АКАДЕМИЈА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЈУЖНА СРБИЈА

Одсек за пословне студије Лесковац

СПОРТ И НАСИЉЕ

Семинарски рад

Лесковац, октобар 2021.

Садржај:

Увод

1. Спорт ...........................................................................................................4
2. Насиље.........................................................................................................5

3. Спорт и насиље...........................................................................................6

4. Појам “Навијач“..........................................................................................7

5. Насиље на терену........................................................................................8

6. Узроци насиља на стадионима..................................................................9

7. Жртве насиља на стадионима...................................................................11

Закључак
Литература

Увод

Спорт – “активност, искуства, или предузећа фокусирана на фитнес, рекреацију,

такмичења или разоноду.“
Насиље (потиче од речи сила), означава однос између две стране у којем једна страна
употребом или самом претњом употребе силе утиче на другу страну. Насиље је свесна
окрутност усмерена према другима с циљем стицања моћи помоћу наношења
психичког/физичког бола.

Слика 1. Спорт
Извор: https://www.google.com/search?q=sport&hl, преузето 08.11.2021. године

Слика 2. Дете које трпи насиље и дете које врши насиље

Извор: https://www.google.com/search?q=sport&hl, преузето 08.11.2021. године
1

Спорт

1
Данас.рс: https://www.danas.rs/zivot/sport-i-nasilje-ima-neka-tajna-veza/, преузето
08.11.2021. године
2
Данас.рс: https://www.danas.rs/zivot/sport-i-nasilje-ima-neka-tajna-veza/, преузето 08.11.2021.
године
Спорт је саставни део данашњег начина живота. Ако замолимо наше најмлађе суграђане да
именују своје јунаке и јунакиње већина се понајвише диви спортистима и спортискињама.
Резултати наших такмичара, али и рад спортских коментатора и новинара, учинилои су да
изградимо такозване спортске нације и да осећамо њеним пуноправним члановима. Спорт
дотиче готово сваки дом, сваку породицу или појединца. Има капацитет да уједини, да
премости класне и остале баријере. Постао је један од најзначајних фактора у обликовању
глобалне културе. Медији су свесни важности спорта, што се види по времену и простору
које му посећују. Константно смо бомбардовани медијским сликама спорта путем свих
расположивих савремених средстава информисања и спорт се више не своди само на
једноставне информације, забаву и преношење неких битнијих информаија попут пуког
резултата.

Слика 3: Спорт као друштвени феномен

Извор: https://www.google.com/search?q=sport&sxsrf=AOaemvIGD086, преузето
08.11.2021. године

Слика 4: Врсте спорта

Извор: https://www.gograph.com/clipart/sport-mix-gg58736713.html, преузето 08.11.2021.
године

5
Насиље

Насиље је дефинисано од стране Светске Здравствене Организације као “интернационално

коришћење физичке силе или моћи, претеће или ставрне, против самог себе, друге особе,
или против групе и заједнице, које резултира у или веома високу вероватноћу повреда,
смрти, психолошког повређивања, лошег развитка, или сиромаштва.” Било шта што
доводи до штете или повреде може бити описано као насиље иако није било планирано као
део насиља (од стране особе или против особе). На више начина је могуће спречити
насиље. Насиље подразумева злоупотребу силе као акта агресије којим се повређују особе
или уништава власништво. Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик
учињеног, односно понављаног вербалног или невербалног понашања које има за
последицу стварно или потенцијлноугрожавање здравља, развоја и достојанства личнности
детета, ученика или запосленог.

Слика 4: Вршљачко насиље, преузето

Извор: https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:823672-Vrsnjacko-
nasilje-medju-djacima, преузето 08.11.2021. године

Слика 5: Насиље над женом,

Извор: https://www.medias.rs/nasilje-nad-zenama, преузето 08.11.2021. године
2

23
Википедиа: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0, преузето 08.11.2021. године
4
Данас.рс: https://www.danas.rs/zivot/sport-i-nasilje-ima-neka-tajna-veza/, преузето 08.11.2021.
године
35
Бабовић Марија(2015): Теоријски и истраживачки приступи у проучавању насиља,
прегледни научни чланак, Филозофски факутет у Београду, Београд 2015, стр333, преузето
08.11.2021. годинеhttp://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/
6
Википедиа: https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%, преузето 08.11.2021. године
7
Данас.рс: https://www.danas.rs/zivot/sport-i-nasilje-ima-neka-tajna-veza/, преузето
08.11.2021. године
 6

Спорт и насиље

Спорт и насиље и његово медијско расејање је постало питање које има пуно право и
потенцијал да нас забрине. Спорт и насиље све чешће иду руку под руку.

„Отишао сам да погледам утакмицу и избила је туча”

Насиље није јучерашња творевина и одавнина је била једна од чињеница људске

егзистенције у свим цивилизацијама. Многе спортске активности у оквиру поставке игре
заиста јесу акти контролисаног насиља и прихватају се, али ако би иста таква дела била
почињена на улици, сматрала би се прекршајима или девијатним понашањем. Насиње се
толерише, па чак и глорификује онда када се дешава у сврху спортског тријумфа.
Савремени спорт је развијен као активност омеђена бројним правилима, постао је знатно
структурисанији од лабаво регулисаних физичких игара у претходним епохама. Но,
насиње је и даље ту – било на самом терену, трибинама па и у околним улицама.

Слика 6: Насиље у спорту и на спортским теренима

Извор: http://savremenisport.com/teorija-sporta/osnove-sporta/1/362/nasilje-u-sportu-i-na-
sportskim-terenima, преузето 08.11.2021. године

7
Појам “Навијач“
Када кажемо навијач, онда мислимо на припаднике фудбалске или неке друге публике који
јасно својим понашањем, својим одевањем, ношењем шалова, застава и других навијачких
обележја показују своју навијачку припадност, навијачи се разликују од обичне публике
управо по тој експресији.

Постоје они прави навијачи, такозвани стара гарда, код који постоји неки витешки кодекс
– они ће навијати и обрачунати се са противничким навијачима. Са друге стране постоје
девијантни навијачи, који су махом млади људи једва пунолетни, који не презају ни од
чега. Они су само по себи девијантни и урадили би то било где, али је њима
најпривлачније на стадиону, јер то носи посебну енергију и значај са собом, а притом су
заштићени и скривени масом.
Када је реч о екстремном навијачу, насиље нема везе с догађајем на терену, већ је оно
усмерено ка полицији или противничким навијачима, постоје је разни снимци где овакви
навијачи ни не прате утакмицу.

Истраживања су показала да се лик “српског навијача – ратника“ гради по моделу лика

српског ратника из деведесетих година прошлог века. То обухвата пре свега
национализам, религиозност, доживљај полиције, односно власти као непријатеља и
мржњу према навијачима другог клуба. Две трећине грађана Србије су заинтересовани за
спорт и навијају за неки клуб.

Слика 7: Навијачи Србије

Извор: https://www.reprezentacija.rs/orlovi-ce-imati-podrsku-25000-navijaca-u-becu/navijaci-
srbije/, преузето 08.11.2021. године
4

Насиље на терену

Насиље у спорту као социјални проблем већ сада озбиљно мучи наше друштво.
Свакодневно у новинама освањују чланци који нас на овај проблем подсећају. Псовке,
провокативни натписи и плакати, уништавање трибина и туче... све је то део наше
спортске свакодневнице, где тежина одређеног меча и расположење навијача одређују
ниво насиља. Све је почело на стадионима и спортским догађајима, а убрзо се преселило и
48
Википедиа: https://hr.wikipedia.org/wiki/Navija%C4%8Di, преузето 08.11.2021. године
на улице нашег града. Насиље такозваних навијача, које је кулминирало бруталним
хулиганским премлаћивањем и мучким убиством двадесетосмогодишњег Француза Бриса
Татона у центру Београда док је испијао своју кафу, посрамило је Србију пред светском
јавношћу, срушило је њен и онако нарушени углед у свету. Државни апарат коначно је
решено кренуо у борбу против ове врсте насиља.

Навијање и насиље почињу истим словом...

„Гомила је безимена, а доследно томе и неодговорна; осећај одговорности, који увек

спутава појединце, потпуно нестаје.“

Има навијача који су на трибинама због спорта, саме утакмице свог омиљеног клуба. Од
њих се очекује да навијају и подрже свој клуб, без агресије према осталим посетиоцима.
Може да падне и која погрдна или презрива песмица упућена противнику и његовом
навијачком табору. Наспрам њих налазе се девијатни навијачи, који не зазиру од било које
врсте насиља према противничким навијачима, полицији или осталим посетиоцима
утакмице. Велики број оваквих навијача није уопште заинтересован за спорт, нити зна
много о клубу за који навија.

Насиље у спорту постало је уобичајена, вишедимензионална појава, константа свих

савремених друштва. У спорту постоји много облика непримереног, агресивног, насилног
и неетичког понашања, при чему хилиганизам спортских навијача представља највидљиви
и често најбруталнији вид насиља. Међутим, не постоје прецизне границе између
различитих врста и облика насиља, све оне се међусобно преплићу и условљавају.

Недоследна критика и благе казнене мере немају потенцијал и не дају ефекте на

елиминисање насилничког понашања у спорту и око спорта. Несумњиво је да ће насиља,
хулигана и хулиганизма у нашем спорту, на нашим стадионима и око њих бити, све док
постоје услови у којима овако добро напредују и док константно пролазе без казне и
бивају поткрепљивани.
5

Узроци насиља на стадионима

Насиље је код нас широко распрострањено – у свим сферама друштвеног живота.

Младима који одрастају у таквој атмосфери, укључујући и неку врсте изолације јер немају
много могућности да путују по свету, насиље постаје нека врста субкултурног симбола,
вентила за пражњење фрустација и механизма којим теже, да насупрот званичном,
успоставе свој принцип правде и систем вредности. Власти, не само да су немпћне да
спрече вандализам, већ су и одговорне за стварање оваквог амбијента.

Данас.рс: https://www.danas.rs/zivot/sport-i-nasilje-ima-neka-tajna-veza/, преузето

59

08.11.2021. године
 1) Насиље, уграђено у сам спорт и његову организациону надградњу. Док се на једној
страни спортисти обучавају за агресивност, на другој се “организациона
надградња“ криминализује, било да криминалци преузимају поједине клубове, било
да они који воде клубове постају криминалци.

„Некада су они гинули у аренама, а зараживали они на седиштима, а сад гину они у
публици, а зарађују они који су на терену.“

Намештање утакмица, лоше сушење и новац су једни од најчешћих фактора који утичу на
насиље. Старији спортисти верују да је насиље саставни део спорта и узвраћују насиљем
на насиље, док су као доминантни облици насиља идентификовани вређање, псовање и
насртање на играче и судије, варање и свесно кршење правила, а посебан парадокс је то
што тренери спортисте кажњавају додатним вежбањем.

2) Видљиво је да су млади људи у великим проблемима због неостваривања жељеног

статуса и одговарајућег идентитета. У одсуству решења за та два плана, све што је
доступно постаје и прихватљиво. Тражење одговорности оних који су омладину
довели до стања без статуса и без идентитета је једнако борби са ветрењачама.

Држава, остварујући савез са “најпродуктивнијом генерацијом“ (онима између 35 и 50

година), дислоцира омладину и старију генерацију на периферију социјалног и политичког
интереса – страдају они који нису ушли у свет рада и они који су у том свету израбљени.
Држава је незаинтеросава за уређење стања у спорту.

3) Медији су један од путева „нормализације“, па и легитимисања насиља. Они својим

извештавањима доводе до тога да се насиње сматра нечим уобичајеним и
нормалним, а публика се навикава на насиље. Такав статус хулиганског насиља
олакшали су његова општа видљивост, погодност за подизање моралне панике и
утицај који има на јавност.

10

Језик који користе тренери и спортски новинари видљив је доказ насилног карактера
спорта и његових интерпретација. Често је ту реч о милитираној терминологији која врви
од крви и крволочности, од “метафора“ које готово да заговарају физичку ликвидацију
противника, а све то кроз форму залагања за борбену игру.

Насиље на стадионима, не само да има политичке узроке настанка, већ је и свака

последица таквог насиља политичка, било да се насиљље усмери на припаднике органа
реда (полиције), припаднике етничких мањина (Роме) или странце (случај Татон).
Мржња према полицији, странцима, према другачијем – специфичан је лајтмотив њиховог
екстремизма: екстреман у навијању, екстреман у политици – екстреман свугде и у свему.
Владин Савез за борбу против насиља у спорту, закључио је да су фудбалски клубови
главни кривци за проблеме које праве неки навијачи јер, како је наведено, постоји спрега,
такозваних навијача са управама клубова, које том везом остварују своје интересе.

Слика 8: Насиље у спорту

Извор: https://miljanapavkov.com/2015/02/27/nasilje-u-sportu-navijacka-potkultura-osmi-deo/ ,
преузето 08.11.2021. године
6

11

Жртва насиља на стадионима

Жртве насиља могу се поделити у групе:

 Органи реда,
 Етничке мањине (Роми, Шиптари),
 Странци.

610
Проф. Др Јагода Петровић, (2018), НЕ НАСИЉУ - Насилничко понашање на спортским
догађајима, центар модерних знања Бања Лука, Бања Лука, стр 225.
https://www.centarmodernihznanja.com/attachments/article/22/Zbornik%20NE%20NASILJU!
%20el.verzija.pdf , преузето 08.11.2021. године
11
Чувамте.гов.рс: https://cuvamte.gov.rs/, преузето 08.11.2021. године
12
Савремениспорт.ком: http://savremenisport.com/teorija-sporta/osnove-sporta/1/362/nasilje-u-
sportu-i-na-sportskim-terenima ,преузето 08.11.2021. године

миљанапавков.цом: https://www.dw.com/sr/rasizam-i-nasilje-na-stadionima-balkana/a-
13

16367419, преузето 08.11.2021. године

Из ове поделе могу се увидети главне одлике ове врсте насиља. Вршиоци насиља,
навијачи, су против система, против органа који би их ограничавали.
Имамо насиље над једним полицајцем који је био животно угрожен јер ми је један од
навијача гурнуо бакљу у уста, док су га други тукли. Француски држављанин који је пио
кафу у центру Београда је мучно убијен од стране хулигана. Марко Ивковић (Јагода)
трагично је изгубио живот у Истанбулу када је убоден ножем јер је дошо да бодри свој
клуб.
Етничке мањине су и ван стадиона мета дискриминације, али од стране навијача и мета
насиља.

Насиље не мора увек бити изражено физички, већ и песмама које позивају на мржњу.
Физичко насиље је често усмерено на другим хулиганима или према предметима на
стадиону и у његовој околини, тако да не мора увек имати дуготрајне последице. Иако
насиље међу навјачима делује неорганизовано, спонтано и без икаквог циља, оно је често
веома добро испланирано. Није реткост да се навијачке групе користе од стране
политичких странака, криминалних организација, итд.

Слика 9: Расизам и насиље на стадиону

Извори: https://www.dw.com/sr/rasizam-i-nasilje-na-stadionima-balkana/a-1636741 , преузето
08.11.2021. године

Закључак

Живимо у времену у којем феномен насиља постаје симбол друштва, добија својеврсни
ритуални значај, и нажалост на неки начин постаје саставни део живота и филозофије, пре
свега, младих људи. Свакодневно смо шокирани примерима насиља са изузетно озбиљним
и неретко трагичним последицма, без обзира да ли се ради о насиљу изазваним
криминалним побудама, вршњачком насиљу, породичном насиљу или оном које се дешава
у спорту и око спорта.

Заједнички закључак многих научник истраживања насиља и насиља у спорту говори да је

ескалација насиља у порасту у последњој деценији и да постаје један од основних и
примарних проблема сваког друштва.

У спорту је уобичајено да се непријатељска и агресивна понашања називају насиљем,

Међутим, оно шта посебно забрињава је такозвано тихо насиље, у условима када спорт
постаје профитабилни бизнис у свету и постаје снажан инструмент политичке
манипулације, нарочито великих економских сила.
Иако је у свету проблем насиља у спорту одавно у жижи интересовања најшире друштвене
јавности као и стручњака у спорту, пре свега ту се мисли на социологе, филозофе,
педагоге, психологе итд., наши медији, политичари, стручна и научна јавност, тек
деведесетих година прошлог века, постају “озбиљно“ забринути због ове све видљиве
“тамне стране спорта“ и чињенице да она није везана само за хулиханизам спортских
навијача, већ и бројне друге, суптилније, мање видљиве, али не и мање озбиљне облике
који скоро легитимно егзистирају у спортским срединама.

Сама чињеница да наше друштво не санкционише у довољној мери таква и слична насилна
понашаља у спорту и око њега наводи на закључак да их оно свесно или не, нажалост
помаже и стимулише у његовом даљем развоју, иако је сам чин било ког облика насиља
криминални акт који је кажњив према утврђеним законским прописима. Свако боље
организовано друштво које се нађе пред оваквим проблемом требало би да му приђе са
великом дозом одговорности, а не да пред њим затвара очи како овакав проблем не би узео
превелики замах и трајно укаљао све оне позитивне ствари које је спорт донео нашем
друштву.

Литература
 Проф. Др Јагода Петровић, (2018), НЕ НАСИЉУ - Насилничко понашање на
спортским догађајима, центар модерних знања Бања Лука, Бања Лука, стр225,
преузето 08.11.2021. године
 Бабовић Марија, (2015): Теоријски и истраживачки приступи у проучавању
насиља, прегледни научни чланак, Филозофски факуклтет у Београду, Београд
2015, стр333, преузето 08.11.2021. године http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/

Извори:

 https://www.danas.rs/zivot/sport-i-nasilje-ima-neka-tajna-veza/

 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%99%D0%B5

 https://cuvamte.gov.rs/

714
Савремениспорт.цом: http://savremenisport.com/teorija-sporta/osnove-sporta/1/362/nasilje-
u-sportu-i-na-sportskim-terenima, преузето 08.11.2021. године
 http://savremenisport.com/teorija-sporta/osnove-sporta/1/362/nasilje-u-sportu-i-na-
sportskim-terenima

 https://ljubodragsimonovic.com/sport-i-nasilje/

 https://bs.wikipedia.org/wiki/Sport

 https://www.dw.com/sr/rasizam-i-nasilje-na-stadionima-balkana/a-16367419

 https://www.reprezentacija.rs/orlovi-ce-imati-podrsku-25000-navijaca-u-becu/navijaci-
srbije/

 https://www.medias.rs/nasilje-nad-zenama

 https://www.novosti.rs/vesti/naslovna/hronika/aktuelno.291.html:823672-Vrsnjacko-
nasilje-medju-djacima

 https://www.google.com/search?q=sport&hl

 https://www.google.com/search?q=sport&hl