oduvek bio veran Taramis. Ako bude saznao pravu istinu, a ona se
pojavi pred njim, verujem da e potedeti grad. Ako, to je verovatnije, Konstantijus pobedi, a
Konan bude potisnut, moraemo da se iskrademo iz grada zajedno sa kraljicom i da potraimo
sigurnost u bekstvu.
Je li sve jasno?
Oni odgovorie jednoglasno.
Onda, isukajmo maeve, preporuimo nae due Itar i krenimo u zatvor, poto plaenici ve
naputaju grad na junu kapiju.
To je bilo tano. Rano jutarnje svetlo je blistalo na zailjenim lemovima koji su kuljali ispod
irokog luka. Ovo e biti bitka izmeu konjanika, to je moguno samo u zemljama Istoka. Konjanici
su tekli kroz vratnice kao reka elika - natutene prilike u crnim i srebrnim oklopima, ukovrdanih
brada i povijenih noseva i neumoljivih oiju u kojima se ogleda fatalnost njihove rase - potpuna
odsutnost sumnje i samilosti.
Ulice i zidine su bile naikane ljudima koji su izali da u tiini posmatraju ratnike jedne strane
rase koji su poli da brane njihov rodni grad. Niko nije govorio; gledali su bez ikakvog izraza na licu,
mravi ljudi u pohabanoj odei, sa kapama u rukama.
 U kuli, koja je gledala na iroku ulicu koja je vodila ka junoj kapiji, Salome se izleavala na
plianom divanu, cinino posmatrajui Konstantijusa dok je privrivao opasa oko svojih uskih
kukova i navlaio rukavice. Bili su sami u odaji. Napolju se uo ritmiki odjek koraka i zveckanje
oruja.
Pre mraka izjavi Konstantijus, uvrnuvi jedan brk imae dosta zarobljenika da
nahrani tvog avola u hramu. Moda mu je dosadilo mekano, graansko meso? Moda e mu se vie
svideti vrsto; miiavo meso oveka iz pustinje?
Vodi rauna da ne padne aka krvolonijoj zveri od Tauga upozori ga devojka. Ne
zaboravi ko predvodi te pustinjske ivotinje.
To neu zaboraviti od govorio je. To je jedan od razloga to mu idem u susret. Pseto se
borilo na Zapadu i poznata mu je vetina opsade. Moji izviai su se namuili dok su im prili poto
Konanova prethodnica ima oi sokolove; ipak su uspeli da se dovoljno priblie da vide kako kamile
na volovskim kolima vuku kompletnu opremu za opsadu - katapulte, ovnove, bacae kamena. Tako mi
Itar! Mora da je uposlio deset hiljada ljudi da neprekidno rade mesec dana da to sve naprave. Samo
ne shvatam gde je naao materijal za sve to. Moda ima sporazum sa Turancima koji ga time
snabdevaju.
U svakom sluaju, to mu nee pomoi. Borio sam se protiv tih pustinjskih vukova - prvo
razmenimo strele, gde moji ljudi bolje prou poto imaju jai oklop, a onda juri u kome moja
konjica rasturi redove nomada na sve etiri strane sveta. Vratiu se kroz junu kapiju pre nego to
sunce zae, vodei stotine golih zarobljenika za sobom. Veeras emo prirediti svetkovinu na
glavnom trgu. Moji vojnici uivaju da deru kou uivo.
Nateraemo ove gradske beskimenjake da sve to gledaju. A to se tie Konana, biu srean ako
ga uhvatimo ivog kako bi smo ga nabili na kolac, pred samom palatom.
Oderi ih koliko ti volja ree Salome neizainteresovano. Volela bih da imam haljinu od
ljudske koe. Ali, mora mi dati bar stotinak zarobljenika za oltar i za Tauga.
Ne brini, bie kako kae odvrati Konstantijus i rukom u rukavici skloni kosu sa svog
visokog, uskog ela, preplanulog od sunca. Za pobedu i ast lepe Taramis! dodade zajedljivo i,
stavivi, svoj lem sa vizirom pod miku, pozdravi je vojniki i izae iz odaje.
Jo neko vreme je mogla da uje njegov glas kako izdaje nareenja vojnicima.
Salome se zavali na divanu, zevnu, protegli se kao velika, gipka maka, a onda pozva:
Zang!
Jedan svetenik neujnog koraka i skeletnog lica ue u odaju.
Salome se okrete jednom stoiu od slonovae na kome su stajale dve kugle. Uzela je manju i
pruila je sveteniku.
Poi sa Konstantijusom ree mu. Obavetavaj me o toku borbe. Idi!
Svetenik se duboko nakloni i, sakrivi kuglu ispod svoje tamne mantije, brzo izae iz odaje.
Izvan grada nije bilo nikakvog drugog zvuka osim odjeka konjskih kopita i, neto kasnije, treska
kada su se zatvorila velika juna vrata.
Salome poe uz iroke mermerne stepenice koje su vodile do ravnog, natkrivenog krova. Mogla
je da vidi sve zgrade u gradu. Ulice su bile puste, veliki trg ispred palate prazan. U normalnim
vremenima, narod je izbegavao jezivi hram koji se nalazio na suprotnoj strani trga, ali je sada grad
izgledao kao mrtav. Samo je na junom zidu i krovovima koji su gledali u tom pravcu bilo nekih
znakova ivota. Tu se narod masovno okupio. Bili su potpuno nepomini. Nisu znali da li da oekuju
Konstantijusovu pobedu ili poraz. Pobeda bi znaila dalju bedu pod njegovom nepodnoljivom
vladavinom, poraz verovatno unitenje i masakr. Nita nisu uli od Konana. Nisu znali ta od njega
da oekuju.
Seali su se da je varvarin.
ete plaenih vojnika su izbijale na ravnicu. U daljini, na samoj obali reke, kretala se jo jedan
tamna masa, jedva prepoznatljiva kao ljudi na konjima. Neki predmeti su bili naikani na suprotnoj
obali reke; Konan nije dovukao svoje opsadne maine preko reke, plaei se napada u toku
prelaenja. Ali, on je preao reku sa celom konjicom. Sunce izae i oklopi tamnog mnotva
zablistae. Eskadrile iz grada preoe u galop; poklik nalik na grmljavinu dopre do uiju ljudi na
zidovima.
Obe se mase stopie; sa te daljine nije se nita jasnije moglo videti. Nije se ak moglo razluiti
izmeu napada i protivnapada. Oblaci praine su se dizali iz ravnice, sakrivajui akciju. Povremeno
bi se kroz oblake magle spaziti grupe konjanika i odsjaj kopalja.
Salome slegnu ramenima i sie dole. Palata je bila tiha. Svi su robovi bili na zidinama, uzaludno
zurei u daljinu sa ostalim graanima.
Ula je u svoju odaju i prila stoiu, primetivi da je kristalna kugla bila zamagljena i
proarana crvenim prugama. Ona se nagnu nad kuglu, tiho psujui.
Zang! viknula je. Zang!
Magla se vitlala po kugli, pretvarajui se u oblake praine kroz koje su tamne prilike jurile;
elik bi blesnuo kao munja u tami. Onda se iznenada pojavi Zangovo lice. Krv je tekla iz rane na
njegovoj skeletnoj glavi, a koa mu bee posivela od praine i znoja. Onda se usne razdvojie; svima
drugima osim Salomi izgledalo bi kao da se njegovo lice gri. Ali, njoj je zvuk sa tih pepeljastih
usana bio jasan kao da se svetenik nalazio s njom u sobi, umesto miljama daleko u pustinji. Samo su
bogovi tame znali kakve su nevidljive, magine veze spajale dve sjajne kugle.
Salome! vikala je zakrvavljena glava. Salome!
ujem te! povikala je. Reci! Kako se odvija bitka?
Propast se nadvila nad nas! vikao je svetenik. Kauran je izgubljen. Konj mi je pao i ne
mogu da se izvuem ispod njega. Nai ratnici umiru kao muve.
Prestani da kuka i reci mi.ta se desilo! otro je naredila.
Krenuli smo na pustinjske pse, a oni su juriali na nas! Strele su letele na sve strane i nomadi
poee da se razilaze. Konstantijus naredi juri. Pojurili smo na njih u pravilnom stroju... a onda se
masa njihove horde rastvori levo i desno i kroz otvor pojuri tri hiljade hiborijskih konjanika ije
prisustvo nismo oekivali. Kauranci, slepi od mrnje!
Krupni ljudi u punoj opremi na ogromnim konjima! U tom naletu posekli su nas kao grom.
Rasturili su nam poredak pre nego to smo shvatili ta se deava, a onda nas ljudi iz pustinje
preklopie sa obe strane.
Razbili su nas potpuno, a to je sve varka onog avola Konana! Opsadne maine su lane, samo
okviri od palmi i obojene svile, a to je uspelo da prevari nae izviae koji su ih izdaleka spazili.
Bio je to trik sraunat da nas izvue napolje, u propast. Nai ratnici bee! Kumbaniga je pao Konan
ga je ubio. Ne vidim Konstantijusa. Kauranci seku kroz nae redove kao demoni, a ljudi iz pustinje
nas zasipaju strelama. Ja... aaaah!
Neto nalik munji blesnu u kugli, a onda se ona zacrvene od krvi i slike nestade. Salome je
gledala u praznu kristalnu kuglu koja je sada odraavala samo njene razbesnele crte.
Nekoliko trenutaka je stajala potom nepomino, zagledana u daljinu.
Onda je pljesnula rukama i u odaju ue jo jedan svetenik, nalik onom prvom, tih i nepomian
kao i Zang.
Konstantijus je pobeen brzo je rekla. Propali smo. Konan e navaliti na nau kapiju
za manje od sata. Ako me uhvati, ne gajim nikakve iluzije u pogledu moje sudbine. Ali, prvo u se
postarati da moja prokleta sestra nikada ne sedne na presto. Poi za mnom! to god da se desi, bar
emo poastiti Tauga!
Dok je silazila niz stepenice i galerije u palati, ula je slab, udaljen odjek sa zidina. Narod je
poeo da uvia da Konstantijus gubi. Kroz oblake praine mogle su da se vide gomile konjanika kako
juriaju ka gradu.
Palata i zatvor behu povezani jednom dugom, zatvorenom galerijom, iji je zasvoeni krov
stajao na masivnim stubovima. urei niz galeriju, lana kraljica i njen rob prooe kroz masivna
vrata koja su vodila u slabo osvetljeni zatvor. Nali su se u jednom irokom, zasvoenom hodniku na
mestu gde su se odvajale stepenice koje su. vodile dole, u mrak. Salome naglo ustuknu, opsovavi. U
polumraku hola, leao je emitski tamniar, preseenog grkljana. Kada je zaula zadihane glasove,
devojka se zavukla u zaseneno udubljenje izmeu lukova, gurajui svetenika iza sebe i izvlaei
neto iz pojasa.
 4. Krila leinara

Zadimljeno svetlo buktinje probudi Taramis, kraljicu Kaurana, iz sna u kojem je traila zaborav.
Podigavi glavu na ruku, ona zabaci svoju umrenu kosu i zamiri, oekujui da ugleda Salomino
cinino lice, zlokobno se smekajui zbog novih tortura koje je smislila. Umesto toga, uzvik
zgranutosti i saaljenja dopre do njenih uiju.
Taramis! O, kraljice moja!
Taj zvuk joj je bio tako stran, da je pomislila da jo uvek sanja. Iza buktinje sada je ve mogla
da raspozna ljudske prilike, odsjaj elika, a onda se pet lica nae ka njoj. Lica nisu bila crna i
povijenih noseva, ve mrava, plemenita lica, preplanula od sunca. Ona se uuri u svojim ritama i
zbunjeno ih pogleda.
Jedna od tih prilika istupi i, spustivi se na jedno koleno pred njom, prui joj moleivo ruke.
O, Taramis! Hvala Itar to smo te nali! Zar me se ne sea, ja sam Valerijus? Jednom si me
hvalila, posle bitke kod Korveke!
Valerijuse! promucala je, a suze joj naglo grunue na oi. Oh, ja sanjam! To je neka
Salomina arolija, sraunata da me mui!
Ne! zau se jednoglasan povik. Ovo su tvoji verni vazali koji su doli da te spasu!
Ipak, moramo da pourimo. Konstantijus se bori u ravnici protiv Konana, koji je doveo Zuagire s one
strane reke, ali jo uvek u gradu ima tri stotine emita. Ubili smo tamniara i uzeli njegove kljueve,
a druge straare nismo videli. Ali, moramo to pre odavde.
Poimo!
Kraljicu izdadoe noge, ne od slabosti, ve od oka. Valerijus je podie kao dete i, zajedno sa
bakljonoom koji im je osvetljavao put, izaoe iz elije i uspee se uz klizave kamene stepenice.
One kao da nisu imale kraja, ali, uskoro se naoe u jednom hodniku.
Upravo su prolazili pored jednog zamraenog luka kada se baklja iznenada ugasi, a ovek koji
ju je nosio posrte i bolno uzviknu. Netoje eksplodiralo, za trenutak osvetlivi Salomino lice i neko
stvorenje zverskog izgleda kraj nje. Posle vie nita nisu videli, jer ih je zaslepila plaviasta svetlost
eksplozije.
Valerijus pokua da pobegne naslepo niz hodnik sa kraljicom u naruju; oamueno je sluao
ubilake udarce noem kako se zarivaju u meso njegovih drugara. Onda mu neko grubo otre kraljicu
iz ruku, a divljaki udarac u glavu ga obori s nogu.
Pokuao je da ustane, vrtei glavom u nastojanju da je razbistri od obleska plave svetlosti, koja
kao da mu je jo uvek igrala pred oima. Kada mu se povratio vid, uvideo je da je sam u hodniku,
izuzimajui mrtve.
Njegova etiri pratioca su leala u lokvama krvi, razbijenih glava i proburaenih grudi.
Zaslepljeni paklenim sjajem, izginuli su bez anse da se odbrane. Kraljice nije bilo.
Gromko opsovavi, Valerijus zgrabi svoj ma, a ulubljeni lem stre sa glave i baci ga u stranu.
Iz rane na glavi potee mu krv niz obraz.
Teturajui se, mahnit od neodlunosti, zauo je kako ga neko doziva.
Valerijuse! Valerijuse!
Posrui je krenuo u pravcu tog glasa i zaao je za ugao ba u asu kada mu se jedna mekana,
nena prilika obisnu oko vrata.
Ivga! Da li si poludela?
Morala sam da doem! jecala je. Pratila sam te, sakrivi se ispod jednog luka u
dvoritu. Pre nekoliko trenutaka videla sam nju kako, u pratnji neke zveri, iznosi jednu enu. Znala
sam da je to Taramis i da niste uspeli da je oslobodite! Oh, pa ti si ranjen!
Samo ogrebotina! ree on i skinu njene ruke sa svog vrata. Brzo, Ivga, reci mi kuda su
poli.
Pretrali su preko trga i uli u hram.
On preblede.

Itar! O, taj demon! Namerava da rtvuje Taramis avolu kome se klanja! Brzo, Ivga! Tri do
junog zida gde ljudi gledaju bitku. Reci im da je prava kraljica pronaena i da su je odvukli u hram!
Idi!
Jecajui, devojka se udalji trkom, a odjek njenih laganih sandala je jo dugo odjekivao dok je
ila preko dvorita, izala na ulicu i, proavi pored trga, zamakla u iroku ulicu da trai pomo.
Njegove izme samo to nisu vrcale vamrnice dok je trao mermernim plonicima. Uspeo se uz
iroke stepenice i naao se na zasvoenom tremu.
Bilo je oigledno da im je zarobljenica zadala muka. Taramis, svesna skorog kraja, borila se
svim silama da se oslobodi ili odgodi ono to joj je spremala sestra. Jednom je ak uspela da se
otrgne od surovog svetenika, ali ju je ovaj brzo stigao i ponovo zgrabio.
Grupica je bila na pola puta ka drugom kraju hrama gde se uzdizao jezivi oltar, a iza njega,
ogromna metalna vrata sa rezbarijama kroz koja su mnogi proli, a samo Salome izala. Taramisin
dah bio je isprekidan; poderana odea joj je spala u pokuaju bekstva.
Otimala se iz ruku svog uvara kao mala bela nimfa u rukama satira.
Salome je sve to gledala cinino, mada nestrpljivo, koraajui ustro ka izrezbarenim vratima,
dok su sa visoke tavanice i iz uglova vrebali kipovi boanstva koja kao da su oivela u pohoti.
Guei se od besa, Valerijus potra niz ogromnu dvoranu sa isukanim maem u ruci. Kada je
Salome ciknula, svetenik se okrete, ispusti Taramis i izvue ve kravavi no, pa krete na Kauranca.
Ali, ubijanje ljudi zaslepljenih Salominim plamenom se razlikovalo od borbe sa mladim i
okretnim Hiborijcem uspaljenim od mrnje i besa.
Svetenik zamahnu noem, ali pre nego to je uspeo da zada udarac, Valerijus ustuknu i,
uzvraajui udarac, odsee mu ruku u zglobu. Potpuno pobesneo, Valerijus nastavi da udara i see,
pre nego to je zgrena prilika mogla da padne. Onda svetenikova glava polete na jednu stranu,
iskasapljeno telo na drugu.
Valerijus se okrete na prstima, brz i gnevan kao maka iz dungle, i pogledom potrai Salome.
Mora da je potroila eksplozivnu prainu jo u tamnici. Bila je nagnuta nad Taramis, drei sestrine
crne kovrde u jednoj, a sjajni bode u drugoj ruci. A onda, uz besan pokli, Valerijusov ma se
zabode u njene grudi takvom estinom da njegov vrh izae na drugu stranu. Jezivo kriknuvi, vetica
pade, grei se i hvatajui se za goli ma pored koga je kuljao dim i krv. Oi joj nisu bile ljudske;
poto je bila jaa od ostalih ljudskih bia, nije joj se dalo da umre tako brzo. Krv je polako isticala
kroz crveni polumesec na njenim grudima. Valjala se po podu, grebui i grizui goli kamen u agoniji.
Zgaen prizorom, Valerijus se sagnu i podie kraljicu koja se skoro bee onesvestila. Okrenuvi
lea umiruoj prilici na podu, on potra ka vratima, posrnuvi u urbi. Teturajui se, izaao je na
trem i zastao na vrhu stepenica. Trg je bio ispunjen narodom. Neki su doli kada su sasluali Ivgu;
drugi su se povukli sa zidina strahujui da ne budu pregaeni kada pustinjske horde nagrnu u grad.
Tupa pomirenost bee nestala sa njihovih lica. Masa se komeala, vikala i vritala. Negde na putu
zaulo se lomljenje kamena i drveta.
Jedna banda stranih emita prosee put kroz gomilu; to su bili straari sa severne kapije koji su
urili da pomognu svojim drugovima na junoj kapiji. Zaustavie se u neposrednoj blizini mladia na
stepenicama koji je na rukama nosio nagu, onesveenu priliku. Narod okrete glave ka hramu; svetina
je zinula u udu, ne svatajui ta se deava.
Evo vae kraljice! vikao je Valerijus, napreui se da nadjaa agor gomile.
Narod zapanjeno povika. Nisu ga razumeli, a on se uzalud trudio da ga uju. emiti dojahae do
stepenica hrama, probijajui se svojim kopljima kroz gomilu.
A onda se desilo neto jezivo, to je samo povealo histeriju. Iz polumraka hrama, iza
Valerijusovih lea, pojavila se vitka bela prilika, umrljana krvlju. Narod vrisnu, uasnut. Na
Valerijusovim rukama leala je ena za koju su mislili da je njihova kraljica. A onda se na vratima
hrama doteturala jo jedna prilika, slika i prilika prve. Valerijus oseti kako mu se ledi krv u ilama
dok je gledao veticu. Trebalo je da je ve mrtva; prema svim prirodnim zakonima, trebalo je da je
mrtva. Ipak, ona je bila jo uvek na nogama, grevito se drei ivota.
Taug! povikala je vetica! Taug!

Kao u odgovor njenom dozivanju, iz unutranjosti hrama se zau gromoglasno kretanje, a onda
lomljavina drveta i metala.
Evo kraljice! uzviknuo je kapetan emitskih vojnika i podigao luk. Ubijte onog oveka
i drugu enu!
Ali, jedan urlik ote se iz grudi mase. Najzad su shvatili istinu, razumeli Valerijusove mahnite
pokrete, znali su da je devojka koja je beivotno leala na njegovim grudima njihova prava kraljica.
Grunuli su na emite, kidajui zubima i noktima i golim rukama, silinom koja je provalila iz njih
posle dugih meseci tekog ivota i muka. Iznad njih, Salome se zanese i pade na mermeme stepenice,
konano mrtva.
Strele su letele oko njega dok je beao nazad meu stubove, titei svojim telom kraljiino.
Gaajui i sekui bezobzirno po masi, emiti se jo nisu predavali razjarenoj masi. Valerijus potra
ka vratima hrama, a onda zastade i ustuknu, kriknuvi jezivo.
Iz tmine na drugom kraju velike dvorane pojavi se neto ogromno i, skaui kao aba, poe ka
njemu. Video je sjaj velikih, vanzemaljskih oiju, blesak zuba i kandi. Odmakao se od vrata, ali ga
zviduk jednog koplja koje je proletelo kraj njegove glave upozori da i sa te strane preti smrt. Opet
se okrenuo, ne znajui kuda da poe. etiri ili pet emita se probilo kroz masu i sada su gonili svoje
konje uza stepenice hrama, uzdignutih lukova, spremni da gaaju u njega. Zamakao je za jedan stub i
strele se odbie od njega. Taramis je ponovo izgubila svest. Leala je na njegovim rukama kao mrtva.
Pre nego to su emiti mogli ponovo da odapnu strele, na ulazu u hram se pojavi ogromna senka.
Prestravljeno uzviknuvi, emiti okretoe konje i poee da se probijaju kroz narod, beei u panici.
Ali, udovite je panju usresredalo na Valerijusa i devojku.
Provukavi se kroz vrata, ono poe da skae za njim kada je ovaj potrao niz stepenice.
Valerijus je oseao to stravino stvorenje za svojim leima, oblija nalik senci, uas izdvojen iz
venog haosa daleko u kosmosu.
A onda se zau iznenadan topot kopita; jedna grupa emita na konjima dotutnja iz pravca june
kapije i slepo jurnu u gomilu. Iza njih je juriala horda konjanika viui na poznatom jeziku i maui
crvenim maevima.
Bili su to odmetnici koji su se vraali! Sa njima su jahali i crnobradi pustinjski konjanici, njih
pedesetak, na ijem je elu bila jedna prilika u crnom oklopu.
Konane! povika Valerijus. Konane!
Div izda neko nareenje. Ne zaustavljajui se, ljudi iz pustinje podigoe svoje lukove, zategoe
ih i odapee strele. itav oblak strela zatamne nebo nad trgom, a onda se zari duboko u bezoblinu
masu udovita. Ono se zaustavi, zaljulja. Jo jednom crni oblak prelete nebom iznad Kaurana.
Uasno stvorenje se tada skljoka i skliznu niz stepenice, mrtvo koliko i vetica koja ga je
dozvala iz crnih ponora vremena.
Konan zaustavi konja ispred trema i skoi iz sedla. Valerijus bee poloio kraljicu na mermemu
plou i skljokao se pored nje, potpuno iscrpljen. Narod se pribliavao, elei da vidi svoju kraljicu.
Simerijanac ih otera, podie njenu tamnokosu glavu i nasloni je na svoje oklopljene grudi.
Kroma mi! Pa ovo je prava Taramis! A ko je ono tamo?
Demon koji se koristio njenim likom zadihano odvrati Valerijus.
Konan glasno ospova. Strgavi ogrta sa ramena jednog vojnika, on uvi nagu kraljicu. Njene
duge, tamne trepavice zadrhtae na bledim obrazima; ona otvori oi, s nevericom se zagledavi u
Simerijanevo lice puno oiljaka.
Konane! zavapi i grevito ga stee. Da li sanjam? Ona mi je rekla da si mrtav!
Pa, ne ba odvrati on i osmehnu joj se. Ne sanja. Ponovo si kraljica Kaurana. Potukao
sam Konstantijusa, tamo dole, kod reke. Veina njegovih ljudi nije ni stigla do zidina, poto sam
naredio da nema zarobljavanja - osim Konstantijusa. Gradska straa nam je zatvorila kapiju ispred
nosa, ali smo ih probili ovnom. Sve sam svoje vukove ostavio napolju, samo su ova pedestorica
poli sa mnom. Nisam imao poverenja u njih, a Kauranci koji su se sa mnom borili, bili su dovoljni
da sredimo strau.
Kakav je to komar bio! zajeca kraljica. Jadan moj narod.
Mora mi pomoi da im se oduim za sve ono to su prepatili. Od sada si, Konane, kapetan i
savetnik.
Konan se nasmeja i odmahnu glavom. Ustao je, a onda podigao kraljicu na noge, pa pozvao
nekolicinu kauranskih konjanika koji nisu otili za emitima. Oni skoie sa konja, eljni da to pre
posluaju svoju novopronaenu kraljicu.
Ne, curo, gotovo je s tim. Sada sam poglavica Zuagira i moram da ih vodim na Turance, kako
sam im obeao. Ovaj momak, Valerijus, bie bolji kapetan od mene. Ja nisam stvoren da ivim meu
mermernim zidovima.
Izvini, moram sada da te ostavim da dovrim posao. Ima jo emita u Kauranu!
Kada Valerijus poe za Taramis preko trga ka palati kroz masu koja se razdvojila da ih
propusti, on oseti da ga jedna nena ruka uhvati za uljevite prste, pa se okrete da zagrli vitko Igvino
telo. Snano ju je zagrlio i prepustio se njenim poljupcima sa zahvalnou umornog ratnika koji je
zaradio mir posle mnogo muka i bura.
Ali, ne trae svi mukarci odmor i mir; neki su roeni sa duom oluje u svojoj krvi, to su nemirni
vesnici nasilja i krvoprolia koji ne znaju drugi put...
Sunce je bilo na izlasku. Drveni karavanski put je bio prepun konjanika u belim odedama koji
su, u krivudavoj liniji od zidina Kaurana ili daleko u dolinu. Konan Simerijanac je jahao na elu te
duge kolone, blizu poseene grede koja je virila iz zemlje. Kraj nje se uzdizao masivni krst, a na
njemu je visio jedan ovek prikovan klinovima za ake i stopala.
Pre sedam meseci, Konstantijuse ree Konan ja sam visio tamo, a ti si sedeo ovde.
Konstatijus ne odgovori nita; obliznuo je svoje posivele usne, a oi su mu bile staklaste od bola
i straha. Miii su podrhtavali kao guje du njegovog vitkog tela.
Ti si daleko sposobniji da drugima zadaje bol nego da ga sam podnese mirno ree
Konan. Visio sam na tom krstu kao to ti sada visi, ali sam preiveo, zahvaljujui spletu okolnosti
i izdrljivosti koju poseduju samo varvari. Ali, vi, civilizovani ljudi, vi ste mekani; vama ivoti nisu
zakucani za lea kao nama. Vaa snaga se sastoji uglavnom od mogunosti da druge muite, a ne da
podnosite muke. Umree pre zalaska sunca. Pa, Sokole pustinje, ostavljam te u drutvu ostalih
pustinjskih ptica.

On rukom pokaza na leinare ije su senke preletale iznad njihovih glava. Sa Konstantijusovih
usana otre se jedan neljudski krik ispunjen oajanjem i uasom.
Konan uze uzde u ruke i poe ka reci koja je blistala kao srebro na jutarnjem suncu. Iza njega, u
belo odeveni konjanici, poterae konje u kas; svaki je, kada je proao pored odreenog mesta, bacio
kratak pogled, pa se okrenuo nezainteresovano, sa tipinom nesposobnou ljudi iz pustinje da osete
samilost. Bleda prilika zakaena na krst ostala je da visi sama i naputena. Konjska kopita su
ostavljala pranjavi trag za sobom. Sve nie i nie sputali su se izgladneli leinari.
 CRNE SUZE

Posle dogaaja opisanih u epizodi I rodie se vetica (Konan Pljaka), Konan predvodi
svoju bandu Zuagira na istok da pljakaju gradove i karavane Turanaca. U to vreme ima oko trideset
godina i na vrhuncu je svoje fizike snage. Priblino dve godine provodi sa pustinjskim emitima,
prvo kao Olgerdov pomonik, a onda kao njihov jedini zapovednik. Ali, plahoviti i energini kralj
Jezdigard brzo reaguje na Konanove napade i alje veliku vojsku da ga uhvati.
 1. eljusti zamke

Podnevno sunce je prilo sa uarenog neba. Otri, suvi pesak an-e-Sorka, Crvene pustinje,
pekao se na nemilosrdnoj ezi kao u ogromnoj penici. Nita se nije micalo u nepominom vazduhu;
nekoliko trnovitih bunova povrh niskih, ljunkom prekrivenih breuljaka koji su se poput zida
uzdizali na ivici pustinje, takoe se nisu pomerali.
Ni vojnici koji su se krili iza njih i nadzirali put nisu mrdali.
Tu su se davno sukobile prirodne sile i produbile useklinu na strmini.
Vekovna erozija je proirila tu useklinu, ali se ona jo uvek koristila kao prolaz izmeu strmih
padina - idealno mesto za zasedu.
Jedna eta turanskih vojnika od ranog je jutra ekala skrivena na vrhu tih breuljaka.
Preznojavajui se u svojim pancirnim kouljama, uali su i kleali na nauljenim kolenima. Psujui
sebi u bradu, njihov kapetan, emir Bogra Kan, hrabro je trpeo vrelinu zajedno sa svojim vojnicima.
Grlo mu je bilo suvo kao koa ispeena na suncu; telo mu se pod oklopom kuvalo.
U ovoj prokletoj zemlji smrti i usijanog sunca ovek nije mogao poteno ni da se znoji; suvi
pustinjski vazduh je poudno upijao svaku kapljicu vlage, tako da bi ovek ostajao suv kao sasueni
jezik stigijske mumije.
Emir trepnu i protrlja oi nadlanicom, pa mirkajui na bletavom suncu ponovo spazi jedva
primetnu svetlu taku na horizontu. Izvia, sakriven iza jedne peane dine, ogledalom je poslao
signal svom zapovedniku sakrivenom na vrhu brda.

Sada je ve mogao da vidi i oblak praine. Naoiti, crnobradi turanski plemi se nasmei i
namah zaboravi na svoje muke. Potkaziva je poteno zaradio svaku paru od sume kojom su ga
potkupili!
Ubrzo je Bogra Kan mogao da prepozna dugu kolonu Zuagira, odevenih u leprave bele halate
kako jau svoje vitke pustinjske konje.
Kada je banda pustinjskih pljakaa izala iz oblaka praine koju su podigle kopite njihovih
konja, turanski plemi je bio u stanju da im vidi i lica, tamnoputa, mrava, nalik pticama
grabljivicama, uokvirena lepravim pokrivalima za glavu - toliko je vazduh u pustinji bio ist i toliko
je sunce bilo jasno. Zadovoljstvo prostruja celim njegovim telom, kao crno vino Agrapura iz
privatnog podruma mladog kralja Jezdigerda.
Godinama ve ova odmetnika banda pustoi i pljaka gradove, trgovaka naselja i karavanske
postaje du turanske granice - prvo pod vodstvom onog zaporoskanskog bandita crnog srca, Olgerda
Vladislava; a onda, od pre neto vie od godine dana, pod njegovim naslednikom, Konanom. Najzad
su turanske uhode u selima naklonjenim odmetnicima nali jednog podmitljivog lana bande - oveka
po imenu Vardanes; on nije bio Zuagir, ve Zamorac. Vardanes je bio Olgerdov pobratim, a Konan je
zbacio Olgerda, pa je ovaj udeo da se osveti strancu koji je njegovom pobratimu preoteo vodstvo.
Bogra je zamiljeno upkao svoju bradu. Izdajnik je nasmejani, veseli nevaljalac, tako blizak
turanskom srcu. Sitan, mrav, okretan, kooperan, zgodan i lakomislen kao mladi bog, Vardanes je
bio zanimljiv drugar za pie i izvanredan borac, ali nemilosrdan i nepouzdan kao guja.
Zuagiri su ve prolazili kroz klanac. I tamo, na elu prethodnice, jahao je Vardanes na leima
razigrane crne kobile. Bogra Kan podie ruku da upozori svoje ljude da budu spremni. Hteo je da
pusti to vie Zuagira da uu u klanac pre nego to zatvori klopku. Samo je Vardanes trebalo da bude
poteen. U trenutku kada je zaao za zid od peara, Bogra naglo spusti ruku.
 Pobijte pse! zagrmeo je i uspravio se.
Smrtonosna kia strela zasu klanac. Ve sledeeg trena, Zuagiri se uskomeae, a njihovi konji
poee da se propinju. Strele su ih kosile u naletima. Ratnici su padali, pokuavajui da iz svojih tela
izvuku perjem okiene strele koje kao da su se nekim udom pojavljivale na njihovim udovima. Konji
su njitali kada bi im se otri vrhovi strela zabili u pranjave slabine.
Ponovo se digao oblak praine koji je potpuno prekrio klanac. Praina je bila tako gusta da je
Bogra Kan zaustavio svoje strelce kako ne bi uzalud troili svoje strele. I taj trenutak tedljivosti ga
je upropastio. Jer, iz gungule i haosa, uzdigao se jedan dubok, snaan glas koji je nadvladao galamu.
Uzbrdo i na njih!
Bio je to Konanov glas. Trenutak kasnije, dinovska prilika Simerijanca se pojavila u galopu uz
strmu padinu na ogromnom, vatrenom drepcu.
ovek bi pomislio da bi samo budala ili luak krenuo u juri uz strmu padinu nainjenu od peska
koji se obruavao i kamena koji se mrvio, pravo u eljusti neprijatelja, ali Konan nije bio ni budala,
ni luak. Istina, on bee podivljao od elje za osvetom, ali iza razjarenog, mrkog lica i uarenih oiju
nalik plavim plamicima pod namrtenim obrvama, mozak iskusnog ratnika je radio punom parom.
Znao je da je esto jedini izlaz iz klopke jedan neoekivani potez.
Iznenaeni, turanski ratnici otpustie svoje lukove i zagledae se u napadae. Bauljajui i
grevito se drei svake izboine na strmim padinama, izbezumljeni Zuagiri izronie iz mora praine,
peice i na konju, pravo na turanske strelce. U magnovenju su pustinjski ratnici - brojniji nego to je
emir oekivao - nagrnuli preko grebena, sa isukanim sabljama u rukama, psujui i uzvikujui
krvolone ratne poklie.
Ispred svih njih je iao divovski Konan. Strele su mu poderale beli halat, tako da se ispod
nazirao crni, sjajni pancir koji je prekrivao njegov miiavi torzo. Njegova razbaruena, nepodiana
kosa virila je ispod eline kacige kao poderana zastava; zalutalo koplje mu je bilo smaknulo
maramu. Na leima drepca divljih oiju nasrnuo je na njih kao neki demon iz legendi. Nije bio
naoruan krivom sabljom pustinjskog naroda, ve je u ruci drao ogromnu zapadnjaku sablju irokog
seiva - njegovo omiljeno oruje od mnogih za koje je bio majstor. Sada je u njegovoj oiljaka punoj
aci to kao ogledalo uglaano seivo krilo krvavi put kroz redove Turanaca. Podizalo se i sputalo,
sejui crvene kapljice po pustinjskom vazduhu. Pri svakom udarcu, ono je probijalo oklop, seklo kroz
meso i kost, negde razbijalo glavu, negde odsecalo ruku ili nogu, a negde, opet; prosto odbacivalo
rtvu slomljenog grudnog koa.
Po isteku kratkih pola asa, sve je ve bilo gotovo. Ni jedan Turanac nije preiveo, osim onih
nekoliko koji su uspeli da pobegnu na samom poetku - i njihovog voe. U poderanoj odei, krvavog
lica i hramljui, emir bi izveden pred Konana koji je sedeo na leima svog zadihanog drepca i
brisao svoj okrvavljeni ma maramom poginulog vojnika.
Konan prezrivo pogleda potitenog plemia, a na usnama mu zatitra zluradi osmeh.
I tako, Bogra, ponovo se sretosmo! zagrmeo je.
Emir zamiri u neverici.
Ti! uzviknuo je.
Konan se zakikota. Pre desetak godina, dok je jo bio samo mlada skitnica, Simerijanac je sluio
u profesionalnoj vojsci Turana. Napustio je zastavu kralja Jildiza zbog nesporazuma oko ljubavnice
jednog vieg oficira - i to tako navrat-nanos da nije imao vremena da izmiri jedan kockarski dug
ovom istom emiru koji je sada zapanjen stajao pred njim.
Tada su Bogra Kan, kao veseli mladi izdanak jedne aristokratske kue, i Konan bili drugari u
mnogim kuama. Sada, ve stariji, taj isti Bogra je zinuo u udu, poraen od strane starog drugara ije
ime nekako nije uopte povezivao sa imenom stranog voe pustinjskih nomada.
Konan ga oinu strogim pogledom.
ekao si nas ovde, zar ne? zareao je.
Emir klonu. Nije eleo da da bilo kakvo obavetenje odmetnikom voi, iako su nekada bili
dobri drugari. Ali, mnoge je jezive prie uo o krvavim metodama koje su koristili Zuagiri da bi
izvukli informacije od svojih zarobljenika. Punaak i omekao tokom godina provedenih na dvoru,
turanski zapovednik se plaio da nee dugo utati pod takvim pritiskom.
Na njegovo iznenaenje njegovo saraivanje nije bilo potrebno. Konan je video Vardanesa koji
je, zaudo, traio da bude u izvidnici tog jutra, kako galopira ka suprotnom kraju klanca pre nego to
se klopka zatvorila.
Koliko si platio Vardanesu? upita Konan iznenada.

Dve stotine srebrnih ekela... promrmlja Turanac, a onda uuta, zapanjen svojom
nesmotrenou.
Konan se nasmeja.
Bogami, kraljevski mito! Ta nasmejana bitanga... Pokvarena do dna svog trulog, crnog srca,
kao i svaki Zamorac! Nikada mi nije oprostio to sam svrgnuo Olgerda.
Konan uuta i upitno pogleda u emira koji bee oborio glavu. Nasmeio mu se ljubazno.
Ne, ne prebacuj sebi, Bogra. Nisi otkrio nijednu vojnu tajnu; ja sam doao do njih pomou
trika. Moe da se vrati u Agrapur neokaljene vojnike asti.
Bogra podie glavu, ponovo iznenaen.
Zar e me ostaviti u ivotu? jedva prozbori emir.
Konan klimnu glavom.
Zato da ne? Jo uvek ti dugujem vreu zlata i zato dopusti da taj dug izmirim na ovaj nain.
Ali, sledeeg puta, Bogra, vodi rauna kako postavlja zamke za vukove. Moe da ti se desi da
ponekad uhvati tigra!
 2. Zemlja duhova

Dva dana su gotovo bez odmora jahali po crvenom pesku an-e-Sorka, ali pustinjski pljakai
nisu uspeli da stignu izdajnika. edan Vardanesove krvi, Konan je gonio svoje ljude dalje. Surovi
kodeks pustinje zahtevao je Smrt pet kolaca za oveka koji bi izdao svoje drugove, a Konan je bio
reen da Zamorac plati kaznu.
Uvee, drugog dana, ulogorili su se u zaklonu jednog brdaca od ispucalog peanika koji je
trao usred peanog prostranstva boje re kao ruevine neke drevne kule. Konanovo grubo lice,
skoro crno od pustinjskog sunca, odraavalo je umor. Njegov drebac je dahtao na ivici iznemoglosti,
balavei i penei kada mu je ovaj prineo njuci meinu s vodom. Iza njega, ljudi poee da proteu
umorne noge i bolne ruke.
Napojili su zatim konje i zapalili vatru kako bi odagnali divlje pustinjske pse. Konan zau
kripu konopaca kada njegovi ratnici poee da vade iz bisaga atore i pribor za kuvanje.

Pesak zakripa pod neijim sandalama iza njegovih lea. On se okrete i nae licem u lice sa
svojim izboranim, brkatim oficirom. Bio je to Gomer, emit arenkastih oiju, povijenog nosa i isto
tako crnih masnih kovrda koje su izvirivale ispod njegovog turbana.
ta je? upita Konan i nastavi da timari svog drepca dugim i laganim pokretima ruke u
kojoj je drao vrstu etku.
emit slee ramenima.
Jo uvek se dri pravca jugozapada ree oficir. Taj avo crnog srca kao da je
napravljen od gvoa.
Konan se promuklo nasmeja.
Moda je njegova kobila nainjena od gvoa, ali ne i Vardanes. Da je i on nainjen od krvi i
mesa kao mi, videe kada ga razapnemo izmeu kolaca i rasporimo mu trbuh zbog leinara!
Gomerove tune oi kao da su odraavale neki neodreeni strah.
Konane, zato ne odustane od ove potere? Svakim danom smo sve dublje u ovom kraju
uarenog sunca i peska, gde samo zmije i korpioni mogu da ive. Tako mi Dagonovog repa, ako ne
krenemo nazad, ostaviemo ovde nae kosti da blede na suncu do kraja sveta!
Nee biti tako odvrati Simerijanac. Ako i ostanu neke kosti ovde da blede na suncu,
bie to Zamoreve kosti. Ne boj se, Gomere; uhvatiemo mi tog izdajnika. Sutra, moda. Nee ni on
jo dugo moi da izdri.
Neemo ni mi moi! usprotivi se Gomer.
On naglo uuta, osetivi kako ga Konanove vatrene oi ispitivaki posmatraju.
Ali, to nije sve to te mui, zar ne? upita Konan. Reci, ovee.
Kai mi!
Snani emit reito slee ramenima.
Ovaj, ne. Ja... ljudi misle...
Glas mu zamre na usnama.
Reci mi, ovee, ili u ti ja iupati rei!
Ovo... Ovo je Makan-e-Mordan! izusti Gomer u jednom dahu.
Znam. I ranije sam sluao o tom Mestu duhova. Pa ta? Zar se plai bapskih pria?

Gomer se snudi.
 To nisu samo prie, Konane. Ti nisi Zuagir; ne poznaje ovu zemlju i njene uase tako dobro
kao mi koji ve dugo vremena ivimo u divljini.
Ve hiljadama godina ova je zemlja prokleta i opsednuta duhovima, a svaki as jahanja odvodi
nas dublje, i dublje u taj zlokobni kraj. Ljudi se plae da ti kau, ali su skoro poludeli od uasa.
Od detinjastog sujeverja, hoe da kae? zarea Konan. Znam da im je srce silo u
pete od pria o duhovima i vampirima. I ja sam sluao prie o ovoj zemlji, Gomere, to su samo prie
kojima se plae mala deca, a ne ratnici! Reci svojim drugovima da se paze! Moj je gnev opasniji od
svih duhova koji su ikada umrli!
Ali, Konane...
Konan ga grubo prekide.
Dosta sa tim tvojim detinjastim nonim strahovima, emitu! Zakleo sam se Kromovim i
Mitrinim imenima da u prosuti krv tog zamorskog izdajnika ili da u poginuti pri tome! A ako
budem, uz put, morao da prolijem i malo zuagirske krvi, neu se ustezati da to uinim. A sada,
prestani da cvili i doi da podelimo bocu vina. Grlo mi je suvo kao ova prokleta pustinja, a od
ovolike prie postalo je jo suvlje.
Pljesnuvi Gomera po ramenu, Konan odeta do logorske vatre gde su Zuagiri ve vadili
sledovanja dimljenog mesa, suvih smokava i urmi, kozjeg sira i kone boce vina.
Meutim, emit se nije odmah pridruio Simerijancu. Dugo je nepomino stajao, zurei u vou
koga je sledio ve skoro dve godine, od dana kada su nali Konana razapetog na krst u blizini zidina
Kaurana.
Konan je u to vreme bio kapetan garde kraljice Tamaris od Kaurana, sve dok njen presto nije
uzurpirala vetica Salome u dosluhu sa Konstantijusom Sokolom, kotskim vojvodom Slobodne
druine.
Kada je Konan, uvidevi zamenu, stao na stranu Tamaris i bio pobeen, Konstantijus ga je
razapeo na krst izvan gradskih zidina. Igrom sluaja, Olgerd Vladislav, voa lokalne bande
zuagirskih odmetnika, projahao je tim putem i oslobodio Konana, rekavi tom prilikom da e ga
primiti u bandu ako preivi put do logora. Konan ne samo to je preiveo ve se pokazao kao izuzetno
sposoban voa, tako da je posle izvesnog vremena svrgnuo Olgerda i proterao ga iz bande koju je on
preuzeo da vodi do dananjeg dana.
Meutim, ovaj je dan predstavljao kraj njegovog vodstva.
Gomer iz Akarije duboko uzdahnu. Konan je jahao ispred svih njih poslednja dva dana, utonuo u
svoju jezivu udnju za osvetom. On nije uviao koliko je dubok strah u srcima Zuagira. Gomer je
znao da ih je praznoverni strah doveo do granice pobune i ubistva, mada su svi voleli Konana. Pratili
bi ga do crvenih vrata pakla - ali, ni korak dalje u Zemlju duhova.
emitu je njegov voa bio skoro idol. Ali, znajui da nikakva pretnja nee pokolebati
Simerijanca u njegovoj nameri da se osveti, on je iznaao jedini moguni nain da spase Konana od
noeva njegovih sopstvenih ljudi. Iz depa na svom belom halatu, on izvue jednu majunu boicu sa
zapuaem u kojoj se nalazio neki zeleni prah. Sakrivi boicu u aku, on se pridrui Konanu kraj
vatre, kako bi podelio bocu vina s njim.
 3. Nevidljiva smrt

Kada se Konan probudio, sunce je ve bilo visoko odskoilo. Vreli talasi su podrhtavali nad
golim peskom. Vazduh je bio vreo, nepomian i suv.
Konan se teturajui podie na kolena i stee elo koje mu je pulsiralo od bola. Oseao se kao da
ga je neko udario tojagom po glavi.
Posrui, on stade na noge i zaljulja se. Kroz zamagljene oi, zamirivi na jarkom suncu, on se
polako obazre oko sebe. Bio je potpuno sam u ovoj prokletoj, bezvodnoj zemlji.
Promuklim glasom je prokleo sujeverne Zuagire. Svi do jednoga su rasturili logor i odneli sa
sobom svu opremu, konje i namirnice. Kraj njega su leale samo dve meine od kozje koe napunjene
vodom. To, njegova pancirna koulja i halat, kao i njegova iroka sablja, bilo je sve to su mu
njegovi dojueranji drugari ostavili.
Ponovo se spustio na kolena i skinuo zapua sa jedne od meina.
Promukavi mlaku vodu u ustima, on ispra gadan ukus u njima i otpi nekoliko gutljala, a onda
ponovo zatvori meinu, oklevajui, pre nego to je potpuno ugasio e. Iako je udeo da izvrne celu
meinu sebi na glavu,
razum je prevladao. Ako se izgubi u ovom peanom prostranstvu, svaka kap e mu biti potrebna
da bi preiveo.
Iako ga je glava uasno bolela, ipak je uspeo da povee ta se desilo.
Njegovi Zuagiri su se plaili ovog tajanstvenog kraja vie nego to je on mogao da pretpostavi,
uprkos Gomerovim upozorenjima. Napravio je ozbiljnu, moda i fatalnu greku. Potcenio je mo koju
je praznoverje imalo nad njegovim pustinjskim ratnicima i precenio svoju mo da ih kontrolie i
vlada njima. Tupo jeknuvi, Konan prokle svoj arogantni, tvrdoglavi ponos. Ukoliko se ne bude
opametio, on mu jednog dana moe doneti i smrt.
A taj dan je, moda, bio ba ovaj. Hladno je odmerio svoje anse. One nisu ba bile velike.
Imao je vode za dva dana i to s ogranienom potronjom - moda i za tri, ako bi hteo da rizikuje da
poludi zbog minimalnih sledovanja. Bez hrane i bez konja, to je znailo da put nastavlja peice.
U redu, krenue dalje. Ali, kuda? Oigledno bi bilo da se vrati onamo odakle je doao.
Meutim, imao je puno razloga da ne postupi tako.
Najjai razlog je bila daljina. Jahali su puna dva dana od poslednjeg izvora.
ovek je peice mogao da putuje brzinom upola manjom od brzine konja i to u najboljem
sluaju. Ako bi krenuo putem odakle su doli, to bi znailo da e morati da peai puna dva dana bez
ijedne kapi vode...
Konan zamiljeno protrlja bradu, pokuavajui da zaboravi na bol u glavi i da malo razbistri
mozak. Povratak istim putem ne bi predstavljao najbolje reenje, poto je znao da je najblii izvor
udaljen etiri dana hoda.
Pogledao je ispred sebe, tamo gde se jasno ocrtavao Vardanesov trag u pesku koji se gubio na
horizontu.
Moda bi trebalo da nastavi poteru za Zamorcem. Iako je put vodio u nepoznate krajeve, sama
injenica da su bili nepoznati govorila je u prilog te odluke. Moda se iza najblie dine nalazila oaza.
Bilo je teko doneti razumnu odluku u takvim uslovima, ali se Konan opredelio za ono to je njemu
izgledalo mudrije. Opasavi svoj halat oko sebe i prebacivi ma preko ramena, krenuo je
Vardanesovim tragom, dok su mu meine sa vodom udarale o lea.
 Sunce kao da je veno visilo na nebu od usijanog mesinga. Bletalo je kao vatreno oko na elu
nekog ogromnog kiklopa koje je sa visine posmatralo siunu priliku koja se sporo kretala po
uarenom crvenom pesku. Popodnevnom suncu je bila potrebna itava venost da sklizne niz veliku,
praznu krivinu neba i da se potom ugasi na usplamteloj pogrebnoj lomai zapada. Ljubiasto vee se
prikralo na tamnim krilima sa nebeskog svoda, a traak blaene sveine se dovalja preko dina,
zajedno sa blagim senkama i laganim povetarcem.
Tada ve Konan nije oseao nikakav bol u nogama. Umor je umrtvio bol u njima, pa je teturao
napred kao da umesto nogu ima kamene stubove koje je magija oivela. Glava mu bee povijena na
masivne grudi. Tupo je koraao dalje, eljan odmora, ali voen saznanjem da e sada, u toku svee
veeri, moi da pree daleko veu razdaljinu uz manje muka.
Grlo mu se slepilo od praine; njegovo mrko lice bilo je crveno od pustinjskog peska. Pre
jednog asa je otpio gutljaj vode, reen da ne popije drugi sve dok ne postane isuvie mrano da prati
Vardanesov trag.
Te je noi sanjao udne i uzbuujue snove, ispunjene upavim komarnim prilikama sa jednim
sjajnim okom posred zverskog ela koje su udarale njegovo telo usijanim lancima.
Kada je ponovo otvorio oi, ustanovio je da je sunce ve visoko odskoilo i da se pred njim
nalazi jo jedan vreli dan. Ustajanje mu je priinilo neopisiv bol. Svaki mii mu je pulsirao kao da
mu je neko zario siune igle u vlakna. Ipak je ustao, otpio skroman gutljaj i poao napred.
Ubrzo je izgubio pojam o vremenu. Meutim, neumorna maina njegove volje ga je gonila dalje,
korak po iznemogli korak. Svest mu je odlutala sporednim i tajanstvenim stazama privienja. Ipak, i
dalje je u glavi imao samo tri misli: da sledi trag konjskih kopita, da pije to manje vode i da se odri
na nogama. Ako bi samo jednom pao, znao je da ne bi vie bio u stanju da ustane. A ako bi se to
desilo u toku dnevne ege, kosti bi mu se osuile i pobelele i ostale bi vekovima nedirnute u toj
skerletnoj pustinji.
 4. Besmrtna kraljica

Vardanes iz Zamore zastade na prevoju jednog brda i ugleda tako neobian prizor da je bio
naprosto zanemeo. Punih je pet dana je prolo od neuspelog prepada na Zuagire kada su se ovi
okrenuli na Turance, jahao je kao sumanut, jedva se usuujui da sebi i svojoj kobili dozvoli sat ili
dva odmora. Neizmerni strah koji mu je oduzeo hrabrost gonio ga je napred.
On je i te kako dobro znao kakva je osveta pustinjskih odmetnika. Svest mu je bila ispunjena
jezivim prizorom i mislima o ceni koju bi iz njegovog tela izvukli strani osvetnici ako bi im ikada
pao aka. I tako je, kada je video da klopka nije uspela, krenuo galopom pravo u pustinju. Znao je da
e onaj avo, Konan, izvui od Bogre Kana ime izdajnika i krenuti urlajui za njim, zajedno sa
krvolonom bandom Zuagira. Isto je tako znao da oni nee tako lako odustati od potere za svojim
bivim drugom koji ih je izdao.
Njegova jedina, ma kako mala, ansa bila je da se uputi pravo u nepregledna prostranstva an-e-
Sorka. Mada je Vardanes bio roen i odrastao u gradu, vaspitan i uen, vremena u kojima je iveo su
ga spojila sa pustinjskim odmetnicima i on ih je dobro poznavao. Znao je da se plae i samog pomena
Crvene pustinje i da je njihovi divlji mozgovi naseljavaju svim mogunim udovitima i demonima
koje je ikada ovek zamislio.
Zato su se pustinjski nomadi toliko bojali Crvene pustinje, on niti je znao niti ga je to
interesovalo, dokle god ih je taj strah spreavao da ga ne prate dublje u opasnu pustinju.
Ali, oni nisu odustajali. Njegova je prednost bila tako mala da je, dan za danom, mogao da vidi
oblak praine koji su podizali Zuagiri sa svojim konjima. On je gonio konja sve vie, do granice
izdrljivosti, a sam je jeo i pio u sedlu, kako bi koliko-toliko poveao razmak izmeu sebe i njegovih
progonitelja.
Posle pet dana vie nije mogao da oceni da li ga jo gone ili ne. U stvari, uskoro ni to vie nee
biti vano. Potroio je sve zalihe hrane i vode za sebe i svoju kobilu, mada je nastavio da jae u
slabakoj nadi da e nai izvor u ovoj nepreglednoj pustinji.
Njegov konj, dlake ulepljene sasuenim blatom tamo gde je pustinjska praina pala na oznojene
slabine, teturajui se iao je dalje, kao neka mrtva stvar koju pokree volja nekog arobnjaka. Sada
je ivotinja bila na samrti.
Sedam je puta toga dana pala i samo je udarac bia mogao da je natera da ustane. Poto vie nije
mogla da ga nosi, Vardanes je hodao i vodio je za uzde.
Crvena pustinja je naplatila svoj danak i od Vardanesa. Nekada lep kao nasmejani mladi bog,
sada je izgledao kao usahli, od sunca pocrneli skelet.
Zakrvavljene oi su zurile ispod ulepljenih uvojaka. Ispucalim, naduvenim usnama mrmljao je
nesuvisle molitve Itar, Setu, Mitri i desetini drugih bogova. Kada su on i njegovo iznemoglo kljuse
izbili na vrh jo jednog niza dina, on baci pogled nizbrdo i ugleda bujnu zelenu dolinu, naikanu
grupama smaragdnozelenih urminih palmi.
Usred te plodne doline nalazio se jedan manji kameni grad okruen zidinama. Ispupene kupole i
zdepaste straarske kule uzdizale su se iznad omalterisanog zida na kome su se nalazile ogromne
vratnice ije su uglaane bronzane arke odbijale suneve zrake.
Grad u srcu ove usijane pustinje? Bujna dohna sa hladovitim, zelenim drveem i mekanim
travnjacima i jezercima sa lotosom, okruena nepreglednim peanim prostranstvima? Nemogue!
Vardanes zadrhta, zamuri i obliznu svoje ispucale usne. To mora da je fatamorgana, ili
privienje njegovog poremeenog uma! Pa ipak, jedan deli skoro zaboravljene legende koju je
proitao dok je uio kole, vrati mu se u svest. Bio je to deli legende koja se zvala Prokleti Aklat.
 Upinjao se da se priseti cele prie. Naao ju je u jednoj staroj stigijskoj knjizi koju je njegov
emitski uitelj drao zakljuanu u jednom kovegu od sandalovog drveta. Vardanes je i kao bistrook
mladi bio obdaren ili proklet, jer je bio pohlepan, radoznao i vetih prstiju. Jedne mrane noi je
uspeo da otvori bravu na kovegu, pa je ostatak noi proveo gutajui zlokobne stranice, sa
meavinom strahopotovanja i gaenja prema drevnoj magiji. Ispisan pauinastim rukopisom na
zmajskom pergamentu, tekst je opisivao udne rituale i ceremonije. Stranice su bile pune tajanstvenih
hijeroglifa poreklom iz drevnih kraljevina crne magije, kao to behu Aheron i Lemurija, koje su
cvetale i nestale u praskozorje vremena.
Meu stranicama naikanim pentagramima naao je odlomke neke mrane liturgije kojom se
prizivaju besmrtni demoni iz tamnog prostranstva iza zvezda, iz haosa za koji su drevni magi govorili
da vlada iza granica kosmosa. Jedna od tih liturgija pominjala je od avola proklet i avolima
nastanjen Aklat u Crvenoj pustinji, gde su, zaslepljeni svojom moi, arobnjaci iz davnih vremena
doveli na ovu zemljinu loptu jednog demona s One strane, na svoju venu muku... Aklat, gde Besmrtni
vlada svojom uasnom rukom do dana dananjeg... osuen na propast, proklet Aklat koga su i sami
bogovi odbacili, pretvorivi ceo kraj oko grada u usijanu pustinju.
Vardanes je jo uvek sedeo na pesku kraj svoje kobile koja je teko disala kada ga namrgoeni
vojnici zgrabie i ponesoe niz padinu peanog breuljka, jednog od mnogih koji su opasivali grad -
kroz dolinu sa urminim palmama i lotosovim jezercima - pravo pred kapije Aklata Prokletog.
 5. Zilina ruka

Konan se polako probudio, ali je buenje ovoga puta bilo drugaije.

Ranije mu je buenje bilo bolno; morao je da otvori slepljene one kapke kako bi progledao i
ponovo zamirio od jakog sunca, a onda se s mukom podigao i teturajui se krenuo po uarenom
pesku.
Ovoga puta se lako probudio, uz blaeno oseanje sitosti i udobnosti.
Glava mu je poivala na svilenim jastucima. Gusto perde ukraeno resama titilo je od sunca
njegovo isto i skoro nago telo. Primetio je da oko bedara ima i istu tkanicu od belog platna.
Skoio je odjednom, potpuno budan, kao ivotinja iji opstanak u divljini zavisi od njenih
sposobnosti. Obazreo se oko sebe s nevericom. U prvi mah je pomislio da ga je smrt stigla na kraju i
da mu se dua preselila iza oblaka u primitivni raj gde Krom, bog njegovog naroda, sedi na svom
prestolu okruen hiljadama heroja.
Pored njegovog svilenog leaja nalazio se srebrni ibrik pun svee, bistre vode.
Nekoliko trenutaka kasnije, Konan podie svoje vlano lice sa koga je kapala voda i shvati da je
raj u kome se nalazio bio stvaran i opipljiv. Otpio je dobar gutljaj, mada su mu grlo i usta govorili da
je nestalo one gorue ei koju je oseao tokom puta kroz pustinju. Mora da ga je naao neki karavan
i doneo ga pod ove atore da se oporavi. Bacivi jedan pogled na svoje noge i grudi, on vide da ih je
neko oprao i da vie nije prekriven pustinjskom prainom. Neko je, takoe, namazao izloene delove
tela i mai za ublaavanje opekotina. Ko god da su njegovi spasioci, hranili su ga i negovali dok je
on buncao i spavao na putu ka ozdravljenju.
Jo jednom je preleteo pogledom po atoru. Njegova velika iroka sablja leala je na ormariju
od abonosa. Neujnim, majim korakom pribliio se mau, a onda stao kao ukopan kada je zauo
zveket ratnike opreme iza sebe.
Meutim, taj zveket nije dopirao od nekog ratnika ve od jedne vitke devojke sa oima nalik
srninim koja je upravo ula u ator i zastala zbunjeno. Tamna, sjajna kosa padala joj je u slapovima
do struka, a pojedini pramenovi bili su isprepletani sa majunim srebrnim zvoniima.
Od njih je i poticao onaj zvuk.
Konan jednim brzim pogledom odmeri devojku od glave do pete: bila je mlada, jedva neto
starija od deteta, vitka i ljupka, bele koe koja je izazovno svetlucala ispod velova od gaze. Dragulji
su blistali na njenim uskim, belim rukama. Sudei po zlatnoj traci, na njenom elu i obliku njenih
krupnih, tamnih oiju, Konan zakljui da devojka pripada nekom narodu slinom emitima.
Oh! uzviknula je. Isuvie si slab da stoji! Mora jo da se odmara kako bi povratio
snagu.
Jezik kojim je govorila predstavljao je jedan od dijalekata emitskog, ali je bio pun arhainih
oblika. Ipak, imao je dovoljno slinosti sa emitskim koji je Konan znao toliko da je mogao da je
razume.
Kojeta, devojko, sasvim sam dobro odgovori joj on na istom jeziku. Da li si me ti
negovala? Koliko je vremena prolo od kada si me nala?
Ne, nepoznati gospodine, moj otac te je negovao. Ja sam Zila, ki Enoova, jednog od
vlastelina iz Aklata Prokletog. Nali smo tvoje telo pre tri dana u venom pesku pustinje odgovori
mu devojka i sakri oi svilenkastim trepavicama.
Bogovi!, pomislio je Konan, ovo je ba zgodno devoje. Ve nedeljama nije video nijednu
enu, pa je otvoreno pratio pogledom oble konture njenog mladog tela koje jedva da su prikrivali
providni velovi.
 Rumenilo joj obli obraze.

Znai, tvoja me je lepa ruka negovala, Zila? upita Konan. Hvala i tebi, i tvom ocu na
plemenitosti. Kunem se, bio sam na ivici smrti.
Kako to da ste me nali?
Bezuspeno je pokuavao da se seti nekog grada po imenu Aklat Prokleti, iako je verovao da zna
svaki grad u junoj pustinji, makar po imenu, ako ve nije u njemu boravio.
Nismo te sluajno nali; u stvari, poli smo da te traimo ree Zila.
Konanove se oi suzie, a svaki mu nerv zatitra predoseajui opasnost.
Neto u njegovom sumornom, neosetljivom licu govorilo je devojci da je Konan ovek brzih,
ivotinjskih strasti, opasan ovek, neto sasvim suprotno od blagih i ljubaznih sugraana koje je
poznavala.
Ne elimo ti zlo pobuni se devojka, podigavi jednu vitku ruku u znak protesta ali, poi
za mnom, gospodine, moj e ti otac sve objasniti.
Za trenutak je Konan stajao nepomino, pitajui se da li je, moda, Vardanes uputio ove ljude na
njegov trag. Srebro koje je dobio od Turanaca bilo je dovoljno da kupi due pedesetak emita.
Onda se opustio, namerno smirujui svoju uzavrelu krv. Uzeo je svoj ma u ruke i prebacio
remen preko plea.
Povedi me, onda, tom Enou, curo mirno je rekao. Da ujem ta on ima da mi kae.
Devojka ga izvede iz odaje. Konan slee svojim nagim ramenima i poe za njom.
 6. Bie s One strane

Eno je piljio u izguvani, izbledeli svitak papira sedei zavaljen u naslonjai od crnog drveta
kada je Zila dovela Konana pred njega. Ovaj deo atora bio je pregraen tamnoljubiastom tkaninom;
debeli sagovi su priguivali njihove korake. Na stalku nainjenom od bronzanih zmija stajalo je crno
ogledalo udne izrade. Sablasna svetlost je treperila u njegovim tamnim dubinama.
Eno ustade i ljubazno pozdravi Konana. Bio je to visok, stariji ovek, vitak i prav. Glava mu je
bila pokrivena turbanom od snenobelog platna, a lice izborano od godina i razmiljanja. Tamne oi
su mu bile umorne od vekovne tuge.
Pozvao je svog gosta da sedne i naredio Zili da donese vina. Kada su sve formalnosti obavljene,
Konan iznenada upita: Kako to da ste mene nali, stare?
Iako nisam pravi arobnjak, sinko, umem da se sluim nekim sredstvima koja nisu u
potpunosti prirodna.
Kako to da ste ba mene traili?
Eno podie mravu, gotovo prozirnu ruku kako bi umirio ratnikovu sumnju.
Budi strpljiv, prijatelju, sve u ti objasniti ree starac tihim, dubokim glasom.
Pruivi ruku ka jednom niskom taburetu, on spusti svoj svitak i prihvati srebrni pehar sa vinom.
Kada su popili vino, starac poe svoju priu: Pre mnogo stotina godina, jedan zli arobnjak
iz Aklata skovao je zaveru protiv jedne drevne dinastije koja je vladala u ovom gradu jo od propasti
Atlantide rekao je polako. Koristei lukave rei, naveo je ljude da pomisle kako je njihov
vladar - inae slab i samoiv ovek njihov neprijatelj, pa su podigli ustanak i bacili budalastog kralja
u blato.
Predstavivi se kao svetenik i prorok nepoznatih bogova, arobnjak se pozivao na boansko
nadahnue. Proricao je da e se uskoro jedan od bogova spustiti na zemlju da vlada Aklatom Svetim -
kako se tada grad zvao - lino.
Konan podrugljivo frknu.
Izgleda mi da ste vi Aklaani isto tako lakovemi kao i veina naroda koie sam upoznao.
Starac se umorno nasmei.
Uvek je lako poverovati ono to ovek eli da bude stvarno.
Meutim, plan tog crnog arobnjaka bio je daleko straniji nego to se moglo i zamisliti.
Pomou uasnih i tajanstvenih rituala, dozvao je u ovaj nivo postojanja jednu avolicu s One strane
da se kao boginja pojavi pred narodom. Zadravi svoju vlast nad njom, predstavio se kao tuma
njene boanske volje. Zanemeli od strahopotovanja, stanovnici Aklata su uskoro poeli da stenju
pod tiranijom daleko gorom od one koju su trpeli za vladavine stare dinastije.
Konan se nasmeja.
Video sam da negde revolucije ee donesu goru vladu od one koja je zbaena.
Moe biti. Uglavnom, ovde je tako bilo. Posle izvesnog vremena, situacija je postala jo
gora; arobnjak je izgubio vlast nad tim demonskim biem koje je dozvao s One strane i ono ga je
unitilo da bi vladalo umesto njega. I vlada do dana dananjeg tiho dovri starac.
Konan se tre.
Znai, to je bie besmrtno? Kada se sve to desilo?
Vie je godina od tada prolo nego to u ovoj pustinji ima zrnaca peska ree Eno. I
jo ta boginja suvereno vlada tunim Aklatom.
Tajna njene moi se sastoji u tome to isisava ivotnu snagu iz ivih bia.
Cela je zemlja oko nas bila nekada zelena i lepa, puna urminih palmi koje su rasle du bistrih
potoka i na padinama travnatih breuljaka gde je pasla ugojena stoka. Njena vampirska e za
ivotom je potpuno isuila zemlju, izuzev ove doline u kojo se nalazi grad Aklat. Potedela je tu
dolinu poto bez ivih bia iz kojih je isisavala ivot ne bi ni mogla da opstane na ovom nivou
postojanja.
Krome! proaputa Konan i iskapi svoj pehar.
Ve vekovima ova zemlja postoji samo kao mrtva i neplodna pustinja nastavi Eno.
Nai mladi odlaze da utae e boginje, a isto se deava i sa naom stokom. Ona se hrani
svakodnevno. Svakoga dana ona odabira rtvu i svakoga dana sve ih je manje. Kada napada jednu
rtvu neprekidno, dan za danom, ona moe da potraje nekoliko dana ili, najvie, pola meseca. Najjai
i najhrabriji izdre ak i mesec dana pre nego to iz njih izvue i poslednji deli ivotne snage i
pree na drugu rtvu.
Konan se poigravao drkom svoga maa.
Kroma i Mitre mi, zato do sada niste ubili to stvorenje?
Starac umorno zavrte glavom.
Ona je neranjiva, neunitiva rekao je priguenim glasom. Njen organizam je sainjen
od materije koju privlai i koja se dri zajedno samo pomou njene nepobedive volje. Strela ili ma
mogu da je povrede, ali za nju nije nita da je za tili as isceli. A ivotna snaga koju izvlai iz drugih,
ostavljajui od njih samo prazne ljuture, daje joj toliku snagu da moe iznova da oblikuje svoje telo.
Trebalo bi je spaliti promrmlja Konan. Trebalo bi zapaliti palatu oko njene glave ili je
isei na sitne komadie i baciti u oganj!
Ne. Ona se titi mranim silama paklene magije. Njeno oruje paralie svakoga koga
pogleda. Stotine ratnika se bilo uvuklo u Crni hram, reeno da jednom zauvek prekine tu jezivu
tiraniju. Od njih nije ostalo nita do ive ume nepominih ljudi, koji su sluili kao poslastica
nezajaljivom udovitu.
Konan se nestrpljivo promekolji.
Pravo je udo da jo neko i ivi u ovoj prokletoj zemlji! zagrmeo je. Kako to da ta
prokleta pijavica ve odavno nije isuila i poslednje ljudsko bie u ovoj dolini? I zato niste pokupili
svoje stvari i pobegli iz ovog ukletog grada?
Istini za volju, veoma malo nas je ostalo; ona nas i nae ivotinje troi bre nego to prirodno
poveanje moe da nadoknadi gubitak.
Vekovima je avolica zadovoljavala svoju glad siunim oblicima ivota, kao to su biljke,
tedei ljude, Kada se zemlja pretvorila u pustinju, poela je da se hrani naom stokom, zatim naim
robovima i, najzad, samim Aklaanima. Uskoro nas vie nee biti, a Aklat e biti mrtav grad. Mi ne
moemo da napustimo ovu zemlju, poto nas boginjina mo dri kao prikovane za jedan mali prostor
oko grada. Izvan tih granica ne moemo da se kreemo.
Konan zavrte glavom, a njegova duga, nepodiana kosa mu pade na obnaena, potamnela
ramena.
Traginu si mi priu ispriao, stare. Ali, zato si je ba meni priao?
Zbog jednog starog proroanstva oprezno ree Eno i uze izbledeli i izguvani svitak sa
tabureta.
Kakvog proroanstva?
Eno malo odvi svitak i pokaza na ispisane redove nekog prastarog jezika koji Konan nije
mogao da proita, mada je dosta lako pisao na emitskom jeziku svog doba.
U odreeno vreme ree Eno kada nam se bude pribliio kraj, nepoznati bogovi od
kojih su se okrenuli nai preci da bi oboavah avolicu, stiae svoj gnev i poslati oslobodioca koji
e zbaciti boginju i unititi njenu zlokobnu mo. Ti si, Konane od Simerije, taj spasilac...
 7. Dvorana ivih kipova

Danima i noima je Vardanes leao u vlanoj tamnikoj eliji ispod Crnog hrama u Aklatu.
Vikao je i molio, plakao, proklinjao i dozivao bogove, ali straari tupog pogleda i hladnih lica, sa
bronzanim kacigama na glavama, nisu obraali panju na njega, osim to su se brinuli za njegove
svakodnevne potrebe. Nisu hteli da odgovaraju na njegova pitanja, niti su hteli da prime mito, to ga
je dosta iznenadilo. Poto je bio tipian Zamorac, teko da je mogao da zamisli da neko ne udi za
bogatstvom.
Ipak, ovi udni ljudi koji su govorili nekim starinskim jezikom i nosili starinske oklope nisu
nimalo marili za srebro koje je izvukao od Turanaca kao nagradu za izdaju, ve su njegove novcem
napunjene bisage osatvili da lee u jednom uglu njegove elije.
Dobro su ga negovali, uprkos svojoj utljivosti, kupajui mu iznemoglo telo i maui plikove
lekovitim mastima. Obilno su ga hranili izvrsnim peenjem, raznovrsnim voem i slatkiima. ak su
mu davali i vina. Poto je, svojevremeno, upoznao i druge zatvore, Vardanes uoi kako je ovakav
postupak neobian. Da ga, moda, ne goje za klanje, pitao se.
A onda, jednoga dana, straari uoe u njegovu eliju i izvedoe ga napolje. Pretpostavljao je
da e ga izvesti pred nekog sudiju da odgovara na kojekakve apsurdne optube koje bi njegovi tuioci
mogli da iznesu.
Osetio je kako mu se vraa samopouzdanje. Do sada nije sreo sudiju koji nije mogao biti
kupljen srebrom iz onih nabreklih bisaga!
Meutim, umesto da ga izvedu pred sudiju ili sufeta, oni ga povedoe kroz mrane i krivudave
hodnike do jednih masivnih vrata od patinirane bronze koja se ukazae pred njima kao sama vrata
pakla. Vrata su imala tri brave i tri reze, i bila su toliko jaka da su mogla da izdre navalu itave
armije. Nervoznim rukama ratnici ukoenih lica otkljuae velika vrata i gurnue Vardanesa unutra.

Kada se vrata s treskom zatvorie za njim, Vardanes se nae u jednoj velianstvenoj dvorani od
uglaanog mermera. Dvorana bee utonula u neku ljubiastu tminu i vekovnu prainu. Na svakom
koraku mogli su se videti znaci propadanja i zaputenosti. Koraknuo je radoznalo napred.
Da li je to velika prestona dvorana ili popreni brod nekog kolosalnog hrama? Bilo je teko
pogoditi. Najudnija stvar u vezi sa tom ogromnom, mranom dvoranom, pored za putenosti, bili su
kipovi koji su stajali u grupama na podu dvorane. Sijaset pitanja istog asa navali mu u uznemirenu
svest.
Prvu tajnu predstavljao je materijal od koga su statue nainjene. Dok je sama dvorana bila
nainjena od glatkog mermera, kipovi su bili napravljeni od nekog mat, beivotnog, poroznog, sivog
kamena, koji nikada do tada nije video. Kakav god da je bio taj materijal, bio je izrazito neprivlaan.
Izgledao je kao pepeo od drva, mada je na dodir bio tvrd kao kamen.
Draga tajna bilo je zapanjujue umee nepoznatog vajara ije su nadarene rake nainile ova
umetnika udesa. Kipovi su bili neverovatno verni i svaki je detalj na njima bio obraen do
savrenstva: svaki je nabor na odei visio kao da je od prave tkanine; video se svaki, pa i najmanji,
pramen kose. Umetnikov stil i preciznost su se odraavali i u pozama kipova. Tu nije bilo grupa
junaka, niti se monumentalna uzvienost mogla videti na isklesanim likovima od sivog materijala
nalik gipsu. Stajali su u pozama koje zauzimaju ivi ljudi, a bilo ih je na stotine. Kipovi su bili
rasporeeni bez ikakvog reda u celoj dvorani. Bilo je tu i ratnika i plemia, mladia i devojaka,
senilnih baba i krezubih staraca, male dece i beba u narujima majki.
 Meutim, svim tim statuama bila je zajednika jedna odlika: lice svakog kipa odraavalo je
nepodnoljiv uas.
Vardanes je ubrzo zauo neki prigueni zvuk koji je dopirao iz dubine tog mranog mesta. Zvuk
je podseao na zvuk koji stvara mnotvo glasova, ali je bio tako priguen da nije mogao da razazna
rei. Neki udan dijapazon je aputao kroz ovu umu kipova. Kako se pribliavao, Vardanes je
mogao da razlikuje neke osobenosti zvuka koje su inile celinu: lagane, srceparajue jecaje;
prigueno, bolno stenjanje; nerazgovetne delove molitvi; promuklo smejanje; monotone kletve. Zvuk
kao da je dopirao iz pedesetak grla, ali Zamorac nije mogao da odredi odakle se uo. Iako se osvrtao
oko sebe, nije video nita osim sebe u toj dvorani i nekih hiljadu kipova.
Grake znoja orosie mu elo i skliznue niz obraze. Obuze ga neki bezimeni strah. Poeleo je iz
dubine svog nevernog srca da se nae hiljadu milja daleko od ovog prokletog hrama gde su glasovi
nekih nevidljivih bia jecali, stenjali, blebetali i jezivo se smejali.
Onda je spazio zlatni presto. Stajao je na sredini dvorane, uzdiui se iznad glava kipova.
Vardanesove oi se gladno prikovae za zlatni sjaj.
Poeo je da se unja oko statua na putu ka tronu.
Neto je sedelo na tom bogatom prestolu - sasuena mumija nekog davno umrlog kralja?
Zbrkane ruke su bile prekrtene na upalim grudima.
Od grla do peta, sparueno telo je bilo umotano u pranjavi mrtvaki pokrov. Tanka maska od
kovanog zlata koja je predstavljala enski lik nezemaljske lepote prekrivala je lice mumije.
Pohlepa natera Vardanesa da prie blie, ubrzano diui. Bee zaboravio na strah, jer se izmeu
obrva na zlatnoj maski nalazio ogroman crni safir koji je blistao kao neko tree oko. Bio je to
izvanredan primerak dragog kamena, vredan kraljevske nagrade.
Naavi se u podnoju prestola, Vardanes se poudno zagleda u zlatnu masku. Oi su bile
izrezbarene tako da je izgledalo kao da njihov vlasnik spava. Slatka i divna, spavala su i usta jedrih
usana na tom prelepom zlatnom licu. Ogromni, tamni safir bletao je eenom vatrom kada je on
pribliio ruku da ga uzme.
Drhtavim prstima on svue masku. Ispod nje se ukazalo smee, zbrkano lice. Obrazi behu upali;
koa bee tvrda i suva kao pergament.
Najeio se od zlonamernog izraza lica Smrti.
U tom asu mumija otvori oi i pogleda ga.
On se zatetura i vrisnu, a maska mu ispade iz beivotnih ruku i zazvea kada je udarila o
mermerni pod. Mrtve oi na mrtvakoj glavi su mu se rugale. A onda stvorenje otvori i tree oko...
 8. Lice Gorgone

Konan je bosim nogama koraao kroz dvoranu sivih kipova, unjajui se izmeu njih kao neka
ogromna maka iz dungle. Prigueno svetlo se odbijalo od otre ivice monog maa koji je drao u
svojoj ogromnoj, vetoj ruci. Pogled mu je etao i levo i desno, a dlaice na vratu mu se podigoe.
Ovo mesto zaudaralo je na smrt; zadah straha je ispunjavao teki vazduh.
Zato li je dozvolio Enou da ga nagovori na ovu sumanutu avanturu?
On nije ni spasitelj, niti sudbinom odreeni oslobodilac, a nije ni svetac koga su bogovi poslali
da oslobodi Aklat od besmrtnog prokletstva avolice. Njegov jedini cilj bio je da se krvavo osveti.
Ali, mudri stari eik je izgovorio mnogo rei, a njegova govorljivost je ubedila Konana da se
lati ovog opasnog zadatka. Eno je izneo dve injenice koje su uverile ak i tvrdoglavog varvarina.
Jedna je bila da je Konan, kada je kroio u tu zemlju, pao pod uticaj ini crne magije koje su ga
spreavale da napusti Aklat ako boginja ne bude ubijena. Druga se odnosila na zamorskog izdajnika
koji je bio zatvoren ispod Crnog hrama gde je iekivao jezivi kraj koji e, ako se nita ne izmeni,
snai i sve njih.
I tako je Konan stigao u hram tajnim podzemnim prolazom koji mu je Eno pokazao. Proao je
kroz sakrivena vrata na zapadnom zidu te ogromne dvorane, poto je Eno znao kada e Vardanesa
izvesti pred boginju.
I Konan je, ba kao i Zamorac, primetio izvanrednu realistinost sivih kipova; ali, za razliku od
Vardanesa, on je znao odgovor te zagonetke.
Skrenuo je pogled sa izraza uasa na kamenim licima oko sebe.
I on je, takoe, uo tuno jecanje i pla. Dok se pribliavao sredini ove dinovske dvorane na
stubovima, jecaji su postajali sve jasniji. Video je zlatni presto i sasueno stvorenje na njemu, pa
poe ka sjajnoj stolici neujnim korakom.
Kako se priblivao, jedan kip mu se obrati. Konan naas pretrnu od oka. Koa mu se najei, a
na elu mu izbie grake znoja.
A onda je spazio odakle dopiru glasovi i srce mu bre zakuca od iznenaejna. Kipovi koji su se
nalazili u blizini prestola nisu bili sasvim mrtvi. Do vrata su bili pretvoreni u kamen, ali su im glave
jo uvek bile ive. Tune oi su ga gledale sa oajnikih lica, a suve usne su ga molile da zarije svoj
ma u mozak ovih skoro okamenjenih bia.

Onda je zauo vrisak, istog asa poznavi Vardanesov glas. Da li je boginja ubila njegovog
neprijatelja pre nego to je mogao da mu se osveti?
U nekoliko koraka se naao kraj prestola.
Tu ga doeka uasan prizor. Vardanes je stajao ispred prestola, iskolaenih oiju, grozniavo
miui usnama. kripa kamena dopre do Konanovog uha i on spusti pogled na Vardanesove noge.
Tamo gde su Zamoreva stopala doticala pod, neko udno sivilo poe polako da ih prekriva. Na
Konanove oi, topla koa je poela da bledi. Sivi talas je ve stigao Vardanesu do kolena; ubrzo su
mu se i butine pretvorile u pepeljastosivi kamen. Vardanes se napinjao da korakne, ali, nije mogao.
Vrisnuo je opet i pogledao Konana oima u kojima se video goli strah uhvaene ivotinje.
Stvorenje na prestolu se nasmeja. dubokim, promuklim glasom. Konan skrete pogled i roenim
oima vide kako se mrtva, smeurana koa na njenim rukama i naboranom vratu zatee i postaje
glatka; od mrtve, smee boje, njena se koa zarumene toplim nijansama ivota. Posle svakog
vampirskog gutljaja ivotne energije koju je Gorgona crpela iz Vardanesovog tela, njeno bi se telo
punilo ivotom.
Krome i Mitra! zapanjeno proaputa Konan.
Poto je svaki deli svoje svesti bila usredsredila na okamenjenog Zamorca, Gorgona nije
obraala panju na Konana. Sada joj se telo popunjavalo. Cvetala je; blaga oblina kukova i butina
zategla je posmrtne haljine na njoj. Grudi su joj nabujale, takoe zategnuvi tanku tkaninu.
Proteglila je vitke, mladalake ruke. Vlane, rumene usne se otvorie od nove navale smeha
ovoga puta, meutim, muzikalnog, pohotnog smeha zrele ene.
Proces okamenjivanja ve je stigao do Vardanesovih bedara. Konan nije znao da li e boginja
potedeti Vardanesa i okameniti ga samo delimino, kao to je bio sluaj sa biima oko prestola, ili
e ga iscediti do poslednjeg daha. On je bio mlad i vitalan; njegova ivotna sila je sigurno dobro
nahranila boginju-vampira.
Kada je kamena plima stigla do Vardanesovih grudi, ovaj zaurla i to bee najuasniji zvuk koji
je Konan uo sa ljudskih usana. Konanova reakcija je bila instinktivna. Kao panter u napadu, iskoio
je iz svog zaklona iza prestola. Svetlost blesnu na seivu njegovog maa kada ga je zavitlao.
Vardanesova glava se odvoji od napola okamenjenog trupa i pade na pod s tupim zvukom.
Potreseno od udarca, telo se prevrte i pade. S treskom je udarilo u mermerni pod i napuklo.
Kameni delii se razletee na sve strane, a krv potee iz pukotina na okamenjenom mesu.
I tako je umro izdajnik Vardanes. Ni sam Konan nije bio siguran da li je ubio Vardanesa iz elje
za osvetom ili je iz milosra zamahnuo maem kako bi prekratio muke jednom bespomonom
stvorenju.
Konan se okrete ka boginji. Iako to nije nameravao, instinktivno je podigao pogled ka njenim
oima.
 9. Tree oko

Njeno lice je bilo maska neljudske lepote; meke, vlane usne bile su joj pune i rumene kao zrelo
voe. Sjajna, kao abonos crna kosa sputala se niz njena sedefasta ramena u slapovima svilaste noi
ispod koje su provirivali puni meseci njenih dojki. Bila je olienje lepote - ako se izuzme veliki
tamni krug izmeu njenih obrva.
Tree oko srete Konanov pogled i prikova ga za mesto. Ovaj je krug bio daleko vei nego
ljudsko oko. Nije bio podeljen na zenicu, duicu i beonjau kao organ vida u oveka; tree je oko
bilo potpuno crno. Imao je utisak da tone u to oko i da se gubi u beskrajnom moru tame. Stajao je kao
omaijan, u potpunosti zaboravivi ma u ruci. Oko je bilo crno kao najdublja svemirska prostranstva
izmeu zve zda.
Sada mu se inilo da stoji na ivici crnog bunara bez dna i da sledeeg trenutka pada u njega.
Nie, nie, padao je kroz neprozirnu crnu maglu, kroz ogromnu, ledenu provaliju potpunog mraka.
Znao je da e, ukoliko uskoro ne skrene pogled, biti zauvek izgubljen.
Napregnuo je svoju volju do krajnjih granica. Znoj mu je sijao na elu; miii su mu se uvijali
kao zmije pod njegovom tamnom koom. Ogromni grudni ko se ubrzano dizao i sputao.
Gorgona se nasmejala - dubokim, melodinim smehom sa prizvukom hladne, surove poruge.
Konan se zacrvene u licu i obuze ga gnev.
Natoveanskim naporima uspeo je da otrgne pogled sa crnog kruga i zagleda se u pod. Slab i
oamuen, ljuljao se na nogama. Dok se svim silama trudio da ostane u uspravnom poloaju, bacio je
pogled na svoja stopala. Kromu hvala, jo uvek su bila od krvi i mesa, a ne od hladnog, pepeljastog
kamena! Trenutak koji je stajao nepomino prikovan pogledom koji se njemu inio dug kao venost, u
stvari je isuvie kratko trajao da bi kamena plima mogla da prekrije njegovo telo.
Gorgana se ponovo nasmejala. Iako mu je upava glava bila povijena, oseao je privlanu silu
njene volje. Miii na jakom vratu mu nabrekoe od napora da zadri glavu povijenu.
Jo uvek je gledao u pod. Pred njegovim nogama, na mermemoj ploi, leala je tanka zlatna
maska sa ogromnim crnim safirom posred ela koji je imitirao boginjino tree oko. I tog asa, Konan
je sve shvatio.
Ovoga puta, kada je podigao pogled, njegov ma je ve bio u vazduhu.
Sjajno seivo je preseklo pranjavi vazduh i udarilo podrugljivo lice boginje posred lica -
presekavi tree oko na pola.
Ona se nije pokrenula. Sa preostala dva, normalna oka neprevaziene lepote, zurila je nemo u
sumornog ratnika, a lice joj je bilo bezizraajno i bledo. Onda nastupi promena na njoj.
Iz duplje u kojoj se nalazilo tree oko, potee neka tamna tenost koja poe da se sliva niz to
neljudski savreno lice. Kao crne suze, tamna tenost je kapala iz unitenog organa.
A onda je poela da stari. Kako je tenost oticala iz prazne duplje, tako je i ivotna sila,
uzimana eonima od drugih ivih bia, poela da istie iz njenog tela. Koa joj je potamnela i dobila
hiljade bora. Sparueni podbradak se stvori ispod njene brade. Sjajne oi izgubie sjaj i zamaglie
se.
Izvanredna bista se sparui i upade. Vitki udovi se sasuie kao staro drvo. U jednom trenutku na
prestolu je sedela jedna patuljasta, sparuena starica, neverovatno senilna. Onda joj se koa pretvori
u pergament i raspade se, a kosti joj se izdrobie. Kostur se rasturi i njegovi delovi popadae po
mermemom podu, a onda se, na Konanove oi, pretvorie u bezbojni, pepeljasti prah.
Jedan dubok uzdah ispuni dvoranu, a onda ona naas potamne, kao da su neka poluprovidna krila
zaklonila ionako prigueno svetio. A onda je i toga nestalo, kao i tmurne atmosfere vekovnog zla.
Odaja je ponovo bila samo jedna stara, pranjava i zaputena dvorana, bez traga natprirodnih uasa.
Kipovi su sada zauvek zaspali u svojim grobovima od venog kamena.
Kada je Gorgona napustila ovu dimenziju, nestalo je i njenih ini, ukljuujui i onu koja je
drala ive leeve u jezivom prividu ivota.
Konan se okrete, ostavljajui prazan presto prekriven prahom koji je nekada bio strana boginja
i razbijenu statuu bez glave, sve to je ostalo od odvanog, veselog zamorskog ratnika.
Ostani s nama, Konane! molila je Zila svojim priguenim, mekim glasom. Bie u
Aklatu vanih mesta za ljude kao to si ti, sada kada smo se oslobodili prokletstva.
On se uzdrano osmehnu, oseajui u njenom glasu i privatnu molbu da ostane, a ne samo elju
dobrog graanina da privue vrednog novog stanovnika ije bi sposobnosti dobrodole u obnovi
grada.
Osetivi njegov ispitivaki pogled i uarene, muke oi na sebi, devojka se zbunjeno zarumene.
Gospodar Eno se svojim blagim glasom pridrui molbama svoje keri.
Konanova pobeda je tom starom oveku donela novu mladost i ivost.
Stajao je pravo, u svoj svojoj visini, a korak mu je bio vrst i glas siguran.
Ponudio je Simerijancu bogatstvo, poasti, ugled i mo u novoroenom gradu. Eno je ak
nagovestio da bi bio zadovoljan ako bi mu Konan postao zet.
Ali, Konan je, dobro znajui da nije pogodan za miran i ugledan ivot koji mu se nudio, odbio
sve ponude. Uljudne rei mu nisu ba lako dolazile na usne poto je ceo svoj ivot provodio bilo na
bojnom polju, bilo u krmama i burdeljima mnogih gradova sveta, Ipak, utivo je sasluao sve molbe
i onda ljubazno odbio svoje domaine.
Ne, prijatelji moji rekao je. Nije ivot u miru stvoren za Konana iz Simerije. Ubrzo bih
poeo da se dosaujem, a kada me spopadne dosada, znam samo nekoliko lekova za to: da se
napijem, da zapodenem kavgu ili da ukradem neku devojku. Dobar bih vam ja bio sugraanin u gradu
koji sada trai mir i tiinu da povrati snagu!
A kuda bi onda poao, o Konane? upita ga Eno.

Konan slee ramenima, provue prste kroz svoju crnu grivu i nasmeja se.
Kroma mi, dobri moj gospodine, ne znam! Sreom po mene, boginjine sluge su hranile i
pojile Vardanesovog konja. Koliko vidim, u Aklatu nema konja, samo magaraca. Moete misliti kako
bi smeno izgledala ljudina kao ja na leima pospanog magarenceta, a noge mi se vuku po pesku!
Verujem da u udariti na jugoistok. Tamo negde lei grad Zambula, a tamo nikada nisam bio.
Ljudi priaju kako tamo vlada izobilje i veselje, a vino samo to besplatno ne tee ulicama! Rado bih
okuao slasti koje nudi Zambula i video uzbuenja koja prua.
Ali, nee nas napustiti kao prosjak! usprotivi se Eno. Toliko ti dugujemo. Dopusti da
ti damo ono malo zlata i srebra to imamo da ti se oduimo za ono to si uinio za nas.
Konan odmahnu glavom.
Zadri svoje blago, stare. Aklat nije bogata metropola, a taj e vam novac biti potreban
kada karavani trgovaca ponu ponovo da stiu kroz Crvenu pustinju. Sada, kada su mi meine ponovo
pune vode, a i u hrani ne oskudevam, trebalo bi da krenem. Ovoga puta u udobno putovati kroz an-
e- Sork...
Poto su se jo jednom kratko pozdravili, Konan se pope u sedlo i potera konja kroz plodnu
dolinu. Njegovi prijatelji su stajali na izlazu iz grada i gledali za njim - Eno ispunjen ponosom, a
Zila sa suzama na svojim nenim obrazima. Ubrzo je varvarin nestao na horizontu.
Kada je stigao na vrh dina, Konan je zaustavio Vardanesovu kobilu da jo jednom baci pogled
na Aklat. Zadrao se svega nekoliko trenutaka, a on da je krenuo pravo u Crvenu pustinju. Moda je
ispao budala to nije prihvatio ponueno aklatsko blago. Ipak, Vardanesove bisage su bile pune
srebrnjaka koje je dobio od Turanaca. On zadovoljno potapa kone vree nabijene srebrom. Zato
da sitniari oko nekoliko ekela kao prokleti trgovac? ovek se zaista dobro osea kada se ponaa
asno. ak i Simerijanac!
 SENKE U ZAMBULI

Konan stie u Zambulu kako je i nameravao. Tu brzo potroi sav novac koji je doneo sobom.
itava sedmica opijanja, prederavanja, lumpovanja, jurcanja za enskinjem i kockanja, dovodi ga
jo jednom do prosjakog tapa.
 1. Bubanj poinje da udara

Opasnost vreba u kui Arama Baka!

Glas oveka koji je to rekao drhtao je od ozbiljnosti, a njegovi tanki prsti sa crnim noktima
stezali su Konanovu snanu miicu dok je izgovarao upozorenje. Bio je to mrav, od sunca pocrneo
ovek sa gustom crnom bradom. Njegova odrpana odea govorila je da je njen vlasnik nomad.
Izgledao je manji i neugledniji nego ikada pre u poreenju sa Simerijancem crnih obrva, irokog
grudnog koa i snanih udova. Njih dvojica su stajali na uglu Bazara za izradu maeva dok je svuda
oko njih tekla mnogojezina i mnogobrojna reka koja je plavila ulice Zambule, egzotine, hibridne,
kitnjaste i bune.
Konan odvoji oi sa Ganare odvanih oiju i crvenih usana, ija je kratka suknja sa izrezom
otkrivala njene smee butine pri svakom drskom koraku i namrteno pogleda svog dosadnog pratioca.
Kakva to opasnost vreba? upitao je strogo.
ovek iz pustinje potajice baci pogled preko svog ramena, pre nego to je odgovorio priguenim
glasom.
Ko to zna? Ali, ljudi iz pustinje i putnici su zaista spavali u kui Arama Baka, posle ega ih
niko nije ni video, niti uo. ta se desilo s njima? On se kleo da su ti ljudi ustali i otili svojim putem
- a injenica je da nijedan stanovnik Zambule nije nestao iz njegove kue. Ipak, niko te putnike nije
vie video, a ljudi priaju da je njihova roba i oprema viena po bazarima. Ako ih Aram nije prodao,
poto je prethodno sredio njihove vlasnike, kako to da se oni vide u prodaji?
Ja nemam robu gunao je Konan, dodirujui drku svog maa presvuenu agrinskom
koom. ak sam i konja morao da prodam.

Ali, nisu samo bogati stranci nestajali iz kue Arama Baka! nastavi Zuagir. Ne, zaista.
Siromani ljudi iz pustinje su tamo spavali poto on naplauje manje nego u drugim krmama - i vie
ih nikada nisu videli. Jednom se jedan poglavica Zuagira, iji je sin tako nestao, alio satrapu, Jungir
Kanu, a ovaj je naredio vojnicima da pretrae kuu.
I nali su podrum pun leeva? dobroudno se naali Konan.
Ne! Nita nisu nali! Zato su oterali poglavicu iz grada uz pretnje i psovke! Ali utia glas
nomad i priblii se jo vie Konanu nali su neto drugo! Na ivici pustinje, iza poslednjih kua,
nalazi se jedna uma palmi, a u toj umi jedna jama. U jami su naene ljudske kosti, sagorele i crne! I
to ne samo jednom, ve nekoliko puta!
I ta to dokazuje? upita Simerfjanac.
Aram Bak je demon! Ne, u ovom prokletom gradu koga su podigli Stigijci a kojim vladaju
Hirkanijanci - gde se beli, smei i crni narodi meaju i proizvode hibride svih moguih boja i rasa -
ko moe rei da je neko ovek, a neko demon u ljudskom obliju? Aram Bak je ba takav demon u
ljudskom obliju! Po noi on uzima svoj pravi oblik i odnosi svoje goste u pustinju gde se sastaju
njegova braa demoni iz pustinje.
Zato odnosi samo strance? upita Konan skeptino.
Ljudi iz grada mu ne bi dopustili da ubija njihove sugraane, ali ih nije briga za strance koji
mu padnu aka. Konane, ti si sa Zapada i ne zna sve tajne ove drevne zemlje. Ali, jo od poetka
zbivanja, demoni iz pustinje su oboavali Joga, gospodara praznih prebivalita, uz vatru - vatru koja
prodire ljudske rtve.
Vodi rauna! Mnogo si meseci proveo pod atorima Zuagira i na si brat! Nemoj da ide u kuu
Arama Baka!
Sklanjaj se odmah odavde iznenada ree Konan. Eno ide eta gradskih straara. Ako te
budu videli, setie se konja koji je ukraden iz satrapovih tala...
Zuagir se tre i zaas se odvoji od Konana. Zavukao se izmeu jedne tezge i kamenog pojila za
konje, zastavi samo da dobaci: Pazi se, brate moj! Ima demona u kui Arama Baka!
Rekavi to, on potra niz jedno usko sokae i ubrzo nestade iza ugla.

Konan namesti svoj iroki opasa i hladno uzvrati ispitivake poglede koje mu uputi eta
straara kada prooe pored njega. Zagledali su ga radoznalo i sumnjiavo, poto je on bio ovek
koji je odudarao ak i u arenoj gomili koja je plavila zavojite ulice Zambule. Njegove plave oi i
strane crte lica odvajali su ga od istonjakog mnotva, a pravi ma koji mu je visio o opasau
govorio je u prilog rasnoj razlici.
Straari mu se ne obratie, ve produie svoj put niz ulicu, a gomila se razmae da im naini
prolaz. Bili su to Pelitijci, zdepasti, kukastih noseva i plaviastocrnih brada koje su im dosezale do
grudi u oklopima profesionalni vojnici unajmljeni da obavljaju posao za koji su Turanci na vlasti
smatrali da nije za njih i zbog koga su ih mase meanaca mrzele.
Konan se zagleda u sunce koje tek to bee zamaklo za kue ravnih krovova u zapadnom delu
bazara, pa, jo jednom namestivi opasa, krete ka kui Arama Baka.
Kretao se kroz arenilo ulica, gde su se odrpane tunike prosjaka eale o hladne opivene
hermelinom bogatih trgovaca i biserima izvezene satenske haljine imunih kurtizana. Divovski crni
robovi su ili ogromnim koracima i odgurivali lutalice plaviastocrnih brada iz emitskih gradova,
odrpane nomade iz oblinje pustinje, trgovce i avanturiste iz svh zemalja Istoka.
Ni domae stanovnitvo nije bilo manje heterogeno. Tu su, pre mnogo stotina godina, stigle
armije stigijske i stvorile carstvo iz istone pustinje.
Zambula je tada bila samo jedan mali trgovaki grad okruen pojasom oaza i nastanjen
potomcima nomada. Stigijci su od njega napravili pravu metropolu i nastanili ga svojim ljudima, kao
i emitskim i kuitskim robovima. Nebrojeni karavani, koji su partali pustinjom sa istoka na zapad i
natrag, donosili su blaga i jo vie doprinosili meanju rasa. Onda su stigli osvajai, Turanci, koji su
dojahali sa istoka i pomerili granice Stigije, tako da je ve itavu generaciju Zambula turanski
najseverniji grad kojim vlada turanski satrap.
Vavilonska kula mnogobrojnih jezika udari Simerijanca po uima dok je vijugao neumornim
ulicama Zambule - tu i tamo bi guvu preselila eta konjanika, visokih, snanih turanskih ratnika sa
tamnim licima koja su podseala na jastrebove, odevenih u metal i opasanih krivim maevima.
Gomila bi se razila pod kopitama njihovih konja, poto su oni bili gospodari Zambule. Ali,
visoki, ozbiljni Stigijci, koji su stajali, povueni u senke, namrgoeno su ih gledali, priseajui se
svoje nekadanje slave.
Meutim, hibridno stanovnito je malo vodilo rauna da li je kralj koji je upravljao njihovim
sudbinama iveo u mranom Kemiju ili blistavom Agrepuru. Jungir Kan je vladao Zambulom, a ljudi
su aputali da Nafertari, satrapova ljubavnica, vlada Jungir Kanom; ali, ljudi su gledali svoja posla,
razmeui se svojim brojnim bojama na ulici, cenkali se, prepirali, kockali, pili, voleli, kao to su
inili tokom vekova od kada su se u Zambuli izdigle kule i minareti iznad peska Karamuna.
Bronzane lampe, izlivene u obliku iskeenih zmajeva, ve su osvetljavale ulice, kada je Konan
stigao do kue Arama Baka. Krma je bila poslednja nastanjena kua u ulici koja je vodila na zapad.
Prostrana bata u kojoj su rasle urmine palme bee okruena zidom, a sluila je i da odvoji tu kuu od
ostalih ka istoku. Na zapad od krme nalazila se uma palmi, kroz koju je ulica, mada sada ve put,
vijugala ka pustinji. Preko puta krme stajao je niz naputenih koliba, zaklonjen palmama i nastanjen
imiima i akalima. Idui putem, Konan se pitao zato prosjaci, inae brojni u Zambuli, nisu
pretvorili te kue u svoja konaita. Uline svetiljke su odavno ostale za njim. Ovde nije bilo lampi,
osim jedne iznad ulaza u krmu: samo zvezde, mekana praina na putu pod nogama i um palmovog
lia na pustinjskoiri povetarcu.
Kapija Aramove krme nije izlazila na put, ve na jednu uliicu izmeu krme i bate sa
urminim palmama. Konan snano povue konopac koji je visio sa jednog zvona kraj svetiljke,
istovremeno udarajui u teka drvena vrata drkom svoga maa, tako poveavajui buku. Jedno
prozore se otvori na vratima i neije crno lice izviri napolje.
Otvaraj, proklet bio! povika Konan. Ja sam gost. Platio sam Aramu sobu i, tako mi
Kroma, sobu u i dobiti!
Crnac izvi vrat da bi video put iza Konana koji su osvetljavale zvezde, a onda, ne rekavi ni
rei, otvori vrata i ponovo ih zatvori za Simerijancem, pa ih zakljua i navue rezu. Zid je bio
neobino visok; ali, u Zambuli je bilo mnogo lopova, a kua na ivici pustinje je morala da se brani na
neki nain od iznenadnog prepada neke pustinjske bande. Konan proe kroz batu gde su se veliki
beli cvetovi njihali pri svetlosti zvezda i ue u krmu gde je jedan Stigijac obrijane glave sedeo za
stolom i razmiljao o bezimenim tajnama, a jedna grupa neuglednih ljudi se svaala oko baenih
kocki u jednom uglu.
Aram Bak istupi, hodajui neujno, punaak ovek sa crnom bradom koja mu je padala na
grudi, isturenim orlovskim nosem i sitnim crnim oima koje nikada nisu mirovale.
Hoe li da veera? upita on Konana. Ili bi, moda, neto da popije?
Pojeo sam jedan govei but i veknu hleba u suku proguna Konan. Donesi mi vr
gazijskog vina - imam taman jo toliko para da ga platim.
Rekavi to, on spusti jedan bakreni novi na vinom umrljanu plou.
Nisi nita dobio za kockarskim stolom?
Kako da dobijem kad sam imao samo aku srebra za poetak? Jutros sam ti platio sobu zato
to sam znao da u, najverovatnije, izgubiti. Hteo sam da budem siguran da u imati krov nad glavom
noas. Primetio sam da u Zambuli niko ne spava na ulici. I sami prosjaci trae neki kutak gde e da se
zabarikadiraju jo pre mraka. Ovaj grad mora da je pun posebno krvolonih lopovskih bandi.
On iskapi jeftino vino sa uivanjem, a onda poe za Aramom iz krme.
Iza njih igrai prekidoe igru i zagledae se u Konana sa nekim tajanstvenim izrazom u oima.
Niko ne ree nita, a Stigijac se nasmeja, sablasno, smehom punim neljudskog cinizma i poruge.
Ostali oborie nelagodno poglede, izbegavajui da pogledaju jedan drugog u oi. Vetine koje
izuava stigijski student nisu bile sraunate da ga nateraju da deli oseanja sa normalnim ljudskim
biima.
Konan poe za Aramom niz jedan hodnik osvetljen bakrenim lampama, a injenica da se njegov
domain kretao gotovo neujno, oneraspoloi ga.
Aram je na nogama imao lagane papue, a hodnik bee prekriven debelim turanskim sagovima;
ipak, bilo je neeg tajanstvenog u tom Zambulancu.
Na kraju zavojitog hodnika, Aram zastade kraj jednih vrata preko kojih je bila navuena teka
gvozdena reza koja je poivala u vrstim, metalnim leitima. Aram podie rezu i uvede Simerijanca
u jednu lepo nametenu sobu iji su prozori, to je Konan odmah primetio, bili mali i zatvoreni
povijenim gvozdenim ipkama, ukusno pozlaenim. Na podu su bili ilimi,
jedan divan po ugledu na istonjaku modu, i bogato izrezbarene stolice.
Soba je bila daleko raskonija nego bilo koja koju je za tu cenu mogao da dobije blie gradu. Ta
ga je injenica u prvom trenutku odmah privukla kada je, tog jutra, otkrio da su mu banenja i te kako
stanjila kesu. U Zambulu je ujahao tek pre nedelju dana.
Aram upali jednu bronzanu lampu i skrete Konanu panju na dvoja vrata. Oba su imala teke,
metalne reze.
Noas e bezbedno spavati, Simerijane ree Aram, trepui sitnim oima iznad
bunaste brade.
Konan spusti svoj isukani ma na krevet i promrmlja: Tvoje su reze i brave jake, ali ja uvek
spavam sa elikom pored sebe.
Aram ne odgovori nita; stajao je upkajui svoju gustu bradu nekoliko trenutaka dok je zurio u
strano oruje. Onda se tiho povue i zatvori vrata za sobom. Konan spusti rezu preko vrata, ode na
drugi kraj sobe, otvori suprotna vrata i pogleda napolje. Soba se nalazila na onoj strani kue koja je
gledala na put koji je vodio iz grada na zapad. Vrata su izlazila na jedno malo dvorite koje je bilo
ograeno posebnim zidom. Boni zidovi, koji su ga odvajali od krme, bili su visoki, ali je zid koji
je odvajao dvorite od puta bio nizak, a na kapiji nije bilo brave.
Konan je nekoliko asaka stajao na vratima pri svetlosti koja je dopirala od bronzane lampe i
gledao niz put koji se gubio meu palmama. Lie palmi je umelo na laganom povetarcu; iza njih se
prostirala gola pustinja.
Daleko niz ulicu, u suprotnom pravcu, svetla su bletala, a buka iz grada je jedva dopirala do
njegovih uiju. Ovde je bilo samo treperave svetlosti zvezda, uma palminog lia i, iza onog niskog
zida, praina na putu i naputene kolibe sa svojim ravnim krovovima. Negde iza ume palmi poe da
udara neki bubanj.
Zbrkana upozorenja Zuagira ponovo mu padoe na pamet, sada ve manje fantastina nego to
mu se u prvi mah uinilo kada ih je uo na prepunim, suncem obasjanim ulicama. Opet se zamislio
nad zagonetkom onih praznih koliba. Zato su ih prosjaci izbegavali? Vratio se u sobu, zatvorio vrata
za sobom i navukao rezu.
Svetlost poe da treperi i on se nae nad lampu da vidi ta je, a onda opsova kada primeti da je
palmovo ulje u njoj bilo pri kraju. Otvorio je usta da dozove Arama, a onda se predomislio, slegnuo
ramenima i ugasio lampu. U tami koja je tada nastupila, legao je potpuno obuen u krevet, odmah
potraivi svojom miiavom rukom drku svog ogromnog maa.
Kada ju je napipao, savio je svoje snane prste oko nje.
Dokono se zagledavi u zvezde kroz maleni, ipkama pregraeni prozor i oslukujui prijatnu
melodiju nonog povetarca, Konan lagano utonu u san, nejasno svestan priguenog bubnjanja negde u
pustinji - duboke grmljavine i mumlanja koom prekrivenog bubnja u koji udara, laganim, ritmikim
udarcima, jedan crni dlan...
 2. None grabljivice

Gotovo neujno otvaranje vrata probudi Simerijanca. On se nije budio kao to se bude
civilizovani ljudi, sanjivi, mamurni i tupi. On se budio momentalno, bistre glave, prepoznavi zvuk
koji mu je prekinuo san.
Leei napeto u mraku, video je kako se spoljna vrata lagano otvaraju.
Naspram zvezdama obasjanog neba spazio je ogromnu crnu priliku irokih, sputenih ramena i
izobliene glave.
Konan oseti kako mu se koa na leima jei. vrsto je bio zabravio vrata. Kako to da se sada
otvaraju? Mora da su u pitanju neke natprirodne sile. I kako je mogue da jedno ljudsko bie ima
takvu glavu? Sve prie koje je sluao pod atorima Zuagira o avolima i vampirima odjednom mu se
vratie u seanje i njega obli hladan znoj. Sada se udovite neujno uvuklo u sobu, povijenih lea i
klimavog koraka. Jedan poznat vonj uvue se Simerijancu u nozdrve, ali to ga nije ospokojilo poto
zaugirske legende predstavljaju i avole da tako miriu.
Konan neujno podvi svoje duge noge; isukani ma mu je bio u desnoj ruci i, kada je napao, bilo
je to tako iznenada i ubilaki kao kada tigar izroni iz mraka. ak ni demon ne bi mogao da izbegne
takvu silinu.
Njegov ma se zari u meso, a onda probi i kosti. Telo nonog posetioca tresnu svom snagom o
pod, a Konan zau samrtni ropac uljeza. Nagnuo se nad njim dok mu je sa maa kapala krv. Bilo da
se radilo o avolu, zveri ili oveku, bie na podu bilo je mrtvo. Konan je oseao smrt ba kao to ga
osea svako divlje stvorenje. Pogledao je kroz poluotvorena vrata u dvorite obasjano zvezdama.
Kapija je bila otvorena, ali je dvorite bilo prazno.

Konan zatvori vrata, ali ih ne zabravi. Pipajui u mraku, on nae lampu i upali je. U njoj je bilo
taman toliko ulja da moe da gori koji minut. Ve sledeeg trenutka nagnuo se nad stvorenjem koje je
lealo isprueno u lokvi krvi.
Stvorenje je, u stvari, bio jedan ogromni crnac, gotovo nag, izuzev tkanice koju je imao vezanu
oko bedara. U jednoj ruci je jo uvek drao vornovatu batinu. Kovrdava, vunasta kosa mu bee
izuvrtana u vidu rogova pomou granica i blata. Zbog te varvarske frizure njegova glava izgledala je
izobliena na svetlosti zvezda. Poto je otkrio reenje zagonetke, Konan mu podie debele, crvene
usne i ugleda njegove zailjene zube.
Sada je shvatio ta se deavalo sa strancima koji su nestajali iz kue Arama Baka; odgonetnuo
je zagonetku crnog bubnja koji je odjekivao tamo, iza palmove ume, kao i zagonetku jame pune
izgorelih kostiju - one jame gde se udno meso peklo pod zvezdama, a crne zveri utoljavale svoju
jezivu glad. ovek na podu bio je rob kanibal iz Darfara.
Bilo je puno takvih stvorenja u gradu. U Zambuli nisu otvoreno tolerisali kanibalizam. Ali,
Konan je sada saznao zato su se ljudi nou zakljuavali i zato su ak i prosjaci izbegavali otvoren
prostor i naputene kue bez vrata. Promrmljao je zgaeno kada je zamislio ogromne crne senke kako
se nou unjaju ulicama u potrazi za ljudskim plenom - i takve ljude kao to je Aram Bak koji su im
otvarali vrata. Gostioniar nije bio demon, ve neto mnogo gore. Robovi iz Darfara su bili poznati
lopovi; nesumnjivo je jedan deo opljakane robe dospevao u ruke Arama Baka. A on im je zauzvrat
prodavao ljudsko meso.
Konan ugasi svetlo, prie vratima i otvori ih, pa rukom pree po ukrasima na spoljnoj strani.
Jedan od ukrasa se pomerio i tako otvarao rezu sa unutranje strane. Soba je bila zamka za hvatanje
ljudi, kao zamka za zeeve. Meutim, umesto zeca, ovoga puta se u nju uhvatio sabljasti tigar.
Konan zatim ode do drugih vrata, podie rezu i gurnu ih. Vrata se nisu ni pomerila i on se tada
seti reze sa druge strane. Aram nije hteo da rizikuje ni sa svojim rtvama, niti sa ljudima s kojima je
poslovao. Opasavi ma, Simerijanac izae u dvorite i zatvori vrata za sobom. Nije imao nameru da
ni za as odloi sreivanje rauna sa Aramom Bakom. Pitao se koliko je samo jadnika bilo
onesveeno toljagom u snu i odvueno iz sobe niz put koji je vodio od senovite palmove ume do
jame za peenje.
Zastao je u dvoritu. Bubanj se jo uvek uo, a on tada spazi i odsjaj vatre kroz palmovu umu.
Kanibalizam nije predstavljao samo izopaenu naviku crnaca iz Darfara, predstavljao je sastavni deo
njihovog jezivog kulta. Crni leinari se ve behu okupili. Ali, koje god im meso bude noas napunilo
stomake, bio je siguran da nee biti njegovo.
Da stigne do Arama Baka trebalo bi da preskoi jedan od zidova koji su odvajali malo dvorite
od glavnih zgrada. Zidovi su bili visoki, podignuti da spree pristup ljudodera; ali, Konan nije bio
crnac iz movare; njegovi su miii bili elieni na strmim stenama njegovih rodnih brda. Stajao je u
podnoju najblieg zida kada neiji vrisak odjeknu iz pravca drvea.
Konan se u magnovenju nae kod kapije i zagleda se niz put. Zvuk je doao iz senki koliba s
druge strane puta. Zauo je oajniko grcanje, kao kada neko pokuava da krikne, a napada mu stavi
ruku preko usta. Jedna zbijena grupa izroni iz mraka i krete niz put. Bila su to tri ogromna crnca koja
su izmeu sebe nosila jednu vitku priliku koja se neprestano otimala.
Konanu pade u oi bela koa koja je blistala pri svetlosti zvezda u trenutku kada se rtva, u
poslednjem oajnikom pokuaju otrgla njihovim zverskim rukama i potrala putem. Bila je to jedna
mlada ena, naga kao na dan svog roenja. Konan ju je sasvim jasno video pre nego to je skrenula sa
puta i nestala u senci izmeu koliba. Crnci su joj bili za petama, a kada su i oni uleteli meu kolibe,
brzo su je stigli. Potom ceo kraj se zaori od devojinog krika ispunjenog bolom i uasom.
Podstaknut stravinim prizorom, Konan se razbesne i pretra preko puta.
Ni rtva, ni njeni otmiari nisu primetili njegovo prisustvo sve dok nisu zauli prigueno
ljiskanje praine oko njegovih stopala; ali, tada je ve bilo kasno, jer se on ustremio na njih sa
isukanim maem i ispunjen estinom kao gorski vetar. Dva crnca se okretoe da ga doekaju i
podigoe svoje toljage. Meutim, pogreno su procenili brzinu kojom je napadao.
Jedan je ve sledeeg asa bio na zemlji, rasporenog trbuha, pre nego to je mogao da uzvrati
udarac. Odskoivi u stranu kao maka, Konan izbee toljagu drugog crnca i uzvrati mu jednim
estokim zamahom maa.

Crneva glava odlete u vazduh; obezglavljeno telo naini tri klecava koraka, grevito se
hvatajui za neto u vazduhu, dok je krv ikljala na sve strane. Telesina se najzad skljoka u prainu.
Preostali kanibal uzmae iznenaeno uzviknuvi i odbaci svoju zarobljenicu u stranu.
Ona se saplete i otkotrlja u prainu, a crnac upanieno potra u pravcu grada. Konan mu je bio
za petama. Strah dade crncu krila, ali, pre nego to su dospeli do najistonije kolibe, on oseti smrt za
leima i zarika kao govedo u klanici.
Crno pseto pakla povika Konan i zari mu ma meu pleke takvom silinom da je iroko
seivo probilo grudi i virilo skoro celom polovinom.
Zakrkljavi u samrtnom ropcu, crnac se zatetura i pade glavake. Konan se odupre jednom
nogom o njega i izvue svoj ma.
Samo je povetarac utao u palmovom liu. Konan zatrese glavom kao to lav trese svoju grivu
i skoro zarea od neutaene ei za krvlju. Ali, nije vie bilo crnih prilika koje bi izronile iz mraka, a
put obasjan zvezdama bee pust. Konan se naglo okrete kada je zauo brzo tapkanje neijih koraka iza
sebe. Bila je to samo nepoznata devojka koja je trala da mu se baci na grudi i zagrli ga oko vrata,
van sebe od uasne sudbine koju je za dlaku izbegla.
Polako, devojko mrmljao je Konan. Sve je u redu. Kako su uspeli da te uhvate?
Devojka ree neto kroz jecaje, ali je on nije razumeo. Potpuno je zaboravio na Arama Baka
dok je preletao svojim ispitivakim pogledom po devojinom telu. Imala je belu kou, ali i izrazito
smeu kosu, to je ukazivalo na njeno meovito poreklo. Bila je visoka, vitke i vrste figure, koliko
je mogao da proceni. Divljenje mu se italo u oima kada je spustio pogled na njenu raskonu bistu i
gipke udove koji su jo uvek podrhtavali od straha i napora. Obgrlio ju je rukom oko tankog struka i
rekao smirenim glasom:
Prestani da se trese, curo. Sada si bezbedna.

Njegov dodir kao da je vratio u stvarnost. Zabacila je svoje guste, sjajne kovrde i bacila
uplaeni pogled preko ramena, privijajui se uz Simerijanca kao da u tom dodiru trai sigurnost.
Uhvatili su me na ulici promrmljala je drhtavim glasom. Vrebali su rtve ispod jednog
mranog svoda - crni ljudi, ogromni kao gorile! Neka mi se Set smiluje! San jau o tome!
A ta si traila na ulici u ovo doba noi? upita Konan, fasciniran njenom glatkom,
satenastom koom pod svojim radoznalim prstima.
Prstima je zaeljala kosu unazad i zagledala mu se pravo u oi. Kao da nije bila svesna
njegovih milovanja.
Moj ljubavnik rekla je iznenada. Moj me je ljubavnik isterao na ulicu. Poludeo je i
pokuao je da me ubije. I, kada sam uspela da pobegnem od njega, epale su me ove zveri.
ovek od lepote, kao to je tvoja, moe da poludi izjavi Konan i ispitivaki proe prstima
kroz njene sjajne kovrde.
Ona zavrte glavom, kao neko ko se oporavlja od oamuenosti. Vie nije drhtala, a i glas joj je
bio sigurniji.
To je osveta onog svetenika - Totrasmeka, vrhovnog svetenika Hanumana -koji me eli za
sebe, pseto jedno!
Nema potrebe da ga zbog toga psuje isceri se Konan. Stara hijena ima bolji ukus nego
to sam mislio.
Devojka se ne obazre na njegov prostoduni kompliment. Brzo je povratila prisustvo duha.
Moj ljubavnik je... jedan mladi turanski vojnik. Da bi mi se osvetio, Totrasmek mu je dao
neki napitak od koga je poludeo. Noas je zgrabio ma i nasrnuo na mene, spreman da me ubije u
svom ludilu, ali uspela sam da mu pobegnem na ulicu. Crnci su me zgrabili i doneli ovamo... ta je
to?
Konan je ve bio u pokretu. Beumno, kao senka, povukao je za sobom devojku u zaklon
najblie kolibe pod palmama. Stajali su nemi i napeti sve dok mrmljanje koje su oboje bili uli nije
postalo glasnije, tako da su mogli da razaznaju glasove. Jedna grupa crnaca, njih devetoro ili
desetoro, dolazila je putem iz pravca grada. Devojka stee Konana za ruku, a on oseti preplaeni
drhtaj njenog jedrog tela uz svoje.
Sad su ve mogli da razumeju ta su crnci govorili meu sobom.

Naa su se braa ve okupila oko jame ree jedan.

Nismo imali sree. Nadam se da e imati dovoljno i za nas.
Aram nam je obeao jednog oveka promrmlja drugi, a Konan u sebi takoe neto obea
Aramu.
Aram je ovek od rei javi se trei crnac. Mnogo smo ve ljudi odneli iz njegove
gostionice, ali mu dobro i plaamo. Ja sam mu dao deset bala svile koje sam ukrao od svog
gospodara. Seta mi, svila je bila odlina!
Crnci prooe u njihovoj neposrednoj blizini, diui mekanu prainu svojim bosim nogama, a
onda se njihovi glasovi izgubie u daljini.
Dobro je to su ona tri lea iza kolibe promrmlja Konan. Ako zavire u Aramovu sobu
smrti, nai e jo jedan. Hajdemo odavde.
Da, pourimo! zavapi devojka, opet na ivici histerije. Moj ljubavnik luta sam ulicama.
Crnci bi mogli i njega da uhvate.
Kakav je to divljaki obiaj! upita Konan i krete u pravcu grada, idui iza koliba,
paralelno sa putem. Zato graani ne razjure te crne pse?
Oni su dragoceni robovi promrmlja devojka. A i toliko ih ima da bi mogli da se
pobune ako im se uskrati ljudsko meso za kojim ude.
Graani Zambule znaju da oni vrebaju nou ulicama, tako da svi paze da ostanu u svojim
kuama, zakljuani, osim kada se neto nepredvieno desi, kao to se meni desilo. Crnci hvataju sve
to stignu, ali retko kada uhvate nekoga osim stranaca. Graani Zambule se ne sekiraju zbog stranaca
koji prolaze njihovim gradom. Ljudi kao to je Aram Bak prodaju te stranice crncima. Tako neto ne
bi smeli ni da pokuaju sa graanima.
Konan pljunu, zgaen, a trenutak kasnije izvede svoju pratilju na put koji je postajao ulica, sa
tihim, mranim kuama sa obe strane. unjanje u tami nije bilo blisko njegovoj prirodi.
Kuda hoe da ide? upitao je devojku.
Njoj kao da nije smetalo to je on dri oko pojasa, Svojoj kui, da probudim poslugu
odgovorila mu je. Da ih poaljem da trae mog ljubavnika. Ne bih elela da se u gradu uje da je
pomahnitao. On... on je mlad oficir pred kojim je sjajna budunost. Moda bismo mogli da mu
vratimo razum ako budemo uspeli da ga naemo.

Ako ga mi naemo? zagrme Konan. Otkuda ti ideja da bih ja hteo da provedem celu
no lutajui ulicama u potrazi za jednim luakom?
Ona baci jedan kratak pogled ispod oka na Konana i ispravno protumai sjaj u njegovim plavim
oima. Svaka bi ena znala da je bio spreman da je prati gde god da ga ona vodi - bar neko vreme.
Ali, poto je bila ensko, ona je prikrila to svoje saznanje.
Molim te obratila mu se planim glasom. Nemam nikoga ko bi mi pomogao... A ti si
bio ljubazan...
U redu! popusti Konan. U redu! Kako se zove taj nevaljalac?
Molim...? Alafdal. Ja sam Zabibi, plesaica. esto sam igrala pred satrapom, Jungir Kanom i
njegovom ljubavnicom, Nafertari, kao i pred svim plemiima i dvorskim damama u Zambuli.
Totrasmek me je poeleo i, poto sam ga odbila, nainio me je nedunim orujem svoje osvete
Alafdalu. Zamolila sam Totrasmeka za ljubavni napitak, ne sumnjajui u njegove podle namere. Dao
mi je jednu drogu koju je trebalo da pomeam sa vinom mog dragana. Kleo se da e me Alafdal, kada
bude popio taj napitak, voleti vie nego ikada i da e mi ispuniti svaku moju elju. Kriom sam
pomeala taj prah sa njegovim vinom. Ali, kada je popio vino, moj je dragan poludeo i onda se zbilo
ono to sam ti ispriala. Proklet bio Totrasmek, ta hibridna zmija... Aaah!
Ona ga uhvati za ruku grevitim prstima i oboje stadoe kao ukopani.
Ve su bili zali u etvrt sa prodavnicama i tezgama, naputenim i neosvetljenim poto je bilo
veoma kasno. Prolazili su pored jedne uliice, a na ulazu u nju je stajao jedan ovek, nepomian i
nem. Glava mu je bila pognuta, ali Konan spazi udan odsjaj u sablasnim oima koje su ih netremice
posmatrale. Koa mu se najei ne u strahu od maa koji je ovaj drao u ruci, ve zbog neprirodnog
stava i tiine. Takvo ponaanje je ukazivalo na ludilo. Konan odgurnu devojku u stranu i isuka ma.
Nemoj da ga ubije molila je devojka. Tako ti Seta, nemoj ga ubiti! Ti si snaan...
Pokuaj da ga nekako savlada!
Videemo promrmlja Konan stegnuvi prstima jedne ruke drku maa, dok je drugu ruku
stisnuo u pesnicu koja je podseala na malj.
Oprezno je koraknuo ka uliici, a Turanac jurnu na njega isputajui uasan krik. Kada mu se
ovaj pribliio, on zamahnu maem, podigavi se na prste poto je svu svoju snagu uloio u te udarce.
Sevale su varnice kada je Konan uzvraao udarce, a sledeeg trenutka, luak je leao opruen na
zemlji poto ga je varvarin onesvestio silovitim udarcem svoje leve ruke.
Devojka im pritra,
Oh, nadam se da nije...
Konan se brzo sagnu, okrete oveka na stranu i opipa ga po celom telu.
Skoro da mu nita ne fali primetio je. Iz nosa mu tee krv, ali to je sasvim normalno
posle udarca u vilicu. Kad-tad e se osvestiti, a moda e mu se vratiti i razum. U meuvremenu,
vezau mu ruke njegovim opasaem. Eto, tako. A gde sada eli da ga odnesem?
ekaj! uzviknu devojka i klee kraj onesveenog oveka, zgrabi ga za vezane ruke i
pomno ih pregleda.
A onda, vrtei glavom kao da je iznenada razoarana, ona ustade. Prila je divovskom
Simerijancu i spustila svoje vitke ruke na njegove ogromne grudi. Njene tamne oi nalik vlanim
crnim draguljima pri zvezdanoj svetlosti zagledae se u njegove.
Ti si mukarac! Pomozi mi! Totrasmek mora umreti! Ubij ga meni za ljubav!
I da stavim vrat u turansku omu?
Ne!
Ona obavi vitke, ali kao elik vrste ruke, oko njegovog miiavog vrata. Njeno jedro telo se
priljubi uz njegovo.
Turanci ne vole Totrasmeka. Setovi svetenici ga se plae. On je polutan koji vlada ljudima
pomou straha i sujeverja. Ja oboavam Seta, a Turanci se klanjaju Erliku, dok Totrasmek prinosi
rtve Hanumanu Prokletom! Turansko plemstvo se plai njegove crne magije i moi nad ovim
hibridnim stanovnitvom i zato ga mrze. ak se i Jungir Kan i njegova ljubavnica Nafertari plae
Totrasmeka i mrze ga. Ako bi noas bio ubijen u hramu, oni ne bi ba tako pomno traili njegovog
ubicu.
A ta je sa njegovim vradbinama? upita Simerijanac.
Ti si ratnik odgovorila mu je. ivotni rizik je sastavni deo tvoje profesije.
Ali, za odreenu nagradu promrmlja on.

Dobie nagradu! apatom izusti Zabibi, pa se podie na prste da ga pogleda u oi.

Blizina njenog ustreptalog tela zapali vatru u njegovim venama. Njen mirisni dah ga oamuti.
Ali, kada je obgrlio oko tankog struka, ona se izvi i izmae mu.
ekaj! Prvo uradi ono to te molim! rekla je.
ta nudi za nagradu? jedva izgovori Konan.
Podigni mog ljubavnika naredila mu je, izbegavajui da mu odgovori.
Simerijanac se sagnu i s lakoom prebaci visoku priliku preko svog irokog ramena. U tom asu
je oseao da bi sa jednakom lakoom mogao da preturi i palatu Jungir Kana. Devojka promrmlja
neto neno svom onesveenom draganu, a u njenom ponaanju nije bilo ni traga dvolinosti. Bilo je
oigledno da iskreno voli Alafdala. Kakav god poslovni sporazum postigne sa Konanom, to nee
imati ni najmanje uticaja na njen odnos sa Alafdalom. ene su praktinije od mukaraca u tim
stvarima.
Poi za mnom!
Ona poe ulicom, a Simerijanac krete laganim korakom iza nje, gotovo ne oseajui teret koji je
nosio. Krajikom oka je motrio mrane uliice ne bi li spazio crne senke to vrebaju nedune etae,
ali nije primetio nita sumnjivo. Najverovatnije su se Darfarci ve okupili oko rtvene jame Devojka
zae u jednu usku bonu ulicu i ubrzo zakuca na jedna zasvoena vrata.
Skoro istog asa, otvorie se jedna vratanca na gornjem delu vrata i pomoli se jedno lice.
Devojka se primae vratancima i neto proaputa.
arke zakripae i vrata se polako otvorie. Jedan ogromni crnac se ukaza naspram priguene
svetlosti lampe. Letimini pogled uverio je Konana da crnac nije bio iz Darfara. Zubi mu nisu bili
zailjeni, a kovrdava kosa mu je bila kratko podiana. Ovaj je crnac bio iz Vadaja.
Na Zabibinu zapovest, Konan spusti mlitavo telo u crneve ruke i nadgledae kako ovaj sputa
mladog oficira na pliani divan. Mladi nije davao znake da mu se svest vraa. Udarac od koga je
izgubio svest je isto tako mogao da obori i vola. Zabibi se nae nad njim, grei i prepliui prste.
Potom se uspravi i rukom dade znak Simerijancu da je sledi.

Vrata se lagano zatvorie i brava kljocnu za njima, a vratanca koja se sklopie zaklonie
svetlost lampi. Na ulici obasjanoj svetlou zvezda, Zabibi uhvati Konana za ruku. Njena je ruka
neznatno podrhtavala.
Nee me iznervirati?
Konan odmahnu svojom upavom glavom.
Onda poi za mnom u Hanumanov hram i neka nam se bogovi smiluju!
Kretali su se tihim ulicama kao sablasti iz prolosti. Ni sami nisu progovarali ni rei. Moda je
devojka mislila na svog dragana koji je leao bez svesti na divanu pod bakarnim svetiljkama ili se
plaila onoga to ih eka u ukletom hramu Hanumana. Varvarin je mislio samo na enu koja je tako
gipko hodala ispred njega. Miris njene kose bio mu je u nozdrvama, a senzualna atmosfera oko nje
ispunjavala mu je misli, ne ostavljajui mesta ni za ta drugo.
Jednom su zauli zveket okovanih cipela, pa se sklonie u senku jednog sumornog svoda kada
eta Pelitijaca proe pored njih. Bilo ih je petnaestorica; koraali su u zbijenim redovima, sa
kopljima na gotovs, dok su vojnici u poslednjem redu nosili svoje iroke, mesingane titove
prebaene preko lea, kako bi se zatitili od iznenadnog udarca noem u lea. Opasnost od crnih
ljudodera je plaila ak i naoruane ljude.
im se zvuk njihovih koraka izgubio u daljini, Konan i devojka napustie svoje skrovite i
pourie dalje. Nekolikoko trenutaka kasnije, ugledali su zdepastu graevinu ravnog krova koja je
bila cilj njihovog pohoda.
Hanumanov hram je bila jedna usamljena zgrada u sredini prostranog trga, naputena i mrana.
Mermerni zid je okruivao hram, a bio je otvoren samo ispred ulaza u svetilite. Nikakva vrata niti
bilo kakva druga prepreka nisu zatvarali ulaz.
Zato ljudoderi ne trae svoj plen ovde? promrmlja Konan. Nita ih ne spreava da
uu u hram.
Osetio je kako je Zabibino telo zadrhtalo.
 Plae se Totrasmeka, kao to ga se plae svi u Zambuli, ak i Jungir Kan i Nafertari. Hajde!
Pouri pre nego to mi ponestane i ovo malo hrabrosti!

Devojin strah je bio oigledan, ali nije odustajala. Konan izvue ma i poe ispred nje kroz
otvoren ulaz. Poznavao je jezive navike istonjakih svetenika i bio je svestan ta uljeza u
Hanumanovom svetilitu moe sve da eka. Znao je i da postoji ansa da ni on ni devojka ne izau
ivi iz hrama, ali ve je mnogo puta do sada stavljao ivot na kocku da bi o tome vie razmiljao.
Uli su u dvorite poploano mermerom koji je blistao na svetlosti zvezda. Nekoliko irokih
mermernih stepenica vodilo je ka tremu sa stubovima. Ogromna bronzana vrata su bila otvorena i
tako su stajala ve vekovima. Ali, unutra vernici nisu palili tamjan. Po danu bi mukarci i ene
snebivoljivo uli u hram i ostavili rtve bogu-majmunu na crnom oltaru. Nou su ljudi izbegavali
Hanumanov hram kao to zeevi izbegavaju zmijsko gnezdo.
Upaljene kadionice obasjavale su unutranjost hrama priguenim, udnim sjajem koji je stvarao
iluziju nestvarnog. Blizu zadnjeg zida, iza crnog kamenog oltara, sedelo je boanstvo, pogleda zauvek
prikovanog za otvorena vrata kroz koja su vekovima ulazile njegove rtve, vezane lancima od rua.
Gotovo neprimetno udubljenje se prostiralo od praga do oltara i, kada je Konanovo stopalo nagazilo
neravninu, on odskoi u stranu kao da je stao na zmiju. To su udubljenje nainila stopala nebrojenih
rtava koje su izdahnule vritei na jezivom oltaru.
Slabano svetlo u hramu davalo je Hanumanu koji se cerio zverski izgled. Statua je prikazivala
majmuna kako sedi, ne kao to bi majmun uao, ve prekrtenih nogu, kao ovek. Ipak, njegov
majmunski izgled time nije bio umanjen. Bio je isklesan od crnog mermera, dok su mu oi
predstavljale dva rubina koja su svetlela crvenom bojom kao ugljevlje najdubljih ognjeva pakla.
Ogromne ruke su mu leale u krilu, aka okrenutih nagore, prstiju sa dugim kandama. U
prenaglaavanju njegovih oblika; u cerenju njegovog satirskog lika, ogledavao se gnusni cinizam
degenerisanog kulta koji ga je oboavao.
Devojka obie jezivi kip i poe ka zadnjem zidu. Kada je, sluajno, oeala svojom butinom
izrezbareno koleno, ustuknula je i zadrhtala kao da ju je dotakao neki gmizavac. Izmeu irokih lea
idola i mermernog zida sa zlatnim frizom nalazilo se nekoliko stopa praznog prostora. Sa obe strane
kipa viela su se po jedna vrata od slonove kosti pod zlatnim svodovima.
Ona vrata predstavljaju dva kraja hodnika koji lii na ukosnicu brzo je apnula. Jednom
sam bila u unutranjosti hrama - jednom!
Devojka zadrhta i zatrese ramenima prisetivi se uasnog iskustva.
Hodnik je savijen kao potkovica, a svaki vrh izlazi u ovu prostoriju.
Totrasmekove odaje se nalaze na prevoju hodnika i imaju izlaz u njega.
Ali, postoje i tajna vrata na ovom zidu koja vode direktno u jednu unutranju prostoriju. ..
Devojka prstima pree po glatkoj povrini na kojoj se nije moglo primetiti nikakvo udubljenje,
niti pukotina. Konan je stajao kraj nje, oprezno isukavi ma, pogledom preleui po mranim
uglovima hrama.
Tiina, praznina i mata koja je zamiljala ta moe da ih eka s one strane zida, doprineli su da
se osea kao zver koja njui zamku.
Ah! uzviknu devojka kada je najzad nala skrivenu oprugu.
Pravougaoni otvor se ukaza u zidu.
Sete! iznenada povika devojka.
Konan joj priskoi u pomo, ali jedino je uspeo da vidi kako je jedna crna, izobliena ruka
zgrabila Zabibi za kosu, podigla je i uvukla kroz otvor, naglavake. Konan bezuspeno pokua da je
uhvati, ali mu prsti skliznue sa gole noge, a ve sledeeg trenutka, devojka je nestala u zidu koji je
opet bio gladak kao pre.
U jednom asu je mogao da uje priguene zvuke borbe, otimanja i krik s druge strane zida.
Potom se zauo priguen smeh od koga se Konanu digla kosa na glavi.
 3. Zagrljaj crnih ruku

Opsovavi glasno, Simerijanac tresnu balakom svoga maa o zid, te mermer popuca i odlomi
se. Meutim, skrivena vrata se nisu otvorila, pa mu razum kaza da su verovatno bila poduprta s druge
strane. Okrenuvi se, on poe ka jednim od vrata od slonovae.
Zamahnuo je maem ne bi li ih razbio, ali je, za svaki sluaj, prvo pritisnuo kvaku levom rukom.
Vrata se s lakoom otvorie i on se nae na ulazu u jedan dugi hodnik koji je zavijao u luku i iji se
kraj gubio u mutnoj svetlosti koju su bacale kadionice, veoma nalik onima u samom hramu. Teka
zlatna reza je stajala na stubu vrata i on je ovla dodirnu vrhovima prstiju. Jedva primetnu
zagrejanost metala mogao je da otkrije samo ovek ija su ula bila otra kao ula vuka. Neko je
dodirnuo - znai i povukao tu rezu pre svega nekoliko trenutaka. itav sluaj je poeo da lii na
paljivo smiljenu zamku. Trebalo je da zna da e Totrasmek voditi rauna o svakome ko je kroio u
hram.
Ui u hodnik znailo je da e uleteti najverovatnije u neku klopku koju mu je svetenik postavio.
Ali, Konan nije oklevao. Negde u tom slabo osvetljenom hodniku Zabibi je bila zarobljena i, sudei
po onome to je znao za Hanumanove svetenike, bio je siguran da joj je potrebna njegova pomo.
Konan kroi u hodnik, spreman da udari i levo, i desno.
S njegove leve strane nalazila su se zasvoena vrata od slonovae koja su izlazila na hodnik i on
pritisnu kvake na svakim od njih. Sva su bila zakljuana. Nije preao ni dvadesetak metara kada se
hodnik savi pod otrim uglom koji je devojka opisala. Jedna vrata su se nalazila na tom zavoju i ona
se otvorie kada je pritisnuo kvaku.
Gledao je u prostranu, etvorougaonu prostoriju, neto bolje osvetljenu od hodnika. Zidovi
odaje su bili od belog mermera, pod od slonovae, a tavanica od izrezbarenog srebra. Video je
divane prekrivene tekim satenom, zlatom ukraene taburete od slonovae, sto u obliku diska od neke
masivne, metalu nalik materije. Na jednom od divana leao je jedan ovek, pogleda uperenog ka
vratima. Nasmejao se kada mu se pogled susreo sa Simerijanevim zapanjenim pogledom.
Taj je ovek bio gotovo nag, osim to je oko bedara imao tkanicu i na nogama sandale iji su
kaievi dosezali do kolena. Koa mu je bila tamnosmee boje, a kosa crna i kratko podiana. Oi su
mu, takoe, bile crne i nemirne i isticale su njegovo iroko, arogantno lice. Po obimu i irini bio je
ogroman, sa dinovskim udovima na kojima su se miii nadimali i poigravali, pri najmanjem
pokretu. ake su mu bile izuzetno velike, a Konan nikada nije video nita slino. Sigurnost koju mu je
pruila njegova divovska snaga odraavala se u svakom njegovom pokretu i reenici.
Zato ne ue, varvarine? podrugljivo je pozvao, imitirajui ljubazan poziv.

Konanove se oi pretei zaagrie, ali je, ipak, uao u odaju, sa isukanim maem u ruci.
Ko si ti, do vraga? zaurla Konan.
Ja sam Baal-pteor odvrati nepoznati. Nekada, pre mnogo godina, u jednoj drugoj
zemlji, imao sam i drugo ime. Ali, ovo nije loe ime, a zato mi ga je Totrasmek dao, moe ti rei
svaka cura iz hrama.
Znai, ti si njegovo pseto! uzviknu Konan. Onda, prokleta ti bila smea koa, Baal-
pteore! Gde je cura koju si zgrabio maloas?
Moj je gospodar zabavlja! nasmeja se Baal-pteor.
Sluaj!
S one strane vrata nasuprot vratima kroz koja je Konan uao, zauo se enski vrisak, slabaan i
nerazgovetan, kao da dopre iz velike daljine.
Proklet bio! zagrme Konan i koraknu ka tim vratima, a onda stade, osetivi kako mu se
dlaice na vratu diu.
Baal-pteor mu se smejao, a njegov smeh je pretei zvonio, tako da se Konan prvo najeio, a
onda su mu se oi zakrvavile od gneva.
On jurnu na Baal-pteora, a zglavci na aci mu se zabelee. Skoro leernim pokretom, tamnoputi
ovek baci neto na njega - svetleu kristalnu kuglu koja je bletala pri neprirodnoj svetlosti.
Konan se instinktivno sagnu, ali, nekim udom, kugla zastade usred vazduha, na nekoliko stopa
od njegovog lica. Nije pala na pod. Ostala je da lebdi u vazduhu, kao da je dre neke nevidljive niti,
nekih pet stopa iznad poda. I dok je on buljio u kuglu ne.mogavi da doe sebi od uda, ona poe da
se vrti sve veom brzinom. I, dok se vrtela, poela je i da raste, da se iri, postala je nejasna. Onda
ga je prekrila. Nametaj, zidovi, iscereno lice Baal-pteora su nestali. Konan se izgubio u plaviastom
kovitlacu. Uasni vetrovi su zvidali pored njega, trzali ga, nastojali da ga obore sa nogu, da ga uvuku
u kovitlac koji se okretao luakom brzinom.
Dok mu je krik krkljao u grlu, Konan se tre unazad, posrte i nae se leima uz vrsti mermerni
zid. im je dotakao zid, nestalo je i iluzije.
Vrtoglava, dinovska kugla nestade kao mehur od sapunice. Konan se uspravi u odaji sa
srebrnom tavanicom dok mu se siva izmaglica motala oko nogu i spazi Baal-pteora kako se valja na
divanu jedva se uzdravajui da se ne nasmeje.

Kukin sine! uzviknu Konan i baci se na njega.

Ali, magla se die sa poda i obavi dinovsku tamnu priliku. Pipajui kroz oblak koji se valjao i
zaslepljivao ga, Konan oseti da neto nije u redu - ve sledeeg trena je nestalo i magle i tamnoputog
oveka. Stajao je sam meu visokim trskama movarnog rita, a jedan je bivo juriao na njega
oborene glave. Odskoio je u stranu da izbegne povijene, otre rogove, a onda, zabode svoj ma
meu prednje noge ivotinje, kroz rebra i srce.
Meutim, umesto bivola koji je izdisao u blatu, pred njim se ukaza tamnoputi Baal-pteor. Glasno
opsovavi, Konan mu odrubi glavu; ali, glava se vinu u vazduh i zari ivotinjske onjake u njegov
vrat. Uprkos svojoj nadljudskoj snazi, nije mogao da ih se oslobodi. Guio se, davio.
Zatim je osetio besno divljanje kroz prostor, nestvarni ok nemerljivog udarca, pa se ponovo
naao u istoj odaji sa Baal-pteorom ija je glava ponovo bila na njegovim ramenima i koji mu se tiho
smejao sa divana.
Hipnoza! promrmljao je Konan unuvi i zarivi none prste u mermer.
Oi su mu bletale. To crno pseto se poigravalo njime, pravilo sprdnju s njim! Ali, ova
komedija, ova deja igrarija sa maglama i senkama misli, nije mogla da mu nakodi. Sve to je
trebalo da uradi bilo je da skoi i udari, pa bi taj tamnoputi svetenikov pomonik predstavljao samo
unakaen le pod njegovim nogama. Ovoga puta ga nee prevariti senke iluzije. Ipak, opet je bio
prevaren.
Reanje od koga se dizala kosa na glavi odjeknu iza njega i on se, okrenuvi se u magnovenju,
ustremi na pantera koji je skoio na njega sa stoia boje metala. U trenutku kada je zadao udarac,
prikaza nestade, a njegov ma s treskom udari u dijamantsku povrinu. Seivo ostade prikovano za
stoi! Konan svom snagom cimnu ma. Meutim, seivo se nije ni pomerilo. Osetio je da neto nije
u redu. Ovoga puta se nije radilo o hipnotikom triku. Ceo stoi je bio jedan dinovski magnet.
Uhvatio je drku maa obema rukama, kada ga glas iza lea osvesti i natera da se okrene, tako da se
naao licem u lice sa tamnoputim neznancem koji je, najzad, ustao sa divana.
 Neto vii od Konana i znatno snanije grae, Baal-pteor se ukaza pred njim, zastraujue
olienje snage. Njegove snane ruke su bile neprirodno dugake, a ogromne ake mu se otvarahu i
zatvarahu, kao u gru. Konan pusti drku svog zarobljenog maa i uuta, posmatrajui svog
neprijatelja kroz sputene kapke.
Tvoju glavu, Simerijane! podsmeljivo mu dobaci Baal-pteor. Skinuu ti je golim
rukama, poto ti zavrnem iju kao to se to ini sa ivinom! Tako sinovi Kosale podnose rtve
Jaduru. Varvarine, pred sobom ima zadavljivaa Jotaponga. Kao dete, odabrali su me svetenici
Jadura i kroz celo detinjstvo, deatvo i mladost upuivali u vetinu ubijanja golim rukama - poto
se samo tako prinose rtve. Jadur voli krv i mi nastojimo da ne prolijemo ni kap iz rtvinih vena.
Kada sam bio dete, davali su mi da guim bebe; kao deko, davio sam devojke; kao mladi, ene,
starce i deake. Tek kada sam postao odrastao mukarac dopustili su mi da davim snane mukarce
na oltaru Jotaponga.
Godinama sam prinosio rtve Jaduru. Stotine vratova je puklo pod ovim prstima... ree
Baal-pteor i isprui ih pred Simerijanevim gnevnim oima. Zato sam pobegao od Jotaponga i
postao Totrasmekov sluga, tebe se ni najmanje ne tie. Za koji tren to te nee vie ni zanimati.
Svetenici iz Kosale, zadavljivai Jadura, toliko su snani da obian ovek to ne moe da
shvati. A ja sam bio najjai od svih. Varvarine, golim u ti rukama slomiti vrat!
I kao napad dveju kobri, njegove se dinovske ruke obavie oko Konanovog vrata. Simerijanac
nije ni pokuao da ih izbegne ili se odbrani, ve je, gotovo istovremeno, zgrabio Kosalev snani
vrat. Baal-pteor razrogai oi kada je pod prstima osetio eline miie koji su uvali varvarinovo
grlo. Riknuvi od besa, on nasrnu svojom nadljudskom snagom, a du njegovih masivnih ruku
pojavie se vornovati miii. Ve sledeeg asa, bolno je uzdahnuo kada Konan stee svoje ake
oko njegovog vrata. Naas su stajali kao kipovi, a samo im se na licima videla napetost jer su
plaviaste vene poele da im iskau na slepoonicama.
Konan razvue svoje tanke usne i iskezi zube. Baal-pteor ponovo razrogai oi; u njima se italo
neprijatno iznenaenje i prvi znaci straha. Obojica su stajali nepokretni kao na slici, ali su nabrekli
miii na njihovim rukama i nogama govorili da se tu odmerava snaga izvan ljudskog poimanja...
snaga koja je mogla da upa drvee iz korenja i lomi vratove bikova.
Baal-pteor iznenada zaita kroz stisnute zube. Lice mu bee pomodrelo. U oima mu se sada
itao samo strah. Miii na rukama i ramenima samo to mu nisu popucali, ali, miii na
Simerijanevom debelom vratu nisu poputali; oseao ih je pod svojim prstima kao spletove eline
uadi. Meutim, njegovi su bivali sve slabiji pod gvozdenim Simerijanevim prstima koji su se
zarivali sve dublje kroz olabavljeno meso, pritiskajui mu vratnu ilu i dunik.
Onda se, najednom, nepomina scena pokrete, poto je Kosalac pokuao da uzmakne i otrgne se
iz zagrljaja smrti. Pustio je Konanov vrat i zgrabio ga za rune zglobove, nastojei da se oslobodi
neumoljivih prstiju.
Nenadano nasrnuvi, Konan ga obori, tako da je glavom udario u sto.
Meutim, Konan ga je i dalje savijao i gurao preko ivice, sve vie i vie, tako da mu se inilo
da e mu pui kima.
Konanov prigueni smeh je bio nemilosrdan kao zveket elika.
Budalo! procedio je apatom. Rekao bih da nikada u ivotu nisi sreo oveka sa
Zapada. Smatrao si da si snaan zato to si mogao da lomi vratove civilizovanih ljudi, jadnih slabia
iji su miii kao truli konci. avola! Trebalo bi prvo da slomi vrat divljem simerijanskom bivolu
pre nego to kae da si snaan. Ja sam to uradio, dok sam jo bio mladi... Ovako!
Snanim trzajem zavrnuo je Baal-pteorovu glavu, tako da je ovaj isplazio jezik u samrtnom gru,
a onda se zaulo krckanje prljenova koje je podsetilo na lomljenje trule granice.
Konan odgurnu telo na pod, a onda se vrati svom mau, zgrabi ga za drku obema rukama i
snano se odupre nogama o pod. Krv mu je kapala niz grudi iz rana koje mu je Baal-pteor naneo
noktima kada mu je stezao vrat. Crna kosa mu je bila vlana, znoj mu je curio niz lice, a grudi mu se
nadimale od napora. Iako se podrugnuo Baal-pteorovoj snazi, znao je da je u neljudskom Kosalancu
naiao na sebi ravnog po snazi. Ipak, nije zastao ni da predahne, ve je svom snagom potegao i
oslobodio svoj ma od magneta koji ga bee prikovao.
Ve trenutak kasnije, otvorio je vrata odakle je zauo enski krik i naao se u dugom, ravnom
hodniku du ijih su zidova bila poredana vrata od slonovae. Drugi kraj hodnika bee prekriven
tekom plianom zavesom, a iza nje su se uli akordi neke avolske muzike kakvu Konan nikada
ranije nije uo, pa ak ni u komaru. Od te melodije nakostreie mu se dlaice na vratu. Pored te
neobine muzike, uo je i histerine enske jecaje. vrsto stegnuvi ma, on stupi u hodnik.
 4. Igraj, devojko, igraj!

Kada je Zabibi naglavake bila uvuena kroz otvor u zidu iza idola, prva misao joj je bila,
onako zbunjenoj i preplaenoj, da joj je kucnuo sueni as. Instinktivno je zatvorila oi u iekivanju
smrtonosnog udarca.
Ali, umesto toga, osetila je kako je neije ruke grabe i bacaju na glatki mermerni pod, tako da je
ugruvala kolena i kuk. Otvorivi oi, uplaeno se obazrela oko sebe, ba u trenutku kada je odjeknuo
prigueni udarac s druge strane zida. Spazila je jednog diva tamne koe sa tkanicom preko bedara
kako je gleda sa visine i, na suprotnoj strani od vrata kroz koja je uneta, jednog krupnog, debelog
oveka punakih, belih aka i podlih oiju kako sedi na divanu, leima okrenut tekoj, plianoj zavesi
crne boje. Koa joj se najei poto je u njemu prepoznala Totrasmeka, svetenika Hanumana, koji je
godinama pleo svoju ljigavu mreu moi kroz celu Zambulu.
Varvarin pokuava da provali kroz zid podrugljivo ree Totrasmek. Ali, reza e
izdrati.
Devojka tada vide da teka zlatna reza bi navuena preko tajnih vrata koja su se s ove strane
zida sasvim dobro videla. Reza i arke su bile tako jake da bi izdrale i nalet jednog slona.
Idi i otvori mu jedna od vratiju, Baal-pteore naredi Totrasmek. Ubij ga u etvrtastoj
sobi na drugom kraju hodnika.
Kosalac se pokloni i nestade kroz jedna sporedna vrata. Zabibi ustade, uplaeno gledajui
svetenika koji je poudno preletao pogledom po njenom zgodnom telu. Plesaica u Zambuli treba da
je naviknuta na golotinju. Ali, svirepost u njegovim oima natera je da zadrhti.
Opet si dola u moje utoite, lepotice zavreao je cinino. To je neoekivana ast.
Izgledalo je da nisi mnogo uivala prilikom svoje prve posete, tako da nisam ni smeo da se nadam da
e ponovo doi. Pa, ipak sam uinio sve u mojoj moi da uinim tvoj boravak zanimljivim.
Jednoj zambulanskoj igraici je bilo nemoguno da pocrveni, ali iskrice gneva se pomeae u
Zibabinim razrogaenim oima.

Svinjo debela! Zna dobro da nisam ovamo dola iz ljubavi prema tebi.
Ne nasmeja se Totrasmek. Dola si kao prava glupaa po noi, u pratnji onog tupavog
varvarina, da bi mi dola glave. Zato hoe da me ubije?
Zna i sam zato! uzviknula je, svesna da je uzaludno da se pretvara.
Misli na svog ljubavnika ponovo se nasmeja svetenik. To to si dola ovamo da me
ubije kazuje mi da je on popio sredstvo koje sam ti dao. Pa, zar ga nisi sama traila? I zar ti nisam
poslao ono to si traila, iz ljubavi koju oseam prema tebi?
Traila sam ti. neto to bi ga uspavalo za nekoliko sati ogoreno ree devojka. A ti, ti
si poslao svog slugu sa prakom od koga je poludeo! Bila sam glupa to sam ti uopte verovala.
Trebalo je da znam da tvoje izjave o prijateljstvu nisu nita drugo nego lai kojima si se posluio da
prikrije svoju mrnju i pakost.
Zato si htela da uspava svog ljubavnika? odvrati Totrasmek pitanjem. Zato da bi mu
ukrala jednu stvar koju ti on nikada ne bi dao prsten sa kamenom koji ljudi zovu Zvezda Korale -
prsten koji je ukraden kraljici Ofira koja bi dala kamaru zlata onome ko bi joj ga vratio. Nije hteo da
ti ga da milom, poto je znao da je kamen magian i da omoguava onome ko zna njime da rukuje da
osvoji srce svake osobe suprotnog pola.
Htela si da mu ga uzme jer si znala da bi njegovi arobnjaci kad-tad otkrili tajnu kamena i on bi
te zaboravio kada krene da osvaja kraljice sveta. Ti bi ga prodala kraljici Ofira koja zna tajnu
kamena i koja bi ga iskoristila da me zarobi kao to je bilo pre nego to joj je kamen ukraden.
A zato si ga ti eleo? Uvreeno ga je upitala.
Ja znam za njegovu mo. On bi mi pomogao da poveam snagu moje maije.
Pa, sad ga ima! ljutito uzviknu devojka.
Ja imam Zvezdu Korale? Ne, grei.
Zato me lae? s gorinom odvrati Zabiba. Imao je prsten na ruci kada me je isterao
na ulicu. Kada sam ga ponovo srela, prstena vie nije bilo. Tvoj je sluga sigurno motrio na kuu i
uzeo mu ga kada sam ja pobegla. Do avola i kamen! Hou svog dragana zdravog i itavog! Sada
ima prsten; kaznio si nas oboje. Zato mu, onda ne vrati razum? Moe li?
Mogao bih uveri je on, oigledno uivajui u njenoj patnji.
Izvadio je jednu boicu iz nabora svoje odede.
Ova boica sadri sok zlatnog lotosa. Kada bi ga tvoj dragan popio, ponovo bi mu se vratio
razum. Da, imau milosti. Oboje ste me ometali i ismejavali me, ne jednom, ve vie puta; on se
stalno opirao mojim eljama. Ipak, biu milostiv. Doi i uzmi ovu boicu iz moje ruke.
Ona je zurila u Totrasmeka, drhtei od elje da se dokopa boice, ali istovremeno se plaei da
se radi o njegovoj okrutnoj ali. Bojaljivo mu je prila sa ispruenom rukom, a on se nasmeja
nemilosrdno i povue svoju ruku van njenog domaaja. U trenutku kada je zinula da ga prokune, neki
instinkt ju je naterao da baci pogled ka pozlaenoj tavanici odakle su pale etiri zelenkaste posude.
Ona se izmae, ali je nijedna ne pogodi. Sve etiri posude su tresnule o pod oko nje, formirajui
kvadrat u ijem je centru bila ona. Devojka vrisnu jednom, pa jo jednom. Jer, iz svake posude koja
se razbila pojavila se glava kobre, a jedna je ak pokuala da je ugrize u bosu nogu. Odskoila je u
stranu da izbegne ugriz, ali, odmah se nala na domet druge kobre, tako da je opet morala da skoi
brzinom munje da bi se spasla trenutne smrti.
Zabibi se nala u jezivoj klopci. Sve etiri zmije su se njihale i kidisale na njena stopala,
zglobove, listove, kolena, butine i kukove, ili ve bilo koji deo tela koji bi im bio najblii, a ona nije
mogla ni da ih preskoi niti ih zaobie da se dokopa slobode. Jedino to je mogla da uradi bilo je da
skae i okree se da bi izbegla napade, kao i da se izvija telom, poto ju je svaki skok dovodio u
blizinu druge zmije, tako da je morala da se kree brzinom svetlosti. Meutim, prostora za kretanje
nije mnogo imala, a smrtonosne glave su joj pretile na svakom koraku. Jedino je zambulanska
igraica mogla da preivi u tom jezivom krugu.
I sama je postala kovitlac pokreta. Glave otrovnica bi je promaile za dlaku, ali bi je ipak
promaile, poto su se njena stopala pomerala takvom brzinom da oko nije moglo da ih prati. Tome je
doprineo i njen izvanredan vid kojim kao da je mogla da predvidi napade reptila koje je njen
neprijatelj stvorio ni iz ega.

Odnekuda se razlegoe zvuci neke udne muzike koja se pomea sa itanjem zmija, tako da je
izgledalo kao da noni vetar zavija kroz prazne one duplje neke drevne lobanje. Iako je bila
zaokupirana skakutanjem i izbegavanjem ujeda, Zabibi je primetila da otrovnice vie ne napadaju
nasumice. Kobre poee da prate jezive zvuke nepoznate muzike. Sada su ve napadale u jednom
uasnom ritmu i njeno je telo moralo da mu se prilagodi svojim kretanjem i brzinom. Njene oajnike
kretnje pretvorie se u ples prema kojem je najopscesnija tarantela u Zamori izgledala edno i
uzdrano. Nemona od stida i gneva, Zabibi zau zlobni smeh svog nemilosrdnog muitelja.
Igra kobri, lepotice moja nasmeja se Totrasmek. Tako su device igrale u rtvu
Hanumanu pre mnogo stotina godina... Ali, nikada tako lepo i veto. Igraj, devojko, igraj! Koliko
dugo jo moe da izbegne onjake Otrovnog naroda? Nekoliko minuta? Nekoliko sati? Najzad e
se umoriti. Tvoja brza, sigurna stopala e posrnuti, noge e pogreiti, bedra e usporiti svoje
kretanje. Onda e onjaci poeti da se zarivaju u tvoje meso od belokosti ...
Iza njega, zavesa se pomeri kao da je dunuo vetar, a Totrasmek vrisnu.
On razrogai oi i golim rukama zgrabi elini vrh koji mu se pomoli iz grudi.
Muzika najednom umuknu. Devojka se oamueno lelujala u igri, jecajui glasno u iekivanju
da se smrtonosni onjaci zariju u njeno meso, a onda - samo su se etiri plaviasta pramena dima
vijorila prema tavanici kada je Totrasmek pao.
Konan razmae zavesu i pojavi se pred devojkom, briui svoj ma o meku tkaninu. Provirivi
kroz zavesu nekoliko trenutaka pre toga, video je Zabibi kako oajniki poskakuje izmeu etiri
dimna stubia i odmah je shvatio da ih ona vidi sasvim drugaije nego on. Sada je bio siguran da je
ubio Totrasmeka.
Zabibi se skljoka na pod, ubrzano diui, ali, kada je Konan krenuo ka njoj, ona se, posrui,
podie na noge, mada je drhtala celim telom od umora.
Boica! uzviknula je. Boica!

Totrasmek je jo uvek drao boicu sa spasonosnim napitkom u svojoj zgrenoj ruci. Zabibi mu
je nemilosrdno istre iz ake i poe uurbano da pretresa njegovu odeu.
Do avola, ta to trai? upita Konan.
Traim jedan prsten, ukrao ga je od Alafdala. Sigurno je kod njega.
Uzeo ga je mom draganu dok je ovaj u ludilu hodao ulicama. Setovi avoli!
Najzad se uverila da prsten nije bio sakriven u Totrasmekovoj odei.
Bacila se, zatim, na nametaj u odaji, cepajui divane i zastore koji su prekrivali zidove i
preturajui raznorazne posude.
Zastala je i sklonila vlani pramen kose sa ela.
Zaboravila sam na Baal-pteora!
On je ve u paklu, slomljenog vrata umiri je Konan.
Pobedonosno je uzviknula u znak zahvalnosti svom spasiocu, ali ve trenutak kasnije opsova.
Ne smemo ovde da ostanemo. Jo malo je ostalo do svanua. Nii svetenici imaju obiaj da
poseuju hram u toku noi i, ako bi nas nali kraj Totarasmekovog lea, narod bi nas rastrgao.
Turanci nam ne bi mogli pomoi.
Rekavi to, ona podie rezu na tajnim vratima i, nekoliko asaka kasnije, oni se naoe na ulici,
grabei brzim korakom napred, to dalje od trga na kome se nalazio drevni Hanumanov hram.
U jednoj zavojitoj ulici, blizu hrama, Konan zastade i zaustavi svoju saputnicu dodirom svoje
masivne ruke po njenom golom ramenu.
Ne zaboravi da si mi obeala ngradu...
Nisam zaboravila! gotovo uzviknu Zabibi i izmae mu. Ali, prvo moramo poi
Alafdalu!
Nekoliko trenutaka kasnije, crni rob im otvori teka drvena vrata. Mladi Turanac je leao na
divanu kako su ga ostavili, nogu vezanih tekim plianim uetom. Oi mu behu otvorene, ali su imale
izgled oiju besnog psa. Na usnama se belela pena. Zabibi se strese.
Otvori mu usta! naredi devojka, a Konanovi snani prsti je zaas posluae.

Zabibi istrese celu boicu u usta manijaka. Uinak je bio neverovatan.

Odjednom se smirio. Manijaki pogled mu nestade iz oiju; zaueno je pogledao devojku, ali
ju je prepoznao. A onda je zaspao.
Kada se probudi, bie potpuno normalan proaputala je dajui znak nemom robu.
Duboko se naklonivi, on joj prui jednu manju konu vreu i prebaci svileni ogrta preko njenih
ramena. Njeno se dranje neznatno promeni kada pozva Konana da poe za njom iz te odaje.
Pod jednim svodom koji je vodio na ulicu, ona zastade i okrete mu se, ali je u njenom dranju
bilo neeg kraljevskog ovoga puta.
Kucnuo je as da ti kaem pravu istinu ree ona.
Ja nisam Zabibi. Zovem se Nafertari. A on nije Alafdal, siromani kapetan garde, ve Jungir
Kan, satrap Zambule.
Konan ne ree nita na to; njegovo mrko, oiljcima izbrazdano lice ostalo je nepomino.
Lagala sam te poto nisam smela da otkrijm tajnu nikome nastavi Nafertari. Bili smo
sami kada je Jungir Kan poludeo. Niko nije znao za to osim mene. Kada bi se raulo da je satrap
Zambule poludeo, odmah bi dolo do pobune i nemira, ba onako kako je planirao Totrasmek koji je
eleo nau propast.
I sam shvata da je nemogue da ti dam nagradu koju si oekivao.
Satrapova ljubavnica nije... ne moe biti za tebe. Ali, nee ostati bez nagrade. Evo ti vree
zlata.
Devojka mu prui vreu koju joj je dao rob.
Poi sada, a kada izae sunce, doi u palatu. Jungir Kan e te imenovati za kapetana njegove
garde. Meutim, naredbe e, tajno, dobijati od mene. Tvoj prvi zadatak e biti da povede jedan
odred u Hanumanov hram, navodno u potragu za ubicom svetenika. U stvari, traie Zvezdu
Korale. Mora da je tamo negde sakrivena. Kada je bude naao, donee je pravo meni. Sada moe
da ide.
Konan klimnu glavom, jo uvek ne progovorivi ni rei, a onda se okrete i poe. Gledajui za
njim i njegovim irokim pleima, devojka se uvredi to u njegovom dranju nije uspela da primeti ni
najmanji trag aljenja ili razoarenja to nije dobio ono to je oekivao.

Kada je zavio za ugao, Konan se osvrte za sobom, a onda promeni pravac i ubrza korak.
Nekoliko trenutaka kasnije naao se u delu grada gde se nalazila stona pijaca. Tamo je zalupao na
jedna vrata sve dok se na prozoru iznad njih ne ukaza jedno bradato lice.
Treba mi konj ree Konan kada ga ovaj upita ta trai. Najbri konj koga ima.
U ovo doba noi ne otvaram nikome vrata proguna trgovac konjima.
Konan zazvea zlatnicima.
Psee tene! Zar ne vidi da sam beo i da sam sam? Silazi ovamo pre nego to ti razvalim
vrata!
Konan je ubrzo jahao na doratastom drepcu ka kui Arama Baka.
Skrenuo je sa puta i zavio u uliicu koja je razdvajala gostionicu od palmovog vrta, ali se nije
zaustavio pred kapijom. Odjahao je do severoistonog ugla zida, skrenuo konja jo jednom i poao
du severnog zida. Najzad se zaustavio kod severozapadnog ugla. U blizini zida nije raslo nikakvo
drvee, ali je uz sam zid bilo nekog niskog bunja. On priveza svog konja za jedan od bunova i samo
to se spremao da ponovo sedne u sedlo kada zau priguene glsove iza ugla.
Izvukavi nogu iz uzengije, on se prikrade oku i proviri. Trojica su koraali putem ka
palmovoj umici, a po njihovom geganju, on zakljui da su crnci. Zastali su kada ih je dozvao tihim
glasom. Zbili su se kada je krenuo prema njima sa isukanim maem u ruci. Beonjae su im blistale pri
svetlosti zvezda. Njihova zverska pouda se ocrtavala na njihovim licima od abonosa, ali su znali da
njihove tri batine ne mogu da nadvladaju njegov ma, ba kao to je i on znao.
Kuda ste poli? upita ih on.
Da kaemo naoj brai da ugase vatru u jami iza ume tuno odgovori jedan crnac.
Aram Bak nam je obeao jednog oveka, ali nas je slagao. Nali smo jednog od nae brae mrtvog u
sobi-zamci. Ove noi emo ostati gladni.
Ne verujem nasmei se Konan. Aram Bak e vam dati jednog oveka. Vidite li ona
vrata?
On pokaza rukom jedna mala, okovana vrata na sredini zapadnog zida.

ekajte tamo. Aram Bak e vam ostaviti jednog oveka.

Hodajui unatrake dok se nije naao izvan domaaja iznenadnog udarca batinom, Konan se
okrete i nestade iza ugla. Kada je stigao do svog konja, zastao je da vidi da li se crnci unjaju za
njim, a onda se popeo u sedlo, pa stao na njega, smirujui uznemirenog drepca tihom komandom.
Podigao je ruke, zgrabio ivicu zida i, podigavi se na ravan zida, prebacio se preko. Za trenutak
je osmatrao okolinu. Krma je bila podignuta u jugozapadnom delu zagraenog prostora dok je
ostatak zemljita bio pretvoren u umarke i bate. Nije primetio nikoga napolju. Krma je bila u
mraku i nikakvi glasovi nisu odande dopirali. Konan je znao da su svi prozori i sva vrata zatvoreni i
zabravljeni.
Konan je takoe znao da je Aram Bak spavao u odaji koja je imala izlaz na stazu oivienu
kiparisima koja je vodila do vrata na zapadnom zidu. Kao senka je klizio meu drveem, a ve as
kasnije, kucao je na vrata Bakove odaje.
ta je? upita gromoglasni, sanjivi glas iz mrane odaje.
Arame Bake! zaita Konan. Crnci se penju preko zida!
Gotovo istog trena, vrata se otvorie i na njima se ukaza gostioniar, odeven u nonu koulju i sa
bodeom u ruci.
Naao se licem u lice sa Simerijancem.
ta je to... Ti!
Konanovi osvetoljubivi prsti uguie uzvik u njegovom grlu. Obojica padoe na pod i Konan
istre bode iz ruke svog neprijatelja. Seivo blesnu na meseini, a onda iknu krv. Aram Bak poe
da krklja i jei, a iz usta i grkljana mu je kuljala krv. Konan ga podie na noge i seivo blesnu jo
jednom, ovoga puta odsekavi dobar komad gostioniareve brade.
Jo uvek drei svog zarobljenika za vrat - poto ovek moe da vriti nerazgovetno ak i ako
mu je prerezan grkljan - Konan ga izvue iz mrane odaje kiparisima oivienom stazom do okovanih
vrata na zapadnom zidu.
Jednom rukom je podigao rezu i otvorio vrata kraj kojih su uale tri crne prilike koje su
iekivale plen kao leinari. Konan gurnu gostioniara u njihove eljne ruke.
Uasni, krvlju prigueni krik razlee se iz grla zambulanskog gostioniara. Ali, niko mu iz
gostionice nije doao u pomo. Ti su ljudi ve bili navikli na krike koji su dopirali sa ulice. Aram
Bak se otimao kao divlja zver, a iskolaenim oima je pokuavao da uhvati Simerijanev pogled.
Meutim, u tim ledenoplavim oima nije naao milosti. Konan je mislio na desetine nedunih rtava
za iju je krvavu sudbinu glavni krivac bila pohlepa ovog oveka.
Iznenada obradovani, crnci odvukoe svoju rtvu putem, pravei ale na raun njegovog
nerazgovetnog krkljanja. Kako su i mogli da prepoznaju Arama Baka u toj polugoloj, krvavoj prilici
sa groteskno odseenom bradom? Zvuci borbe i otimanje dopirali su do Konana koji je ostao da stoji
kod vrata i kada su se tamne prilike izgubile meu palmovim drveem.
 Zatvorivi vrata za sobom, Konan se vrati svom konju, uzjaha ga i okrete na zapad, ka otvorenoj
pustinji, napravivi veliki luk kako bi izbegao opasni pojas ume.
Dok je jahao, izvukao je iz svog pojasa jedan prsten na kome je bletao kamen takvom jainom
da je gotovo svaka zvezda na nebu potamnela pred njim. Podigao ga je blie oima da mu se divi,
okretao ga as na jednu, as na drugu stranu. Nabijena vreica zlata privezana za jabuku njegovog
sedla, neno je zveckala, kao obeanje jo veeg i sjajnijeg bogatstva to ga oekuje.
Pitam se ta bi rekla kada bi saznala da sam u njoj prepoznao Nafertari i u njemu Jungir Kana
onog asa kada sam ih video, razmiljao je u sebi.
I ja sam znao kako izgleda Zvezda Korale. Lepu e scenu napraviti ako ikada shvati da sam mu
ja smaknuo prsten sa ruke dok sam ga vezivao njegovim opasaem. Ali, nikada nee uspeti da me
uhvate, imam isuvie veliku prednost.
Osvrnuo se za sobom ka palmovoj umici gde je ve plamsala vatra.
Onda se zaulo pojanje koje je odjekivalo kroz no. Jo jedan zvuk, luako, nerazgovetno
vritanje, pomea se sa zvucima pesme. I taj je zvuk pratio Konana jo dugo dok je jahao ka zapadu
pod zvezdama koje su bledele.
 AVO OD GVOA

Poto je napustio Zambulu, Konan kree na zapad sa Zvezdom Korale u ravnice ema. Da li
stie u Ofir sa kamenom i dobija zauzvrat kamaru zlata ili mu ga krade neki lopov ili laka enska na
putu, nema pisanih tragova. U svakom sluaju, ono to je dobio, sigurno mu nije dugo trajalo.
Jo jednom, nakratko, poseuje svoju domovinu, Simeriju, gde saznaje da su mu stari prijatelji
mrtvi i gde uvia da su plemenski obiaji i ivot dosadniji nego ikada pre. Kada saznaje da su kozaci
povratili svoju snagu i jo vie zagoravaju ivot kralju Jezdigerdu, Konan seda na konja i, kree da
opet pljaka Turan svojim maem.
Iako severnjak stie bez prebijene pare, on ima stare prijatelje i meu kozacima i meu
Crvenom druinom sa Vilajetskog mora. Posle kraeg vremena, on pod svojom komandom ima veliki
broj ljudi iz obe grupe odmetnika koji nalaze da je plen sada bogatiji nego ikada pre.
 1. Ribarevo otkrie

Ribar izvadi svoj no iz korica. Pokret je bio pre instinktivan, poto ono ega se plaio nije
mogao da ubije no, ak ni nazubljeni srpasti no Juetija koji je jednim potezom mogao da raspori
oveku utrobu. Ni ovek ni zver mu nisu pretili u vekovnoj tiini koja se bee nadvila nad zamku
slinom ostrvu Ksapur.
Uzverao se uz stene, proao kroz dunglu koja ih je oiviavala i naao se meu ruevinama
jednog nestalog grada. Polusrueni stubovi svetlucali su meu drveem, neravni obrisi tronih zidova
gubili su se u senci, a pod njegovim nogama su bile kamene ploe, ispucale a obrasle rastinjem.
Ribar je bio tipini predstavnik svoje rase, tog udnog naroda ije je poreklo izgubljeno u
sivom praskozorju prolosti i koji je iveo u svojim jednostavnim ribarskim kolibama na junoj obali
Vilajetskog mora od pamtiveka. Bio je krupne grae, dugih, majmunskih ruku i irokog grudnog koa,
uskih kukova i tankih, krivih nogu. Lice mu je bilo iroko, elo nisko i ravno, kosa gusta i umrena.
Na sebi je imao samo pojas za no i jednu krpu kao tkanicu oko bedara.

To to je bio tamo govorilo je da je on bio malo radoznaliji od ostalih pripadnika tog

nezainteresovanog naroda. Ljudi su retko dolazili na Ksapur. Ostrvo je bilo nenastanjeno, potpuno
zaboravljeno, samo jedno od nebrojenih ostrva tog ogromnog sredozemnog mora. Ljudi su ga zvali
Ksapur, ili Utvreni grad, zbog ruevina na njemu, ostataka nekog preistorijskog kraljevstva,
izgubljenog pre nego to su Hiborijanci krenuli na jug. Niko nije znao ko je podigao te zidine, iako su
neke poluzaboravljene legende nagovetavale vezu izmeu Juetija i nepoznatog ostrvskog
kraljevstva u drevnim vremenima.
Ali, prolo je vie od hiljadu godina kako je poslednji Jueti razumevao znaaj tih legendi;
danas su ih ponavljali kao priu bez znaenja, nerazgovetno brbljanje koje se javljalo na njihovim
usnama prema obiaju.
Ve itav vek nijedan Jueti nije doao na Ksapur. Obala kopna preko puta ostrva je bila
nenastanjena, prekrivena trskom i movarama u kojima su ivele neke jezive ivotinje. Ribarevo selo
se nalazilo neto dalje na jug, na kopnu. Oluja je odnela njegov krhki ribarski amac daleko od
uobiajenih lovita i razbila ga jedne noi kada su sevale munje i dizali se dinovski talasi o strme
stene ovog ostrva. Sada, u zoru, nebo je bilo vedro i jasno; izlazee sunce je od mokrog lia
napravilo dragulje. Popeo se uz stene uz koje je bio privijen tokom cele noi, poto je video kako
munja preseca mrano, olujno nebo i osetio silinu udarca groma koji je potresao celo ostrvo, a onda i
zauo katastrofalni tresak, to je moglo da znai da je neko drvo bilo raspolueno.
Znatielja ga je naterala da poe i ispita ta se desilo. Sada je naao ono to je traio, pa ga je
obuzela neka nelagodnost kakvu oseaju ivotinje kada nanjue skrivenu opasnost.
Iznad drvea se uzdizala jedna kupolasta graevina, sazdana od dinovskih blokova od
posebnog zelenog kamena koji je nalikovao gvou i koji se mogao nai na vilajetskom ostrvlju.
Izgledalo je neverovatno da su ih ljudske ruke oblikovale i postavile, a bilo je izvesno i da nisu
mogle poruiti zdanje koje je od njih bilo nainjeno. Ali, grom je smrvio tonama teke blokove kao
da su bili od stakla, pretvorivi neke u prah i razvalivi celi svod kupole.
Ribar se uspe uz ruevine i zaviri unutra, a ono to je video natera ga da uzvikne od iznenaenja.
Unutar sruene kupole, okruen kamenom prainom i komadima razbijenog kamena, leao je jedan
ovek na zlatnom postolju. Na sebi je imao neto nalik suknjici i pojas od ukraene koe.
Njegova crna kosa koja mu je, ravno podiana, padala na ramena, bila je povezana uskom
zlatnom trakom preko ela i slepoonica. Na njegovim golim, miiavim grudima, leao je neki udan
bode sa draguljima ukraenim balakom i drkom presvuenom agrinskom koom, i irokim,
srpastim seivom. Podseao je na no koji je ribar nosio za pojasom, ali nije bio nazubljen i bio je
izraen sa mnogo vie preciznosti i umea.
Ribar poele da ima taj bode. Taj je ovek, naravno, bio mrtav; bio je mrtav ve mnogo
vekova. Ova kupola bee njegov grob. Ribar se nije pitao pomou kakvih su vetina ti drevni ljudi
uspeli da ouvaju to telo kao da je ivo, ta je to to je kou inilo sveom i to je miiima davalo
punou i gipkost. Meutim, plitki mozak Juetija nije imao mnogo mesta za neke druge misli osim za
elju za posedovanjem, udnog bodea sa tananim vijugama koje su ukraavale sjajno seivo.
Spustivi se niz polomljeno kamenje u unutranjost kupole, on podie no sa ovekovih grudi.
Samo to je to uinio, desilo se neto udno i strano. Miiave, tamne ruke se zgrie, oni kapci se
naglo otvorie i otkrie ogromne, tamne, magnetske oi od ijeg se pogleda prestravljeni ribar zanese
kao da ga je neko udario. Ustuknuo je i ispustio sjajni bode od uzbuenja. ovek na postolju se
podie u sedei poloaj i ribar zinu od uda kada je tek u tom asu spoznao kolika je visina
nepoznatog. Kroz polusputene kapke netremice je posmatrao Juetija i u njihovim crnim dubinama
nije bilo ni prijateljske topline, niti zahvalnosti; primitivni ribar u njima vide samo neprijateljsku i
hladnu vatru kakva je gorela u oima tigra.
ovek se iznenada podie i nadnese se nad njim, svakim svojim pokretom odavajui koliko je
opasan. U ribarevom malom mozgu nije bilo mesta za strah, bar ne za onaj strah koji bi obuzeo
oveka koji je upravo osvedoio kako se kre osnovni prirodni zakoni. Kada se ogromne ake
spustie na njegova ramena, on izvue svoj nazubljeni no i zamhnu njim nagore, ne prekidajui
pokret, seivo se polomi kada udari u neznanev miiavi stomak, kao da je udario u gvozdeni stub;
istog asa, ribarev vrat se prelomi kao suva granica u divovim rukama.
 2. Stepski vukovi

Jehungir Aga, gospodar Kavarizma i uvar obalske granice, prelete jo jednom pogledom po
kitnjastom pergamentnom svitku sa peatom u obliku pauna i nasmeja se kratko i jetko.
Pa? otvoreno upita njegov savetnik Gaznavi.
Jehungir slee ramenima. Bio je to zgodan ovek, nemilosrdno ponosan na svoje poreklo i
zasluge.
Kralj postaje sve nestrpljiviji ree on. Lino se i gorko ali na ono to on naziva
mojom nesposobnou da uvam granicu. Tarima mi, ako ne mogu da zadam udarac tim pljakaima
iz stepe, onda je vreme da Kavarizm dobije novog gospodara.
Gaznavi je upkao svoju prosedu bradu dok je razmiljao. Jezdigerd, kralj Turana, bio je
najmoniji vladar na svetu. U njegovoj palati u lukom gradu Agrapuru bee nagomilano blago
mnogih opljakanih carevina.
Njegova flota ratnih galija sa purpurnim jedrima pretvorila je Vilajetsko more u hirkanijansko
jezero. Tamnoputi narod Zamore plaao mu je danak, kao i istone provincije Kota. emiti su se
klanjali njegovoj kruni ak u uanu, na dalekom zapadu. Njegove su armije pustoile pogranine
predele Stigije na jugu i snegom prekrivene teritorije Hiperborejaca na severu. Njegovi su konjanici
donosili oganj i ma na zapad, u Brituniju, Ofir i Korintiju, sve do granice Nemedije. Njegovi
maevaoci u pozlaenim kacigama gazili su itave vojske svojim konjima, a utvreni gradovi su
nestajali u plamenu na njegovu zapovest. Na zakrenim pijacama robova u Agrapuru, Sultanapuru,
Kavarizmu, ahpuru i Korusunu, ene su prodavane za tri srebrna novia - plavokose Britunke,
smeokose Stigijke, tamnokose Zamorke, crne Kuitke, emitke maslinaste boje koe.
A ipak, dok su njegovi hitri konjanici tukli itave armije daleko od njegovih granica, jedan drski
neprijatelj mu je na samoj njegovoj granici upkao bradu svojim krvavim i osmuenim rukama.
U prostranoj stepi izmeu Vilajetskog mora i granica najistonijih hiborijanskih kraljevina,
nastao je u poslednjih pedesetak godina jedan sasvim nov narod koji su sainjavali odbegli
kriminalci, propali ljudi, odbegli robovi i dezerteri. Ti su ljudi u prolosti poinili mnoge zloine, a
poticali su iz raznih zemalja; neki behu roeni u stepi dok su drugi, pak, napustili kraljevine na
Zapadu. Zvali su ih kozak, to znai rasipnik.
ivei u divljoj, otvorenoj stepi, ne potujui nikakve zakone osim svog posebnog kodeksa,
postali su narod koji je bio sposoban da se suprotstavi i samom velikom monarhu. Neprestano su
pljakali turansku granicu, povlaei se u stepu kada pretrpe poraz; udrueni sa piratima Vilajeta,
ljudima slinog kova i porekla, pustoili su i obalu, napadajui trgovake brodove koji su saobraali
izmeu hirkanijanskih luka.
Kako da unitim te vukove? pitao se Jehungir. Ako krenem za njima u stepu, rizikujem
da budem odseen i uniten, ili, pak, da me namame na krivi trag i zapale mi grad u mom odsustvu. U
poslednje vreme su postali previe drski.
To je zato to sada imaju nekog novog vou odgovori Gaznavi.
Zna na koga mislim.
I te kako potvrdi Jehungir jetko. To je onaj avo Konan; on je jo divljiji od kozaka,
ali je lukav kao planinski lav.
To je vie ivotinjski instinkt u pitanju nego inteligencija ree Gaznavi. Ostali kozaci
su bar potomci civilizovanih ljudi. On je varvarin. Meutim, ako bismo njega uklonili, oni bi bili
osakaeni.
Ali, kako? pitao je Jehungir. Nekoliko puta se izvukao iz situacije kada mu je smrt bila
sigurna. Bilo da se radi o instinktu ili lukavstvu, uspeo je da izbegne svaku zamku koja mu je bila
postavljena.
Za svaku ivotinju i za svakog oveka postoji jedna zamka iz koje se ne mogu izvui ree
Gaznavi. Kada smo pregovarali sa kozacima oko otkupnine za taoce, posmatrao sam tog Konana.
Primetio sam da uiva u enama i jakom piu. Naredi da dovedu tvoju zarobljenicu Oktaviju ovamo.
Jehungir pljesnu rukama i jedan otupeli kuitski evnuh, crn kao abonos nakloni se i poe da
izvri zapovest svog gospodara. Ubrzo se vratio, vodei za ruku jednu visoku, zgodnu devojku koju
su plava kosa, svetle oi i bela put oznaavale kao pravu predstavnicu njenog naroda. Oskudna
svilena tunika koju je imala na sebi i koja je bila stegnuta oko struka, isticala je njenu izvanrednu i
raskonu figuru. Lepe oi su joj sevale od mrnje, a crvene usne su joj bile napuene kao da se duri,
ali se videlo da su je u zarobljenitvu nauili poslunosti. Stala je pored svog gospodara oborene
glave i nije se pomerila dok je on nije rukom pozvao da sedne kraj njega na divan. Onda je upitno
pogledao Gaznavija.
Moramo da odmamimo Konana daleko od kozaka iznenada ree savetnik. Podigli su
ratni logor negde u donjem toku reke Zaporoske. To je, kao to dobro zna, divljina puna trske,
movarna dungla u kojoj su nau poslednju ekspediciju posekli ti avoli bez gospodara.
To sigurno neu zaboraviti suvo ree Jehungir.
U blizini kopna nalazi se jedno nenastanjeno ostrvo poznato pod imenom Ksapur, Utvreni
grad ree Gaznavi.
Tu se nalaze neke drevne ruevine. Ali, ono to nas zanima i to bi moglo da poslui naem
cilju je jedna osobenost tog ostrva. Ono, naime, nema ni sa jedne strane obalu, ve se uzdie ravno iz
mora, a stene koje ga sainjavaju su visoke sto i pedeset stopa. ak se ni majmun ne bi mogao da
uzvere uz njih. Jedino mesto gde ovek moe da se popne ili sie je uska staza na zapadnoj strani
koja podsea na izlizane stepenike, uklesane u samu stenu.
Kada bismo uspeli da privuemo Konana na to ostrvo, samog, mogli bismo da ga uhvatimo
kada nam se prohte, sa lukovima i strelama, kao kada se lovi lav.
To je isto kao da eli neto nedostino nestrpljivo primeti Jehungir. Da li treba da mu
poaljemo glasnike i naredimo mu da se popne uz stene i eka na dolazak?
U stvari, tako emo postupiti! ree Gaznavi i, primetivi izraz zaprepaenja na
Jehungirovom licu, nastavi: Zatraiemo da pregovaramo sa kozacima oko zarobljenika, na ivici
stepe, kod tvrave Gori. Kao i obino, krenuemo sa vojskom i ulogoriti se izvan zamka. Oni e doi,
sa vojskom pribline snage, pa e pregovarati, praen uobiajenim nepoverenjem i sumnjiavou.
Ali, ovoga puta emo, kao sasvim sluajno, povesti sa sobom i tvoju prelepu zarobljenicu.
Oktavija na to pocrvene i poe paljivije da slua kada savetnik klimnu glavom u njenom
pravcu.
Ona e upotrebiti sve svoje ari kako bi privukla Konanovu panju.
To joj nee biti teko. Tom divljem pljakau, ona e izgledati kao vizija ljupkosti. Njena
vitalnost i snana konstitucija bi trebalo vie da mu se dopadnu od lutkastih lepotica iz tvog harema.
Oktavija skoi, stisnutih pesnica, oiju punih iskrica besa i zadrhta celim telom u nemonom
gnevu.
Primorae me da se udvaram tom varvaru? uzviknula je. Neu! Ja nisam pijana drolja
da oijukam sa nekim pljakaem iz stepe. Ja sam ker nemedijskog plemia...
Bila si nemedijska plemkinja pre nego to su te moji konjanici odveli cinino je ispravi
Jehungir. Sada si obina robinja koja e postupiti onako kako joj se naredi.
Neu! besnela je devojka.
 Bogami, hoe! odvrati Jehungir svirepo. Dopada mi se Gaznavijev plan. Nastavi,
prine meu savetnicima!
Konan e, verovatno, poeleti da je kupi. Ti e, naravno, odbiti da je proda, niti e je
zameniti za Hirkanijanske zarobljenike. On e onda, moda, pokuati da je ukrade, ili da je odvede
silom - mada verujem da ak ni on ne bi prekinuo pregovarako primirje. U svakom sluaju, moramo
biti spremni na sve to bi on mogao da pokua.
Zatim, ubrzo posle pregovora, pre nego to bude imao vremena da je zaboravi, poslaemo mu
glasnika koji e ga optuiti da je ukrao devojku i traiti da je vrati. Moda e ubiti glasnika, ali e bar
poverovati da je ona pobegla.
Tada emo poslati jednu uhodu - za to e biti dovoljan i neki Jueti - u kozaki logor koji e
Konanu saoptiti da se Oktavija krije na Ksapuru.
Ukoliko se nisam prevario, on e otii pravo tamo.
A, ko nam garantuje da e tamo otii sam? upita Jehungir.
Da li mukarac vodi armiju sa sobom kada ide na sastanak sa enom koju je poeleo?
odvrati Gaznavi pitanjem. Sve ukazuje na to da e tamo otii sam Neemo ga ekati na ostrvu, gde
bismo sami mogli da padnemo u klopku, ve meu trskom u movari koja je od Ksapura udaljena
jedva hiljadu metara. Ako povede sa sobom veliku vojsku, povui emo se i smisliti neku drugu
zamku. Ako doe sam, ili sa malom etom, sigurno emo ga uhvatiti. Uzdaj se u to, on e doi,
priseajui se oaravajuih osmeha i znaajnih pogleda tvoje ljupke robinje.

Nikada neu dozvoliti da tako nisko padnem! besnela je Oktavija zbog ponienja. Pre
u umreti!
Nee umreti, moja vatrena lepotice ree Jehungir ve e biti podvrgnuta neemu vrlo
bolnom i poniavajuem.
On pljesnu rukama i Oktavija preblede. Ovoga puta u odaju nije uao Kuit, ve jedan emit,
miiavog tela, srednjeg rasta, kratke, kovrdave, crne brade.
Evo posla za tebe, Gilzane ree Jehungir. Odvedi ovu glupau i poigraj se malo s
njom. Ali, pazi da je ne unakazi.
Neartikulisano groknuvi, emit zgrabi Oktaviju za zglobove na rukama. Osetivi njegove
eline prste, devojku napusti njen prkos. Bolno jeknuvi, ona se otre iz njegovih ruku i baci se na
kolena pred svog neumoljivog gospodara, nerazgovetnim glasom molei za milost.
Jehungir pokretom ruke naloi muitelju da se udalji, to je ovaj, mada razoarano, i uinio.
Jehungir se tada obrati Gaznaviju: Ako tvoj plan uspe, napuniu ti krilo zlatom.
Nastavie se
 Sadraj
DRVO SMRTI
1. Pismo za Nemediju
2. Pustinjski vuci
3. Glas iz kristala
4. Krila leinara
CRNE SUZE
1. eljusti zamke
2. Zemlja duhova
3. Nevidljiva smrt
4. Besmrtna kraljica
5. Zilina ruka
6. Bie s One strane
7. Dvorana ivih kipova
8. Lice Gorgone
9. Tree oko
SENKE U ZAMBULI
1. Bubanj poinje da udara
2. None grabljivice
3. Zagrljaj crnih ruku
4. Igraj, devojko, igraj!
AVO OD GVOA
1. Ribarevo otkrie
2. Stepski vukovi
 Sadraj
DRVO SMRTI
1. Pismo za Nemediju
2. Pustinjski vuci
3. Glas iz kristala
4. Krila leinara
CRNE SUZE
1. eljusti zamke
2. Zemlja duhova
3. Nevidljiva smrt
4. Besmrtna kraljica
5. Zilina ruka
6. Bie s One strane
7. Dvorana ivih kipova
8. Lice Gorgone
9. Tree oko
SENKE U ZAMBULI
1. Bubanj poinje da udara
2. None grabljivice
3. Zagrljaj crnih ruku
4. Igraj, devojko, igraj!
AVO OD GVOA
1. Ribarevo otkrie
2. Stepski vukovi