Tragedija Antigona jedna je od samo sedam sauvanih drama velikog grkog dramaturga Sofokla.

Za istoriju drame i knjievnosti uopte, Sofokle je znaajan jer je unapredio do tada stroga pravila klasine drame. On je, kao to vidimo i u tragediji Antigona, prvi uveo enski lik u svoja dela, smanjio je ulogu hora, a povedao je broj njegovih lanova. Sofokle je, kao to se vidi i u ovde, zadrao mit kao osnovu, ali umesto da se okrene bogovima kao akterima i uzrocima dramskih sukoba meu smrtnicima, Sofokle se okrenuo ljudima i njihovoj volji kao pokretau dramske radnje. Dramski sukob u ovoj tragediji izvire iz sukoba vlasti, odnosno propisanih zakona i moralnih naela, takozvanih nepisanih pravila, po kojima svako od nas ivi. Radnja je smetena u Tebu, u V. vek pre nove ere. Nakon smrti kralja Edipa, njegovi sinovi Eteokle i Polinik zaratili su oko vlasti: Eteokle je branio krunu, dok je Polinik eleo da vlada. Kako su obojica u tom sukobu poginuli, vlast u Tebi je preuzeo Kreont, njihov ujak. Dramska radnja poinje onog momenta kada Kreont, potujudi slovo zakona, odbija da sahrani Polinika, poto je, odluivi se za borbu protiv vlasti, postao izdajnik. Meutim, Polinikova sestra Antigona odluuje da se oglui o kraljevu naredbu i odluuje da sahrani svog brata i prui njegovoj dui mir. Ona smatra da su boiji zakoni iznad ljudskih i da vae za sve ljude podjednako. O tome obaveatava i sestru Ismenu, ali ona odbija da uestvuje u tome iz straha od Kreontove kazne. Antigona se odluuje da slua zakone svog srca, meutim u trenutku kad nad telom brata vri pogrebne obrede, Kreontov straar je uhvati i odvede pred vladara. Uasnut injenicom da je pred njim njegova sestriina, Kreont se sada nalazi u sukobu razuma i emocija: da li da nastavi sa potovanjem zakona i sprovede smrtnu kaznu kako je i propisao ili da se smiluje i oprosti svojoj sestriini. Kreont je ovek koji ima svoje moralne stavove i on je, pre svega, odan funkciji koju vri. Smatra da je njegova uloga kao vladara da bude pravedan i jednak prema svima i zato ne moe da prekri ono to je propisao. Njegova odluka da se pridrava strogog slova zakona predstavlja njegovu traginu krivicu i odredide, ne samo njegovu, ved i sudbinu itave njegove porodice. Naime, Kreontov sin Hemon je Antigonin verenik. Pravedan i odluan, kada sazna kakva sudbina eka njegovu verenicu, Hemon pokuava da ubedi oca u njenu nevinost te da je njegova odluka pogrena. Hemon kae da je narod na strani Antigone, odnosno da se ne slae sa odlukama vladara i da je za dobrog vladara bitno da slua ta narod govori. Meutim, Kreont se i dalje pridrava svog stava da vladar mora biti pravedan, ali i govori o tome kako Tebom upravlja kralj, ne narod. Motivi definisanja vlasti u Tebi su obogatili ovu tragediju. Iako se posle Antigonine smrti odluuje na samoubistvo, Hemon je moda najveda rtva ove tragedije, jer je njegovo stradanje posledica tuih postupaka. Glavna junakinja tragedije, Antigona, pravi je primer tragikog junaka. Ona od prvog trenutka nepokoljebljivo stremi ka ostvarenju svega to je naumila, jer smatra da je njen stav jedini koji je ispravan. Samostalna je i hrabra, istrajava u svojim odlukama iako je svesna mogudih posledica. Nju vodi sestrinska ljubav , drugi zakoni za nju su manje vani. Kreon je naredio da se Antigona iva zazida, ali to za nju nije najveda nesreda . U monologu kroz koji se oprata od sveta, neposredno pred samoubistvo, Antigona najvie ali to nije postala majka i spoznala koliinu ljubavi izmeu majke i deteta. Iako je svaki junak ove tragedije voen odreenim idejama, Antigona se izdigla iznad svih, jer je vodila ljubav prema bratu. To je, mislim, i ono to od nje treba da nauimo. Ljubav je ta koja de nam dati snage da se i u najteim vremenima ponaamo ispravno. Njeni postupci opominju da su naela poput

ljudskosti, ljubavi portvavanosti zapravo zakoni koji su ispisani u nama samima, i koje, bez obzira koliko su vremena teka ili opasna, ne smemo da zaboravimo.