Volter

KANDID
ili optimizam

Glava prva

KAKO JE KANDID ODRASTAO U JEDNOM

LEPOM ZAMKU I KAKO JE IZ NJEGA BIO
ISTERAN
iveo je u Vestfaliji, u zamku gospodina barona
Tunder-ten tronka1, mladi kome je priroda podarila
najpitomiju narav. Lice mu je ve odavalo duu.
Umeo je sasvim pravilno o svemu da sudi, a bio je
vrlo prostoduan. Zato su ga, mislim, i zvali Kandid.
Stare sluge u kui verovale su u potaju da je on sik
sestre g. Barona i jednog valjanog plemia iz
susedstva, za koga ta gospoica nikako nije htela
da se uda zato to je mogao dokazati da je plemi
samo u sedamdeset i prvom kolenu, dok je ostatak
njegovog rodoslovnog stabla propao pod zubom
vremena.
Gospodin baron bio je jedan od najmonijih
vlastelina u Vestfaliji, poto je na zamku imao vrata
i prozore. Njegova velika dvorana bila je, tavie,
1 Gospodina barona Tunder-ten-tronka Izmiljeno rogobatno ime, kao malo nie
Valber-trarfk-dikdorf. Volter je svatrao Vestfaliju, severozapadnu provinciju Nemake,
za zemlju bez lepota.
3

ukraena jednim zidnim tepihom. Od svih pasa iz

njegovih staja mogla se, kad ustreba, sastaviti
hajka, a konjuari su jahali pred njijma i bili mu
psari. Seoski kapelan bio je njegov veliki
ispovednik. Svi su ga nazivali gospodarom i svejali
se kad je priao poalice.
Gospoa baronica bila je teka, otprilike, oko tri
stotine pedeset funti i time je pribavljala sebi vrlo
veliko uvaenje, a doekivala je goste u kui tako
dostojanstveno, da je zbog toga sticala jo vee
potovanje. Ki joj Kunigunda, devojka od
sedamnaest leta, bila je rumena, svea, punaka i
naoko primamljiva. Sin baronov izgledao je u
svemu dostojan svojih roditelja. Domai uitelj
Panglos2 bio je u kui istonik mudrosti i mladi
junoa Kandid sluao je njegove pouke sa svom
bezazlenou svojih godina i svoje prirode.
Panglos je predavao metafiziko-teologo-kosmolonigologiju3. Divno je umeo dokazivati da nema
posledica bez uzroka i da je, u ovom najboljem od
svih moguih svetova, zamak gospodina barona
2 Uitelj Panglos Re koju je sastavio Volter od grkog pan sve, i glosa jezik.
3 predavao metafiziko-teologo-kosmolo-nigologiju ironija na termine netafiziara
18. veka, posevbno Kristijana Volfa, sledbenika filozofa Lajbnica protiv ijeg
optimizma i idealistike filozofije je ceo Kandid i uperen.
4

najlepi od svih zamkova, a gospoa najbolja od

svih moguih baronica.
Dokazano je, govorio je on, da nita ne moe biti
drukije nego to je. Jer, budui da je sve stvoreno
sa izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati
najbolju svrhu. Imajte na umu da su nosevi stvoreni
da nose naoare, i zato mi imamo naoare. Noge
su nam date da nose akire i mi imamo akire.
Kamenje je nainjeno da bude tesano i da se od
njega prave zamkovi; zato gospodar ima vrlo lep
zamak; najvei baron u oblasti treba da sedi u
najlepem stanu. I kako su svinje stvorene da jedu,
jedemo svinjetinu preko cele godine. Sledstveno,
oni koji su trvdili da je sve dobro, rekli su glupost,
trebalo je rei da sve ne moe bolje biti.
Kandid je sluao paljivo i verovao bezazleno, jer je
nalazio da je gospoica Kunigunda izvanredno lepa,
iako nikad nije imao smelosti da joj to i kae. On je
doao do zakljuka da e, posle sree to je neko
roen kao baron Tunder-ten-tronka, drugi stepen
sree biti gospoica kunigunda, trei videti nju
svakog dana, i etvrti, sluati doktora Panglosa,
najveeg filozofa u celoj toj oblasti, pa, prema
tome, i na celom zemljinom aru.

Jednog dana, kada se etala blizu zamka po umici

kou su nazvali parkom, Kunigunda opazi iblju
doktora
Panglosa
kako
daje
pouke
iz
eksperimentalne fizike sobarici njene majke, maloj,
vrlo lepoj a prieljnoj crnojki. Kako je gospoica
Kunigunda imala mnogo sklonosti za prirodne
nauke, posmatrala je bez daha vie puta
ponovljene oglede kojima je prisustvovala. Ona
jasno zapazi doktorov dovoljni razlog, posledice i
uzroke, i vreti se sva uzbuena, sva zadubljena,
sva
ispunjena
eljom
da
postane
uena,
pomiljajui da bi ona mogla biti sasvim dovoljan
razlog mladom Kandidu, a on isto tako njoj.
Pri povratku u zamak srete se s Kandidom i
pocrvene. I Kandid pocrvene. Ona mu nazva dobar
dan uzdrhtalim glasom, a Kandid poe razgovarati
s njom ne znajui ni sam ta kae. Sutradan po
ruku, kad su ustajali od stola, naoe se
Kunigunda i Kandid iza jednog zaklona. Kunigunda
ispusti svoj rubac i Kandid ga podie. Ona ga
bezazleno uze za ruku, i mladi bezazleno poljubi
ruku mlade gospoice, sa neobino mnogo ivosti,
oseajnosti i ljupkosti. Usne im se sretoe, oi
usplamtee, kolena zadrhtae, ruke zalutae.
Gospodin baron Tunder-ten-tronka proe tad pokraj
zaklona, i videi ovaj uzrok i posledicu, otera
6

Kandida iz zamka sa nekoliko dobrih udaraca

nogom u stranjicu. Kunigunda pade u nesvest.
Kad se povrati, odmah je gospoica baronica
iamara. I sve ostade preneraeno u najlepem i
najprijatnijem od svih moguih svetova.

Glava druga

TA JE BILO SA KANDIDOM KOD BUGARA

Prognan, tako, iz zemaljskog raja, dugo iae
Kandid ne znajui ni sam kuda, plaui, podiui oi
nebu, okreui ih esto put najlepeg zamka koji je
skrivao u sebi najlepu od svih baronica. Lee da
spava, bez veere, nasred polja, izmeu dve
brazde. Sneg padae u krupnim pahuljicama. Sav
promrzao od zime, odvue se Kandid sutradan do
oblinjeg grada Valber-trarfk-dikdorfa, bez ijednog
novia u depu, polumrtav od gladi i umora.
Zaustavi se tuno na vratima neke krme. Dva
oveka u plavom primetie ga: Drue, ree jedan,
evo nekog mladia vrlo lepo razvijenog i propisne
visine. Prioe zatim Kandidu i pozvae ga da vrlo
uljudno na ruak. Gospodo, odgovori Kandid sa
krasnom skromnou, vi mi ukazujete veliku ast,
ali ja nemam ime da platim svoj troak. O,
gospodine, ree jedan od one dvojice u plavom,
osobe vaeg izgledai vae vrednosti ne plaaju
nikad nita. Zar niste visoki pet stopa i pet
palaca? Jesam, to je moja visina, odgovori on
klanjajui se. O, sedite, gospodine. Ne samo to
emo pletiti za vas nego neemo nikako dopustiti
8

da ovek kao vi ostane bez novaca. Ljudi su zato tu

da jedan drugom pomau.- Imate pravo, ree
Kandid, to mi je uvek govorio doktor Panglos i ja
zaista vidim da sve na svetu ne moe bolje biti.
Zamolie ga da primi nekoliko talira, on ih uze i
htede da im izda priznanicu; oni ne htedoe nikako
da prime, i svi posedae za sto. Vi, zacello, nekog
neno volite? O, da, Neno volim gospoicu
Kunigundu. Ne mislimo na to, ree jedan od
njih, mi vas pitamo da li ne volite neno
bugarskog kralja?4 Ni najmanje, ree on jer ga
nikad nisam ni video. ta kaete! Pa to je
najmiliji kralj na svetu, i sada treba da pijemo u
njegovo zdravlje. O, vrlo rado, gospodo. U
stade piti. To je sad dovoljno, rekoe mu zatim,
sad ste postali potpora, oslonac, branilac bugara i
njihov junak. Vi ste stekli svoju sreu i osigurali
sebi slavu.
Smesta mu stavie okove oko nogu i odvedoe ga
u puk. Terali su ga da se okree na desno i na levo,
da izvlai i zavlai ipku, da niani, da puca, da
udvaja korak, pa mu onda udarie trideset batina.
Sutradan je izveo vebe malo bolje i dobio samo
dvadeset batina. Prekosutra mu udarie samo
4 Volite neno bugarskog kralja Pod Bugarima treba razumeti Pruse, a pod kraljem
velikog uma Fridriha II, s kojim se Volter ve bio raziaol Abari su Francuzi, a rat
koji se opisuje, to je sedmogodinji rat (1756-1763).
9

deset, i drugovi gledae na njega kao na neko

udo.
Kandid je bio sav zabezeknut i jo nikako nije
mogao sebi do kraja da objasni zato je postao
junak. Jednog lepog prolenog dana prohte mu se
da izie malo u etnju i poe pravo, uveren da je
izuzetna povlastica i ljudske i ivotinjske vrste to
moe upotrebiti noge za svoje uivanje. Ne pree
ni dve milje, kad pred njega uspadoe neka etiri
junaka visoka po est stopa, koji ga uhvatie,
vezae i odvedoe u zatvor. Upitae ga, prema
zakonu, ta vie voli: da proe trideset i est puta
kroz ibu, ili da dobije pdjedanput dvanaest olovnih
zrna u glavu. Uzalud im je navodio da je ljudska
volja slobodna i da on ne eli ni jedno ni drugo;
morao je da izabere. On se odlui, na osnovu dara
bojeg koji se naziva slobodnom voljom, da prodje
trideset i est puta kroz ibu. Izdra dva prolaza.
Puk je bio sastavljen od dve hiljade ljudi, to je za
njega znailo etiri hiljade udaraca prutom, koji mu
od zatiljka do stranjice otkrie sve ivce i miie.
Kad su se spremali da ga propuste i trei put,
Kandid, ve iznemogao, zamoli da budu tako dobri i
milostivi pa da mu razmrskaju glavu. Tu mu milost
udelie. Vezae mu oi, naterae ga da klekne. Uto
proe bugarski kralj, raspita se za krivicu
10

osuenikovu , pa kako je kralj bio veliki um,

razabra iz svega to doznade od Kandida da je to
neki mladi metafiziar koji nema ni najmanje
razumevanje za stvari ovoga sveta, podari mu
oprotaj sa toliko blagosti i milosti da e one biti
pamene u svim novinama i svim vekovima. Neki
valjani lekar izlei za tri nedelje Kandida melemima
koje je propisao Dioskorid5. Ve bee dobio malo
koe i mogao je hodati, kad kralj Bugara zametnu
boj sa kraljem Abara.

5 Dioskorid Botaniar lekar grki iz II veka pre n. e., iji su lekovi (danas smeni i
bapski) bili u upotrebi sve do XVIII veka.
11

Glava trea

12