Godisnjak

ISSN 1451-5407
GODINJAK
ZA PSIHOLOGIJU
GODINA III, BROJ 3
FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITET U NIU 2004. god.
FILOZOFSKI FAKULTET U NIU GODINJAK ZA PSIHOLOGIJU Izdavaki savet: dr Momilo Stojkovi, dr Vesna Lopii, dr Nedeljko Bogdanovi, dr Goran Golubovi, dr Vladan Pei, dr Marina Hadi Pei Redakcija: dr Blagoje Nei (glavni i odgovorni urednik), dr Bojana Ili, dr Sneana Vidovi, dr Sneana Stojiljkovi, dr Jelisaveta Todorovi, Miodrag Milenovi, Jelena Opsenica-Kosti Lektor: dr Nedeljko Bogdanovi Kompjuterski prelom i korice: Mile . Ranelovi, dipl. ing. tampanje ovog godinjaka omogueno je finansijskim sredstvima Filozofskog fakulteta u Niu Izdaje: Filozofski fakultet u Niu irila i Metodija 2 tampa: "SVEN" - Ni ISBN 86-7379-096-4
UVODNA RE
Godinjak za psihologiju je publikacija koja sadri radove ne samo nastavnika i saradnika studijske grupe za psihologiju u Niu, nego i radove drugih psihologa i strunjaka. Radovi su recenzirani od strane dva recenzenta pa se publikacija moe ubrojati u asopise nacionalnog znaaja. Osim ovoga neki radovi su tampani na stranom jeziku to je svakako dodatni kvalitet Godinjaka za psihologiju. Posebno istiemo da ova publikacija sadri jedan broj radova koji su nastali u sklopu projekta "Psiholoke osnove nastave i reforme osnovnog obrazovanja" (broj 1341) koji je finansiran od Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije. Obzirom da publikacija donosi prilino raznovrsne radove (uglavnom istraivakog tipa) oekujemo da e biti od koristi ne samo psiholozima nego i drugim strunjacima, a posebno studentima psihologije. Redakcija
Uputstvo za autore
Radove namenjene za objavljivanje u Godinjaku za psihologiju treba dostaviti u jednom odtampanom primerku i u elektronskoj formi: na disketi ili kompakt disku. Uz rad treba dostaviti na srpskom i engleskom jeziku kratak rezime obima oko jedne strane normalnog proreda, kljune rei i naslov rada. Radove pripremiti korienjem programa MS Word for Windows, latininim pismom (font Times New Roman). Slike, dijagrami, eme i ostali grafiki prilozi moraju biti jedinstveni objekti (ne smeju sadrati nezavisne elemente Drawing-a - Text Boxove i sl.). Radi postizanja optimalnog kvaliteta koristiti slike tif formata u rezoluciji 300 dpi.
SADRAJ
, . , , .....7 Jelisaveta Todorovi BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA ..................................................................13 Marina Hadi Pei STRES KAO FAKTOR RIZIKA U RAZVOJU KORONARNE BOLESTI SRCA......29 Jelena Jaki RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA IZ POTPUNIH I NEPOTPUNIH PORODICA ..........39 Jelisaveta Todorovi ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA .......................................................51 Goran Z. Golubovi KLINIKI ASPEKTI ZLOSTAVLJANJA DECE ........................................................65 Bojana Ili NARKOMANIJA MLADIH..........................................................................................73 Mirjana Stankovi-orevi VARIJACIJE U KOMUNIKACIJI DECE U PREDKOLSKOJ USTANOVI.............83 Momilo Simonovi SKLOP OSOBINA LINOSTI UENIKA MEDICINSKE KOLE............................91 Petar Kosti, Ivan Vlaji UNAKRSNA VALIDACIJA TESTA PROFESIONALNIH INTERESOVANJA (TPI)............................................111 Anita orevi, Vladan Pei UTICAJ MEDIJA NA PROCES DONOENJA ODLUKE PRI KUPOVINI .............127 . ...................................153
Vojko Radomirovi NEKE PSIHOLOKE OSNOVE SAVREMENIH OSNOVNOKOLSKIH UDBENIKA............................................165 Emilija Markovi, Aleksandar Milojevi, Slavko Milojkovi KONATIVNE OSOBINE LINOSTI KAO INIOCI PREFERENCIJE STILOVA RUKOVOENJA .......................................................................................183 Jelena Opsenica-Kosti ANALIZA SLIKE NUDA VERITAS GUSTAVA KLIMTA .........................................195
UDC 159.922.27
1
1, . 1, 2, 3 "" , 2 3
: , . , , , , , . Kljune rei: , a,
, , , , . .. "", - . .. " ", . .. ", , " . (. . ), (. . ), , , , " " (. . ) . () . ( ) (, ), , . , . 7
, . , ,
-. , . , .. , " " , , () (). ( ). . 15(3) , , ( ), ( ), . .. (" . <> !"), , "", " ". () ( 63 ), " , , ( . .., ..), " . ( ) . , . , . (, ) , () . , , " ". , , , "", . , (), , , - , , . , " , ". - ,
8
...
, , . - , , . . , " , . - . "" - , , , " , , - , , . , - . , , , , . . , , , , , , . "", , . , , , , , . . , . "" . , , . , , , , , , . , .

9
, . , ,
, , . . , , . : ; ; .. , , . , ? , , , . , , . , . , . . , , . . , , . .. . . (, , , ..), , , . .. "". , , . , , . , - .
10
...
. , . , . " ", , . , , : " , ", : " , ", : " , ". , , , , , . , , . , . , : " , , ". , . , , , . , . , , , . , . , , , - () - (). " , , , - " . , , . , , . , . - .
11
, . , ,
, , , , . . , " ". , , , , . " ", . , , . , , , , , , , , , , , , , .
Aleksij Kasatiko, ndrej . stapenko, Blagoje Nei, Vladan Pei
OBELEJA ODRASTANJA KAO MERA PODUDARNOSTI STUPNJA ONTOGENEZE OVEKA I HIJERARHIJSKOG STUPNJA DRUTVA
Rezime
Rad razmatra uslove odrastanja starije dece u razliitim tipovima drutva: tradicionalnom, ideolokom i liberalnom. Autori uvode pojam obeleje odrastanja, termin iji se smisao ogleda u tome da drutvo redovno dodeljuje obeleje svome lanu, iskazujui njemu svoje poverenje u tome to on (lan drutva) preuzima na sebe obaveze. Kljune rei: obeleja odrastanja, tipovi drutva, ontogeneza oveka
12
UDC 159.922.8
Jelisaveta Todorovi Filozofski fakultet Ni
BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA*
Rezime
U ovom radu istraivali smo stabilnost samopotovanja adolescenata, uenika treih razreda srednjih kola u Niu, u vremenskom periodu od 30 dana. Zanimalo nas je da ispitamo kako su dimenzije linosti ekstraverzija, neuroticizam i psihoticizam povezane sa samopotovanjem i njegovom stabilnou. Pokazalo se da su neuroticizam i introverzija dimenzije povezane sa stabilno niskim samopotovanjem, a ekstraverzija sa visokim i stabilnim samopotovanjem. Interesantan je podatak da su ekonomski parametri pokazal ikao znatno povoljniji u grupi naglaeno ekstravertnih u odnosu na introvertne. Kljune rei: samopotovanje, stabilnost samopotovanja, ekstraverzija, neuroticizam, psihoticizam.
Uvod u problem
Interesovanje za predstavu o sebi u psihologiji traje prilino dugo. To nije sluajnost. Slika o sebi modeluje ponaanje. Uz to predstavlja svojevrsnu kognitivnu emu iskustva o sebi, koja je znaajna za selekciju informacija iz okoline. One se ili prihvataju ili odbacuju, zavisno od njihovog uticaja na sliku o sebi i njenu evaluativnu komponentu samopotovanje (Opai, 1995). Ljudi najee aktivno tragaju za informacijama koje e potvrditi njihovu predstavu o sebi, a izbegavaju one okolnosti koje predstavljaju pretnju postojeoj samoproceni. Na taj nain uspevaju da odre stabilnim svoje samoprocene, kroz izvestan vremenski period i relativno nezavisnim od miljenja okoline. Ipak, ne samo u raznovrsnim eksperimentima, ve i u sopstvenom iskustvu, poznato nam je da nekad situacioni faktori mogu voditi momentalnim
*
Rad je nastao u sklopu projekta "Psiholoke osnove nastave i reforme osnovnog obrazovanja" (broj 1341) koji je finansiran od Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije. 13
Jelisaveta Todorovi
promenama samovrednovanja (npr. poreenje sa veoma uspenom osobom moe poljuljati samopotovanje). Ovim problemom, tj. sklonou da pod izvesnim uslovima samoprocene sopstvenih kvaliteta variraju, bavio se jo Viljem Dems, jedan od najuticajnijih psihologa s kraja devetnaestog veka. On je primetio da je samopotovanje podlono momentalnim promenama, jer "slino barometru, porast i opadanje samopotovanja su u funkciji neijih aspiracija i iskustva uspeha ili neuspeha" (James, 1890., prema Heatherton, 1991. str 895). Dems je takoe uoio tendenciju kod ljudi da odravaju jedan stabilan nivo samoprocena i oseanja sebe, koji je nezavisan od povratnih informacija iz okoline. To znai da trenutna samoevaluacija zavisi od nivoa aspiracije, od nekog prosenog samovrednovanja formiranog kroz brojne razliite socijalne situacije i delom od konteksta. Savin-Vilijams (Savin-Williams) i Demo (Demo, 1983) (prema Heartherton, 1991) potvrdili su kroz svoja istraivanja ovo Dejmsovo stanovite. Oni su otkrili da samopotovanje varira, dodue neznatno, oko izvesnog stabilnog vrednovanja predstave o sebi. Pripadnost drutvenom sloju, sazrevanje, redosled roenja, pol, broj brae i sestara dominantni su faktori uspostavljanja "bazine osovine", oko koje se oscilacije u samovrednovanju deavaju. Problem koji se postavlja pred istraivae je u kojoj meri te uobiajene promene u samovrednovanju mogu naruiti emocionalnu ravnoteu osobe. Stabilno samovrednovanje je izraz samopouzdanja osobe, stabilnog identiteta i zrelosti. Tendencija ka estim i velikim promenama samovrednovanja izraz je nestabilnosti i rizik za ouvanje mentalnog zdravlja. U dosadanjim istraivanjima, ispitivani su neki socio-ekonomski i socio-demografski faktori, porodini odnosi, potpunost porodice, kao i povezanost negativnih misli, depresivnih oseanja i anksioznosti, sa predstavom o sebi i njenom evaluativnom dimenzijom samopotovanjem. Spisak parametara znaajnih za samopotovanje i predstavu o sebi ovim nije iscrpen. Navedeni su najee ispitivani inioci. Meutim, ogranien je broj istraivanja koja se bave problemima postojanosti predstave o sebi i njene evaluativne dimenzije samopotovanja. Rosenberg je 1985. (prema Tevendele, Du Bois i Heather, 1997) otkrio povezanost izmeu skora na skali stabilnosti selfa i parametara anksioznosti, depresije i agresije na tri velika uzorka dece i adolescenata uzrasta od 11 do 17 godina. Priblino jedna treina mladih na uzrastu od 12 i 13 godina pokazala je visok stepen nestabilnosti u samoprocenama. Nii nivo stabilnosti samopotovanja znaajno je povezan sa siromanim prilagoavanjem na svim istraivanim parametrima. Kirnis (1996), prema pomenutim autorima, pronaao je da je nestabilan nivo samopotovanja povezan sa niskom intrinzikom motivacijom i tendencijom. Razlog rastueg besa osoba vidi u pretnji samopotovanju.
14
BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA
Adolescentni period je razvojna faza kada su oscilacije u samovrednovanju esta pojava. Meutim, postoji li povezanost u pogledu psiholokih dispozicija adolescenata i sklonosti ka nestabilnom samopovrednovanju. Cilj koji smo postavili u ovom istraivanju bio je da ispitamo kako su neke dimenzije linosti, a tu pre svega mislimo na ekstraverziju, neuroticizam i psihoticizam (po Ajzenkovoj teoriji ovo su dimenzije koje imaju svoju bioloku osnovu, i meusobno se znatno razlikuju) povezane sa globalnim samopotovanjem i njegovim promenama nakon vremenskog perioda od 30 dana od prvog merenja.
Varijable istraivanja
Dimenzije linosti, ekstraverzija, neuroticizam i psihoticizam, operacionalizovane su preko Ajzenkovig upitnika EPQ. Tipian ekstravert je socijabilan, voli zabave, ima puno prijatelja, impulsivan je voli promene, otvoren je i komunikativan. U osnovi je optmista i pomalo povran. Niske vrednosti na dimenziji ekstraverziju govore o izraenoj introverziji. Tipian introvert je povuen i tih, rezervisan u kontaktima sa ljudima i dri se na distanci. On planira daleko unapred i ne veruje trenutnim impulsima. Introspektivan, je voli da ita, pouzdan, retko se ponaa agresivno i ne gubi lako strpljenje. Visok neuroticizam odlikuje ljude koji su anksiozni, zabrinuti, esto loe volje i depresivni. To su osobe koje preterano emotivno i intenzivno reaguju na sve drai i pate od psihosomatskih tegoba. Niski neuroticizam na ovoj dimenziji znak je emocionalne stabilnosti i obratno. Emocionalno stabilna osoba nema velikih kolebanja u osnovnom raspoloenju. Ona reaguje emocionalno sporije i blae. To je osoba koja se zna kontrolisati i ne brine je svaka sitnica. Psihoticizam kao dimenziju karkaterie usamljeniko ponaanje. Takvoj osobi nije mnogo stalo do ljudi, teko se prilagoava bilo emu i bilo gde. Takva osoba ume biri surova i nehumana, nedostaje joj oseajnost i empatija. Mogu biti agresivni i neprijateljski nastrojeni ak i prema svojim najbliima. Ovako definisane karakteristine osobine na razliitim dimenzijama proishode iz razliitih osobenosti nervnih struktura. Zavisno od uzajamnog odnosa procesa iritacije i inhibicije u nervnom sistemu, osoba moe biti preteno introvertna odnosno ekstravertna, emocionalno stabilna, odnosno emocionalno labilna. Ovom prilikom neemo ulaziti u fizioloke mehanizme karakteristinih razlika na ovim dimenzijama linosti. Ono to je za ciljeve ovog istraivanja vano, jeste kako se manifestuju konstitucionalne datosti u ponaanju osoba koje su razliito razvrstane po ovim dimenzijama.
15
Jelisaveta Todorovi
Globalno samopotovanje operacionalno je definisano preko Rosenbergove skale globalnog samopotovanja, koju esto sreemo u raznim istraivanjima samopotovanja u svetu i kod nas. Samopotovanje su sopstvena pozitivna i negativna oseanja prema sebi usko povezana sa verovanjem u sopstvenu efikasnost i oseanje kontrole nad sopstvenom sudbinom i ukazuju na stepen u kom osoba veruje za sebe da je znaajna i vredna (Coopersmith S. prema Lj. iropaa 1991. str. 139). Stabilnost samopotovanja je definisana kao iznos kratkotrajnih varijacija u vrednovanju sebe kroz kratak vremenski period, a koje se ne razlikuju od karakteristinog ili tipinog nivoa samopotovanja (Kernis, prema Tevendele, 1997). Ovu dimeziju samopotovanja smo ustanovili praenjem promena u dva uzastopna merenja samopotovanja, pre i posle eksperimentalne situacije u razmaku od trideset dana.
Ciljevi istraivanja i hipoteze
Ovim istraivanjem eleli smo da ustanovimo da li postoje razlike u pogledu stabilnosti samopotovanja meu uenicima, koji se meusobno razlikuju u pogledu visine skorova na dimenzijama ekstraverzija, neuroticizam i psihoticizam, tj. da li ekstravernije osobe imaju stabilnije ili nestabilnije samopotovanje u odnosu na introvertnije, da li emocionalno stabilnije osobe imaju manje oscilacije samovrednovanja u odnosu na emocionalno labilnije (neuroticizam), i da li osobe sa izraenijim psihoticizmom imaju nestabilnije samopotovanje u odnosu na osobe sa niskim psihoticizmom. Na osnovu ovako formulisanog cilja, tj. problema istraivanja postavljene su sledee hipoteze: (I) Ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu dva merenja samopotovanja meu grupama formiranim prema visini skorova na dimenziji psihoticizma. (II) Ne postoji statistiki znaajna razlika izmeu dva merenja samopotovanja meu grupama formiranim prema visini skorova na dimenziji ekstraverzija/introverzija (III) Postoji statistiki znaajna razlika izmeu dva merenja samopotovanja meu grupama formiranim prema visini skorova na dimenziji emocionalna stabilnost/emocionalna nestabilnost. Poli smo preteno od nultih hipoteza, jer nema podataka u literaturi o slinim istraivanjima u svetu i kod nas, koji bi eventualno posluili kao osnova za proveru ili formulisanje afirmativnih hipoteza. Jedino kada je u pitanju emocionalna labilnost, poli smo od afirmativne hipoteze, jer pretpostavljamao, na osnovu definicije ove dimenzije linosti, da ona doprinosi niskim i nestabinim samoprocenama.
16
Metodologija istraivanja
Ispitivanje je obavljeno u osam srednjih kola. Uzorak su inili uenici treih razreda srednjih kola u Niu. Testirano je 280 uenika. Korien je Ajzenkov EPQ test linosti, Rosenbergova skala globalnog samopotovanja i upitnik za procenu socio-demografskih obeleja. Trideset dana nakon prvog testiranja obavljeno je jo jedno testiranje, samo skalom globalnog samopotovanja, poto je prethodno zadata kontrolna veba iz matematike. Namena ove kontrolne vebe, koja je zadata u dogovoru sa nastavnicima matematike i pri tom bila nenajavljena i sa izrazito tekim zadacima, bila je da poljulja samoprocene kod onih uenika koji su inae skloni da u razliitim stresnim situacijama menjaju svoje samovrednovanje. Nakon izvedenog istraivanja analizirane su razlike u globalnom samopotovanju pri prvom i drugom merenju meu ispitanicima razvrstanim prema razliitim vrednostima skorova na dimenzijama linosti. Ispitanici su podeljeni prema svakoj dimenziji u tri podgrupe, one iji se rezultati kreu u rasponu od jedne aritmetike sredine 1SD; one iji su rezultati nii od zbira aritmetike sredine i jedne standardne devijacije i one iji su rezultati vii od zbira aritmetike sredine i jedne standardne devijacije. Na svim ispitivanim dimenzijama linosti napravljena je takva podela, a zatim su podgrupe uporeivane prema prosenim vrednostima globalnog samopotovanja.
Rezultati istraivanja
Analiza rezultata pokazala je da postoji opti trend povienja samoprocena 30 dana nakon prvog merenja. Meutim, i pored opte tendencije porasta samopotovanja, kada uzorak podelimo na podgrupe prema dimenzijama ekstraverzija, neuroticizam i psihoticizam, dobijamo neto drugaiju sliku. Rezultati dva merenja izgledaju ovako:
Razlike u samopotovanju uenika podeljenih prema P skor-u (dimenzija psihoticizam)
Srednja vrednost na dimenziji psihoticizma je AS=6.33; SD=2.54. Pskor1: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji psihoticizma iznose 0-4 (N=77) Pskor2: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji psihoticizma iznose 5-9 (N=163) Pskor3: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji psihoticizma iznose 10-17 (N=36)
17
Jelisaveta Todorovi
Tabela 1. Globalno samopotovanje pri prvom i drugom merenju u grupama podeljenim prema dimenziji psihoticizma
Pskor1 AS SD 40.95 5.79 41.56 6.01 Pskor2 AS SD 38.95 5.41 38.99 5.56 Pskor3 AS SD 38.28 5.97 39.58 6.17
Globalno sam. (1) Globalno sam. (2)
Nema statistiki znaajne razlike u prvom i drugom merenju visine samopotovanja po grupama.
Distribucija samopotovanja
50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 20 25 30 35 40 45 50 Pskor1 Pskor2 Pskor3
Grafikon 1. Distribucija samopotovanja i dimenzija psihoticizma; apscisa: vrednosti na skali globalnog samopotovanja, ordinata: procenti ispitanika prema vrednostima globalnog samopotovanja.
U Tabeli 1 prikazani su rezultati dva merenja samopotovanja u grupi sa niskim, srednjim i visokim P skorom na naem uzorku. Vidi se da u svim ovim podgrupama postoji trend porasta samoprocena pri drugom merenju, ali se u pogledu prosene visine samopotovanja u vremenskom razmaku od 30 dana, ne razlikuju znaajno u okviru samih podgrupa. Najviu srednju vrednost globalnog samopotovanja nalazimo u podgrupi sa niskim psihoticizmom, to je razumljivo ako pogledamo tumaenje ove dimenzije iz prirunika EPQ testa bazinih dimenzija linosti. "Osobu sa visokim psihoticizmom moemo opisati kao usamljenika, osobu kojoj nije mnogo stalo do ljudi, koja se teko prilagoava bilo emu i bilo kome. Takva osoba moe biti surova i nehumana, sa insuficijentnom oseajnou i empatijom..." Osobe koje ispoljavaju visoki psihoticizam su osobe sa najniim globalnim samopotovanjem u grupi ispitanika podeljenim po P dimenziji. Prema nekim rezultatima inostranih istraivanja
18
osobe sa niskim samopotovanjem su sklone pakosti, mizanropiji, moralnom negativizmu Baron (Baron, 1974). Iz karakteristika osoba sa izraenim psihotizmom vidimo i tendenciju povlaenja, to takoe moe biti povezano sa niskom samoprocenom. Ono to je nedovoljno jasno, da li visoki psihoticizam sniava samopotovanje, ili nisko samopotovanje izaziva ponaanje povlaenja i sniene empatije prema drugim ljudima? Napominjemo da je re o dimenziji koja ne moe posluiti kao podatak o psihotinosti osobe, ali ima empirijskih podataka da psihotine osobe i kriminalci postiu veoma visoke rezulate na P skali. Sledei korak bio je da proverimo da li se grupe koje smo formirali prema dimenziji psihoticizma znaajno medjusobno razlikuju u pogledu visine samopotovanja u prvom i drugom merenju.
Tabela 2. Razlike u samopotovanju medju grupama formiranim prema dimenziji psihoticizma, prvo merenje
Pksor1 Pksor2 Pksor3 Pskor1 t/p Pskor2 t/p 2.60/0.02 Pskor3 t/p 2.24/0.05 0.65/
Tabela 3. Razlike u samopotovanju medju grupama formiranim prema dimenziji psihoticizma, drugo merenje
Pksor1 Pksor2 Pksor3 Pskor1 t/p Pskor2 t/p 3.23/0.01 Pskor3 t/p 1.60/0.56/
Iz Tabela 2 i 3 vidi se da se i pri prvom merenju prva i druga; prva i trea grupa znaajno razlikuju po pitanju samoprocena, dok se druga i trea grupa ne razlikuju znaajno. To moe biti povezano sa tim da u naem uzorku nemamo mnogo ispitanika sa veoma visokim skorom na P dimenziji, ve su veoma bliski drugoj grupi prema postignutim vrednostima na ovoj dimenziji. Pri drugom merenju gubi se razlika izmeu prve i tree grupe, to znai da grupa sa najviim psihoticizmom pravi najvei skok u samoproceni pri drugom merenju. Pri drugom merenju ostaje razlika samo izmeu prve i druge grupe, kod koje su najmanje promene pri drugom merenju (najstabilnije samopotovanje) dok se i kod prve i kod tree grupe zapaa vea promena samoprocena.
19
Jelisaveta Todorovi
Promena samopotovanja
60 50 40 30 20 10 0 -10 -5 0 5 10
Pskor1 Pskor2 Pskor3
Grafikon 2 .Promena samopotovanja i dimenzija psihoticizma; apscisa: razlike prvog i drugog merenja globalnog samopotovanja u grupama, ordinata: procenat ispitanika prema promenama samopotovanja.
Razlike u samopotovanju uenika podeljenih prema N skor-u (dimenzija neuroticizam)
Srednja vrednost na dimenziji neuroticizmaje AS=13.11; SD=4.80. Nskor1: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji neuroticizma iznose 0-7 (N=37) Nskor 2: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji neuroticizma iznose 8-17 (N=179) Nskor 3: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji neuroticizma iznose 18-23 (N=60)
Tabela 4. Globalno samopotovanje pri prvom i drugom merenju u grupama podeljenim prema dimenziji neuroticizma
Nskor1 AS SD 42.27 4.42 43.73 4.80 Nskor2 AS SD 39.93 5.40 40.26 5.48 Nskor3 AS SD 36.13 5.73 35.95 5.49
20
50 45 40 35 30 25 20 15 10 5 0 20 25 30 35 40 45 50
Nskor1 Nskor2 Nskor3
Grafikon 3. Distribucija samopotovanja i dimenzija neuroticizma; apscisa: vrednosti na skali globalnog samopotovanja, ordinata: procenti ispitanika prema vrednostima globalnog samopotovanja.
Kad je u pitanju dimenzija neuroticizma, tj. emocionalna labilnost/emocionalna stabilnost, kad uzorak podelimo na tri podgrupe po kriterijumu AS 1SD po vrednostima postignutim na pomenutoj dimenziji, vidimo da je proseno globalno samopotovanje tim nie to je neuroticizam vii. Osim toga i pored opteg trenda da pri drugom merenju vrednost globalnog samopotovanja raste (zbog poznatosti testa, eventualne diskusije posle prve procene...), u grupi koja ima "visok" neuroticizam pri drugom merenju globalno samopotovanje opada. Ako se osvrnemo na tipine karakteristike osobe sa visokim N, a to su da su te osobe anksiozne, zabrinute, loe volje i depresivne, preterano emotivne i teko se smiruju nakon doivljaja u kom su emocionalno angaovane, ovaj rezultat je potpuno u skladu sa njima. Visoka emocionalna labilnost je povezana sa snienim samovrednovanje, kao i depresivnost. U sledeoj fazi proveravali smo da li se grupe podeljene prema dimenziji neuroticizma, znaajno medjusobno razlikuju u pogledu visine samopotovanja u prvom i drugom merenju.
Tabela 5. Razlike u samopotovanju, medju grupama formiranim prema dimenziji neuroticizma, prvo merenje
Nksor1 Nksor2 Nksor3 Nskor1 t/p Nskor2 t/p Nskor3 t/p 2.46/0.02 5.51/0.01 4.62/0.01
21
Jelisaveta Todorovi
Tabela 6. Razlike u samopotovanju medju grupama formiranim prema dimenziji neuroticizma, drugo merenje
Nksor1 Nksor2 Nksor3 Nskor1 t/p Nskor2 t/p Nskor3 t/p 3.56/0.01 7.03/0.01 5.24/0.01
Nskor1 Nskor2 80 70 60 50 40 30 20 10 0 -10 -5 0 5 10 15 Nskor3
Grafikon 4. Promena samopotovanja i dimenzija neuroticizma; apscisa: razlike prvog i drugog merenja globalnog samopotovanja u grupama, ordinata: procenat ispitanika prema promenama samopotovanja.
Sve tri podgrupe se znaajno razlikuju u pogledu prosenih vrednosti globalnog samopotovanja kako posle prvog tako i posle drugog merenja i to je vrlo visoka znaajnost. To govori da su podele po ovoj dimenziji znaajnije za procenu visine i stabilnosti samopotovanjja nego druge dve dimenzije. U naem uzorku to moe biti povezano sa tim da su to mlade i preteno drutvene osobe, veinom enskog pola, (=61.01%, M=38.99%) pa je dimenzija P manje grupisala isptanike u svojim gornjim vrednostima, nego N dimenzija (devojke ee sebe procenjuju kao emocionalnije, a mladii ee postiu visoke P vrednosti, a poznato je da devojke u proseku imaju nie samopotovanje). Ta naglaena emocionalna labilnost moe biti doivljena kao smetnja druenju i dovesti do nezadovoljstva sobom, koje se ispoljava i u samoprocenama.
Razlike u samopotovanju uenika podeljenim prema E skor-u (dimenzija ekstraverzija/introverzija)
Srednja vrednost na dimenziji ekstraverzija/introverzija je AS=15.81; SD=3.34.

22
E skor1: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji ekstraverzija/introverzija iznose 0-12 (N=39) E skor2: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji ekstraverzija/introverzija iznose13-18 (N=179) E skor3: grupa ije vrednosti skorova na dimenziji ekstraverzija/introverzija iznose19-22 (N= 58)
Tabela 7. Globalno samopotovanje pri prvom i drugom merenju u grupama podeljenim prema dimenziji ekstraverzija/introverzija
Eskor1 AS SD 35.77 6.30 36.56 6.38 Eskor2 AS SD 39.32 5.40 39.69 5.59 Eskor3 AS SD 42.17 4.52 42.26 5.27
35 30 25 20 15 10 5 0 20 25 30 35 40 45 50 Eskor1 Eskor2 Eskor3
Grafikon 5. Distribucija samopotovanja i dimenzija estraverzija/introverzija; apscisa: vrednosti na skali globalnog samopotovanja, ordinata: procenti ispitanika prema vrednostima globalnog samopotovanja.
Na kraju u tabeli 7 izloeni su rezultati dva merenja globalnog samopotovanja u grupama za znaajno razliitim postignuima na dimenziji ekstraverzija/introverzija. Najvee proseno procenjeno samopotovanje je u grupi ispitanika sa najvie izraenom ekstraverzijom. Tipian ekstravert je socijabilan, voli zabave, ima puno prijatelja... Introvert (nizak E skor) je tiha osoba, tipa samotnjaka, introspektivna, rezervisana, dri se na distanci...Ono to se iz tabele vidi to
23
Jelisaveta Todorovi
je slian trend kao kod visokog P, osobe sklone usamljivanju imaju nie samopotovanje... ta tu prethodi emu? To u ovom trenutku ne moemo odgovoriti. U narednim tabelama imamo podatke da se prva, druga i trea grupa ispitanika, podeljene prema E skoru, meusobno znaajno razlikuju u pogledu samoprocena i pri prvom i pri drugom merenju.
Tabela 8. Razlike u samopotovanju medju grupama formiranim prema dimenziji ekstraverzija/introverzija, prvo merenje
Eksor1 Eksor2 Eksor3 Eskor1t/p Eskor2 t/p Eskor3 t/p 3.59/0.02 5.77/0.01 3.62/0.01
Tabela 9. Razlike u samopotovanju medju grupama formiranim prema dimenziji ekstraverzija/introverzija, drugo merenje
Eksor1 Eksor2 Eksor3 Eskor1t/p Eskor2 t/p Eskor3 t/p 3.07/0.02 4.74/0.01 3.08/0.02
Eskor1 Eskor2 60 50 40 30 20 10 0 -15 -10 -5 0 5 10 15 Eskor3
Grafikon 6. Promena samopotovanja i dimenzija ekstraverzija/introverzija; apscisa: razlike prvog i drugog merenja globalnog samopotovanja u grupama, ordinata: procenat ispitanika prema promenama samopotovanja.
24
Iz tabela se vidi da razlike u procenjenom samopotovanju ostaju stabilne i kod drugog merenja. Grafikon ilustruje, da u odnosu na dimenziju neuroticizam gde imamo vee rasipanje rezultata oko nulte vrednosti razlika (Grafikon 4), ovde su razlike u podgrupama pri prvom i drugom merenju najmanje. Oigledno da je dimenzija neuroticizam najznaajnija za dinamiku promena u samoprocenama.
Socio-ekonomski parametri i dimenzije linosti
Na kraju analiza rezultata uraen je F test za socio-ekonomske parametre po grupama podeljenim po E, P i N dimenzijama. Socio-ekonomski parametri koje smo obuhvatili bili su obrazovanje roditelja, zanimanje roditelja, reeno stambeno pitanje, ivot u zajednici sa starijom generacijom, ili samostalni ivot, materijalan primanja, opta merila standarda (u koja ulaze veliina stambenog prostora, ivot u kui ili u stanu, postojanje zasebnih soba za ispitanike, opremljenost belom tehnikom, i drugim elektrotehnikim ureajima, uslovnost stanovanja, praenje dnevne tampe, odlazak na letovanje i zimovanje), potpunost/nepotpunost porodice. Doli smo do podataka da kada grupu podelimo po skorovima na E dimenziji, dobijamo najvee razlike izmeu grupa u pogledu obrazovanja majke, zanimanja majke, materijalnih primanja i optih merila standarda. To se vidi u tabeli 10.
Tabela 10. Razlike u socio-ekomomskim parametrima u zavisnosti od razliitih dimenzija linosti
Pskor F-test P obrazovanje oca obrazovanje majke zanimanje oca zanimanje majke stambeno pitanje samostalni ivot materijalna primanja opta merila standarda potpunost porodice Eskor F-test P 6.97 4.63 3.58 0.05 7.65 7.06 0.01 0.01 0.01 0.02 Nskor F-test P 3.00 0.05
Po svemu sudei dimenzija ekstraverzija introverzija najosetljivija je na neka obeleja materijalnog statusa. Logino je da je obrazovanje ene povezano sa njenim zanimanjem, a zaposlena ena poveava materijalni status porodice. Obrazovanje majke moe uticati i na odnos prema detetu, njegovoj veoj orijentaciji na socijalne kontakte i otvorenosti u komunikaciji.
25
Jelisaveta Todorovi
Zakljuak
Iz svega navedenog zakljuujemo da se visina globalnog samopotovanja razlikuje kod osoba sa razliitom izraenou bazinih dimenzija linosti. Preteno introvertne osobe, imaju nie globalno samopotovanje u odnosu na ostale adolescente iz uzorka, a osobe emocionalno labilne (visok neuroticizam) osim to imaju nie samopotovanje, pokazuju i tendenciju opadanja samopotovanja nakon eksperimentalne situacije. Oni su grupa koja je sklona da sebe "ocrni". Nemogunost da se odri stabilna emocionalna ravnotea sniava znatno samoevaluaciju. I pored toga to u uzorcima podeljenim prema neuroticizmu nismo dobili znaajnu razliku izmedju prvog i drugog merenja, iz grafikona na kojima je prikazana promena samopotovanja (za dimenziju neuroticizma grafikon br. 4) oigledno je da su razlike izmedju prvog i drugog merenja najvarijabilnije. Izraena emocionalna labilnost povezana je sa niskim samovrednovanjem i predstavlja rizik za stabilno samopotovanje. Veliki broj istraivanja ukazao je na nesumnjiivu korelaciju izmeu niskog samopotovanje i depresivnih raspoloenja i stanja. Varijacije u samovrednovanju ukazuju na slabost odbrambenih mehanizama i rizik za ouvanje unutranjeg balansa. Ono to smatramo doprinosom ovog istraivanja jeste i "osetljivost" dimenzije ekstraverzija na socio-ekonomske parametre. Dobar materijalni status porodice povezan je i sa eljom za eksponiranjem, optimizmom, bezbrinou, socijabilnostou... Ono to moe ostati nedovoljno razjanjeno jeste ne proizvodi li dobar materijalni status ove osobine linosti, tj. ne pojaava li ih. Nije li introverzija svest o sopstvenoj drutvenoj poziciji, a intelektualizacija kompenzacija za nezadovoljstvo i strah vezan za mesto na lestvici socijalnog statusa... Ostaje otvoreno pitanje da li su neke nae osobine na dimenziji ekstraverzija introverzija i globalno samopotovanje vie u vezi sa materijalnim statusom nego sa sposobnostima ili nekim drugim obelejima...
Literatura
1. Baron, P. (1974). Self-Esteem, Ingratiation, and Evaluation of Unknown Others. Journal of Personality and Social Psychology, Vol.30., No. 1, 104-109 2. Heatherton, T.& Polivy, J. (1991). Development and Validation of a Scale for Measuring State Self-Esteem. Journal of Personality and Social Psychology, Vol. 60, No. 6, 895-910. 3. Lojk, L. (1979). EPQ prirunik, Ljubljana, Zavod za produktivnost dela Ljubljana, Centar za psihodijgnostika sredstva. 4. Opai, G. (1995): Linost u socijalnom ogledalu, Beograd, Institut za pedagoka istraivanja. 5. Tevendele, H., Heather, D. & DuBois, D. (1997). Self-Esteem Stability and Early Adolescent Adjustment: An Exploratory Study. Journal of Early Adolescence, Vol. 17, Issue 2. 26
6. iropaa, Lj. (1991). Zadovoljstvo roditeljima, interval izmeu raanja i socijalna efikasnost kao korelati samovrednovanja adolescenata. Psihologija, XXV, 1-2, Beograd. 7. Pejak, V. (1984). Stvaranje psihologije, Sarajevo, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd i Zavod za udbenike i nastavna sredstva "Svjetlost".
Jelisaveta Todorovi
THE PERSONALITY DIMENSIONS AND STABILITY OF ADOLESCENTS' SELF-ESTEEM

Summary
In this research adolescents' self-esteem stability was carried out. All adolescents were secondary school pupils (III grade). The research was repeated after thirty days. We were interested in questioning the connection of personality dimensions such as neuroticism, extraversion and psychoticism to self-esteem and its stability. The research showed that dimensions as neuroticism and introversion were linked to stable low self-esteem, while extraversion to stable high self-esteem. The economic parametars, it has been prooved here, are in favour of extraverts with a rather better socio-economic status within the group than to introverts. Key words: self-esteem, self-esteem stability, extraversion, neuroticism and psychoticism
27
UDC 616.12-056.3
Marina Hadi Pei Filozofski fakultet Ni
STRES KAO FAKTOR RIZIKA U RAZVOJU KORONARNE BOLESTI SRCA
Rezime
U zapadnoevropskim zemljama i SAD morbiditet i mortalitet od koronarne bolesti srca (KBS) smanjen je zahvaljujui modifikaciji faktora rizika, prvenstveno arterijske hipertenzije, dislipidemije i puenja. U mnogim evropskim zemljama i zemljama u tranziciji uoen je porast obolevanja od KBS-a. Razlog su socijalne i ekonomske prilike, vea izloenost stresu, kao i psiholoka reakcija na stres u tim zemljama. Iz tog razloga izvrili smo ispitivanje 85 bolesnika posle akutnog infarkta miokarda, 85 bolesnika posle by pass operacije i 170 zdravih ispitanika. Ispitivane grupe su ujednaene prema polu i ivotnom dobu. Metodom polustandardizovanog intervjua ispitana je uestalost hroninih stresnih situacija na poslu i u kui, kao i postojanje akutnih stresnih situacija 24 asa pre pojave akutnog infarkta miokarda. Izvreno je uporeivanje izmeu grupa a statistika znaajnost razlika dobijena je primenom X2 testa. Kljune rei: akutni stres, hronini stres, akutni infarkt miokarda, aorto-koronarni by pass, faktori rizika.
Drugu polovinu XX veka karakterie veliki porast kardiovaskularnih bolesti koje su postale vodei uzrok morbiditeta i mortaliteta u razvijenim zemljama sveta. Glavni razlog za ovu pojavu je povean broj bolesnika sa koronarnom boleu srca (angina pektoris, infarkt miokarda, iznenadna srana smrt). Koronarna bolest srca (KBS) je rezultat interakcije razliitih somatskih, sredinskih i bihejvioralnih inilaca. Brojni su faktori rizika odgovorni za nastanak KBS-a (arterijska hipertanzija, poveanje masti u krvi, eerna bolest, puenje, fizika neaktivnost i drugi). Pored ovih, dobro poznatih faktora rizika, psiholoki faktori su takoe od znaaja. Oni mogu biti jedini, ili kombinovani sa drugim faktorima rizika. Poznavanje ovih faktora rizika kao i njihov meusobni odnos omoguie nov pristup kako fenomenu bolesti tako i linosti obolelog. Kako somatskim faktorima rizika nije mogue uvek objasniti bolest, a samim tim ni primeniti adekvatnu terapiju, postavlja se pitanje da li bi otkriva29
Marina Hadi Pei
nje odreenih karakteristika linosti, odreenih bihejvioralnih obrazaca, izloenost stresu ili nain na koji linost reaguje na stres, imalo uticaj na efikasniji tretman ovih bolesnika?
Ispitanici i metode
Ukupan uzorak obuhvatao je 340 ispitanika koji su podeljeni u eksperimentalnu i kontrolnu grupu od po 170 ispitanika. Eksperimentalnu grupu sainjavalo je 170 ispitanika obolelih od koronarne bolesti srca. Od toga, 85 ispitanika nakon akutnog infarkta miokarda i 85 ispitanika kod kojih je uraena hiruka revaskularizacija miokarda (aorto-koronarni by pass). Kontrolnu grupu sainjavalo je 170 ispitanika bez bolesti kardiovaskularnog sistema kao i drugih hroninih bolesti. Uzorak je obuhvatio ispitanike starosti izmeu 37 i 77 godina. Prosena starost ispitanika bila je 56,11 godina. U ukupnom uzorku bilo je 264 osoba mukog pola (77,6%) i 76 osoba enskog pola (22,4%). Eksperimentalna i kontrolna grupa ujednaene su po polu i uzrastu zbog kontrole uticaja kako pola tako i starosti na pojavu KBS-a. (Tabele 1 i 2). Obrazovni status ispitanika prikazan je na tabeli 3.
Tabela 1. Distrubicija ispitanika po polu
Eksperimentalna grupa Posle infarkta Posle miokarda by pass-a 63 70 22 15 Kontrolna grupa 131 39
mukarci ene
Tabela 2. Starosne grupe ispitanika

Godina roenja Od 1922 1932. Od 1933 1942. Od 1943 1952. Od 1953 1962. Eksperimentalna grupa Posle infarkta Posle miokarda by pass-a 15 9 28 31 29 31 13 14 Kontrolna grupa 24 59 60 27
Tabela 3. Distribucija ispitanika u odnosu na kolsku spremu

Godina roenja Osnovna kola Srednja kola Via kola Visoka kola
30
Eksperimentalna grupa Infarkt miokarda By pass 8 9 44 47 11 9 22 20
Kontrolna grupa 7 74 24 65
Svi kardiovaskularni bolesnici uzimali su medikamentoznu terapiju preporuenu od strane lekara (aspirin, eventualno beta blokatore) i u toku ispitivanja nalazili su se na rehabilitacionom tretmanu. Ovom leenju prethodio je po prvi put infarkt miokarda ili hirurka revaskularizacija miokarda. U istraivanju je koriena metoda pulustandardizovanog intervjua da bi se dobili podaci o postojanju akutnog i hroninog stresa kod ispitanika. Kao akutni stresor uzeti su u obzir svi dogaaji koji su bili u stanju da u bolesniku izazovu nagli vegetativno-biohemijski odgovor, a desili su se na 24 asa pre infarkta miokarda ili prvog anginoznog napada. Stresor koji se desio u periodu od 24 asa pre izbijanja bolesti razvrstali smo u sledee kategorije: smrt bliskog lana porodice, ozbiljna bolest lana porodice, nasilna promena mesta stanovanja, razvod, gubitak posla, ostalo. Kao hronini stres ispitivana je izloenost konfliktnim situacijama na poslu i u kui. Ispitanici su u okviru intervjua odgovarali da li su izloeni konfliktnim situacijama na poslu i u kui: nikada, povremeno i svakodnevno. Za statistiku analizu korieno je utvrivanje statistike znaajnosti razlika 2 testom.
Rezultati
Rezultati poreenja uestalosti akutnih stresnih ivotnih dogaaja u bolesnika eksperimentalne grupe i ispitanika u kontrolnoj grupi prikazani su na tabeli 4.
Tabela 4. Uestalost stresnih ivotnih dogaaja u eksperimentalnoj i kontrolnoj grupi
Stresni ivotni dogadjaji Eksperimentalna grupa Smrt bliskog lana porodice 6 Ozbiljna bolest l. porodice 5 Nasilna promena mesta stanovanja 3 Razvod 5 Gubitak posla 9 Ostalo 4 Kontrolna grupa 4 4 3 4 5 2
Skoro je podjednak broj ispitanika u obe grupe koji su pre pojave bolesti bili izloeni akutnom stresu. Jedina razlika u broju ispitanika ove dve grupe vezana je za gubitak posla kao stres. Dobijene razlike u celini nisu statistiki
31
Marina Hadi Pei
znaajne (2 = 1,33, p = 0,51), mada se zapaa blaga tendencija neto veeg broja ispitanika u eksperimentalnoj grupi koji su bili izloeni akutnom stresu. Izloenost konfliktnim situacijama na poslu u eksperimentalnoj grupi bolesnika i kontrolnoj grupi ispitanika prikazana je na tabeli 5.
Tabela 5. Izloenost konfliktnim situacijama na poslu kod ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe
Konflikti na poslu Nikada Ponekad Svakodnevno Eksperimentalna grupa 24 99 47 Kontrolna grupa 46 99 25
Najvei broj ispitanika u obe grupe bio je povremeno izloen konfliktnim situacijama, ali ova razlika nije pokazivala statistiku znaajnost. Meutim, postoji statistiki znaajna razlika izmeu ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe koji su svakodnevno izloeni konfliktima na poslu. Ispitanici eksperimentalne grupe su statistiki znaajno vie izloeni konfliktima na poslu, u odnosu na ispitanike kontrolne grupe (2 = 13,64, p<0,01). Rezultati poreenja izloenosti konfliktnim situacijama u kui kod bolesnika i ispitanika kontrolne grupe prikazani su na tabeli 6.
Tabela 6. Izloenost konfliktnim situacijama u kui kod ispitanika eksperimentalne i kontrolne grupe
Konflikti u kui Nikada Ponekad Svakodnevno Eksperimentalna grupa 38 122 10 Kontrolna grupa 40 118 12
Skoro je podjednak broj ispitanika obe grupe odgovorio da su svakodnevno, povremeno ili nikada izloeni konfliktnim situacijama u kui. Dobijene razlike nisu statistiki znaajne (2 = 0,3, p = 0,86). Poreenje uestalosti stresnih ivotnih dogaaja u bolesnika posle aortokoronarnog by pass-a i preleanog infarkta miokarda prikazano je na tebeli 7.
Tabela 7. Stresni ivotni dogaaji u podgrupama eksperimentalne grupe
Stresni ivotni dogadjaji Smrt bliskog lana porodice Ozbiljna bolest lana porodice Razvod Gubitak posla Nasilna promena mesta stanovanja Ostalo
32
By pass 3 1 3 5 2 2
Infarkt 3 4 2 4 1 2
Najvei broj ispitanika u obe podgrupe je kao akutni stres oznaio gubitak posla. Jedina vea razlika zapaa se se u stresnom ivotnom dogaaju "ozbiljna bolest lana porodice". Ovaj stresni dogaaj je vie zastupljen meu ispitanicima nakon preleanog infarkta miokarda. Dobijene razlike nisu statistiki znaajne (2 = 0,28, p = 0,6). Izloenost konfliktnim situacijama na poslu u grupi bolesnika posle aorto-koronarnog by pass-a i posle preleanog akutnog infarkta miokarda prikazani su na tabeli 8.
Tabela 8. Zastupljenost konflikata na poslu u podgrupama eksperimentalne grupe
Konflikti na poslu Nikada Ponekad Svakodnevno By pass 12 47 26 Infarkt 12 54 19
Dobijene razlike nisu statistiki znaajne (2 = 1,57, p = 0,46). U obe podgrupe najvei broj ispitanika je odgovorio da je ponekad izloen konfliktima na poslu. Rezultati poreenja zastupljenosti konfliktnih situacija u kui u grupi bolesnika posle aorto-koronarnog by pass-a i posle preleanog akutnog infarkta miokarda prikazani su na tebeli 9.
Tabela 9. Zastupljenosti konflikata u kui kod podgrupa eksperimentalne grupe
Konflikti u kui Nikada Ponekad Svakodnevno By pass 17 63 5 Infarkt 21 59 5
Dobijene razlike nisu statistiki znaajne (2 = 0,55, p = 0,76). Kao i prethodni rezultat, i ovde je najvei broj ispitanika obe podgrupe odgovorio da ponekad ima konflikte u kui.
Diskusija
Poznavanje faktora rizika za nastanak KBS-a omoguilo je veliki napredak kardiologije, posebno preventivne kardiologije. Uspenije leenje visokog krvnog pritiska, dislipidemije, smanjenje broja puaa, dovelo je poslednjih decenija prolog veka do znaajnog pada smrtnosti od KBS-a u razvijenim zemljama sveta (Kannel, 2001). Razlog za manji mortalitet od KBS-a je i injenica da modifikacja jednog faktora rizika, pa bio on i glavni, nije dovoljna, ve da sagledavanje bolesnika u celini, sa svim faktorima rizika, i njihova korekcija daje rezultat. U zemljama u razvoju, kao i onim u tranziciji, morbiditet i morta33
Marina Hadi Pei
litet od KBS-a je, meutim, u porastu. Psiholoki, socijalni i ekonomski faktori imaju uticaj na ovu pojavu, pa bi njihova korekcija morala da bude put ka smanjenju uestalosti od KBS-a (Neal, 2002). Nesumljiva je uloga stresa u nastanku mnogih bolesti, pa i razvoju KBS-a. Najvei broj radova iz kardioloke psihosomatike vezan je upravo za ulogu stresa u nastanku i razvoju KBS-a. Radovi su se uglavnom bavili ulogom koju akutni stres ima na pojavu bolesti, mnogo ree ulogom hroninog stresa, odnosno stresom koji je povezan sa svakodnevim ivotom. Uloga stresa u svakodnevnom ivotu istraivana je u longitudinalnoj studiji Vertheina i sar. (1997). Godinu dana 42 ispitanika sa poetnom KBS popunjavalo je upitnik o izloenosti stresnim situacijama protekle nedelje. Pronaena je visoka korelacija izmeu svakodnevih stresnih situacija i pogoranja angine pektoris kod veine ispitanika. Akutni stres moe da bude provocirajui inilac za nastanak akutnog infarkta miokarda (Milenkovi, 1986), ali na prethodno izmenjenoj koronarnoj arteriji. U viegodinjem razvoju KBS-a hronini ili recidivirajui stres ima znaajnu patogenetsku ulogu. Adamovi (1982) pod hroninim stresom podrazumeva delovanje ivotne sredine na jedinku tokom dueg vremenskog perioda. Atmosfera u kojoj osoba ivi doivljava se kao stresogena jer ugroava njen fiziki i psihiki integritet. U naem istraivanju poli smo od ideje da je svaki stres psiholoki stres (Vlajkovi, 1992), jer je odreen ne samo karakteristikama stresora ve i karakteristikama linosti. Stres je odnos oveka i okoline koji se procenjuje kao pretei ili ugoavajui. Bitna karakteristika tog odnosa je, da osoba procenjuje realno ili nerealno, da nove okolnosti izazvane stresorima prevazilaze njene mogunosti i sposobnosti uspene konfrontacije. Koristei metodu polustandardizovanog intervjua, u naem istraivanju, dobili smo podatke o postojanju akutnog i hroninog stresa kod naih ispitanika. Kao akutni stresor uzeti su u obzir svi dogaaji koji su bili u stanju da u bolesniku izazovu nagli vegetativno-biohemijski odgovor, a desili su se na 24 asa pre infarkta miokarda ili prvog anginoznog napada. U naem istraivanju, u eksperimentalnoj grupi bilo je 32 ispitanika koji su u periodu od 24 asa pre izbijanja prvog infarkta miokarda i pre pojave prvog anginoznog napada doiveli stres, a u kontrolnoj grupi njih 22, to statistiki nije bila znaajna razlika. Najvei broj naih ispitanika je kao akutni stresni dogaaj naveo gubitak posla, njih 9, to je izavalo razliito emocionalno reagovanje, kod nekih agresivno, kod nekih anksiozno.Fizioloki procesi u stresu u stanju su dugo da se odravaju, i kada je dejstvo stresa odavno prolo. Dugo nakon stresa zaostaje rezistentna hipertenzija, poremeaji sranog ritma, a posebno anksioznost. Akutni stres je mnogo manje zastupljen kao prethodnica KBS-a u odnosu na hronini. Tako su i nai rezultati potvrdili tezu da je koronarna bolest pre rezul34
tat bitisanja jedne osobe u stanju hroninog stresa, koji se kroz biohemijske promene materijalizuje u aterosklerotine promene (Adamovi i Bokovi, 1976) Hronini stresor moe da ima razliite forme, i moe da potie iz spoljanje sredine, kao interakcija individue i okruenja ili iz same individue (Pickering, 2001). Kao hronine stresore Pickering (2001) navodi probleme i konflikte na poslu, ali i negativne emocije. U svom istraivanju potvrdio je svoju poetnu hipotezu da je naprezanje na poslu, koje definie kao kombinaciju niske kontrole i velikih profesionalnih zahteva, dovelo do poveanja arterijskog krvnog pritiska i pojave KBS-a. U razvoju ovih bolesti istu ulogu, po ovom autoru, imaju negativne emocije, kao to su depresija, anksioznost, ljutnja ili hostilnost. Meu naim ispitanicima nisu postojale statistiki znaajne razlike u izloenosti konfliktnim situacijama u kui, ali su zato postojale statistiki znaajne razlike u izloenosti konfliktnim situacijama na poslu (41 ispitanik je svakodnevno izloen konfliktima na poslu). injenica je da je samo 9 ispitanika imalo konflikte u kui u odnosu na broj ispitanika koji je imao konflikte na poslu, s obzirom na da se najee problemi na poslu odravaju i na nae odnose u porodinoj sredini. Smatramo da razloge treba traiti u visokom vrednovanju profesije naih ispitanika koja ima visoku narcistiku vrednost za njih. Slaemo sa miljenjem Adamovia (1982) koji smatra da su ovi bolesnici osobe narcistikog karaktera koje svaki, pa i najmanji problem doivljavaju kao povredu samoljublja. Sa druge strane, i na ovom mestu ne treba zaboraviti vremenski kontekst u kome je istraivanje vrenovreme socijalnih nemira i politikih kriza, gubitka posla i suoavanje sa egzistencijalnim problemima koji sa sobom nose nemogunost zadovoljenja osnovnih ljudskih potreba. U tom smislu, kao to istiu Kalinin i Petrovi (2001) izuzetno nepovoljno deluju stresori dugog i neizvesnog trajanja, iji se ishod ne moe predvideti, ranije nedoivljeni stresori za koje ne postoji iskustvo linosti vezano za uspenu konfrontaciju. Analiza akutnih stresnih ivotnih dogaaja koji su prethodili bolesti kao i hroninih stresnih situacija u podgrupama eksperimentalne grupe (kod ispitanika nakon akutnog infarkta miokarda i nakon by pass operacije) nije pokazala statistiki znaajne razlike.
Zakljuak
Istraivanje stresa kao mogueg psiholokog riziko faktora za nastanak i razvoj KBS-a sprovedeno je na uzorku od 340 ispitanika koji su podeljeni u eksperimentalnu i kontrolnu grupu od po 170 ispitanika. Eksperimentalnu grupu sainjavala je podgrupa od 85 ispitanika nakon akutnog infarkta miokrda i 85 ispitanika posle hiruke revaskularizacije sranog miia (aorto-koronarnog by pass-a).
35
Marina Hadi Pei
Nije naena statistiki znaajna razlika u postojanju akutnih stresnih situacija izmeu eksperimetalne i kontrolne grupe ispitanika. Naena je statistiki znaajna razlika u postojanju hroninih stresnih situacija na poslu izmeu eksperimentalne i kontrolne grupe ispitanika. Nisu naene statistiki znaajne razlike u postojanju akutnih i hroninih stresnih situacija izmeu ispitanika nakon preleanog akutnog infarkta miokarda i ispitanika nakon by pass operacije.
Literatura
1. Adamovi, V., Bokovi, D. (1976). Hronini stes u genezi hipertenzije, Simpozijum psihosomatski pristup kardiovaskularnim bolestina, Beograd.. 2. Adamovi, V. (1982). Psihologija obolelog od infarkta miokarda. Beograd, Prosveta. 3. Kalianin, P, Petrovi, D. (2001). Prirunik o stresu. Beograd, Institut za mentalno zdravlje. 4. Kannel, WB. (2002) Quest for an optimal population cardiovascular risk factor burden. Europ Heart J (Suppl); F12-F19. 5. Milenkovi, S. (1986). Psihosomatske bolesti kardiovaskularnog sistema. Pritina, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Autonomne Pokrajine Kosovo. 6. Neal, B. (2002). Managing the global burden of cardiovascular disease, Europ Heart J (Suppl); F2-F7. 7. Pickering, TG. (2001). Mental stress as a causal factor in development of hypertension and cardiovascular disease. Curr Hypertens Rep, 3(3): 249-54. 8. Verhein, V, Kohler, T (1997). The correlation between everyday stress and angina pectoris: a longitudinal stydy. J Psychosom Res, 43 (3): 241-5. 9. Vlajkovi, J. (1992). ivotne krize i njihovo prevazilaenje, Beograd, Nolit.
Marina Hadi Pei
STRESS AS A FACTOR OF RISK IN DEVELOPMET OF CORONARY DISEASE

Summary
Background/Aim: The rate of coronary heart disease (CHD) is decreasing in developed countries of the world owing to a modification of risk factors. However, in countries in transition including Serbia and Montenegro the situation is quite the opposite. The aim of this study was to explore the role of acute and chronic stress in development of CHD. Methods: Two groups of examinees were studied: a control group of 170 healthy persons and experimental group of 170 patients with CHD. The group of patients with CHD consisted of 75 patients 36
after acute myocardial infarction and 75 patients after aorto coronary by pass surgery. A semi-standardised interview was used to assess the existence of acute of chronic stress in the studied examinees. Acute stressors were classified in the following categories: (a) death of a close person, (b) threat of loss of a close person, (c) forced change of living place, (d) divorce, (e) loss of job and (f) others. Chronic stress was evaluated by establishing exposition to conflict situations at home or at job. There were three possibilities to answer: never, sometimes, or every day exposure to stressful situations. Results: Considerable difference were not found with regard to to exposition to acute stressors in control and experimental group of examinees. However, chronic exposure to stressful situations at job was more frequent in patents with CHD. There was not a difference between patients after acute myocardial infarction and after aorto coronary by pass surgery. Conclusion: Our data showed that chronic stress at job, not at home, is an important psychological risk factor in development of CHD. Key words: Acute stress, chronic stress, acute myocardial infarction, aorto coronary by pass, risk factor
37
UDC 159.922.8:316.356.2
Jelena Jaki Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica
RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA IZ POTPUNIH I NEPOTPUNIH PORODICA
Rezime
U ovom radu prikazani su rezultati istraivanja adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Ispitivane su razvojne karakteristike adolescenta koji ive sa oba roditelja ili sa jednim od roditelja usled smrti ili odlaska drugog, razvoda ili roenja deteta u vanbranoj zajednici. Primenom Testa nizova, Pluikovog testa linosti i Testa socijalne prilagoenosti (R. Bojanovi i S. Hrnjica) ispitivane su intelektualne sposobnosti, emocionalne dimenzije linosti i kvalitet socijalnih kontakata mladih uzrasta od 10 do 20 godina. Dobijeni podaci ukazuju na statistiki znaajne razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih poradica. Kljune rei: adolescencija, potpuna porodica, nepotpuna porodica, intelektualni razvoj, emocionalni razvoj, socionalni razvoj.
Ruka koja ljulja kolevku upravljalja oveanstvom (narodna poslovica)
Uvod u problem
Porodica kao osnovna drutvena elija predstava prirodnu zajednicu ljudi razliite starosne dobi, bazirana je na bio-reproduktivnim i socio-ekonomskim vezama mua i ene i njihove roene ili usvojene dece. Najee je porodica sinonim sigurnosi, panje, ljubavi, topline, razumevanja... Kao meavina tradicionalne religijsko-patrijahalne i moderne ateistiko-materijalistike porodice zajdnica mua i ene i njihove dece nastoji da ostvari dve svoje bazine funkcije: da osigura fiziki opstanak deteta i da izgradi kod deteta osnovne ljudske osobine. Uloga porodice je odluujua u razvoju, a atmosfera u njoj je presudna u ivotu svakog od nas. Potpuna porodica podrazumeva zajednicu mua, ene i njihove roene i usvojene dece. Toplina porodinog ivota i zdrava atmosfera
39
Jelena Jaki
u njoj, ispunjena ljubavlju, panjom, razumevanjem i saradnjom rezultirae pravilnim razvojem i zdravom linou sa pozitivnim potencijalima za samostalan ivot pojedinca. Nepotpuna porodica (po Keningu) podrazumeva odrastanje uz jednog roditelja usled smrti drugog, odlaska tj. 'dezerterstva' jednog od njih, razvoda ili roenja deteta u vanbranoj zajednici. Odrastanje i razvojne promene koje prate dete na putu ka odraslosti nose sa sobom brojne probleme. Ukoliko dete raste uz jednog roditelja, razvojni i ivotni problemi su znatno vei i potencijalni su uzronici poremeaja u najrazliitijim sferama linosti. Rizik odrastanja u nepotpunoj porodici je dodatno pojaan i naroito veliki u periodu adolescencije, popularno nazvanom periodom 'bura i oluja' od ijeg 'srenog ili nesrenog' ishoda zavisi u mnogome budunost pojedinca. Prema miljenju Ekermana idealno zdrave porodice nema, one su ili preteno zdrave ili preteno bolesne. Zdrava porodica je ona porodica iji lanovi ne ispoljavaju neki psihopatoloki poremeaj, akutni ili hronini. U osnovi zdrave porodice je ljubav, oseanje: sigurnosti, naklonosti, nenosti, odanosti, prijateljstva... Nepotpune ili 'dezorganizovane' porodice su izloene brojnim problemima socijalne, emocionalne, moralne i materijalne prirode. Moderna porodica kao mesto razmene ljubavi i materijalnih dobara ima vanu drutvenu ulogu koja se sastoji u: 1. obezbeivanju hrane, sklonita i drugih materijalnih potreba u cilju odravanja ivota i pruanja zatite od najrazliitijih spoljanjih opasnosti, 2. stvaranju drutvene zajednice koja izgrauje emocionalne veze porodinih odnosa, 3. stvaranju prilika za razvijanje linog identiteta, koji je u vezi sa identitetom porodice, pruajui psihiki integritet i snagu za doivljavanje novih iskustava, 4. oblikovanju seksualnih uloga i njihovom adekvatnom prihvatanju, 5. pripremanju dece za integrisanje sa drutvenim ulogama i prihvatanje drutvene odgovornosti i normi ponaanja 6. podsticanju uenja i pruanju podrke individualnoj kreativnosti i inicijativi. Po savremenim shvatanju porodica je zajednica pojedinaca koja treba da omogui svakom njenom lanu da pronae mesto u drutvu koje mu pripada. U savremenom tumaenju porodice sve se ee pominje psiholoko prisustvo oba roditelja, psiholoka dimenzija i uzajamno delovanje njenih lanova. Smatrajui da su karakter i sudbina oveka 'odreeni' ve u prvih 5 godina ivota S. Frojd u svojim radovima veliku panju posveuje znaaju porodice u oblikovanju linosti i mentalnom zdravlju deteta. S. Frojd shvata porodicu kao instrument za disciplinovanje detetovih biolokih nagona, a roditelja kao
40
RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...
simbol ogranienja drutva. Ispunjavajui svoju roditeljsku dunost roditelj vaspitava dete 'spremajui' ga za drutveni ivot. S. Frojd istie da se mentalna sudbina pojedinca zasniva na njegovom porodinom iskustvu. Porodica se definie u najoptijem smislu kao istorijski promenljiv drutveni oblik u okviru kojeg se odvija proces reprodukcije drutvenih jedinki. Kao zbir socijalnih, ekonomskih i linih odnosa izmeu osoba povezanih srodstvom (roditelj-dete) porodica nastaje kao izraz biosocijalnog povezivanja jedinki u procesu prirodne reprodukcije ili kao izraz psihosocijalnog povezivanja suprunika sa usvojenom decom. Socioloka teorija porodice nastoji da odgovori na dva bitna pitanja: 1. koje mesto i ulogu porodica ima u drutvrnoj strukturi i 2. kakvo mesto i ulogu porodica ima u drutvenom razvoju i promeni. M. Mid smatra da je porodica institucija u kojoj se kroz odgovarajue uslove i vaspitna usmeravanja stvaraju i oblikuju pojedinci. Intelektualni razvoj predstavlja promene u intelektualnom funkcionisanju jedinke od oivljavanja fetusa u utrobi majke pa do smrti organizma. Intelektualni razvoj podrazumeva progresivne promene koje vode viim razvojnim instancama linosti. Razvoj intelektualnih sposobnosti je posledica sazrevanja i uenja. Na ranijim uzrastima jedinke presudni znaaj za intelektualni razvoj pripisuje se sazrevanju, dok sa rastom organizma vodeu ulogu u umnom napredovanju preuzima uenje. Emocionalni razvoj odreen evolucionistikim principima bioloki je veoma vaan i neophodan za opstanak individue. Emocionalni razvoj uslovljen je emocionalnom stimulacijom deteta od strane majke i osoba iz najblieg okruenja i omoguava da se vremenom od maglovitih oseanja prijatnosti i neprijatnosti diferenciraju emocije. Socijalni razvoj oznaava sticanje zrelosti u socijalnim odnosima, tj proces u toku kojeg pojedinac ui da se prilagoava grupnim standardima, obiajima i normama ponaanja drutvene zajednice iji je lan. Socijalizacija je proces trajnog oblikovanja ljudske jedinke u toku kojeg se odigrava transformacija bioloke jedinke u drutveno bie prilagoeno vaeim pravilima drutvenog ivota. Intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj odreen je fizikom i psihikom prisutnou oba roditelja. Stoga 'odsustvo' roditelja moe imati negativan efekat na razvoj svakog pojedinca utiui pri tom na intelektualne sposobnosti deteta, emocionalnu stabilnost, izraenost odreenih emocionalnih dimenzija, kao i na detetovu prilagoenost i adekvatno funkcionisanje u drutvu koje ga okruuje. Adolescencija (doba mladalatva) obeleena je burnim i velikim promenama u anatomskom, fizikom, seksualnom, emocionalnom, intelektualnom i socialnom podruju. Na putu ka fizikoj, intelektualnoj, emocionalnoj, socijal41
Jelena Jaki
noj, moralnoj i psihoseksualnoj zrelosti adolescenti su suoeni sa brojnim dilemama i raznovrsnim problemima. Adolescencija je izraz latinskog porekla (adolesscero rasti, sazrevati...) i oznaava dug, zanimljiv, lep, ali i muan razvojni put koji svaki pojedinac mora da "prevali" da bi od biolokog organizma kakav dolazi na svet dospeo do zrele linosti sa odreenim mestom i funkcijom u drutvu. Adolescencija je vitalna faza biolokog i psihikog rasta, mrani tunel sa neizvesnim krajem praen "poletom tela i poletom srca". Postoje razliite tendencije u definisanju adolescencije i odreivanju njenih granica. Neki naunici polaze od fizikih i fiziolokih obeleja procesa sazrevanja, dok drugi posmatraju psihike i moralno-drutvene promene. S. Hol definie adolescenciju kao psihologiju jednog uzrasnog perioda, dok M. Mid i Foster adolescenciju posmatraju kao socijalni fenomen mladih. Neki autori adolescenciju poistoveuju sa pedagogijom ili psihologijom viih razreda osnovne i srednje kole. Savremeni koncepti psihologije tretiraju adolescenciju kao poetnu fazu razvoja koja obuhvata itavu deceniju ivotnog ciklusa od 11 do 21 godine ivota. Sa biolokog aspekta adolescencija zapoinje reproduktivnom fazom, koju karakterie sposobnost stvaranja sopstvenih potomaka, a usporavanjem fizikog razvoja se zavrava. Sa psiholokog aspekta adolescent je osoba koja se nalazi na prelazu od ponaanja tipinog za dete ka onom koje karaktertie odraslu osobu. S druge strane pristalice sociolokog aspekta pod adolescencijom podrazumevaju period usmeravanja, izbora i obuavanja za odreenu profesiju kao i poveanje nezavisnosti u odnosu na roditelje. Postoje brojne teorije adolescencije meu kojima se izdvajaju psiholoka (po kojoj postoji interakcija uroenog, genetskog programiranog materijala sa faktorima sredine), teorija E. Eriksona (8 razvojnih stadijuma ukljuuje raznovrsne reakcije na promene u sazrevanju i razreenje psihosocijalnih problema), zatim kognitivne teorije (u kojima se istie aktivna uloga svakog pojedinca u odnosu na iskustvo i spoljanje uticaje) i socioloka teorija (po kojoj je adolescencija period socijalizacije koji karakterie intenzivno prenoenje znanja i iskustva sa roditelja i drugih lanova drutva na mladu osobu). Antropolozi prouavaju adolescenciju istiii znaaj biolokih faktora, ali i insistirajui na njenoj kulturnoj uslovljenosti i uticaju obiaja, sredine, kulture, tradicije... u kojoj dete odrasta. Pri tom istiu da period adolescencije nije univerzalan, ve kulturom uslovljen fenomen savremenog drutva. Levin adolescenciju tumai kao period velikih promena u fizikoj, kognitivnoj, emocionalnoj i oblasti meuljudskih odnosa. Razvoj se odvija kroz stadijume koji se razlikuju po diferencijaciji i opsegu ivotnog prostora koji obuhvata fiziko-sredinske, socijalne i psiholoke faktore pojedinca. Levin adolescenciju smatra periodom tranzicije u toku kojeg mlade osobe prelaze iz sveta
42
deteta u svet odraslih, istiui pri tom vanost razumevanja naina na koji adolescenti doivljavaju svet oko sebe. *** Predmet istraivanja: razvojne karakteristike adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Cilj istraivanja je utvrditi da li postoje razlike u intelektualnom, emocionalnom i socijalnom razvoju adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica. Ranija istraivanja Dosadanja istraivanja ukazuju na kljunu ulogu potpune porodice u odrastanju deteta: nedostatak dobre atmosfere u porodici poveava emocionalnu nestabilnost, loi odnosi u porodici mogu izazvati negativan odnos prema suprotnom polu i vrnjacima, loe porodino iskustvo poveava agresivnost, porodini odnosi utiu na socijalni razvoj, porodica u kojoj postoji rascep izmeu roditelja i dece utie na slabiji uspeh adolescenata u koli ili na poslu, adolescenti koji ine prestupe imaju lou porodinu situaciju, nezavisnost i samostalnost adolescenata u velikoj meri je odreena prihvaenou i ljubavlju od strane oba roditelja, odrastanje adolescenata u potpunoj porodoci povoljno utie na njegovu linost i obrnuto. Ameriki naunici utvrdili su da porodino okruenje i odnosi u njemu imaju najvei uticaj u emocionalnom prilagoavanju, socijalnom ponaanju i snalaenju u drutvu, uspehu u koli ili poslu i samostalnosti adolescenata. Ekerman N. V. je zahvaljujui svojim istraivanjima doao do sledeih zakljuaka: 1. porodica ima veliki uticaj na psihiko zdravlje, 2. postoji povezanost 'porodinog i individualnog' zdravlja, 3. da bi se pojedinac razumeo neophodno je prouavati njegovu porodinu dinamiku. Kuburi Z. Prouavajui porodicu zakljuuje da postoji povezanost izmeu prihvaenosti dece u primarnoj porodici i psihikih smetnji u adolescenciji. K. P. Petrovi bavi se detetom u nepotpunoj porodici, dajui prioritet vaspitnoj klimi u porodici i stavovima samohranih majki. Odnos majke i deteta moe se sagledati kroz dimenzije dominacijapopustljivost i preterana usredsreenostpreterana udaljenost.
43
Jelena Jaki
P. H. Masan prouavajui uticaj porodice na razvoj deteta ukazuje na dva osnovna vida odnosa sa roditeljima: prihvatanjeodbacivanje i autonomijakontrola koji usmeravaju ponaanje i oblikuju detetovu linost. Istraivanje F. Hirjana i M. Singera izvreno na mladima koji su na izdravanju zatvorskih kazni ili se nalaze u vaspitno-popravnim domovima pokazalo je da su odnosi u njihovim porodicama u 45% sluajeva bili 'poremeeni'. Pri tom su najee poremeeni odnosi podrazumevali nepotpunost porodice, tj. odrastanje uz jednog roditelja. Hipoteze u istraivanju su formulisane na sledei nain: Opte hipoteze: 1. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u intelektualnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica, koji su intelektualno superiorniji. 2. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u emocionalnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica, koji su emocionalno stabilniji. 3. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u socijalnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica, koji su socijalno prilagoeniji. 3 opte hipoteze ralanjene su na 13 specifinih: 1. Adolescenati iz nepotpunih porodica imaju manji kolinik inteligencije u odnosu ns adolescente iz potpunih porodica. 2. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica inkorporacija je slabije izraena u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 3. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica zatita je slabije izraena u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 4. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica orjentacija je slabije izraena u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 5. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica liavanje je izraenije u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija slabije izraena, 6. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica odbacivanje je slabije izraeno u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija,
44
7. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica agresija je izraenija u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija slabije izraena. 8. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica istraivanje je slabije izraeno u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 9. Kod adolescenata iz nepotpunih porodica reprodukcija je slabije izraena u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kod kojih je ova emocionalna dimenzija izraenija, 10. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju niu vrednost na BIAS skali u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je vrednost na ovaj skali via. 11. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju manje poverenja u ljude u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji 'vie veruju' drugima, 12. Adolescenti iz nepotpunih porodica su manje konformirani u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji prihvataju u veoj meri pravila i norme drutva, 13. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju negativan odnos prema autoritetu u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji prihvataju autoritet.
Uzorak i varijable u istraivanju
Istraivanje je izvedeno na uzorku od 100 ispitanika (50 ispitanika iz potpunih i 50 ispitanika iz nepotpunih porodica) adolescentnog uzrasta (od 10 do 20 godina). Nezavisna varijabla u sprovedenom istraivanju je potpunost-nepotpunost porodice, dok su zavisne varijable intelektualni, emocionalni i socijalni razvoj adolescenata.
Instrumenti korieni u istraivanju
Opti faktor inteligencije odreen je testom inteligencije TN/B/10, dok su podaci o emocionalnim dimenzijama linosti i unutranjim konfliktima dobijeni pomou Pluikovog testa linosti. Adaptiranost adolescenata i kvalitet socijalnih kontakta odreen je pomou Testa socijalne prilagoenosti (R. Bojanovi i S. Hrnjica).
45
Jelena Jaki
Primenjeni statistiki postupci u istraivanju
deskriptivna statistika, korelacija, t- test: utvrivanje znaajnosti aritmetikih sredina.

Rezultati istraivanja
Analizom podataka dobijenih pomou testova primenjenih u istraivanju neke hipoteze su potvrene, a neke odbaene kao netane. Potvreno je oekivanje da e se razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica pokazati statistiki znaajnim u pogledu inteligencije (t-vrednost 17,241 P=0,026). Potvreno je oekivanje da e se razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica pokazati statistiki znaajnim u pogledu izraenosti Inkorporacije (t-vrednost 2,308 P=0,003), Orjentacije (t-vrednost R=2,321, P=0,019) i Reprodukcije (t- vrednost 3,456 P=0,035). Potvreno je oekivanje da e se razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica pokazati statistiki znaajnim u pogledu vrednosti na BIAS skali (t-vrednost 3,919 i R=0,040). Ostale specifine hipoteze nisu potvrene, tj. nisu naene statistiki znaajne razlike izmeu adolescenata iz potpunih i nepotpunih porodica na sledeim emocionalnim dimenzijama: Zatita, Lienost, Agresija i Istraivanje. Za emocionalnu dimenziju Odbacivanje dobijeni podaci nisu statistiki znaajni, ali ukazuju na poveeanu tendenciju kod adolescenata iz nepotpunih porodica (t-vrednost 0, 332 P=0,064). Specifine hipoteze vezane za socijalni razvoj nisu potvrene.
Analiza rezultata
Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u intelektualnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je uoen vii stepen intelektualnih sposobnosti. Pored velikog uticaja naslednih faktora u oblikovanju intelektualnih sposobnosti, ne smeju se zanemariti podaci dobijeni sprovedenim istraivanjem koji upuuju na zakljuak da odrastanje uz oba roditelja ima vanu ulogu u intelektualnom razvoju deteta. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju manji kolinik inteligencije u odnosu na adolescente iz potpunih porodica kod kojih je uoen vii stepen intelektualnih sposobnosti, to ukazuje na znaaj prisustva oba roditelja u razvoju intelektualnih sposobnosti.
46
Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju potekoa u emocionalnom razvoju u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji su emocionalno stabilniji to ukazuje na ulogu porodice u izraenosti emocionalnih dimenzija. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju niu Inkorporaciju, tj emocionalnu dimenziju koja ukoliko je slabije izraena ukazuje na smanjenu sposobnost menjanja sebe kroz nova iskustva, teko prihvatanje tueg miljenja, nepoverenje prema ljudima i poveana kritinost, sumljiavost, neposlunost... Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju niu Orjentaciju, to ukazuje na smanjenu tenju za novinom i uivanjem u susretu s novim iskustvima. Zajedno sa Inkorporacijom generie crtu radoznalsti pa se moe izvesti zakljuak da kod adolescenata iz nepotpunih porodica postoji smanjena elja za promenom, aktivnou i avanturizmom. Bojaljivost i nesigurnost kod adolescenata 'ubija' elju za promenom to se moe objasniti strahom da nova iskustva i informacije mogu da narue njihovu ionako teko uspostavljenu ravnoteu na sadanje stanje stvari. Kod adolescenata iz potpunih porodica ova emocionalna dimenzija je izraenija. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju nii nivo Reprodukcije to ukazuje na probleme u identitetu linosti, smanjenu potrebu za prijatnou i uivanjem, smanjenu empatinost, srdanost, drutvenost, otvorenost, predusetljivost... Nii nivo ove emocionalne dimenzije ukazuje na izbegavanje dubljih i prisnijih odnosa sa drugim osobama, smanjenu potrebu za prijateljskim vezama i vezivanjem. Sve ovo navodi na zakljuak da kod adolescenata iz nepotpunih porodica postoji smanjena sposobnost investiranja sebe radi adekvatnog odnosa sa drugim osobama, to rezultira manjim brojem prijatelja poveavajui pri tom socijalnu nesigurnost i oseaj samoe. Kod adolescenata iz potpunih porodica je ova emocionalna dimenzija izraenija to ukazuje na nesputanost u izraavanju ljudske topline i prisutnost simpatije za ljude u celini. Adolescenti iz nepotpunih porodica imaju niu vrednost na BIAS skali to ukazuje na pretenu usmerenost ka sebi i svom 'svetu' i istovremeno udaljavanje od drugih ljudi. Nia vrednost na ovoj skali ukazuje i na veu iskrenost adolescenata iz nepotpunih porodica u odnosu na adolescente iz potpunih porodica koji preteno daju socijalno poeljnije odgovore... Kod adolescenta iz nepotpunih porodica uoena je tendencija ka snienom nivou Odbacivanja, to ukazuje da postoji sklonost ka poveanoj kritino47
Jelena Jaki
sti, smanjenoj borbenosti i ambicioznosti, nesigurnosti u postupcima i stavovima, neodlunosti i podlonost isugestibilnom uticaju drugi... Kod adolescenta iz potpunih porodica ova emocionalna dimenzija je izraenija (dobijeni podaci nisu statistiki znaajni).
Zakljuak
Na osnovu izvrene analize i verifikacije postavnjenih hipoteza moe se izvesti zakljuak da se adolescenti iz nepotpunih porodica znaajno razlikuju od svojih vrnjaka koji ive sa oba roditelja i to u pogledu intelektualnih i emocionalnih karakteristika. U pogledu socijalnog razvoja nisu naene znaajne razlike izmeu adolescenata obuhvaenih istraivanjem. Deficijentnost porodice sama po sebi ne mora da ukazuje na intelektualnu, emocionalnu i socijalnu inferiornost, jer se ozbiljna dezintegrisanost i neharmoninost odnosa esto sree i u kvantitativno potpunoj porodici. Integrisanost i uspeno funkcionisanje nepotpune porodice zavisi od stabilnosti roditelja sa kojim dete ivi kao i od njegove sposobnosti da se suoi sa svim problemima koje odrastanje deteta sa sobom nosi. esto, naalost odrastanje u nepotpunoj porodici gotovo da ne moe da proe nezapaeno ostavljajui pri tom vee ili manje posledice po razvoj deteta i ispoljavanje odreenih karakteristika. Lav N. Tolstoj je jednom rekao 'sve srene porodice lie jedna na drugu, svaka nesrena porodica nesrena je na svoj sopstveni nain'. Ukoliko se zna da je porodica stub razvoja svakog pojedinca i primarni faktor mentalnog zdravlja moramo se kao psiholozi adekvatnim radom i savetima potruditi i kao ljudi nadati da e sve vie biti porodica koje lie jedna na drugu.
Literatura
1. Avalske sveske 11-93, Mrnja i mentalno zdravlje. Beograd, Institut za psihijatriju KCS. 2. Avalske sveske 5-82, Psihologija, psihijatrija i interpersonalni odnosi. Beograd, Institut za psihijatriju KCS. 3. Betelhem, B. (1983). Ljubav nije dovoljna, Zagreb. 4. Bojanin, S. (1985). Neuropsihijatrija razvojnog doba i opti reduktivni metod. Beograd. 5. Gutovi, V. (2001). Linost i delikvencija mladih, Novi Sad. 6. Gilford, P. (1968). Osnovne psiholoke i pedagoke statistike, Beograd. 7. Debes, M. (1954). Mladiko doba, Sarajevo, Svetlost,. 8. Dragi, M. (1956). Psihike promene u pubertetu, Beograd. 9. Donaldson, M. (1997). Um deteta, Beograd. 10. orevi, D. (1984). Razvojna psihologija, G. Milanovac, Deje novine. 11. orevi, D. (1982). Pedagoka psihologija, G. Milanovac, Deje novine. 12. Ekerman, N. (1966). Psihodinamika porodinog ivota, Titograd, Grafiki zavod. 48
13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38. 39. 40. 41.
Ernjakovi, G. (1956). Rana mladost i njeni problemi, Beograd. Grupa autora (1982). Proces socijalizacije kod dece, Beograd. Kuburi, Z. (1994). Porodica i psihiko zdravlje dece, Beograd. Klark, A. M. i Klark, A. D. B. (1987). Rano iskustvo, Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Kovaevi, D. (1997). Stres, Beograd. Kon, I. S. (1988). Dete i kultura, Beograd. Kosti, P. (1997). Prirunik PIE-JRS, Beograd. Leki, . (1979). Metodologija pedagokog istraivanja i stvaralatva, Beograd. Markovi, P. (1995). Adolescentna kriza, Beletra, Beograd. Mili, A. (2001). Sociologija porodice, Beograd. Mili, A. (1988). Raanje moderne porodice, Beograd. Nei, B. (1999). Osnove razvojne psihologije, Ni. Petrovi, S. (1996). Metodika izrade diplomskog rada, Ni. Pejovi, M. (1997). Porodica i psihopatologija, Beograd, Savremena administracija. Petrovi, K. P. (1990). Dete u nepotpunoj porodici, Beograd. Piae, i Inhelder B. (1996). Intelektualni razvoj deteta, Beograd. Rakovi, S. (1996). O agresiji, Beograd. Risti, . (1983). Nacrti istraivanja i proveravanje hipoteza, Beograd, Prosveta. Standulovi, K. N. (1988). Na putu ka odraslosti, Beogrd. Savievi, D. (1966). Obrazovanje za ivot u porodici, Beograd. Sminjani, V. . i Toplianin I. (1966). Deja psihologija, Beograd. Todorovi, D. (1992). Osnovi metodologije psiholokih istraivanja, Beograd. Toplianin, I. (1964). Pubertet u doba mladalatva, Rad, Beograd. Tadi, N. (1989). Psihopatologija detinjstva i mladosti, Beograd. Trebjeanin, . (2001). Renik psihologije, Beograd. Herlok, B. E. (1966). Razvoj deteta, Beograd. Hrnjica, S. (1979). Zrelost linosti, Beograd. asopis za pedagoku kulturu u porodici i drutvu, Porodina pedagogija, (1986) Beograd. Vranievi, J. (2001). Promena slike o sebi: autoportret adolescencije, Beograd.
49
Jelena Jaki
Jelena Jaki
DIFFERENCES IN THE INTELLECTUAL, EMOTIONAL AND SOCIAL DEVELOPMENT OF THE COMPLETE AND INCOMPLETE FAMILY ADOLESCENTS
Summary
This paper gives the research results on the complete and incomplete family adolescents. There were researched developmental characteristics of the adolescents with both parents, with one parent due to the death or absence of the other parent, due to a divorce or a birth of a non-marriage child. By means of the Test of rows, Plucics test of personality and the Test of social adaptability (R. Bojanovic and S. Hrnjica) intellectual abilities, emotional dimensions of the personality and the quality of the social contacts of the 10 to 20 years of age subjects were tested. The obtained results point to the statistically significant differences between the adolescents stemming from the complete and the incomplete families. Key words: adolescence, complete family, incomplete family, intellectual development, Social development.
50
UDC 159.923.5
Jelisaveta Todorovi Filozofski fakultet Ni
ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA*
Rezime
U okviru istraivakog projekta "Psiholoke osnove nastave i reforme osnovnog obrazovanja" zapoet je i potprojekat na temu: "Problemi u prilagoavanju dece sa specifinim razvojnim tekoama kolskoj sredini". Cilj istraivanja je da ispita koji su inioci od znaaja za socijalizaciju ove dece povezani sa problemima adaptacije na kolsku sredinu. U ovom radu izloene su neke karakteristike ovih poremeaja i njihova podela, kao i istraivanja nekih vaspitnih stavova i postupaka i njihove uloge, kao faktora rizika za psiholoko sazrevanje dece. Postizanje optimalnih efekata u obrazovnom i vaspitnom radu sa ovom decom najee zavisi od tesne saradnje porodice, kole i strunih slubi. Zato reforma osnovnog obrazovanja treba da stvori uslove da se u nastavnom radu sa uenicima koji i inae nemaju sasvim ujednaene razvojne tokove, ostvari individualizovan pristup i primene aktuelna saznanja o metodama i nainima rada koji pospeuju ovladavanje kolskim vetinama i znanjima i kod onih malobrojnih uenika koji zbog uroenih biolokih nedostataka (koji nisu posledica intelektualne ometenosti), oteano napreduju. Key words: specifini razvojni poremeaji, porodica, vaspitni postupci, osnovnokolsko obrazovanje.
Uvod u problem
Projekat "Psiholoke osnove nastave i reforme osnovnog obrazovanja", razvojni, vaspitni, obrazovni i mentalno-higijenski aspekti postojeih programa i metoda i mogua projekcija budue kole, zapoet je 2002. godine na Institutu za psihologiju Filozofskog fakulteta u Niu. Ovako sloena tema uslovila je
*
Jelisaveta Todorovi
planiranje odgovarajuih potprojekata, niz uih tema koje nisu meusobno nezavisne. Jedna od tema planiranih potprojekata je i "Rasprostranjenost negativnih pojava u ponaanju uenika osnovne kole". ivot i rad u koli stavljaju pred uenike razliite zahteve u pogledu discipline, uenja i druenja, odnosa prema autoritetu, sticanju odgovornosti i razvoja sopstvene linosti. Savlaujui ih deca usvajaju ne samo znanja predviena nastavnim planom i programom, ve stiu socijalno vredne i poeljne osobine dragocene za ukljuivanje u drutvenu zajednicu, ili pak razvijaju takve oblike ponaanja koji mogu biti u neskladu sa vladajuim drutvenim normama. kola svojim mnogostrukim delovanjem znatno utie na linost svojih uenika. U vremenu koje dete provede u razredu sa svojim vrnjacima i predavaima odvijaju se procesi intelektualnog, emocionalnog i socijalnog sazrevanja, putem usvajanja obrazovnih sadraja i ostvarivanja ciljeva nastavnih programa, ali i kroz kompletnu organizaciju rada kola koja moe, ali i ne mora biti ustrojena na demokratskim naelima. Nezamenljiva u procesu socijalizacije uenika je i linost nastavnika. Nastavnik je uvek u isti mah i vaspita, pedagoki subjekt koji uobliava ukupno bie vaspitanika. Svi ovi inioci udrueno deluju da bi se ostvarili drutveni ciljevi kole, koji nikada ne predstavljaju iskljuivo individualni razvoj uenika bez namere da se kroz obrazovni proces ostvare uslovi za povezivanje sa duhovnim biem zajednice. Zbog toga nam se u ovom projektu inilo veoma vanim da obratimo panju na mentalno-higijenske aspekte obrazovnog i vaspitnog delovanja savremene kole kroz praenje prisustva nekih negativnih pojava u ponaanju uenika, kao i praenje napredovanja i prilagoavanja dece, koja zbog nekih od razvojnih problema i tekoa ne mogu da ispune obrazovne zadatke koje kola stavlja pred njih. U okviru ovog projekta zapoeto je istraivanje na temu: "Problemi u prilagoavanju dece sa specifinim razvojnim tekoama kolskoj sredini". Cilj istraivanja bio je evidencija dece sa specifinim razvojnim tekoama, praenje njihove adaptacije kolskoj sredini kroz praenje njihovog sociometrijskog statusa, postojanja emocionalnih tekoa, preovladavajuih vaspitnih stavova njihovih majki, kao i prikupljanje podataka o radu psihologa i defektologa u koli na saniranju problema ove dece u koli.
Karakteristike specifinih razvojnih tekoa
Specifine razvojne tekoe obuhvataju itav spektar razliitih problema u razvoju govora, kolskih sposobnosti i motorike, a koji se javljaju rano tokom detinjstva. Njihovo oteenje ili zaostajanje u razvoju povezani su sa biolokim sazrevanjem centralnog nervnog sistema. Te tekoe nisu posledica mentalne zaostalosti ili bilo kakvog oblika steene modane traume ili bolesti, edukativne zaputenosti ili emocionalnih poremeaja. Kod velikog broja dece
52
ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA
sa nekim vidom razvojnih tekoa oteene su vizuo-spacijalne sposobnosti, funkcije govora i motorne koordinacije. Obino se ovi razvojni problemi postepeno smanjuju sa uzrastom, mada izvesni deficiti mogu ostati do odraslog doba (Smiljka Popovi-Deui, 1999). Bioloki uslovljen deficit ove vrste mogu da prate problemi u interpersonalnim odnosima, emocionalni problemi i problemi ponaanja. Manifestacije poremeaja govora, kolskih sposobnosti i motorike na koje se odnose ove razvojne tekoe u savremenoj klasifikaciji psihikih poremeaja dece i mladih (ICD-10)1 ovako su razvrstane: Specifini razvojni poremeaji govora koji mogu biti vezani za artikulaciju glasova (izgovaranje glasova kod deteta kasni, ili je izmenjeno), razumevanje govora koje je ispod uobiajenog za uzrast (receptivni poremeaj govora) ili je bogatstvo renika, upotreba vremena i sloenih reenica ispod uobiajenog za uzrast, to spada u ekspresivni poremeaj govora. Specifini razvojni poremeaji kolskih sposobnosti itanja (itanje je sporo, esta su izvrtanja, izostavljanja i dodavanja rei...), raunanja (nemogunost razumevanja matematikih izraza, tekoe u izvravanju uobiajenih raunskih operacija...), razvojni ekspresivni poremeaji pisanja (neitak rukopis, izostavljanje odreenih slova) i meoviti poremeaji kolskih sposobnosti. Specifini razvojni poremeaji motorne funkcije (deca kasne u razvoju motornih sposobnosti sedenja, puzanja, hranjenja, hodanja, oblaenja, sporo ue da tre, veu pertle, penju se i silaze niz stepenice, nespretni su pri finim ili velikim pokretima, isputaju stvari, spotiu se, udaraju o prepreke. Meoviti specifini razvojni poremeaji (meavina razvojnih poremeaja govora i jezika, kolskih sposobnosti i motornog funkcionisanja). Dete koje ispoljava neke od specifinih razvojnih tekoa ili poremeaja oteano postie rezulate u uenju. Potrebno mu je vie vremena ne bi li dostiglo druge u njihovim sposobnostima. Ukoliko je dete inteligentinije, tee mu pada itava situacija, jer je i samo uvia. Razna ispitivanja i dijagnostike procedure, dovode do toga da dete sve vie pati zato to nije kao drugi. Neuspeh da se postignu odgovarajui rezultati u koli, izaziva potrebu da se neprijatne situacije izbegavaju, pa takvi uenici tragajui za okruenjem koje ih nee optereivati ocenama i neuspehom, postepeno se sve vie udaljavaju od kole ili sve vie biraju drutvo u kome ih nee optereivati kolski uspeh i ocene. U kolskom dobu se esto javljaju udrueni emocionalni problemi i poremeaji ponaanja. Procena da ne mogu jednako uspeno kao ostala deca da savladaju kolske zadatke, izaziva oseanje manje vrednosti, izbegavanje konDetaljnija klasifikacija ovih poremeaja prikazana je u Godinjaku za psihologiju, godine II, broj 2, Filozofskog fakulteta u Niu 2003. u radu "Problemi prilagoavanja uenika sa specifinim razvojnim tekoama kolskoj sredini", koji je objavljen kao deo potprojekta "Rasprostranjenost negativnih pojava u ponaanju uenika osnovne kole". 53
1
Jelisaveta Todorovi
takata sa vrnjacima i povlaenje ili nabusit i svadljiv odnos, kao jedan vid eksternalizacije problema. Poremeaji ponaanja i hiperkinetiki sindrom javljaju se ee na starijem kolskom uzrastu i u adolescentnom periodu. Ovi problemi dovode do loijih samoprocena u razliitim domenima predstave o sebi, povezani su sa problemima prilagoavanja i mogu doprineti naputanju kole od strane uenika. Ukoliko doe do toga da definitivno napuste kolu, ova deca ostaju sa nekompletnim obrazovanjem ili polupismena. Ishodi ovih poremeaja zavise najvie od teine poremeaja i pruene pomoi i reedukacije u koli i kod kue. Porodica i kola su podjednako vane kako bi se izbegle neke neeljene propratne pojave u daljem razvoju ove dece. ta se preporuuje u pristupu porodici sa decom koja ispoljavaju neku od nabrojanih specifinih razvojnih tekoa? Ono to je najvanije je smanjiti oseanje krivice i anksioznosti u porodici informiui roditelje da ove razvojne tekoe nisu uslovljene faktorima koji potiu od same porodice. Roditelji treba da shvate da njihovo dete nije lenjo, glupo ili bezobrazno, ve da ima tekoe da razume neke stvari, ili usvoji neke vetine koje se oekuju od njega u koli. Takoe, treba prihvatiti tekoe svog deteta i zahteve uskladiti sa njegovim realnim mogunostima. Kako se deca sa ovakvim problemima razlikuju od ostale kolske dece, preporuivo je pomoi im da razumeju svoj poremeaj i da ga prihvate. Veoma je vano ne naruiti samopotovanje takve dece, nego im pomoi da ga sauvaju ili osnae. Roditelji treba da prihvate detetove napore u razvoju govornih, kolskih i motorikih vetina i da ga ukljue u defektoloki tretman (logopedski ili opti reedukativni tretman ukoliko je poremeaj ozbiljniji). Uz to ne bi trebalo da uslovljavaju razvoj vetina u kojima dete pokazuje izrazite tekoe. to se ranije pone sa defektolokim tretmanom, a roditelji upute u mogunosti i ogranienja koji proizilaze iz vrste poremeaja, smanjie se mogunosti da se isprepliu uroeni bioloki nedostaci, emocionalni problemi i poremeaji linosti. Ipak, to nije dovoljno. Potrebno je da uitelji i nastavnici imaju osnovne informacije o ovim tekoama, kako ne bi probleme u uenju shvatili kao lenjost i zanemarivanje kolskih obaveza. Uslovi za optimalan razvoj i socijalizaciju dece sa ovim problemima zavise od uzajamne saradnje porodice i kole. Ukoliko njihovo delovanje nije povezano i usaglaeno, rizici za razvoj nekih poremeaja u ponaanju i prilagoavanju su daleko vei. Sada postaje jasnije zato smo se opredelili za ovaj problem i koliko veliku ulogu ima reforma obrazovanja, koja bi trebalo da bude po meri deteta i u funkciji stvaranja uslova u kolskom okruenju da se zatiti mentalno zdravlje sve, pa i ove dece.
54
Vaspitanje u porodici i postizanje psiho-socijalne zrelosti deteta
Savremena porodica ima brojne funkcije, meu kojima se najee navode reproduktivna, socijalno-zatitna, vaspitna i ekonomska, pri emu se u razvijenim drutvima manje istie ekonomska funkcija porodice, dok meuljudski odnosi lanova porodice, njihovi modaliteti komunikacije i ciljevi sve vie dobijaju na znaaju. Porodica prua deci zatitu, zadovoljenje potreba za emocionalnom vezanou i linom afirmacijom i vaenjem. Uz to ona omoguava da se potomstvo povee sa drutvenom zajednicom i kulturom, ui dete da razume svet oko sebe, titi ga i neguje. U procesu socijalizacije roditelji imaju nezamenljivu i specifinu ulogu. Roditeljstvo koje treba da omogui uspenu socijalizaciju zasniva se na intimnosti sa detetom, ali i na autoritetu. Dete na svet reaguje svojim uroenim moima koje se vaspitanjem mogu razvijati ili suzbijati. Vaspitanje koje se ne zasniva na moima kojima dete raspolae, nuno se pretvara u nasilje nad njim. Rezultat uspene primarne socijalizacije, a samim tim i procesa vaspitanja jeste zdravo dete. Porodica koja dosledno i koherentno stimulie samostalan i svestran razvoj deteta, ini osnovu zdravog razvoja linosti. Naravno, razvoj i odrastanje su praeni ponaanjima koja nose rizik. Potreba za nezavisnou esto goni dete da eksperimentie sa stvarima koje roditelji ne doputaju. Javlja se potreba za isprobavanjem razliitih uloga i sistema vrednosti, poveana agresivnost i radoznalost, kao i neprecizna procenu rizika. Tvrdoglavost koja se ispoljava je najee potreba da se odbrani vlastiti identitet i nezavisnost. Poveanom riziku su izloena deca iz nekompletnih i disfunkcionalnih porodica, deca sa nekim hroninim oboljenjem ili telesnim nedostatkom, koja umesto prave ljubavi i podrke imaju loe surogate kroz preteranu brigu i materijalna ulaganja njihovih roditelja ili staratelja. U okviru psihoanalitikih studija razvoja dece, proces socijalizacije i vaspitanja ukljuivao je uvek izvesnu ravnoteu izmeu zadovoljstva i fazno uvremenjenih frustracija. Ana Frojd istie da je za najpovoljnije vaspitavanje dece potrebno izvesno zadovoljstvo, neka neizbena razoaranja, te prikladna drutvena kontrola, koja se sprovodi preko autoriteta roditelja. Roditelji nastoje da formiraju izvesne stabilne obrasce ophoenja prema deci. Oni se zasnivaju na proceni deijeg ponaanja, kao i na oseanju prihvatanja ili neprihvatanja deteta i njegovih osobenosti. Ukoliko postupci roditelja i njihova vaspitna nastojanja nisu u skladu sa uzrasnim mogunostima deteta ona mogu imati dejstvo kumulativne traume na detinju linost. Roditelji tee da svojim relativno postojanim nainom ophoenja prema detetu, favorizuju ili eliminiu neke oblike ponaanja kod svoje dece. Pri tom postupci roditelja nisu voeni jedino procenom o ispravnosti deijih postupaka, ve i njihovim oekivanjima i prihvatanjem, odnosno neprihvatanjem uzrasnih
55
Jelisaveta Todorovi
osobenosti deteta. Roditelji vre procenu kojim vaspitnim postupcima e na najbolji nain ostvariti svoje vaspitne ciljeve, a da ne narue pre svega emocionalni odnos prema detetu, tj. njihovi postupci proistiu iz bazinog oseanja prihvatanja i ljubavi ili odbacivanja i uslovne ljubavi. Oseajni deo vaspitnih postupaka u najveoj meri odraava stavove roditelja i doprinosi u usmeravanju delovanja. Interesovanje za ispitivanje roditeljskih stavova i vaspitnih postupaka kao i njihovih posledica za emocionalni razvoj dece veoma je staro. Kaner (Kanner) je 1935. dao prvu podelu roditeljskih stavova (K. Piorkowska-Petrovi, 1990). Tokom narednih decenija ponuene su nove klasifikacije roditeljskih postupaka, stavova, tipova nege (Roe i Siegelman, Schaefer, Shaffer, Masen, Makarovich, Ziemska, Baumrind, Rohner...) U mnogima od njih osnovni cilj bio je da se iz mnotva manifestacija roditeljskog pristupa izdvoji manji broj faktora, dimenzija, koji bi olakali klasifikaciju roditeljskog ponaanja. Veina autora izdvaja dve osnovne dimnzije. Emocionalni ton, emocionalna toplina i prihvatanje, s jedne strane, i odbacivanje deteta, s druge. Autonomija nasuprot kontroli deijeg ponaanja. Ziemska 1973. (prema K. Piorkowska-Petrovi, 1990) posebno istie negativnu ulogu odbacivanja, izbegavanja, preteranih zahteva i preterane zatite dece koju roditelji svesno ili ne sprovode. Dete koje se osea odbaeno od svojih roditelja postaje uvreeno, ljuto i ispunjeno strahom od novih odbacivanja. Ono razvija ili odbrambenu nezavisnost ili se emotivno povlai. U ekstremnim sluajevima takvo dete postaje apatino ili emotivno slepo, ili manje tolerantno na stres, manje emotivno stabilno od dece koja su prihvaena. Meutim dete koje prima nametljivu panju i slepu ljubav svojih roditelja ima pojaano zavisne potrebe i stoga je zavisnije od dece koja primaju neku "umerenu" ljubav. Izgleda da "slepa ljubav" ukljuuje ne samo obilje oseajnosti, ve i preteranu i nametljivu kontrolu (Rohner, prema Kuburi 1996). Ukoliko roditelj izbegava odnose sa detetom, ono postaje nesposobno za uspostavljanje trajnih emotivnih veza, nije istrajno u svojim postupcima i moe biti neprijateljski nastrojeno prema svojoj sredini. Izbegavanje od strane roditelja, dok je dete u stanju potpune zavisnosti od njih, osiromauje emotivne veze i one se gube, nestaju. Ovo oteava kasnije uspostavljanje bliskih odnosa sa drugim ljudima. Ako izbegavanje nije tako izraeno, ili postoji samo kod jednog roditelja, dete koliko-toliko prima izvesnu dozu poeljnih emocionalnih iskustava. Kod ovakvih porodica dete moe da ispoljava snanu potrebu za prihvaenou od strane lanova raznih grupa. Ipak to nije dovoljno da bi se formirala izrazita privrenost. Potreba za zavisnou je poremeena i dete ima problem da uspostavi bliski i topao odnos sa drugima. Iako ima potrebu da bude prihvaeno, osea strah od novih situacija i osoba, jer mu je oseanje sop56
stvene vrednosti nisko. Usled roditeljskog izbegavanja dete nije sposobno za istrajnost i usredsreenost u nastavi i uenju, nepoverljivo je i plaljivo, lako dolazi u sukob sa ukuanima i svojim vrnjacima. U stvari, stalno emocionalno "gladna", ova deca umesto uspostavljanja trajnog oseajnog odnosa sa nekom osobom iz svoje okoline, tragaju za novim prolaznim vezama. Ako su roditelji prepuni neumerenih zahteva koji su preterani za dete, a zatim kritiki nastrojeni i sa estim zamerkama, dete gubi poverenje u sopstvene snage. Ono postaje nesigurno, preosetljivo, esto opsesivno, strepljivo, lakomisleno i podlono drugima. Takvo dete moe doiveti neuspeh u koli ili imati velike tekoe u prilagoavanju. Ali, ukoliko dete ima dobre odnose sa vrnjacima i kadro je da prui otpor roditeljima, negativni roditeljski uticaji su manji. Meutim, i dalje ostaje slaba elja za uspehom i postignuem, sklonost frustracijama i nestabilna emotivna ravnotea. este poruke tipa "nemoj", kanjavanje pokuaja osamostaljivanja i postizanja samokontrole, pogoduju razvoju motiva za izbegavanjem i potiskivanju misli i delanja koji su usmereni na postignue. Prema M. Vinterbotom 1952 (prema Ivi i Havelka 1982) redosled zahteva i ogranienja nije nebitan. Ukoliko nikakvo uenje nije prethodilo nametanju ogranienja, ovo e verovatno doprineti da se pojavi motiv za izbegavanjem pokuaja da se bude samostalan i samokontrolisan. Preterana zatita ili razmaenost usporava psihosocijalno sazrevanje. Nemarnost, nepreduzimljivost, popustljivost ili ponaanje razmaenog deteta esto se javljaju kod ove dece. Takvo dete je svadljivo, drsko, uobraeno, zlostavlja roditelje, sebino je i postavlja roditeljima preterane zahteve. Meutim kada je trenutno bez roditelja, takvo dete postaje nesigurno i uznemireno. Prezatiujui odnos prema deci i preterivanje u obezbeivanju optimalnih uslova u njihovom okruenju dovode u adolescentnom periodu do pojave konformizma kod mladih, nedostatka ambicija, nesigurnosti i niskog samopotovanja. Preosetljivi i anksiozni roditelji ee prezatiuju svoju decu. Prezatiena deca nisu nesamostalna u pogledu brige o sebi, ve uglavnom nesigurna i ambivalentna prema odrastanju i osamostaljivanju. Prezatiavanje dece znaajno je uticalo na razvoj hronine anksioznosti i nesigurnosti. Preterana usresreenost na dete takoe, nije bezazlena po njegovo psihiko funkcionisanje. Pomno i brino nadziranje deijeg ponaanja i doivljavanja moe izazvati preosetljivost nervnog sistema. S druge strane preterana nezainteresovanost, udaljenost od deteta ne moe zadovoljiti potrebu za ljubavlju, panjom i naklonou. Dete u svojim roditeljima ne osea oslonac i uporite i u sopstvenom domu se osea naputenim. To oseanje usamljenosti moe dovesti do potpunog ili deliminog zastoja u razvoju viih emocija i do nesposobnosti za trajno vezivanje za drugu osobu. Na osnovu brojnih istraivanja poznato je da dete postaje agresivno i sklono ljutnji usled stava zapostavljanja ili odbacivanja od strane jednog ili oba roditelja. Hladan odnos prema detetu, izbe57
Jelisaveta Todorovi
gavanje, odbacivanje ili zapostavljanje, esto vodi ka maloletnikom prestupnitvu. Sasvim je mogue da roditelji ije dete ispoljava neki vid specifinih razvojnih poremeaja, mogu u svojim vaspitnim postupcima ili preterano titi dete ili biti preterano usredsreeni na njega, odbacujui, izbegavajui i u odnosu na mogunosti deteta preterano zahtevni. Ukoliko u istraivanju ne pratimo i vaspitne stavove roditelja, a bavimo se pozicijom dece sa ovim problemima u grupi, u kolskom odeljenju, sigurno bismo jedan izuzetno znaajan inilac socijalizacije zanemarili
Uloga osnovnokolskog obrazovanja u razvoju dece sa specifinim razvojnim tekoama
"Ako je obrazovanje kao postupak imanentno nuan akt kulturne zajednice, koji u samom sebi treba da nosi jedan smisao, onda taj akt ne moe da ima u vidu prirodan cilj koji svaki ovek i bez tog akta moe da postigne, naime najvee mogue savrenstvo isto animalnog bia... Akt mora biti upravljen na drugu mogunost, na stvaranje duhovnog bia u individuumu i to ba ono naroito, osobeno i jedinstveno koje je upravo pristupano pojedinom individualitetu" G. Kerentajner, Teorija obrazovanja, Geca Kon 1928. Ovako je smisao obrazovanja odredio uveni nemaki pedagog Georg Kerentajner. Ako se osvrnemo na Sokratove stavove o ciljevima i metodama vaspitanja i obrazovanja dece i mladih, vidimo da se on poziva na mogunost uenja po slobodnom izboru i vlastitom programu, na radoznalost i dra nepoznatog kao motiv istraivanja, uenje putem dijaloga i vrlinu kao motiv za sticanje znanja, to je u duhu savremenog pedocentrizma. Cilj uenja nije postizanje moi i vlasti nad drugima, nego postizanje vrline. Smisao obrazovanja nije se bitno promenio do dananjeg dana. Pristupi tj. metode i obrazovni sadraji su se menjali i prilagoavali drutvu koje se razvijalo i postojeoj akumulaciji znanja. Drutvene promene druge polovine dvadesetog veka donele su korenite promene u znaaju koje obrazovanje ima. Osnovnokolsko obrazovanje postaje najvea svetska aktivnost, fundament razvoja. Opte karakteristike osnovne kole, bez obzira na specifinosti odreene drave, jesu: demokratizacija, razvoj predkolskog vaspitanja, prodor tehnologije, profesionalno usavravanje, snani vankolski uticaji. Ova obeleja savremenog obrazovanja treba da stvore uslove da se nauna saznanja o razvojnim karakteristikama dece osnovnokolskog uzrasta pro58
prate adekvatnim nastavnim metodama i sadrajima. Poznato je da decu ovog uzrasta karakterie razvoj koji je esto neujednaen i izmie zacrtanim programima. Nasledni inioci doprinose da se neke organske strukture i funkcije razvijaju bre, a neke sporije. Zbog toga razliita deca, prilikom polaska u kolu nee biti u mogunosti da jednako uspeno prate nastavu i usvajaju nastavne sadraje. Iz tog razloga pedagoki pristup koji treba da pomogne detetu jeste individualizovani pristup. Da bi ova tradicionalna ideja zaista zaivela, trebalo bi da oni koji rade sa decom, pre svega uitelji, jo tokom kolovanja naue nekoliko metoda obuke itanja, pisanja, raunanja, shodno uzrastu dece i kvalitetu njihovih saznajnih sposobnosti. Zbog toga je daleko poeljnije da se ui znatno manja koliina gradiva, ali da se tumai na vie razliitih naina, kako bi se novi pojmovi to bolje pribliili deci i njihovom iskustvu. kolska pravila, koja tee da ujednae decu u pogledu vetina i znanja, ne prate neujednaen ritam razvoja kolskih vetina i sposobnosti uenja. Poznato je da mnoga deca imaju tekoe u savladavanju vetine pisanja, pogotovu ako se obuavaju na nain koji im ne odgovara. Na primer, ako ih pouruju, prebacuje im se, ili listove na kojima su pisala roditelji, ili uitelji pocepaju, to dovodi u sumnju sopstvene sposobnosti. Problem nastaje zbog toga to svi miii koji uestvuju u pisanju ne moraju da budu razvijeni kod sve dece u onoj meri u kojoj to oekuju uitelji koji pred sobom imaju odreeni nastavni plan. Obino je vetina pisanja kod prvaka veoma neravnomerno razvijena. Pritisak na papir je neujednaen, kao i ritam pisanja linija. Ako se pri pisanju "namee" brzi ritam, decu ruka brzo zaboli, pa rukopis postaje jo nejasniji i praen raznim grimasama na licu koje slede mukotrpno ispisivanje slova. Nespretan rukopis, problemi sa itanjem ili raunanjem tumae se kao lenjost i nezainteresovanost. Oseanja deteta su tesno povezana sa njegovim miinim sklopom i manje podlona voljnoj kontroli. Tonus miia moe biti napet ili oputen i to se vidi prema miiima lica, hodu, nainu govora i sedenja. Kada se detetu kae s prekorom da je strano lenjo i da roditelj ne zna ta e biti s njim, to bitno utie na detetov doivljaj sopstvenog poloaja u svetu i nemogunosti da se taj svet savlada. U ranijem periodu, deca sa specifinim razvojnim tekoama nisu pobuivala ire interesovanje strunjaka, jer ih i nije bilo mnogo. Deca sa pravim, napr. disleksinim smetnjama su bila retka i teko ih je bilo identifikovati kao takve. Njihove tekoe u savladavanju kolskog gradiva pripisivane su slabom vidu ili sluhu, nedovoljnoj angaovanosti, nepanji, mentalnoj retardaciji i sl. Danas, mnoga deca imaju prilike da se upoznaju sa slovima, izvebaju u pisanju i itanju pre polaska u kolu. To je nametnulo prestruktuiranje programa za ovakve uenike. Meutim, u potrazi za novim putevima, veim zahtevima, ubrzanjem napredovanja u kolskom programu, izgubilo se iz vida da nisu sva deca bila u povoljnim okolnostima, da bi stekla pripremu za kolu. Ekspresno
59
Jelisaveta Todorovi
uvoenje i prolaenje kroz obuku itanja i pisanja, bukvalno znai da je preskoen jedan fizioloki period njihovog razvoja. Takva deca izlaze nedovoljno opismenjena, i kao loi itai, bez elje da nastave svoj proces obrazovanja. Ovo se dogaa upravo iz razloga to se ne potuje dovoljno individualnost deije linosti. Moraju li ba svi prvaci uiti istim tempom i na isti nain? Zar ne bi trebalo da postoje predvebe zasnovane na psihomotornim potencijalima prvaka i poznavanju govorno-jezikih zakonitosti. Recimo, u sastav postepene obuke itanja i pisanja kod dece sa disleksijom i disgrafijom ulazi razvoj vizuelne percepcije i prostorne orijentacije, razvoj sposobnosti akustike analize i sinteze rei i veih govornih celina, diskriminacija slinih fonema, pravilan izgovor glasova, razvoj znaenja rei, grafomotorna spretnost itd. (prema S. Vladisavljevi, 1991). Matematika zajedno sa itanjem i pisanjem je svakodnevni vid detetove komunikacije u koli. S pojavom logikog miljenja dete dete uspeva da shvati ta je to broj. Prvo nad ime strepe nesigurni roditelji je da li e njihovo dete biti dovoljno inteligetno, jer se smatra da inteligencija osigurava uspeh u drutvu. Zato, ako se desi da dete ne barata najbolje brojevima, roditelj se odmah uplai. U koli se taj problem brzo identifikuje kao glupost i nerad. Drugo tumaenje oteanog raunanja kod dece za dugo nije postojalo. Prema S. Bojaninu, (1991) matematike sposobnosti dece ranog kolskog uzrasta zasnivaju se na opaaju, koji se prenosi na predstavni nivo i tamo razreava. Stoga razumevanje matematike u mnogome zavisi od jasnih opaaja i integrativnih moi kore velikog mozga. Nekad procesi sazrevanja, a samim tim i integracije, idu sporijim tempom. Zato svaki pedagoki postupak koji ne polazi od poznavanja problema deteta, ve iz elje da se zadovolje planovi i programi u koli ne moe da bude uspean. Isti autor sugerie da, ukoliko deca imaju problema sa matematikom, treba napustiti program i primeniti vebe koje rekonstruiu pokrete i igre iz detinjstva, koje podstiu opaanje, prepozavanje, radovanje tim uspesima kao neku vrstu iskustvenog temelja na kome treba "zidati" matematiko znanje. To stimulie razvoj funkcije kore mozga i psihikih funkcija. Ovakvoj deci je potreban drugaiji vremenski raspored, odnosno tempo i nain rada u poetnoj fazi uenja. Uz logopedski tretman disleksina deca se uspeno obue u itanju i pisanju. Ovo oteava rad u odeljenju, jer namee potrebu grupisanja dece prema njihovoj spremnosti za opismenjavanje, drugaiju dinamiku njihove realizacije i prilagoavanje rasporeda. Ali, to nije nemogue dostii. Potrebno je da kola bude fleksibilnija i da se ne dri kruto jednoobraznih metoda.
60
Zakljuak
Detinjstvo i mlai kolski uzrast puni su potrebe za saznavanjem nepoznatog i tenje ka novom. Osim to saznaje svet oko sebe, dete spoznaje i sebe. Ono otkriva jedan novi svet rei i zakona, novih redosleda i novih klasa predmeta koji su na neki nain i ranije, takorei oduvek bili u deijem okruenju, a sada ih spoznaje na nov nain. Upravo ta radoznalost je prirodni pokreta uenja u koli. Dete takoe otkriva da u koli postoje obaveze, oekivanja, ocene koje nekad jesu, a nekad nisu sjajne. ta znam i mogu, koliko to vredi, ta moji roditelji oekuju, pitanja su na koja sva deca trae odgovore upravo u koli. Problemi koji nastaju kod dece sa nekim od razvojnih poremeaja nisu vezani samo za bioloki nedostatak, ve i za socijalizaciju u porodinoj i kolskoj sredini. I pored odane ljubavi prema svojoj deci, roditelji mogu kroz vaspitne postupke pojaati nesamostalnost, oseanje manje vrednosti i nesigurnosti kod njih. To se obino deava usled elje da ih zatite i posvete im svoju punu panju i na neki nain se iskupe pred sobom i detetom zbog neprijatnog oseanja krivice i anksioznosti. Neki roditelji nastoje da po cenu maksimalnog zalaganja nekako "doteraju" dete po meri sopstvenih nerealnih oekivanja. Tako odrastanje ove dece postaje bremenito problemima u porodici, koji kasnije s polaskom u kolu postaju jo neprijatniji. kola, svojim zahtevima prilagoenim deci normalne inteligencije i sposobnosti, namee ritam rada koji je i za njih esto isforsiran i preambiciozan. Za decu sa problemima u itanju, pisanju, raunanju, takvi zahtevi su jo tee dostini. Reforma donosi fleksibilnije pristupe u zahtevima u pogledu obaveznih znanja i vetina koju deca nieg kolskog uzrasta treba da usvoje, kao i u pogledu evaluacije obrazovnih ishoda. Uitelji i nastavnici koji rade u odeljenju sa ovom decom treba da budu upoznati sa prirodom njihovih problema, ali i da dopune svoje znanje novim metodama uenja vetine itanja i pisanja i razvijanja matematikog miljenja. Neophodno je da se kolski programi menjaju saglasno saznanjima savremene pedagoke prakse i prirodi deijeg razvoja. Da se znatielja i istraivaki dar ne bi rasplinuli u susretu sa gradivom koje je preteko i metodama koje "sapliu" duhovni razvoj, reformisana kola treba da ponudi acima put i nain da otkriju svoje vrednosti i smernice daljeg obrazovnog napredovanja. Ne moraju svi u isto vreme znati i raditi isto. Ono to je zaista potrebno uenicima je poverenje u sopstvene mogunosti, razvijanje i negovanje interesovanja i proirivanje vidika u skladu sa vlastitom znatieljom i sposobnostima. Da bi se ovi ciljevi ostvarili, neophodno je permanentno usavravanje nastavnog osoblja koje neposredno radi sa decom, njihovo upoznavanje sa specifinostima psiholokog razvoja dece, kao i traganje za metodama i pristupima koji e im olakati usvajanje znanja i omoguiti im da osete da su oni nosioci inicijative u sopstvenom obrazovanju.
61
Jelisaveta Todorovi
Literatura
1. Adler, A. (1984). Psihologija deteta. Beograd, Prosveta. 2. Bojanin, S. (1991) kola kao bolest. Beograd, Plato. 3. Bojanin, S. (1979). Neuropsihologija razvojnog doba i opti reedukativni metod. Panevo: GIRO "6 oktobar". 4. Children and Mental Health. Mental Health A Report of Surgeon General 5. Ivi, I. i Havelka, N. priredili. (1982). Proces socijalizacije kod dece. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 6. Ivkovi, M. (1999). Obrazovanje u drutvenom kontekstu. Ni, Studentski kulturni centar. 7. Jovanovi, N. (1998). Razvoj kole kao vaspitnog inioca. Zbornik radova "Zdravlje i bolesti kolske dece" Filozofski fakultet u Niu. 8. Kapor-Stanulovi, N. (1985). Psihologija roditeljstva. Beograd, Nolit. 9. Klark, A.M. i Klark, A.D.B. (1987). Rano iskustvo. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 10. Kerentajner, G. (1928). Teorija obrazovanja. Geca Kon. 11. Kuburi, Z. (1994). Porodica i psihiko zdravlje dece. Beograd, Teleoloki institut. 12. Maccoby, E.& Sears, R. & Levi,n H. (1979). Patterns of Child Rearing. Massachusetts, Murray Research Center, Hardvard University. 13. Piorkowska-Petrovi, K. (1991). Jedan model za ispitivanje vaspitnih stavova roditelja, Psihologija, XXIV 1-2, Beograd. 14. Piorkowska-Petrovi, K. (1990). Dete u nepotpunoj porodicii. Beograd, Institut za pedagoka istraivanja, Prosveta. 15. Piorkowska-Petrovi, K. (1994). Porodica koja razvija autonomiju deteta, Zbornik radova o autonomiji, Beograd. str. 143-155. 16. Piorkovska-Petrovi, K. i evkui, S. (1996). Oekivanja roditelja i nastavnika: autonomna ili konformistika linost deteta, Zbornik instituta za pedegoka istraivanja, Beograd. 69-89 17. Piorkovska-Petrovi K. (1991). Jedan model za ispitivanje vaspitnih stavova roditelja, Psihologija. 1-2, str. 170-180. 18. Popovi-Deui, S. (1999). Problemi mentalnog zdravlja dece i adolescenata. Beograd, Institut za mentalno zdravlje. 19. Sears R.& Maccoby E.& Levin H. (1979). Patterns of Child Rearing. Murray Research Centre. 20. Stjepanovi-Zaharijevski, D. (1998) Porodica i deca, Zbornik radova "Zdravlje i bolesti kolske dece" Filozofski fakultet u Niu. 21. Tadi, N. (2000). Psihijatrija detinjstva i mladosti. Beograd, Nauna knjiga. 22. Vladisavljevi, S. (1991). Disleksija i disgrafija. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
62
Jelisaveta Todorovi
THE ROLE OF FAMILY AND SCHOOL IN SOCIALIZATION OF CHILDREN WITH SPECIFIC DEVELOPMENTAL DIFFICULTIES
Summary
Within research project "Psychological Basis of Learning and Reform of Elementary Education" a subproject has started on the subject of: "Problems In Adaptation Of Children With Specific Developmental Difficulties In School Enviroment". The aim of research is to find out what are important factors in socialization of these children and how they are connected with problems of adapting to school environment. In this paper some characteristicks of these aberations have been presented and also classification as well as research of some educational attitudes and steps and their role as risk factors in psychological development of children. Gaining optimal efects in educational and rearing process with these children usually depends on close cooperation between the family school and professional assisstants. That is why elementary school reform should create conditions that in the process of education with pipils who do not have entirely balanced development which would allow individual approach and application of real knowledge about methods and manners which enhance school skills and knowledge even in those pupils who, because of inherent biological mishaps, not due to intelectual barriers, have problems in advancement.. Key words: specific developmental difficulties, family, rearing steps, elemetary education.
63
UDC 179.2
Goran Z. Golubovi Filozofski fakultet Ni
KLINIKI ASPEKTI ZLOSTAVLJANJA DECE*
Rezime
Autor na poetku rada navodi opte prihvaenu definiciju zlostavljanja i zanemarivanja dece, da bi, potom, izneo takoe uobiajenu podelu na tri kategorije: fiziko, emocionalno i seksualno zlostavljanje. Posle odreenja fizikog zlostavljanja, dati su neki epidemioloki podaci koji se odnose na ovu pojavu. Prodiskutovani su najvaniji etioloki faktori, a pomenuta je i teorija transgeneracijske transmisije nasilja u porododici, kojoj se u poslednje vreme pridaje naroita panja. Autor posebno ukazuje na znakove koji kliniara treba da usmere na sumnju da se moda radi o fizikom zlostavljanu deteta, a govori i o ponaanju roditelja zlostavljaa u toku klinike evaluacije. Emocionalno zlostavljanje se prikazuje u okviru osam tipova roditeljskog ponaanja, tj. odbacivanja, degradacije, terorisanja, izolacije, "kvarenja deteta", eksploatacije, uskraivanja esencijalne stimulacije i nepouzdanog i nekonzistentnog roditeljstva. Potencira se znaaj ranog uoavanja emocionalnog zlostavljanja i zanemarivanja u svakodnevnoj klinikoj praksi, s obzirom da ono, suprotno uvreenom miljenju, u najekstremnijim sluajevima moe da za posledicu ima ak i smrt deteta. Seksualnom zlostavljanju dece posveena je naroita panja. Poto je konstatovana znatna rasprostranjenost ove pojave, iznesene su forme seksualne zloupotrebe, ukazano je na ponaanje dece koje moe da probudi sumnju u tom pravcu, istaknut je znaaj psihijatrijskog komorbiditeta, prikazan je tipian psiholoki profil linosti zlostavljaa, kao i neke specifinosti dinamike incestuozne porodice. Na kraju, autor najvie panje posveuje samom postupku ukoliko postoji sumnja na bilo koji vid zlostavljanja dece. Insistira se na timskom radu u okviru zdravstvenih ustanova, ali i na znaaju centra za socijalni rad, policije, pravosua i kole, tj. potencira se sinhronizovana akcija svih drutvenih struktura, s obzirom da se radi o problemu itave zajednice. Kljune rei: zlostavljanje dece, zanemarivanje dece
Goran Z. Golubovi
Prema "Priruniku iz pedijatrije" Silvera, Kempa i Brajana (1986), pod pojmom zlostavljanja i zanemarivanja dece, u irem smislu, moe se podrazumevati: fiziko zlostavljanje, nedovoljna i nekvalitetna ishrana koja dovodi do poremeaja razvoja, seksualna zloupotreba, psihiko zlostavljanje, neukazivanje neophodne medicinske nege i zlonamerno drogiranje i trovanje. Zlostavljanje dece mogue je klasifikovati u tri kategorije. To su: fiziko, emocionalno i seksualno zlostavljanje. Smiljka Popovi-Deui (1999) fiziko zlostavljanje definie kao nanoenje fizikih povreda detetu mlaem od 18 godina, i to od strane osoba odgovornih za to dete (roditelji, vaspitai, osoblje odreenih ustanova koje se brinu o deci itd.). rtve fizikog zlostavljanja su u preko 50% sluajeva deca mlaa od godinu dana. U prepubertetskom uzrastu ei zlostavljai su majke, dok adolescente vie zlostavljaju oevi. U oko 80% zlostavljana deca su rtve svojih ukuana. U SAD-u prosena starost majke zlostavljaice je 26 godina, a oca zlostavljaa 30 godina. O rasprostranjenosti ove pojave najbolje svedoe sledei pokazatelji: u Sjedinjenim Dravama samo tokom 1992. godine prijavljeno je tri miliona sluajeva zlostavljanja i zanemarivanja dece, slubama socijalne zatite, a svake godine u istoj zemlji zbog maltretiranja umre 2000-4000 dece. Izvesni etioloki faktori dovode se u vezu sa fizikim pa i emocionalnim zlostavljanjem. Na prvom su mestu socijalni stresovi: socijalna izolacija, izostajanje drutvene podrke, siromatvo, prenaseljenost, nepotpuna porodica, veliki broj dece u porodici, mladi roditelji, izloenost nasilju i dr. Potom, treba imati u vidu alkoholizam, narkomaniju, kao i mentalnu poremeenost roditelja. Na kraju, kao provokativni inilac valja uzeti u obzir i odreene karakteristike dece: roenje pre termina, duevna zaostalost, telesni hendikep, plaljivost, zahtevnost ("teka deca") i ostalo. U poslednje vreme, kao naroito plauzibilna prihvata se teorija transgeneracijske transmisije roditeljskih obrazaca zlostavljajueg ponaanja, po kojoj roditelji "ue" loe roditeljstvo od svojih roditelja usvajanjem njihovog ponaanja u raznim ulogama. Kada u klinikoj praksi treba posumnjati da se moda radi o fizikom maltretiranju deteta? Neki od pobrojanih znakova mogu nas usmeriti na sledee: tragovi bievanja, amaranja, vezivanja, guenja (davljenja) i tipanja; iskrzane ivice prednjih zuba (nasilno hranjenje); opekotine nanesene arom od cigareta, vruim metalnim predmetima ili umakanjem prstiju u vrelu tenost;
66
KLINIKI ASPEKTI ZLOSTAVLJANJA DECE
subduralni hematomi odojadi bez frakture lobanje, kao posledica drmusanja deteta; intraabdominalne povrede poput: rupture slezine i creva, intramuralnog hematoma duodenuma ili pseudociste pankreasa, koje nije mogue logiki objasniti; brojne povrede kostiju u razliitim fazama zarastanja (rentgenski verifikovane) za koje se moe pretpostaviti da su nastale vie puta ponavljanim uvrtanjem ekstremiteta: subperiostalni prelomi metafiza, subperiostalne kalcifikacije, epifiziolize i zadebljanja korteksa. Fiziki zlostavljana deca, po pravilu, ispoljavaju i emocionalnu simptomatologiju. Obino su anksiozna, depresivna, povuena i ustraena ili, pak agresivna. Sebe nisko vrednuju. Nije retka ni suicidalnost. Loe se uklapaju u grupu vrnjaka, a kod male dece esto kasne miljokazi ranog psihomotornog razvoja. to se ponaanja roditelja zlostavljenog deteta tie, kako kae Lone (prema Porovoj 1990: "Psihijatar koji se tada konsultuje moe biti iznenaen kada se suoi sa jednim ponaanjem punim distanciranosti, krutim, izvetaenim, sa sklonou ka depresiji praenoj nesanicom, migrenom, smetnjama ginekoloke prirode, sa anamnezom koja otkriva nesreno detinjstvo i sliku roditelja lienih afektivnosti. Dijalog se najee teko uspostavlja, a dogaa se da uopte ne bude mogu". Garbarino, Gatmen, il i Hart (prema Laki A., 2002) su emocionalno zlostavljanje dece odredili u okvirima 8 tipova roditeljskog ponaanja: 1. Odbacivanje dete se ignorie, obezvreuje, ne prihvata se njegova potreba za nenou i afektivnom razmenom. U ekstremnoj formi roditelj upuuje detetu sledee poruke: "Voleo bih da se nikada nisi rodio", ili "Bolje da sam kamen rodila umesto tebe". 2. Degradacija dete je podvrgnuto kritici, stigmatizovanju, usauje mu se kompleks nie vrednosti. Roditelj naziva dete pogrdnim imenima, kao to su: "kreten", "tupson", "luzer", "nesposobnjakovi" i sl. Pored toga, moe da poniava dete pred njegovim drugovima, da ga sputava, omalovaava njegova postignua ("Majmune jedan, zar si morao da pokvari peticu iz matematike"). 3. Terorisanje zakluavanje deteta u mranu sobu, ostavljanje da "za kaznu" sedi ispred zakljuanih ulaznih vrata, verbalne pretnje tipa: "smodiu te", gaanje raznim predmetima, zamahivanje kao da e udariti dete, demonstriranje besa pred detetom nad drugim lanom porodice. 4. Izolacija detetu se frustriraju normalne socijalne potrebe: odbija se sa njim kontakt u kui, zabranjuje mu se da se drui sa vrnjacima, adolescentu se ne doputaju veernji izlasci ("neu da dozvolim da od tebe na kraju ispadne kriminalac ili narkoman").
67
Goran Z. Golubovi
5. "Kvarenje deteta" maloletnik se aktivno navodi na disocijalne i kriminalne aktivnosti (kraa, prosjaenje, opijanje, drogiranje, prostitucija i sl.). 6. Eksploatacija dete se iskoriava za neprimerene njegovom uzrastu kune poslove, ili se ak od njega zahteva da radi (privreuje) kako bi zaraenim novcem izdravalo porodicu. 7. Uskraivanje esencijalne stimulacije ljubavi, nege, obrazovanja, zdravstvene zatite i dr. 8. Nepouzdano i nekonzistentno roditeljstvo dete se izlae kontradiktornim i ambivalentnim zahtevima ("Neu da se drui sa onim drocama i dripcima", a istovremeno "Vidi se kakav si: uopte nisi za ljude"), kao i igranje igre "toplo i hladno" ("Zato nee nikada da razgovara sa mnom", a kad dete izrazi potrebu za komunikacijom, onda mu se odbrusi u stilu: "Nemoj sada da me gnjavi. Valjda vidi koliko imam posla"). Treba napomenuti da, neretko, u praksi nije mogue razgraniiti zanemarivanje (koje je akt proputanja da se uradi to to je potrebno) od pravog zlostavljanja (kojim se aktivnim injenjem nanosi teta emotivnom razvoju deije linosti). Razmere emocionalnog zlostavljanja uopte nije mogue proceniti. Nije preterano rei da ogromni deo psihopatologije odraslih "vue korene" upravo iz ove pojave, vezane za period detinjstva i mladalatva. Treba ukazati jo i na to da emocionalno zlostavljanje lake previdimo od fizikog i seksualnog, zato to prvo esto podvedemo pod "privatnim ivotom jedne porodice", dok smo u drugom sluaju skloniji da pojavu tumaimo kao neto to se tie ire zajednice. Ovakav stav je velika predrasuda i odrava neprofesionalnost: emocionalno zlostavljanje i zanemarivanje moe takoe da ima pogubne posledice, ukljuujui ak i smrt deteta! Seksualno zlostavljanje dece, po S. Popovi-Deui (op. cit.), podrazumeva upotrebu dece kao objekata zadovoljenja seksualnih elja i potreba odraslih lica. Ukoliko seksualna zlouptreba deteta dolazi od strane lana porodice, govorimo o incestu. Rasprostranjenost ove pojave je znatna. U visokorazvijenim zemljama Zapada do 18. godine ivota bude seksualno zlostavljana 1 od 3-4 devojice i 1 od 7-8 deaka. Veliki broj sluajeva u svim sredinama ostaje neprijavljen, iz kog razloga esto potcenjujemo znaaj ovog fenomena. rtve seksualnog zlostavljanja su deca svih uzrasta od odojeta pa do adolescenta. Devojice su pet puta vie zlostavljane od deaka. Forme seksualne zloupotrebe su najrazliitije: egzibicionizam, maenje, masturbacija (ponekad obostrana), kunilingvus, felacio, vaginalni i analni polni odnos. U nekim sluajevima, zbog nesrazmere u veliini izmeu mukog pol68
nog uda u erekciji i deijih enskih polnih organa, prilikom pokuaja obljube, dolazi do tekih povreda, kao to su: rupture perineuma drugog i treeg stepena, rascepi vagine, povrede uretre, analnog sfinktera i samog rektuma (sve ovo moe biti praeno jakim krvarenjima), a zabeleeni su ak i sluajevi skoro kompletnih kolporeksija sa probojem pelvinog peritoneuma i ispadom creva u vaginu (Beri B., 1983). Meutim, znatno se ee evidentiraju manje upadljivi simptomi i znaci zlostavljanja: bolovi u genitalnoj regiji, problemi dece sa sedenjem i hodanjem, rektalna ili vaginalna krvarenja, uestale urinarne infekcije, pojaana sekrecija iz vagine itd. I odreeno ponaanje dece moe da pobudi sumnju u pogledu seksualnog zlostavljanja: detaljno poznavanje polnog akta neprimereno uzrastu deteta (moe se ispoljiti i kroz igru sa drugom decom), preterani strah od odraslih (naroito mukaraca), agresivno, seksualno-provokativno ili, pak inhibovano ponaanje. Ne retko, sa seksualnim zlostavljanjem su udrueni: anksiozni poremeaji, depresija i nisko samopotovanje, posttraumatski stresni poremeaj, hiperkinetiki i poremeaj ponaanja. Uzroke polne zloupotrebe dece treba traiti u linosti zlostavljaa i specifinostima dinamike incestuozne porodice. Po Vojislavu Nikoliu (1983), u sklopu mnogostruke devijantnosti pedofila karakteristini su i vrlo skroman intelektualni nivo, nizak stepen obrazovanja i ranije defektan porodini i seksualni ivot. Incestuozne porodice su poremeene i disfunkcionalne, u njima postoji neravnotea moi i dominacija jednog od roditelja, esto nezadovoljavajui seksualni ivot meu suprunicima, socijalna izolacija od ire zajednice, konfuzija uloga unutar porodinog miljea, nedovoljno respektovanje privatnosti pojedinih lanova porodice, zloupotreba alkohola i poricanje kao predominantni mehanizam odbrane. (Koristei ovaj mehanizam pojedini oevi svoje polne odnose sa erkama doivljavaju kao svojevrsni vid "seksualne edukacije"). Na ovome mestu treba pomenuti i to da su neke histrionine adolescentkinje sklone da prijavljuju nepostojea napastvovanja i zavoenja, a ukoliko pri davanju izjave pred neiskusnim ispitivaem, pokau jo i naivno dranje i plani izraz lica svojstven rtvi, posledice po nepravedno optuenog mogu zaista biti drastine. Ovakvi sluajevi, stoga, zahtevaju naroit oprez i detaljnu proveru (Golubovi G.Z., Laki A., Ili B., 2002). Kako, na kraju, postupiti ukoliko postoji sumnja na bilo koji vid zlostavljanja dece? Pre svega, lekar e esto biti u situaciji da privremeno hospitalizuje dete, sve dok se ne utvrdi moe li se ono bez opasnosti vratiti u porodicu. ak i postojanje same sumnje na zlostavljanje dovoljno je da se sluaj prijavi vlastima. Licemerno i neprofesionalno je traiti nepobitne dokaze maltretiranja, jer e se tako propustiti dragoceno vreme i ivot deteta izloiti opasnosti. Na
69
Goran Z. Golubovi
alost, i sam autor ovoga rada bio je u svojoj praksi svedok oklevanja i neaurnosti u nekim sluajevima, kako medicinskog osoblja tako i drugih profesionalaca koji se bave ovom problematikom. Rad u ovoj oblasti, unutar samih zdravstvenih institucija, imperativno je timski. Kako kau Beri, Popovi i Stevanov (1983): "Mora se imati uvek naumu da su zlostavljena i zaputena deca veoma esto samo nemi svedoci nanesenih im povreda, kao rtve svojih muitelja uvek su zaplaena, a kao mali pacijenti prestraeni su samim dolaskom u bolnicu ili drugu zdravstvenu ustanovu. esto su uplaeni i od samog susreta sa zdravstvenim osobljem. Zbog toga je u ovakvim sluajevima (u kojima je ginekolog samo jedan od eventualnih sekundarnih saradnika u lekarskom timu, u kome su primarni pedijatar, esto i deiji hirurg, ali i psihijatar i psiholog) potrebno pored briljivog klinikog pregleda jo i veliko strpljenje pri uzimanju esto komplikovane i teko razumljive anamneze, sa puno namerno skrivenih podataka". Centar za socijalni rad ima krucijalnu ulogu, iz razloga to su u njegovoj ingerenciji ispitivanje porodice i preduzimanje mera potrebnih za spreavanje daljeg zlostavljanja deteta. Ukoliko je situacija u porodici opasna po dete, ono se privremeno smeta u neku ustanovu za uvanje, ili se poverava hraniteljima. U veini sluajeva stanje u primarnoj porodici moe se popraviti u meri dovoljnoj da joj se dete vrati; ree porodica predstavlja stalni rizik po zdravlje i ivot deteta, pa je neophodno preduzeti postupak za zakonsko oduzimanje roditeljskih prava. Kako je po novom Krivinom zakonu nasilje u porodici postalo inkriminacija, zadatak svih nadlenih organa jeste i aurno legalno procesuiranje ovakvih sluajeva. U tom smislu oekuje se i da e uloga policije, tuilatva i sudova dobiti jo vei znaaj. Poznata je injenica da zlostavljana kolska deca ispoljavaju niz znakova koji su uoljivi upravo u koli: nezainteresovanost za uenje, pad koncentracije na asu, odsutnost, tee savlaivanje gradiva, beanje sa asova, povrede disciplinskih normi (poremeeno ponaanje) i dr. Nastavno osoblje, a naroito kolski pedagog i psiholog trebalo bi da imaju senzibilitet da uoe ovakvu decu i da u paljivom razgovoru eventualno od njih dobiju podatke koji bi ukazali na mogunost zlostavljanja. Psihosocijalna podrka kole moe eliminisati ili, barem ublaiti negativne posledice stigmatizacije. Takoe, kola bi morala da bude otvorena za saradnju, po ovom pitanju, sa svim ostalim relevantnim institucijama. U zakljuku, decidirano se moe rei da je zlostavljanje dece problem itavoga drutva, koji se moe reavati samo sinhronizovanom akcijom svih njegovih struktura. Naroito zdravstveni, socijalni, pravosudni i obrazovno-vaspitni sektor treba da u ovome budu svesni svog znaaja i uloge.
70
Literatura
1. Beri, B. (1983). Povrede genitalnih organa. U: Beri, B, ulovi, V, Prudan, R. (Ed.) Ginekologija i osnovi porodiljstva deije i adolscentne dobi. 101-104. Beograd-Zagreb, Medicinska knjiga. 2. Beri, B, Popovi, D.T, Stevanov, M. (1983). Sudskomedicinski problemi ginekologije deijeg adolescentnog doba. U: Beri, B, ulovi, V, Prudan, P. (Ed.) Ginekologija i osnovi poroditeljstva deije i adolescentne dobi. 208-219. BeogradZagreb, Medicinska knjiga. 3. Golubovi, G.Z., Laki, A., Ili, B. (2002). Osnovi forenzike psihologije i psihopatologije. Bor, Zdravstveni centar. 4. Laki, A. (2002). Emocionalno zanemarivanje i zlostavljanje dece u porodici. U: Golubovi, G.Z. (Ed.). Zatita i unapreenje mentalnog zdravlja dece i omladine (zbornik radova). 7-11. Bor, Zdravstveni centar. 5. Nikoli, V. (1983). Neuroloki i psihijatrijski problemi razvojne dobi od znaaja za ginekologiju i porodiljstvo. U: Beri, B, ulovi, V, Prudan, R. (Ed.) Ginekologija i osnovi porodiljstva deije i adolescentne dobi. 150-163. BeogradZagreb, Medicinska knjiga. 6. Popovi-Deui, S. (1999). Problemi mentalnog zdravlja dece i adolescenata. Beograd, Institut za mentalno zdravlje. 7. Por,o A. (1990). Enciklopedija psihijatrije. Beograd, Nolit,. 8. Silver, H.K., Kempe, C.H., Bruyn H.B. (1986). Prirunik iz pedijatrije. Beograd, Savremena administracija.
Goran Z. Golubovi
CLINICAL ASPECTS OF CHILDREN MOLESTING

Summary
The author states the generally accepted definition of molesting and neglecting children in the beginning of the essay, so that later on he also gives the usual division into three categories: physical, emotional, and sexual molesting. After the physical molesting is determined, certain epidemiological data relating to this act are given. The most important etiological factors are discussed, even the theory of trans-generational transmission of family violence is mentioned, which has attracted a special attention lately. The author especially point to the physical molesting of a child, and also talks about the behaviour of parents-molesters during the clinical evaluation. The emotional molesting is present through the eight types of parental behaviour, i.e. rejection, degradation, terrorising, isolation, "spoiling the child", exploitation, deprivation of the essential stimulation, and the unreliable and inconsistent parenthood. The importance of early 71
Goran Z. Golubovi
detection of emotional molesting and neglect is emphasised in everyday clinical practice, considering that they, contrary to the rooted belief, may result even in the child's death in the most extreme cases. A special attention is given to the sexual molesting of children. Since the substantial amount of this act is noted, forms of sexual misuse are presented, children's behaviour that can arouse suspicion in that direction is pointed at, the importance of a psychiatric co-morbidity is emphasised, typical psychological profile of a molester's character is shown, as well as the unique traits of an incestuous family dynamics. Finally, the author pay most of the attention to the very procedure should there exist suspicion considering any of the children molesting types. it is being insisted not only on the teamwork within health institutions, but also on the importance of the social institutions, police, administration of justice and school, i.e. the synchronised action of all the social structures is emphasised, considering that this is about the problem of the whole nation. Key words: children molesting, children neglect.
72
UDC 613.83
Bojana Ili Filozofski fakultet Ni
NARKOMANIJA MLADIH*
Rezime
Meu mladima, srednjokolcima, pa i starijim osnovcima, je sve vie korisnika duvana, alkohola i droge. Posebno je alarmantan sve vei broj narkomana. Zloupotreba droge je osobito karakteristina za moderno drustvo. Droga se vie ne dogaa negde drugde i nekima drugima, ona je ovde meu nama. Ta pojava u velikoj meri utie na drutvo u kojem se ti narkomani nalaze i narkomanija se moe suzbiti samo dobro organizovanom prevencijom i akcijom, upoznavanjem iroke populacije o drogama i njenim tetnim delovanjima na drutvo. Taj fenomen izvire iz napetosti koje nastaju zbog visokih zahteva koje drutvo namee pojedincu a droga se uzima kao sredstvo za koje se oekuje da olaka svakodnevno suoavanje sa problemima. Droga osvaja mlade, donja starosna granica se sve vise sputa, pa je pored srednjokolaca uzimaju i uenici starijih razreda osnovnih kola. Upravo zbog toga, neke kole u saradnji sa lekarima i policijskim strunjacima organizuju sastanke sa uenicima, roditeljima, nastavnicima, kako bi se upoznali sa ovim problemom, a cilj je da deca ne posegnu za drogom, odnosno da prestanu sa njenim uzimanjem. Kljune rei: droga, narkomanija, mladi
Zlo nije delo samo onog koji ga ini ve i onoga je koji mogavi spreiti da se ini, ne spreava ga.
Tukidid
Narkomanija se iri u svim zemljama sveta pa i naa zemlja nije poteena ove pojave. Drogu najvie koriste mladi uzrasta izmedju 14 i 25 godina4. Uzimaju je iz radoznalosti, dosade, potitenosti, elje za avanturom, slabosti da odbiju ponuenu drogu, kao i nedostatka vre veze s porodicom. Drogu jos uvek shvataju kao dobru zabavu, beanje u nestvarni svet, ak i kao modu ili nain da uu u svet odraslih. Veina mladih ljudi, ipak, ne uzima drogu. Manji
*
Bojana Ili
broj e posle prvog uzimanja to ponoviti nekoliko puta i kod njih ve postoji opasnost da postanu zavisnici. Najuestalija droga koju koriste mladi na naem ilegalnom tritu su proizvodi indijske konoplje marihuana, hai i haiovo ulje. Prema procenama Zavoda za bolesti zavisnosti5, u Beogradu ivi oko 35 000 narkomana. Pretpostavlja se da u itavoj Srbiji ima oko 80 000 zavisnika od droge. Iako zvaninih podataka nema, strunjaci sve ee tvrde da je oko 60% mladih, najvie srednjokolaca, u kontaktu sa drogom. Poslednjih godina se izmenila socijalna struktura narkomana. Pre desetak godina oni su pripadali viim socijalnim slojevima. Sada ih je najvie iz srednjeg i nieg sloja. Kod nas se koriste uglavnom lake droge, a najpopularnija je marihuana. U kontaktu sa drogom je bio vei deo populacije od 15 do 25 godina. Nema jeftine droge, pa se u potrazi za novcem ona esto preprodaje i tako ini krivino delo. Potrebno je da kolski programi obuhvate mlade pre nego to se odreeni oblici ponaanja uspostave. U nikoj sredini, prema istraivanju sprovedenom u svim nikim osnovnim kolama od 1998-2001. godine, kako rezultati pokazuju, prevalencija uzimanja droga meu ispitivanom populacijom je niska.
Tabela 1. Prikaz procentualne zastupljenosti estog ili redovnog uzimanja droge po goditima
Vrste droge lepak tablete marihuana kokain Godina roenja deteta koriste uvek/esto 1988. 1987. 1986. 1985. 1984. 2,7% 2,2% 1,0% 1,1% 1,0% 1,1% 1,0% 3,8% 1,0%
Takoe se pokazalo da: najee nema istorije uzimanja droge u porodici, nema uestalih primera da momak/devoka uzimaju drogu, drogu ne izimaju bliski prijatelji. Svaka je droga opasna jer svojim delovanjem smanjuje sposobnost za rad i koncentraciju, pojavljuju se prividjanja, sklonost ka samoubistvu i aktivira pojava skrivenih psihikih bolesti2. Nakon dueg uzimanja ovih droga javlja se potreba za "teim" drogama kao to su kokain, heroin i morfijum. One jo razornije deluju na psihofiziko stanje korisnika, uzimaju se najee injekcijama, pa izazivaju AIDS, uticu, trovanje krvi i slino. Osobe koje koriste drogu su narkomani i ne uzimaju je iz zadovoljstva, ve radi neizdrivo jakog nagona za uzimanjem i izbegavanjem mukotrpnih bolova. Narkoman u drutvu ivi kao parazit, sve uzima a nita ne daje. Njegovi interesi su usko vezani za drogu, samo za to kako je i gde nabaviti. Nema jefti74
NARKOMANIJA MLADIH
ne droge, pa se u potrazi za novcem ona esto preprodaje i tako ini krivino delo. Kontakt roditelja sa policijom i kolom jako vaan. Roditelji i staratelji ne smeju misliti da je narkomanija pojava koja ih se ne tie, niti se smeju ponaati kao da je nema ili da je ona problem drugih. Nijedna porodica nije posteena mogunosti da jednoga dana ue u taj krug. Vaspitanje, kao mera kanalisanja ponaanja, nije svemono, ali mu je mo velika. U pokuajima da se nae objanjenje za nastanak zavisnosti, postoji vie razliitih stanovita1: Genetiki i bioloki pristup. Smatra se da poremeaj u metabolikom funkcionisanju organizma moe biti osnova za nastajanje zavisnosti. Telo proizvodi vlastiti opijat ''endorfin'' a njegov deficit dovodi do vee osetljivosti na bol. Novija istraivanja pokazuju da su ljudi s manjkom endorfina skloniji aktivnostima koje jae pobuuju CNS, aktivnostima koje donose svojevrsno uzbuenje, npr. kockanju. Iz tog razloga bi ti ljudi mogli skloniji i uzimanju droge. Teorijski pristup uslovljavanja. Ljudi imaju tendenciju da ponavljaju aktivnosti koje su im bile prijatne ili su na neki nain bile nagraene. Ritual uzimanja droge moe se shvatiti kao svojevrsna nagrada, zbog ega se tei ponavljanju toga postupka. Znaci vezani za uzimanje droge mogu izazvati efekte kao i sama droga. Mnogi eksperimenti dokazuju da njeno delovanje zavisi od celokupnog iskustva pojedinca i okruenja. Na primer, neka oekivanja o uincima droge najverovatnije se usvajaju pre poetka konzumiranja. Pamtimo kako je neka droga pomogla nekome da se bolje osea i kada mi sami probamo to i mi se oseamo dobro iako stvarno delovanje droge s tim ustvari nema veze (placebo efekt). Povezanost izmeu oekivanja i uinka droge na svest pokazuje da vii mentalni procesi mogu uticati na sve aspekte ponaanja, ukljuujui i one pod uticajem hemijskih supstanci. Teorije adaptacije. Zavisnost se moe tumaiti i kao naueno ponaanje koje olakava prilagoavanje pojedinca konkretnoj socijalnoj sredini. elja da se bude prihvaen u svojoj okolini moe se ostvariti na prihvatljiv ili neprihvatljiv nain. Dva bitna psihosocijalna faktora koji u detinjstvu i mladosti mogu oteavati proces adaptacije su socijalna nekompetentnost i agresivnost. Ti faktori mogu biti uzroci, ali i posledice socijalne izolovanosti. Izrazito agresivni pojedinci nisu popularni u krugu svojih vrnjaka, ali ni svojih nastavnika i u porodicama, to moe uticati na gubitak samopouzdanja, loije uenje, ponaanje. Kako okolina uglavnom deluje represivno, beg u drogu moe izgledati kao jedino olakanje. Mladi nastoje da odloe proces odrastanja i reavanja situacija kojima nisu dorasli ili se smatraju nekompetentnima. Biopsihosocijalni pristup. Stres moe poveati verovatnou zloupotrebe droge, pogotovo ako se od nas trai vie nego to moemo uiniti ili pruiti, i kada smo izloeni nekoj pretnji usmerenoj na sopstvenu sigurnost. Hoemo li neku situaciju, problem ili slino doiveti kao izazov kome se moemo odupreti
75
Bojana Ili
ili kao pretnju linoj sigurnosti, utiu bioloki inioci odnose se na saznanje da na razliite pojedince stimulusi razliitog intenziteta razliito deluju. Ovaj pristup nastoji da sintetizuje bioloku komponentu i razumevanje uslova u kojima pojedinac ivi, kao njegovih osobina koje mogu uticati na mogunost korienja droga.
Kontakt sa drogom
Prema procenama osoba iz SUP-a koji se problemom droge bave godinama, dobija se procena da je 70-80 procenata mladih, uzrasta od 15 do 25 godina bilo u kontaktu sa opojnim drogama. To su prodavci, kupci, uivaoci, narkomani. Ne moe se rei da se droga koristi samo na nekim odreenim mestima u gradu, ona se, takorei, uiva svuda i na svakom mestu. Kada je u pitanju kolska omladina, u poslednjih godinu dana drogu najvise koriste srednjokolci, a sve vie droga ide i po osnovnim kolama. Kao korisnici evidentirana su i deca ispod 14 godina, to do skoro nije bio sluaj. Granica se spustila na sedmi-osmi razred osnovne kole. Zbog toga se sve vie i one interesuju za program edukacije, da bi se profesionalno osoblje obuilo kako da prepoznaju decu koja koriste drogu i naue ta treba preduzeti. Pored takozvane represivne, SUP ima i edukativnu ulogu kada je droga u pitanju. Preventivni rad znai saradnju sa kolama, bolnicom, roditeljima. Roditelji se direktno obraaju za pomo kada nau drogu kod deteta. Droga je problem ne samo porodice ve i drutva. Ima roditelja koji su indiferentni prema problemu ili ne prihvataju istinu da njihovo dete uzima drogu. Problem je kada se to kasno primeti. kole moraju da se bore sa problemom droge i time to ni po koju cenu nee dozvoliti preprodaju droge u kolama. U ispitivanju sprovedenom na populaciji uenika nikih osnovnih i srednjih kola, jasno se vidi da je stav uenika o tetnosti droga razliit i da se moe svesti na napred navedene razloge (od kojih smo izdvojili samo one znaajnije i ee birane) za priklanjanje drogama (Tabela 2).
Tabela 2. Stav uenika nikih kola prema tetnosti droga, po goditima
Stav uenika o drogama opasno je tetno je moderno korisno u manjim koliinama 1988. 39,3% 14,3% 3,6% Godina roenja deteta 1987. 1986. 1985. 40,5% 43,1% 46,4% 10,1% 5,9% 7,3% 1,3% 1984. 36,4% 8,1% 1,0%
76
NARKOMANIJA MLADIH
Psihosocijalni aspekt bolesti zavisnosti
Pojam "bolest zavisnosti" daje osnovu za razmiljanje da zavisnost sama po sebi nije bolest. Stanje zavisnosti je, kako navodi Dr. Jelica Satari3, jedno od bazinih ljudskih stanja kojim poinje ivot. Oseanje zavisnosti, ma koliko muno bilo, nije kao takvo bolesno. Zavisnost je, dakle, deo normalnih iskustava a nekada ima patoloke oblike. Slino je i sa nekim drugim oseanjima. Na primer, strah je normalno oseanje, a moe imati bolesne vidove (fobije, panini napadi i sl). Tuga je u patolokom obliku depresivno raspoloenje, radost takoe ima patoloki korelat u maninom stanju. Ljutnja i srdba se mogu manifestovati kroz neosnovan ubilaki gnev. Ono sto je bitna odlika bolesnog uopte je destruktivnost tj. tenja usmerena ka naruavanju dinamike ravnotee fiziolokih i psiholokih procesa. Tako bismo mogli rei da zavisnost postaje bolesna kada pone da potiskuje i negira druge psihike sadraje druge emocije, stavove, principe, ideje i razmiljanja, a forsira one osobine koje slue njoj manipulativnost, pasivnost, bezobzirnost, nestrpljivost, samopopustljivost. Zavisnost nije izolovano oseanje i iskustvo, ono je normalni razvojni stupanj. U procesu biolokog i psiholokog sazrevanja oveka se menja u privrenost, toleranciju, odgovornost, potovanje, ljubav. Ukoliko zavisnost pone da se "iri" ona se iri u najveoj meri na utrb onih psihikih stanja koja iz nje nastaju sazrevanjem. Tako, ono sto je bolesno u bolesti zavisnosti je to to i udnja za objektom zavisnosti potiskuje sve ili skoro sve ostale delove linosti, oseanja, principe, moral, odgovornost. Zdravi delovi nisu u stanju da se odupru bolesnoj elji. Oni postoje, potisnuti, ali vremenom, ako bolest potraje, postaju sve slabiji i deformisaniji. Uvek se postavlja pitanje zato neko postaje zavisnik a neko ne, naroito ako su osobe rasle u slinim okolnostima ili ak u istoj porodici. Da li postoji predispozicija za ovu bolest, fizika ili psihika? Na ova pitanja nema jasnog i sigurnog odgovora. U toku su istraivanja koja se bave postojanjem neke vrste neuroloske predodreenosti za bolest zavisnosti. Ispituju se struktura i osetljivost receptora u mozgu koji speifino reaguju na prisustvo unutranjih ili spoljanjih psihoaktivnih supstanci. Ukoliko bi se npr. ustanovilo da je neko osetljiviji, recimo, na opijate to bi znailo da takva osoba ako, konzumira opijatske supstance, bre razvija zavisnost i sa teim patolokim ispoljavanjima nego neka osoba kod koje je utvrena normalna ili smanjena osetljivost na te supstance. Ova vrsta istraivanja upuuje na zakljuak da jasno treba savetovati svakog da i ne proba psihoaktivnu supstancu jer se unapred ne zna da li je neko osetljiv na nju, to bi znailo da i jednokratno unoenje ve stvara psihiku potrebu za ponovnim uzimanjem supstance. Takvi pacijenti u lekarskoj praksi postoje i za njih je zajednika karakteristika da im se "droga odmah dopala" iako su pre probanja bili protivnici toga.
77
Bojana Ili
Iz naeg istraivanja vide se neki razlozi za uzimanje droga (Tabela 3).

Tabela 3. Razlozi koje uenici navode za poetak uzimanja droga
Uzroci uzimanja droge nisu obaveteni o tetnosti po nagovoru drugih veruju da mogu da se kontroliu ele da budu posebni moderno je 1988. 17,9% 7,1% 14,3% 7,1% 7,1% Godina roenja deteta 1987. 1986. 1985. 27,3% 24,8% 16,8% 18,2% 13,0% 12,1% 5,2% 3,0% 14,0% 5,2% 7,9% 7,5% 10,4% 10,9% 2,8% 1984. 13,3% 11,2% 11,2% 10,2% 6,1%
Moe se sa sigurnou rei da bolest zavisnosti nije sticaj iskljuivo individualnih nesrenih okolnosti. Ona nastaje, razvija se i lei se kroz interakciju brojnih inilaca koji bi se mogli svesti na etiri osnovna: 1. psihoaktivna supstanca, 2. linost, 3. porodica, 4. drutvo. Brojna istraivanja su pokazala da ne postoji specifina psihika struktura linosti koja bi predstavljala predispoziciju za bolest zavisnosti. Ipak, meu zavisnicima ee se susreu oni koji su pre bolesti bili ili upadljivo povueni, pasivni, uplaeni ili oni izuzetno buntovni, agresivni. Moglo bi se rei da je njihova zajednika karakteristika psihika nezrelost. Veina strunjaka iz oblasti psihologije i psihijatrije e se sloiti da savremeno doba predstavlja do sada najvei izazov ouvanju ovekovog identiteta i da je to podruje vrlo problematino, da su poremeaji identiteta sve ei i sve masovniji, naroito kod mladih ljudi gde je ponekad tesko razlikovati krizu identiteta (koja nije bolesno stanje ve esto deo razvoja linosti) od poremeaja u ovoj sferi. Identitet je jedna od pojava ije postojanje i vanost jasno i duboko doivljavamo, ali nismo u stanju da to jasno izrazimo reima, to je samo jezgro linosti koje omoguava osobi da doivi sebe kao posebnu i nezavisnu linost, svesnu sebe u kontinuitetu, omoguava da doivi druge ljude i formira svoj odnos prema njima. Prua oseanje unutranjeg jedinstva i celovitosti, "udobnost u sopstvenoj koi"2. Nastajanje identiteta je proces koji poinje roenjem i stalno se obogauje i razvija. U formiranju identiteta od kljune je vaznosti povezivanje iskustva zadovoljstva i iskustva odricanja da bi se postigao sklad sa realnou. Svako eli da bude srean i zadovoljan, da mu bude prijatno, da bude prihvaen od drugih ali takoe eli da bude svoj, slobodan, da slobodno odluuje o sebi. Te dve tendencije su u razliitim odnosima tokom razvoja i tee meusobnom usklaivanju. Kod zavisnika nastaje nesklad u tim tendencijama i samim tim identitet ostaje defektan i poremeen. Oni se, zarad potrebe za zadovoljstvom, odriu slobode i svoga ja i zato je zavisnost u svom ekstremnom,
78
NARKOMANIJA MLADIH
bolesnom obliku duboko poniavajue iskustvo2. U zadovoljstvu koje donosi droga nema samopotovanja ni potovanja, nema ljubavi ni saoseanja. Sav psihiki ivot osobe se svodi na oseanje da je sve lepo, lako, prijatno, oputeno, sve se doivljava na isti nain bez obzira da li je bliznjima dobro ili su tuni, pate ili im treba pomo. Zavisnik ne moe da odri svoju re, niko se na njega ne moe osloniti, ne moe biti odgovoran identitet je jednostavno slomljen. Moe se postaviti i pitanje koja su to skretanja u razvoju identiteta koja su rizik za ulazak u bolest zavisnosti. Mladi ljudi u poslednje vreme su izloeni masovnim udarima na identitet: deformie se radoznalost, mladalacki "novatorski" duh, potovanje humanih vrednosti, hrabrost, bliskost, usamljenost, poslunost se u potpunosti odbacuje jer se brka sa pokornou, nesposobnost za odgovornost za sopstveni ivot se maskira manipulativnou. iroko rasprostranjena pojava meu mladima koja je i podsticana nekim oblicima "kultura" i "subkultura" ali i celokupnim savremenim nainom ivota je tzv. glad za senzacijama ili ulna glad1. To je strastvena potraga za novim ulnim iskustvima i udnja za fiziki i socijalno rizinim ponaanjima usmerenim ka neobinim doivljajima. Ova odlika je ve devijacija u izgradnji identiteta i predstavlja veliki rizik za produbljivanje poremeaja. Treba razlikovati ovu glad od zdrave radoznalosti koja postavlja granice, koja sadri odgovornost, nema prisilu i uznemireno beanje od samog sebe u svet intenzivnih stimulusa. Drugi, ozbiljniji znak poremeaja identiteta, tesno povezan sa rizikom bolesti zavisnosti je oseanje koje se esto naziva usamljenou ili dosadom, na ta se mladi ale i to esto navode kao povod za probanje psihoaktivnih supstanci. To je oseanje opisao jedan od savremenih strunjaka koji se bavi problemima identiteta, Salman Aktar2: "Oseanje praznine kao upljine. udna umrtvljenost unutranjeg emocionalnog iskustva. Oseanje sebe poinje da se kruni, odronjava. Prisilno druenje, pojave prevelikog unoenja hrane, pijenje alkohola, uzimanje droga, impulsivni seksualni kontakti, provokativno ponaanje slue kao neophodna sredstva za "punjenje energijom". Oseanje praznine se razlikuje od usamljenosti koja je bolna enja za nekim ili neim to savest ne dozvoljava ili je nedostupno u realnosti. Unutranji svet, iako tuan, ispunjen je slikama i ivim emocijama. Praznina, sa odsustvom eznje je duboko uznemirujue i dehumanizujue iskustvo". U srednjim kolama, droga je postala svakodnevica i sa njom tek poinje borba. Nije retkost da, prema reima prosvetnih radnika, uenik nastavi prisustvuje pod dejstvom droge. Na odmorima izmeu asova dosta se pui, neki duvan, neki marihuanu. Kada se deci postavi pitanje o njihovom privatnom i porodinom ivotu, esto se uje da su roditelji prezauzeti, po ceo dan nisu kod kuce. S druge strane, imamo i drugu krajnost prezaticeno dete. Veina te dece nema organizovano slobodno vreme, a osim odlaska u kolu gotovo i da nemaju fiksiranih obaveza, ne bave se sportom, ne itaju, a to stavlja veliki prazni prostor u koji se onda droga lako uklopi. To se pokazuje kao nedovoljno uspean recept za stabilan razvojni put mladih. Decu treba voleti, ali treba imati i
79
Bojana Ili
zahteve prema njima, treba im davati obaveze u kui, ne treba im samo davati novac nego i emocije. Porodica. Eventualne ideje o ulozi porodice u nastanku narkomanije, mogu se svesti na opte stavove i iskustva i laika i strunjaka da su odnosi sa najbliima izvor zdravlja, zadovoljstva, sree ali i patnje, nesporazuma, besa, straha, to sve pod uticajem raznih okolnosti, nasledenih, uroenih, unutranjih i spoljanjih, dovodi do razliitih psiholokih sklopova. Nema jasno odreenog tipa porodice koji nekoga ini "podobnim" da se razboli od bolesti zavisnosti. Ipak se neke pojave mogu izdvojiti kao znaajne. Viegeneracijska tendencija ka zavisnikom ponaanju (alkoholizam nekih lanova porodice, pasivnost, "parazitizam") ili ponaanju sa gubitkom kontrole (patoloko kockanje, kleptomanija, piromanija). Veoma vaan "faktor rizika" je neujednaen stav roditelja u vaspitavanju jedan roditelj ispoljava neopravdanu toleranciju a drugi nerazumljivu strogost i agresiju. Poto je porodica osnovni okvir za zadovoljenje jedne od bazinih ljudskih potreba potrebe za pripadanjem, ukoliko ona nije u stanju da prui dovoljno iskustva sloge, podrke i uvaavanja, dete ce potraiti neku kohezivniju grupu (npr. grupu zavisnika) u kojoj ce stei sigurnost i prihvatanje ali esto nautrb gubitka samostalnosti i nezavisnosti. Takoe, medu osnovnim potrebama je i potreba za orijentacijom shodno uzrastu i okolnostima. Ukoliko u porodici nema jasnih i direktnih poruka, razgovora, ukoliko nema slobodnog izraavanja oseanja, ako postoji detetu nerazumljiva promenljivost ponaanja, atmosfere, oekivanja, ono e biti u nekoj vrsti konfuzije (nee mu biti jasno ta mu se kaze, ta drugi oseaju, ta oekuju, ta vole, ta ne vole itd.). A onaj ko nema orijentaciju ne moe imati sigurnost u sebe i ne moe slobodno odluivati i normalno sazrevati kao linost, niti gradititi identitet. Porodica treba da obezbedi deci temelje za zadovoljenje svojih osnovnih potreba: potrebe za ukorenjenou preko jasnog i konzistentnog sistema vrednosti, potrebe za pripadanjem, potrebe za identitetom, potrebe za orijentacijom. I roditelji pokazuju razliite stavove prema sklonosti dece ka uzimanju droge.
Tabela 4. Stav roditelja ispitanika u naem istraivanju prema uzimanju droge
Stav roditelja prema uzimanju droge ne pridaju znaaj razgovaraju ljute se kontroliu me 1988. 8,3% 25,0% 29,2% 4,2% Godina roenja deteta 1987. 1986. 1985. 4,9% 10,0% 3,4% 41,0% 41,4% 55,7% 31,1% 22,9% 20,5% 8,2% 15,7% 15,9% 1984. 10,7% 45,2% 20,2% 16,7%
Drutvo. Sredina u kojoj ovek ivi moe tolerisati ili ak podravati konzumiranje odreenih psihoaktivnih supstanci, ili pak imati otvoreno odbojan i negativan stav. Zapadna drustva, a i nae, toleriu pijenje alkohola dok se prema konzumiranju "droga" uglavnom zauzima netolerantan i zabranjujui stav.
80
NARKOMANIJA MLADIH
Neke grupe u drutvu mogu imati i svoje posebne obrasce ponaanja kad su u pitanju psihoaktivne supstance. Npr. urbana omladina moe podravati puenje marihuane kao i izvesni umetniki orijentisani krugovi ljudi. Meu intelektualcima esto moe biti prisutan iznenaujuce tolerantan odnos prema samoinicijativnom konzumiranju sedativa. Takvi stavovi sredine sigurno imaju uticaja na odreeni broj ljudi, koji postaju zavisni od pomenutih psihoaktivnih supstanci. Potrebno je rei da je ovakav "nezvanian stav" izgleda delotvorniji od zakonskih propisa u nekim drustvima. Vano je i napomenuti da se pod "odnosom drutva prema neemu" uglavnom misli na miljenje veine, a to znai na miljenje ljudi "srednje i starije generacije" u odnosu na koje mladi ljudi prirodno imaju kriticki i buntovan stav. Tako dolazi do raskoraka koji inae moe biti koristan i progresivan, ali kada su u pitanju psihoaktivne supstance esto katastrofalan po mlade ljude, po miljenju dr Jelice Satari3. Moe se uti od zavisnika da su se oni usprotivili "lanim vrednostima okoline, umalosti i strahu" to nije prihvatljivo jer u zavisnosti se rue sve prave vrednosti i ostaje samo umalost, letargija i praznina. Drutvo ne moe samo svojim restriktivnim stavom prema uzimanju droga i zakonskim propisima suzbiti ovu pojavu. Prema mladim ljudima mora se preduzeti neka "prijateljska aktivnost" koja ne sme biti i neopravdano popustljiva. Potrebno je da kolski programi obuhvate mlade pre nego to se odreeni oblici ponaanja uspostave. Ako se vratimo na koncept bolesti zavisnosti koja nastaje u interakciji navedena etiri faktora, moe izgledati suvie komplikovano razumevanje tih sloenih odnosa. Vodi kroz lavirinte modernog sveta moe biti i definicija duevnog zdravlja koju je izrekao "klasini" Frojd: Ono to karakterie zrelu, duevno zdravu osobu je kapacitet za ljubav i kapacitet za rad. I sami mladi ljudi imaju neke svoje predloge i ideje o tome koji je najpogodniji put uticaja na njihove vrnjake, kako ne bi poeli da koriste drogu, ili kako bi prestali sa tom navikom.
Tabela 5. Predlozi mladih za prevenciju narkomanije
Kako ubediti mlade da ne uzimaju drogu? Preko bolje informisanosti Preko savetovalita Kroz intresantne sadraje Preko uticaja roditelja Ranim otkirivanjem % 12,2 12,6 2,6 11,6 13,2
Locirajui prevenciju narkomanije u iroke okvire promocije i ouvanja zdravlja mladih i oslanjajui se na brojne istraivake studije, potrebno je da kolski programi obuhvate mlade pre nego to se odreeni oblici ponaanja uspostave. Kako rizino ponaanje ne postoji kao izolovano, pojedinano, ve, najee postoji povezanost izmeu nekoliko oblika, to programe za zdrave sti81
Bojana Ili
love ivota mladih treba zapoeti jo iz zabavita, nastaviti kroz osnovnu kolu i dalje tokom njihovog kolovanja.
Literatura
1. Ili, B. (1998). Psiholoki profil sistema vrednosti adolescentnih narkomana. Magistarski rad, Filozofski fakultet u Beogradu. 2. www.nida.nih.gov/Infofax; www.fonas.org.yu; www.blic.co.yu; www.subnovine.co.yu; www.nin.co.yu; www.doctor.co.yu; www.neuro-so.org.yu: www.medijaklub.cg.yu; www.krstarica.co.yu 3. www.nida.nih.gov/Infofax; www.fonas.org.yu; http://www.blic.co.yu/; http://www.subnovine.co.yu;/ http://www.nin.co.yu;/ http://www.doctor.co.yu/; http://www.neuro-so.org.yu:/ http://www.mediaclub.cg.yu;/ http://www.krstarica.co.yu/ 4. Informator Droga i kola, godina LVI Broj 0823. februar 2001. 5. Uloga kole u borbi protiv nasilja i droge, grupa autora, Ministarstvo prosvete republike Srbije, 1998.
Bojana Ili
DRUG ADDICTION AMONGST YOUNGSTERS

Summary
There are a growing number of consumers of the tobacco, drugs and alcohol among young people, high school pupils, even among older elementary school pupils. Particularly alarming are a growing number of drug-addicts. Drug abuse is particularly characteristic for the modern society. Drug consuming is not happening somewhere and to someone else, it is amongst us. That occurrence has much influence to the society those drug addicts are living in. Drug addiction could be repressed only by well organized prevention and action, getting general population to know more about drugs and its harmful influence to the society. That phenomenon rises from the tension because of the high demands which the society puts in front of the individual, so the drug consuming seems like a good mean to alleviate everyday problems facing. Drugs take over young people, including even younger age group, and thus, besides secondary school pupils, elementary school pupils become consumers. Just because of that, some schools in the cooperation with physicians and police professionals organize meetings for pupils, parents and teachers. Their aim is to get acquainted with the problem, so pupils would not reach drugs, or they would quit consuming. Key words: Drugs, drug addiction, young people 82
UDC 159.946.3:373.2
Mirjana Stankovi-orevi Via kola za obrazovanje vaspitaa Pirot
VARIJACIJE U KOMUNIKACIJI DECE U PREDKOLSKOJ USTANOVI
Rezime
U predkolskoj ustanovi deca verbalno komuniciraju na vie nivoa. Interpersonalni obrasci koji dominiraju su komunikacija vaspita dete (deca) i dete dete (deca). Pretpostavka je da je transgeneracijska komunikacija podsticajnija za govorni i kognitivni razvoj deteta, nego intrageneracijska. Radi provere ove hipoteze analizirali smo epizode komunikacije govorne upotrebe, prema modifikovanoj taksonomiji Ninija i Snou (1996). Ispitanike su inila deca 4 vaspitne grupe (dve mlae 3-4 god. i dve starije 6-7god.). Analizirano je 800 min. materijala desetominutnih govornih sekvenci: u polovini je dominirala transgeneracijska komunikacija, drugu polovinu je inila intrageneracijska komunikacija. Prave komunikativne funkcije su zastupljenije u vrnjakoj komunikaciji, dok su pseudokomunikativne funkcije prisutnije u komunikaciji vaspita deca. Kljune rei: interpersonalni obrasci, komunikativne funkcije, transgeneracijska, intrageneracijska komunikacija.
Govor, a posebno njegovo svojstvo da prenosi znaenja tokom socijalne interakcije, obezbeuje poetnu strukturu za kognitivnu aktivnost dece. Socijalni kontekst daje snanu podrku verbalnom i kognitivnom razvoju na predkolskom uzrastu. Partner u komunikaciji treba da obezbedi, kroz vie razliitih prilika, zajedniki kontekst, "znaenjski dijalog" zavisan od deteta, koji ima svrhu podupiranja u interakciji i napredovanja deteta od posmatraa do ravnopravnog uesnika, koji moe da inicira i usmerava komunikaciju. Zvanina programska akta (videti Osnove programa 1996), kao i neka istraivanja (A. Miljak, N. Babi, Kazden, Lisina i dr.) favorizuju ulogu vaspitaa u podsticanju verbalne komunikacije kod dece "Zadatak vaspitaa je da radi smiljeno i organizovano, na osnovu poznavanja psihofizikog razvoja dece na stvaranju uslova za kvalitetan ivot, uenje i razvoj dece" (Osnove programa 1996). to se podsticanja razvoja govora tie Vigotski smatra da je zadatak vaspitaa "da deci otvori svet umetnosti rei" i deluje u Zoni narednog razvoja. Podsticanje vetine komunikacije je proces koji obuhvata socijalne,
83
Mirjana Stankovi-orevi
lingvistike i kognitivne vetine. Vaspitai su, ini se, najpozvaniji i najstruniji za obavljanje ovog sloenog zadatka. Vrnjaka komunikacija je, po prirodi stvari, smatrana drugorazrednom - jo uvek nizak edukativni nivo, nedostatak iskustva, kao i govor koji je tek u razvoju, nisu garanti koji obezbeuju delovanje u Zoni narednog razvoja. Da bismo ustanovili pravu prirodu verbalne komunikacije u predkolskoj ustanovi, ispitivali smo govorne upotrebe epizode komunikacije vaspita deca i deca deca, skrivenim snimanjem na audio-trake 10-tominutnih govornih sekvenci osnovnih aktivnosti u vrtiu: strukturisanih razvoj govora i likovno vaspitanje i nestrukturisanih slobodna igra i uzimanje obroka. Obe vrste aktivnosti bile su podjednako zastupljene (400 min. i 400 min.), s obzirom na to da smo eleli da utvrdimo prisustvo komunikativnih funkcija govora u aktivnostima u kojima dominira vaspita i u aktivnostima u kojima je u prvom planu vrnjaka komunikacija. Naa orijentacija je razvojno-pragmatika (A. Ninio, Viler, 1988., A. Ninio, K. Snou, 1996.) koja prati Vigotskijansku tradiciju isticanja znaaja socijalnog konteksta za kognitivni razvoj i neophodnost delovanja u Zoni narednog razvoja "Moemo rei da mi postajemo "mi" kroz druge i da ovo pravilo ne vai samo za linost kao celinu, ve i za razvoj svake pojedine funkcije" (Vigotski, 1996). U knjizi "Pragmatini razvoj" (1996) Ninio i Snou podvlae da deca nisu pasivni primaoci inputa iz spoljanje sredine, ve aktivni uesnici u interpersonalnim susretima, gde je znaenje komunikacije zajedniki konstruisano od strane uesnika. Vrste komunikativnih funkcija koje smo analizirali jesu: Prave komunikativne funkcije Pregovaranje, Diskusija, Oznaavanje, Govor u igri, Vrednovanje; Pseudo-komunikativne funkcije Reprodukovanje, Voeni odgovori, Inicijativa (u smislu nege i zadovoljavanja potreba). Ukupno je analizirano 1916 epizoda komunikacije. U aktivnostima razvoja govora pravih komunikativnih funkcija je bilo 2,70%, nasuprot pseudo-komunikativnih funkcija 18,37%. Tokom aktivnosti likovnog vaspitanja odnos pravih i pseudo-komunikativnih funkcija bio je slian 4,04% prema 15,71%, dok je tokom uzimanja obroka odnos bio 21,75% prema 1,77%, u korist pravih komunikativnih funkcija. Tokom slobodne igre bilo je 29,43% pravih komunikativnih funkcija prema 1,04% pseudo-komunikativnih funkcija.
84
Tabela 1. Broj i vrste epizoda komunikacije - pravih i pseudo-komunikativnih funkcija govora po osnovnim aktivnostima
os. ak. r.g. % uz.ob. % sl.ak. % lik.v. % Epizode komunikacije - komunikativne funkcije govora Prave komunikativne funkcije Pseudo-komunik. funk. P O D I V Uk P Od In Uk 8 2 16 15 11 52 75 211 74 360 0,42 0,10 0,83 0,78 0,57 2,70 3,81 10,96 3,86 18,73 46 39 287 43 2 417 34 34 2,4 2,03 14,98 2,24 0,10 21,75 1,77 1,77 142 93 255 58 16 564 20 20 7,41 4,85 13,31 3,03 0,83 29,43 1,04 1,04 15 7 56 2 78 158 1 233 67 301 0,78 0,36 2,92 0,10 4,07 8,22 0,05 12,16 3,50 15,71
16 14 12 10 8 6 4 2 0 P O D I V R Od In r.g. uz.ob. sl.ak. lik.v.
Sv. 412 21,43 451 23,52 584 30,47 459 23,93
Dijagram 1. Procentualna zastupljenost epizoda komunikacije - pravih i pseudokomunikativnih funkcija govora po osnovnim aktivnostima
Analiza odnosa komunikacije vaspita dete (deca) i vrnjaku komunikaciju neposredno prisustvo vaspitaa i bez neposrednog prisustva vaspitaa kada je vaspita u prostoriji ali se ne bavi decom direktno, pokazuje da su prave komunikativne funkcije zastupljenije u vrnjakoj komunikaciji sledee: Pregovaranje 9,81%, Oznaavanje 6,89%, Diskusija 28,29%, Igra 5,27% svega 51,20%, prema 11,01% u transgeneracijskoj komunikaciji. Kada posmatramo pseudokomunikativne funkcije, one su zastupljenije u komunikaciji vaspita deca 35,01% (Reprodukcija 3,96%, Odgovori 23,69% i Inicijativa 7,36%), prema 2,82% pseudokomunikativnih funkcija u vrnjakoj komunikaciji.
85
Tabela 2. Komunikativne funkcije govora prave i pseudo kada su deca u komunikaciji sa vaspitaem i bez neposredne komunikacije sa vaspitaem
Epizode komunikacije - komunikativne funkcije Prave komunikativne funkcije Pseudo-komunikat. funk. Sv. O D I V Uk P Od In Uk 9 72 17 89 210 76 454 141 671 881 0,46 3,75 0,89 4,64 11,01 3,96 23,69 7,36 35,01 46,02 132 542 101 18 981 54 54 1035 6,89 28,29 5,27 0,43 51,20 2,82 2,82 53,28
kom.v. % b.kom.v. %
30 25 20 15 10 5 0
P 25 1,30 188 9,81
kom.v. b.kom.v.
Od
In
Dijagram 2. Procentualna zastupljenost epizoda komunikacije - pravih i pseudo funkcija govora kada deca komuniciraju sa vaspitaem i kada nema direktne komunikacije sa vaspitaem Zakljuci:
Vrnjaka intrageneracijska komunikacija je zasienija pravim komunikativnim funkcijama deluje podsticajnije na razvoj komunikativne kompetence. Transgeneracijska komunikacija obiluje pseudokomunikativnim funkcijama i kao takva je manje podsticajna za razvoj verbalne komunikabilnosti. Nalazi ukazuju da je komunikacija vaspita dete optereena potrebom za poukom od strane vaspitaa. Vaspita koristi aktivnosti u vrtiu, posebno strukturisane, kao prilike za pouavanje dranje predavanja u stilu tradicionalnih naina uenja, pratei princip "uti, sluaj, gledaj" (Pijae). Vaspitai su u posmatranom uzorku osetljivi na deje potrebe (fizioloke, egzistencijalne), ljubazni sa decom, ali nisu suvie zahtevni. Koristei direktne naredbe i usmerenja, vaspitai sa svoje omnipotentne pozicije, vode decu do svog zamiljenog cilja i svog tanog odgovora, pri tom tee da u svakom trenutku kontroliu tok
86
aktivnosti, rizikujui stereotipnost i monotoniju. Uz prividnu panju i poslunost dece, aktivnost gubi pravi cilj i konane efekte. Govor kojim se vaspitai slue predstavlja naraciju, itanje, recitovanje, obavetavanje, privlaenje panje, upuivanje, pozitivne komentare opteg tipa. Vaspitai postavljaju deci minimalne kognitivne zahteve, koji podrazumevaju pasivnost i odgovore konvergentnog tipa. Orijentacija vaspitaa je "programska"; oni prate liniju svog interesa aktivnost koja mora da se "pree", ne prihvataju deje sugestije i digresije deca su u vrtiu da bi im se neto saoptilo i ona su duna da to i naue (memoriu i reprodukuju). Aktivnosti koncipirane na ovaj nain su upuene tzv. "didaktikom proseku", nema misaonog izazivanja, podsticanja zapitanosti i uenja pred udima sveta. Vaspitai esto idu ispod dejih sposobnosti i saznanja, mesto da deluju u Zoni narednog razvoja koriste metode aktivnog uenja, stavljaju decu u situacije kognitivnog konflikta, koriste deje neposredno iskustvo, neguju razliitosti, originalnost, divergentno miljenje. Primer: Komunikacija vaspita deca: analiza prie "Sneko i ivotinje", zabavina grupa, pseudokomunikativne funkcije Voeni odgovori: V: Da vidimo ko je meni sve pomogao da napravim Sneka Belia? Ja se sve ne bih ni setila, nisam ni imala sve. Ko e da mi kae? D1: Je. V: Ustani i kai: Vama je pomogao je. D1: Vama je pomogao je. V: Dalje, hajde dalje, nabrajaj ivotinje. D1: Lisica. V: Dobro, lija. Hajde dalje, dalje. D2: Zec. V: Zeca si pomenuo, jea jesi. Dobro, sedi dole. Ko je napravio veliku grudvu? Ustani i lepo ispriaj. D3: Medved. V: Dabome, medved je napravio. Da vidimo, gde je sad medved? D3: Na jug. V: E, medved na jug! Pa razgovarali smo, ispriaj nam. ............................................................................................................................... V: Da li on u toku zime jede med? ta on u toku zime jede? ta radi? Pa hajde, malo ivlje! Vaspitaica vam je priala. ta u toku zime on radi? D4: Spava. V: Dabome, spava dok ne doe prolee. ta tokom godine on jede? Ustani i kai! D4: ...........(uti) V: Ustani i kai: jede med, dalje... D5: Med, kruke, jabuke... ...............................................................................................................................
87
Slika intrageneracijske komunikacije u nestrukturisanim aktivnostima (jer je u strukturisanim, tkz. usmerenim aktivnostima, ometena) sasvim je drugaija u njoj dominiraju prave komunikativne funkcije od pregovaranja, preko oznaavanja, do diskusije, verbalnih izraza u igri, vrednovanja svoje i tue aktivnosti. U ovom tipu interpersonalnih obrazaca prisutna je vea kognitivna angaovanost dece; kada je u pitanju igra zainteresovanost igrom i vea sloenost igre, epizode komunikacije su due i sadrajnije. Vrnjaka komunikacija je osloboena bremena pouke, deca se u njoj meusobno podstiu, dopunjavaju, ire svoja znanja, bez straha od sankcija, bez strepnje da gree. Deca ne mere svoje kognitivne zahteve ele da znaju sve i ele odmah. Intrageneracijska komunikacija podrazumeva kreativnost, kooperativnost, obojena je radou ivljenja, uenjem i zapitanou pred udima sveta. Sve ovo ini element aktivnog kognitivnog uenja i stvarnog, autentinog uea u komunikaciji. Primer: Vrnjaka komunikacija Nestrukturisana aktivnost Igra kockama, mlaa grupa Prave komunikativne funkcije Pregovaranje, sa elementima vrednovanja: D1: Nato, daj mi jednu. D2: E, ti si ba veliku (kulu) napravila. Pogle(daj) moju: Tako i tako. D3: Evo ti; pazi, pade. D1: Nee, daj jo. Aki, de, dohvati kocku. D2: Eto - gotovo. Ba je lepo. D1: ta - ja sam lepo napravio, kae? D2: Jeste, lepo. ............................................................................................................................... Razlika u komunikativnoj kompetenciji dece u meusobnoj komunikaciji i u komunikaciji sa vaspitaem je ozbiljna, da bi bila zanemarena. Ona okree na glavu zdravorazumska, pa i neka "nauna" shvatanja vei je kognitivni i komunikativni izazov komunikacija sa vrnjacima sa svim njihovim ogranienjima i neiskustvom, nego sa vaspitaima, koji bi "trebalo da rade smiljeno i organizovano na podsticanju uenja i razvoja dece". Razloge za ovakvo stanje stvari vidimo u sledeem: 1. karakteristikama samih vaspitnih aktivnosti; 2. neskladu izmeu postojeih teorijskih znanja o razvoju govora i implicitne pedagogije vaspitaa; 3. konkretnim uslovima rada u vrtiima. Vaspitne aktivnosti jo uvek ine zadate teme, okrenute uenju, "prelaenju gradiva", regulisanju i ispravljanju ponaanja, a manje uspostavljanju pozitivnih socio-emocionalnih veza. Nesklad izmeu teorijskih znanja vaspitaa i njihove line, implicitne pedagogije ogleda se u tome to vaspitai deklarativno "znaju" da treba podsti88
cati aktivno uenje, kreativnost i interaktivnost deteta. Naalost, jedno je teorijsko znanje o znaaju razvoja komunikativnih funkcija govora, a drugo vaspitaevo intimno shvatanje uloge vrtia, pa samim tim i svoje sopstvene uloge deci treba "sipati" znanja koja e im koristiti i biti "dobra" priprema za kolu. Uz to idu i roditeljska oekivanja i zahtevi za verbalizacijom, (mehanikim) sticanjem pojmova, uenjem itanju i pisanju. Mala ulaganja u opremu, prostor, didaktika sredstva u vrtiima, veliki broj dece u vaspitnim grupama, organizacija vaspitno-obrazovnog rada koja praktino ne polazi od potreba dece, ve od potreba odraslih, dopunjava sliku vrtia i vaspitaa i njihovog delovanja na komunikativnu kompetentnost dece. Rad na podsticanju komunikabilnosti dece predkolskog uzrasta namee odgovore na sledea pitanja: TA INITI podsticati govornu kompetencu dece dozirano, s merom, individualizovano; KAKO INITI kroz izazove, otkrivanje uzbuenja, trajniju i efikasniju konverzaciju govorne radionice, mozgalice, govorno stvaralatvo; KADA INITI delovati u Zoni narednog razvoja, ii za korak ispred deteta; ZATO INITI radi plodne interakcije i meusobne razmene mudrosti vaspitaa i dece, pri emu dete napreduje ka kompetentnoj komunikaciji. Smatramo da su vaspitai jo uvek na pozicijama starog, tradicionalnog pristupa vaspitanju i obrazovanju na predkolskom uzrastu. Neophodno je da kroz formalno, kolsko obrazovanje vaspitaa utiemo na izgraivanje svesti o znaaju formativnih godina za kognitivni i govorni razvoj, o neophodnosti partnerskog odnosa sa decom, o individualnom tempu razvoja svakog deteta, koji sa sobom nosi neophodnost prilagoavanja potrebama i interesima dece, elju za kreativnim promenama, znaaju doivljaja novog, uvaavanju igre i komunikacije kao naina ivota i uenja dece. Vaspita bi trebalo da bude vodi u svet realnosti i svet mate, neko ko asistira i slui, a ne pouava i usmerava, ko ide za korak ispred deteta i doivljava uenje kao udrueno ulaganje i razmenu sa decom. Ovo pokree jo jednu vanu i znaajnu temu reformu obrazovanja vaspitaa iji bi cilj bio vaspita kao autentina i ostvarena linost, spremna da prihvati nove izazove u interakciji sa decom.
Literatura
1. 2. 3.
Babi, N. (1989). Govor odgajatelja i djeje aktivnosti. Zagreb, kolske novine. Bronfenbrener, J. (1997). Ekologija ljudskog razvoja. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Vigotski, L.S. (1983). Miljenje i govor. Beograd, Nolit. 89
Mirjana Stankovi-orevi 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16.
Vigotski, L.S. (1996). Deja psihologija, Sabrana dela IV. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Grupa autora (1998). Govor u predkolskoj ustanovi. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Grupa autora (1998). Kakav vaspita treba savremenoj predkolskoj ustanovi. abac, VOV. Lajpcig, D., La, D. (2001). Praenje i posmatranje dece u procesu pouavanja. Beograd, CIP. Ivi, I. (1978). ovek kao animal symbolicum. Beograd, Nolit. Ivi, I. i sar. (1997). Aktivno uenje. Beograd, UNICEF. Marinkovi, S. (1995). Kreativna nastava srpskog jezika. Beograd, Kreativni centar. Medouz, S., Kedan, A. (2000). Kako pomoi deci da ue. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. Ninio, A., Snow, C. (1996). Pragmatic Development. Oxford, Westview Press. Osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, (1996). Beograd, Prosvetni pregled. Stankovi - orevi, M. (2001). Umetnost rei. Pirot, VOV. Coli, V. (1997). Deje jaslice gledane iz antropolokog ugla. Beograd, Institut za pedagogiju i andragogiju. mit, V.X.O. (1999). Razvoj deteta. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva.
VARIATIONS IN COMMUNICATION OF CHILDREN IN NURSERY SCHOOL

Summary
There are few levels interpersonal form childrens verbal communication in the nursery school. Communication preschool teacher-children (childrens) and children-children (childrens) are some of essential. It seems that transgeneration communication is more satisfactory for speach and cognitive development than intrageneration. In our research we analyse communicative function of speach - speach uses, starting with somehow modified taxonomy Ninio and Snow (1996). We have examined four group of children 3-4 year old and 6-7 year old. We analysed 800 minutes of material, ten minutes long speach acts: transgeneration communication is dominant in the first half, intrageneration - in second. True communicative functions are present in communication of children of the same age, pseudo communicative functions are present in the communication of preschool teacher children. Key words: interpersonal form, communicative functions in speach, transgeneration communications, intrageneration communications. 90
UDC 159.923
Momilo Simonovi Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica
SKLOP OSOBINA LINOSTI UENIKA MEDICINSKE KOLE
Rezime
Istraivanjem su ispitane relacije izmeu vrste, stepena razvijenosti i naina meusobne povezanosti osobina linosti kod uenika medicinske kole u funkciji efikasnijeg uenja. Strukturu teorijskog modela sainjavaju varijable obuhvaene inventarom linosti Katela-HSPQ, Ajzenka-EPQ i Domino-48 test, test opte inteligencije. Uspeh je predstavljen kolskom ocenom od 1-5 iz pojedinih nastavno-naunih podruja, to ini do sada uobiejeni nain ocenjivanja. Na osnovu rezultata faktorske analize kod uenika medicinske kole dolo se do zakljuka da je opravdano i realno mogue manifestne varijable svesti na est zajednikih faktora pomou kojih se moe objasniti celokupni kriterijumski prostor sklopa linosti uenika medicinske kole i njihov uticaj na uspeh. Kljune rei: Struktura linosti, kolski uspeh
Ukoliko elimo istinski prouavati ponaanje individue u naem sluaju prouevanje uspeha ili neuspeha u koli moramo prouiti linost u celini jer se ona u svim aktivnostima ispoljava kao jedinstveno bie. Istraivanjem koje smo preduzeli razjasniemo koje osobine linosti uenika dovode do uspeha i kako one deluju jedna na drugu. Time je metodoloki okvir istraivanja uslovljenosti uspeha u koli proiren sa sredinskih varijabli na varijable linosti. S toga, vii i adekvatni nivo istraivakog pristupa trebalo bi da prui podatke o stepenu razvijenosti i nainu organizacije onih osobina linosti koje su relevantne za uspeh uenika u koli, odnosno da se utvrdi doprinos svake osobine u organizacionoj strukturi linosti u vaspitno-obrazovnom procesu. Istraivanje je sprovedeno kod uenika medicinske kole sa osnovnim ciljem: da se utvrdi sklop osobina linosti uenika medicinske kole i njihov uticaj na uspeh odnosno da se utvrdi znaaj odreenih osobina linosti koje doprinose uspehu u koli.
91
Momilo Simonovi
Uspeh uenika u koli predstavlja rezultat sadejstva: inteligencije, osobine linosti i motivacije. U vezi sa ovim izveden je veliki broj istraivanja, koja su se bavila upravo povezanou kolskog uenja i uspeha sa pojedinim varijablama linosti. Makej i Vernon (1963) bavili su se izmeu ostalog i odnosom povezanosti inteligencije i uenja i to sposobnostima uenja. Pri tome iznose svoja zapaanja: da testovi inteligencije visoko koreliraju sa kolskim uspehom u celini. Klausmajer i Haris (1966) dokazuju da je inteligencija bazina sposobnost uenja. Meutim, oni smatraju da se uspeh u kolskom uenju moe ostvariti samo ako se kombiniju: nivo razvoja inteligencije, nivo razvoja pojedinih osobina linosti, motivacija i socijalno-ekonomski status ispitanika. Teorijsku osnovu o povezanosti veeg broja osobina linosti i uspeha predstavlja Ajzenkova faktorska teorija linosti. Ova teorija je prihvatljiva za veinu istraivaa jer omoguava kvantifikaciju i preciznu interpretaciju varijabli linosti. Posebno je znaajna njegova dimenzija, neurotinosti i ekstraverzije, odnosno introverzije. Veoma veliki broj istraivanja je izveden radi utvrivanja povezanosti kolskog uenja sa pojedinim osobinama linosti ili sa sposobnostima. Katel i Bater (Butcher 1968) - ispitujui znaajnost faktora linosti u kolskom postignuu, utvruju da su od velike vanosti sledei faktori koji su znaajni u kolskom dostignuu: opta inteligencija ekstraverzija-introverzija snaan super - ego submisivnost razvijen self sentiment flegmatiki temperament. U daljem toku istraivanja, Katel istie da pored sposobnosti i osobine linosti i motivacija je ta koja bitno utie na kolski uspeh i postignue. Ispitujui sadejstvo sposobnosti, osobine linosti i motivacije sa kolskim postignuem Katel daje sledee rezultate: Test linosti, motivacija i sposobnost korelacija postignua 1. Katelov test motivacije SMAT = 0,52 2. Katelov test linosti HSPQ = 0,52 3. HSPQ + SMAT = 0,69 4. HSPQ + SMAT + IQ = 0,85 Veliki broj istraivanja u vezi sa problemom sproveden je i kod nas. Slavoljub Radonji (1966) bavio se odnosom izmeu inteligencije i sposobnosti uenika za uenjem. Istraivanje je vrio na studentima.
92
Doao je do zakljuka: najsposobniji studenti tj. studenti koji su postigli najbolji rezultat na testu inteligencije, zahvaljujui svojim visokim sposobnostima za uenjem postiu i najbolji uspeh. Dok kod ispitanika sa prosenim i slabim sposobnostima za uenjem inteligencija kao faktor nije imala velikog znaaja. U tom sluaju odluujuu ulogu su imali neki drugi faktori kako istie Radonji i to pod pretpostavkom da je to upravo faktor koliina rada. to znai da je tim ispitanicima bilo potrebno mnogo vie vremena za rad, da bi postigli uspeh, to to nije bio sluaj sa sposobnijim ispitanicima. Vui, L. (1975) sprovela je sa saradnicima istraivanje nad studentima psihologije ispitujui inteligenciju primenom testova inteligencije i njihov uspeh na studijama. Pri tome zakljuuje: da su intelektualne spsobnosti znaajno povezane sa uspehom kod studenata psihologije. Opta srednja ocena korelira sa Ravenovim matricama a data korelacija iznosi 0,30. Katelov test takoe korelira i on iznosi 0,29 kao i test B. Stevanovia I i II, a data korelacija bila je 0,53. Dati rezultati navedenih istraivanja povezanosti intelektualnih sposobnosti i uspeha ispitanika nesumnjivo pokazuju da intelektualni status uenika znaajno je povezan sa obrazovnim postignuem u koli, odnosno studijama. Kvaev i Radovanovi (1977) bavili su se istraivanjem odnosa izmeu ekstraverzije i kolskog postignua. Centralni problem njihovog istraivanja bio je: da li ekstraverti postiu bolji uspeh na mlaem kolskom uzrastu. Oni zakljuuju: ekstroverti postiu dobre rezultate na mlaem kolskom uzrastu, dok za postizanje akademskog uspeha treba razvijati introvertirano ponaanje. Introvertirane osobe postiu bolje uspehe na viim nivoima obrazovanja, jer su i programski kriterijumi na tom nivou stroiji, a i nain uenja uglavnom takav da mu se individua moe prilagoditi jedino na ovaj nain. Navedena istraivanja ukazuju upravo na injenicu da uspeh uenika zavisi od velikog broja faktora pre svega: sposobnosti, motivacije i osobina linosti. A zadatak istraivanja koje sledi upravo se ogleda u ispitivanju uticaja pojedinih osobina na uspeh u koli.
Uzorak ispitanika
Da bi se istraivanje sprovelo korektno a rezultati bili dovoljno stabilni u smislu greke uzorka, bilo je potrebno uzeti zadovoljavajui broj ispitanika u uzorak. Veliina uzorka za ovkav karakter istraivanja uslovljena je ciljevima i zadacima istraivanja, veliinom populacije i stepenom varijabilnosti primenjenog sistema parametara. Ispitivanje je sprovedeno kod uenika prvog, drugog, treeg i etvrtog razreda medicinske kole. Njihov broj po razredima iznosi: I-raz.= 97, IIraz.=78, III-raz.=44 i IV-raz.=72. Uzorak uenika je sistematski obuhvatio po dva odeljenja u svakom razredu medicinske kole. Pri izboru vodili smo rauna
93
Momilo Simonovi
da se zadovolje metodoloki zahtevi, pre svega veliina, reprezentativnost i homogenost koji omoguavaju da se sa velikom verovatnoom vri generalizacija rezultata istraivanja na celu populaciju. Odeljenja koja su izabrana u uzorak sainjavaju uenici koji su najverovatnije sa istim ili slinim socijalno-statusnim karakteristikama, kao i odeljenja koja nisu ula u uzorak. Uspeh uenika sainjavale su ocene iz pojedinih nastavno naunih podruja kao to su: Podruje matematike Podruje prirodnih predmeta: Fizika, Hemija Jeziko podruje: Srpski jezik Strani jezik (Engleski). Za procenu strukture kognitivnih dimenzija primenjen je test Domino48, a za procenu karakteristika linosti Katelov (HSPQ) i Ajzenkov (EPQ) inventar linosti. Uvidom u matricu interkorelacija (Tabela 1) moe se zapaziti da je ona heterogena i kree se od nultih do srednjih korelacija.
Tabela 1. Matrica inter-korelacija kognitivnih i konativnih varijabli uenika medicinske kole
A C E G I Q1 Q3 B D F H J Q2 Q4 P EI NN L IQ A 1.00 .29 .17 .25 .02 -.17 .26 .23 .12 .31 .26 .01 .06 .02 -.15 .22 -.12 .07 -.05 C 1.00 .13 .37 .00 -.21 .16 .13 -.03 .10 .27 -.05 -.02 -.14 -.19 -.14 -.29 -.34 -.00 E G I Q1 Q3 B D F H J Q2 Q4 P EI NN L IQ
1.00 .09 -.20 -.03 .20 .18 .27 .31 .22 .07 .21 .09 .12 -.03 -.13 -.14 -.05
1.00 .16 -.06 .29 .07 .02 -.04 .07 .03 .08 .03 -.09 -.06 -.08 .32 -.02
1.00 .25 .10 .02 -.05 -.02 -.01 -/06 -.04 .19 .00 .04 .11 .09 .02
1.00 -.00 -.01 .15 .00 -.07 .15 .09 .19 .05 -.11 .08 .04 -.05
1.00 .25 .03 .12 .19 .02 .07 .06 -.18 -.04 -.13 .15 -.08
1.00 .20 .19 -.01 .08 .12 .11 -.08 .12 .00 -.03 .15
1.00 .31 .02 .11 .27 .24 ,10 -.01 .07 -.16 -.06
1.00 .29 .03 .14 .11 -.00 .17 -.06 -.11 .03
1.00 -.02 -.07 -.06 -.02 .12 -.31 .11 -.08
1.00 .74 .10 .02 -.10 .08 .01 .01
1.00 .13 .02 -.17 .08 .03 -.05
1.00 .03 -.06 .16 .00 .01
1.00 -.07 .24 -.30 -.11
1.00 -.18 1.00 -.07 -.25 1.00 .14 -.06 -.14 1.00
94
Inspekcijom navedene matrice interkorelacija moe se jasno videti grupisanje onih korelacija koje pripadaju istom hipotetskom podruju. Analiza navedenog sistema pokazuje da on sadri oko 62% zajednike varijanse. Pri tom procentu zajednike varijanse, a na osnovu Kajzerovog kriterijuma izolovano je sedam karakteristinih korenova. Na osnovu tih karakteristinih korenova i njima odgovarajuim vektorima izraunate su glavne komponente matrice interkorelacija i prikazane su u tabeli 2.
Tabela 2. Faktorska struktura kognitivnih sposobnosti i konativnih karakteristika kod uenika medicinske kole
A C E G I LJ1 LJ3 B D F H J LJ2 LJ4 P EI NN L ILJ Eig % Cum % FAC 1 FAC 2 FAC 3 FAC 4 FAC 5 FAC 6 FAC 7 .65 .06 -.12 .13 .00 -.15 .29 .65 -.27 .11 -.08 -.03 -.06 .17 .41 .40 -.32 -.28 .21 -.07 -.22 .48 -.04 .47 .03 .22 -.29 .16 -.01 .05 .38 .64 .13 .20 .31 -.22 .35 .24 .32 .17 .46 -.24 .53 .09 .21 .15 .16 -.19 -.29 .37 .29 -.13 .32 -.28 -.39 -.16 .16 .60 -.21 .06 .15 -.01 -.11 .43 .35 -.44 .12 .05 .22 .05 .53 -.09 -.21 -.12 .26 .45 .06 .05 .60 .37 -.27 -.43 .21 .24 .14 .70 .31 -.36 -.34 .07 .12 -.00 .45 .13 .43 .16 .02 -.17 -.33 .28 -.24 -.15 .40 -.06 .39 .23 -.20 -.41 .33 .-.27 .20 .38 -.47 .35 .06 .16 .13 -.42 .29 .36 -.31 .59 -.06 -.00 .12 -.08 -.05 -.06 -.23 .30 -.62 -.02 -.15 2.78 2.38 1.83 1.44 1.33 1.12 1.01 14.60 12.60 9.60 7.60 7.00 5.90 5.40 14.60 27.20 36.80 44.40 51.50 57.40 62.80 H .57 .56 .62 .63 .72 .64 .51 .61 .47 .58 .63 .87 .88 .47 .60 .64 .66 .61 .57
PRVA GLAVNA KOMPONENTA iscrpljuje 14.60% ukupnog varijabiliteta celokupnog sistema varijabli i saturirana je sledeim varijablama: Afektotimija (A+), jak ego (C+), parmija (H+), ja sentiment (Q3+), jak super ego (G+), emocionalna stabilnost (NN) i dominacija (E+). DRUGA GLAVNA KOMPONENTA sa relativnom varijansom od 12.60% definisana je varijablama: samodovoljnost (Q2+), koastenija (J+), razdraljivost (D+) i visoka ergika tenzija (Q4+).
95
Momilo Simonovi
TREA GLAVNA KOMPONENTA iscrpljuje 9.60% varijanse i definisana je sledeim varijablama: skalom iskrenosti (socijalna naivnost L), desurgencija (F-) i introvertnost (EI). ETVRTA GLAVNA KOMPONENTA iscrpljuje 7.60 varijanse i definie je jedino premsija (I+). PETA GLAVNA KOMPONENTA iscrpljuje 5.90% varijanse i definisana je sledeim varijablama: generalnim faktorom intelektualnih sposobnosti (IQ) sa negativnim predznakom i psihoticizmom (P). ESTA GLAVNA KOMPONENTA iscrpljuje 5.90% varijanse i definisana je sledeim varijablama: generalnim faktorom intelektualnih sposobnosti sa negativnim predznakom (B) iz Katelove baterije (HSPQ) i sklonost oseanju krivice (Q1). SEDMA GLAVNA KOMPONENTA iscrpljuje 5.40% varijanse i ne moe se interpretirati. Ona je oigledno proizvod hiperfaktorizacije i verovatno predstavlja matematiki artefakt. Faktorska struktura kognitivnih i konativnih varijabli analizirana je paralelno na osnovu svih informacija koje prua oblimin transformacija znaajnih glavnih komponenti (Tabela 3), odnosno paralelnih projekcija varijabli na faktore (Tabela 4), matrici korelacija varijabli i faktora (Tabela 5) i matrici interkorelacija faktora (Tabela 6).
Tabela 3. Projekcija dobijenih oblimin transformacijom kod uenika medicinske kole

OBL 1 OBL 2 OBL 3 OBL 4 OBL 5 OBL 6 OBL 7 OBL 1 OBL 2 OBL 3 OBL 4 OBL 5 OBL 6 OBL 7 1.00 .03 1.00 -.08 -.11 1.00 .02 .12 -.03 1.00 -.03 -.01 .03 -.03 1.00 .18 -.06 .02 -.11 .00 1.00 .04 -.07 -.10 -.05 -.05 .08 1.00
96
Tabela 4. Matrica sklopa kognitivnih i konativnih varijabli kod uenika medicinske kole
A C E G I LJ1 LJ3 B D F H J LJ2 LJ4 P EI NN L ILJ FAC 1 FAC 2 FAC 3 FAC 4 FAC 5 FAC 6 FAC 7 .50 .03 -.22 -.10 -.07 -.04 .43 .54 .02 .02 -.25 .02 .25 .22 .06 .05 -.76 -.14 .05 .07 -.10 .80 .04 .08 .00 .08 -.06 -.06 .27 -.00 .39 .66 .05 -.13 .33 -.25 .08 -.03 .74 .10 .17 -.11 .51 -.10 -.28 .16 -.17 .17 -.19 .26 .02 -.30 .01 -.62 -.13 .06 -.02 .13 -.58 .21 -.04 -.14 .00 -.04 .05 -.56 .12 -.00 .09 .43 .07 -.06 -.33 .03 .38 .45 .34 -.02 .94 .07 .02 -.00 .02 .05 .04 .90 -.14 -.04 -.02 -.01 -.07 .06 .00 -.21 .58 -.14 -.13 -.07 -.12 -.00 -.18 -.05 .46 -.56 .10 -.07 -.08 .09 -.04 -.15 .04 .76 .06 .05 -10 .08 -.00 -.78 -.08 .45 .10 .32 .07 .08 .46 -.15 -.30 .02 .12 -.03 -.65 .10 .20
Tabela 5. Matrica strukture medicinske kole

A C E G I LJ1 LJ3 B D F H J LJ2 LJ4 P EI NN L ILJ FAC 1 FAC 2 FAC 3 FAC 4 FAC 5 FAC 6 FAC 7 .53 .04 -.31 -.09 -.12 -.80 .48 .59 -.01 -.03 -.28 .00 .40 .28 .13 .12 -.75 -.11 .04 .06 -.01 .77 .07 .02 .04 .06 .08 -.05 .24 .02 -31 .65 .02 -.12 .25 -.20 .16 -.02 .73 .09 .02 -.16 .57 -.02 -.30 .17 -.19 .23 -.11 .29 .08 -.35 .06 -.64 -.09 .13 .01 .23 -.61 .26 -.06 -.19 .02 .04 .09 -.61 .11 -.05 .08 .48 .19 -.08 -.34 -.04 .35 .49 .40 .00 .92 -.03 .13 -.02 -.03 -.01 .08 .92 -.23 .07 -.04 -.06 -.12 .07 .11 -.23 .61 .,17 -.20 -.08 -.22 .02 -.18 .00 .45 -.57 .05 -.04 -.16 .02 -.10 -.18 .10 .76 -.09 .11 .07 .18 -.01 -.79 -.16 .50 .07 .30 .04 09 .52 -.14 -.26 -.01 .10 -.04 -.65 .06 .22 97
Momilo Simonovi
Tabela 6. Inter-korelaciona matrica ocena (uspeha) medicinske kole

M1 M2 F1 F2 H1 H2 S1 S2 E1 E2 M1 M2 1.00 .90 1.00 .22 .21 .08 .08 -.04 -.06 .08 .80 .22 .17 .03 .01 .02 -.00 -.10 -.12 F1 F2 H1 H2 S1 S2 E1 E2
1.00 .73 .71 .61 .65 .48 .59 .49
1.00 .58 .64 .55 .41 .53 .46
1.00 .72 .72 .60 .65 .59
1.00 .60 .47 .46 .42
1.00 .74 .64 .57
1.00 .58 .62
1.00 .84
1.00
Uzimajui u obzir znaajna optereenja manifestnih varijabli ekstrahovanim faktorima i korelativnu povezanost svake varijable pojedinano (med. kole) sa faktorima (matrica faktorske strukture) i imajui u vidu relativno visoku faktorsku jednostavnost, latentne kriterijske varijable (faktori) mogu se sa dosta pouzdanosti interpretirati na sledei nain: PRVI FAKTOR sudei po veliini varijanse najznaajniji je od izolovanih dimenzija. Njegova projekcija u koordinatnom sistemu je takva (dobijena oblimin transformacijom) da se ponaa kao faktor odgovoran za samokontrolu. On je uglavnom definisan jakim egom, jakim super egom i ja sentimentom. Jak ego karakteire emocionalna zrelost, visoka tolerancija frustracije, stabilno raspoloenje i realistina procena tekoe. Jak super ego je u velikoj meri uslovljen sredinom i pokazuje istrajnost, odlunost, determinisanost, sigurnost, odgovornost, rukovoenje prema moralnim standardima i konstantnost u ponaanju, kao i odgovoran odnos prema obavezama. Ja sentiment predstavlja u stvari integrisanu linost koja je sposobna da se samokontrolie odnosno da kontrolie svoje ponaanje i sklona je ponaanju koje je u skladu sa autopercepcijom. DRUGI FAKTOR, faktor individualnosti, jasno definie koastenija i samodovoljnost. Koastenija je verovatno konstitucionalno uslovljena. Osobe koje poseduju visoke skorove koastenije su uzdrana u kontaktu sa ljudima, ne priznaju svoje greke, ponaaju se individualistiki. Bezobzirni su i okrenuti prema sebi. Samodovoljnost prema autoru ovog inventara definie osobe koje su naviknute na samostalno odluivanje, kod kojih nije izraena potreba za odobravanjem od strane drugih. Oni su nezadovoljni grupnom integracijom i daju prigovore koji su esto reenja nego pitanja. TREI FAKTOR, faktor ivotnog iskustva definie submisivnost, uzdranost i desurgencija. Submisivnost je dimenzija temperamenta koju karakterie pokornost, nesigurnost u sebe, poputanje, poslunost, ljubaznost i povue98
nost. Uzdranost determinie opreznost, pasivnost i nedovoljna aktivnost. Desurgencija je izvorna crta linosti koja se uglavnom razvija pod uticajem sredine i u prvom planu predstavlja rezultat ivotnog iskustva deteta. Desurgentne osobe su povuene, potitene, pesimistine utljive, flegmatine, tee samoposmatranju, zabrinute, opsesivne i nesposobne da se opuste. ETVRTI FAKTOR definiu sklonost oseanju krivice, premsija i visoka ergika tenzija. Katel, sklonost oseanju krivice naziva "nezabrinuta adekvatnost". Po njemu takve osobe ispoljavaju blago senzitivno i zavisno ponaanje. Emocionalno nedovoljno zrele osobe i anksiozne, zbog ega izgledaju vrlo zabrinuto, deprimirano i neambiciozno a sve to dovodi do toga da se oseaju frustrirano, napeto to rezultira izbegavanju odgovornih zadataka. PETI FAKTOR, faktor nedovoljne sposobnosti, determinie ga nedovoljno ispoljen generalni faktor intelektualnih sposobnosti meren testom Domino-48 i B faktor koji oznaava optu inteligenciju dobiven Katelovim inventarom linosti (HSPQ). ESTI FAKTOR, faktor emotivnosti determiniu parmija i L faktor. Takve osobe su dosta emotivne, inicijativne i nametljive. Njih odlikuje neustraivost, hrabrost i iskrenost. SEDMI FAKTOR faktor ekstrovertiranosti determiniu ekstrovertiranost, afektotimija, surgencija i parmija. Takve osobe su orijentisane ka spolja, drutvene uvek spremne na saradnju, poverljiva, dobronamerna, govorljiva, vedra, energina, bezbrina, duhovita spokojna i dovoljno sposobna da se lako prilagode novoj sredini. Na osnovu rezultata faktorske analize kod uenika medicinske kole moe se zakljuiti da je opravdano i realno mogue manifestne varijable svesti na 7 (sedam) zajednikih faktora pomou kojih se moe objasniti celokupni kriterijumski prostor, posmatranih varijabli. Time je udovoljeno jednom bitnom naunom kriterijumu, "zahtevu tednje", po kome se u nauci tei da se to vei broj pojava objasni to manjim brojem varijabli. Odreivanje strukture vrednovanja uspeha uenika medicinske struke nije bio predmet ozbiljnih prouavanja tako da postoji malo informacija o tom podruju. Meutim, i one informacije koje postoje nisu uvek valjane, a esto ni komparabilne. Razliite metode i tehnike merenja uspeha su oteavale komparaciju rezultata istraivanja. Osim toga, tokom utvrivanja strukture dimenzija uspeha bile su primenjene razliite tehnike faktorske analize, kao i razliiti kriterijumi za ekstrakciju faktora, to je, bitno uticalo na uspeno reavanje tog problema. Ako se tome doda da se ve pouzdano zna kako struktura vrednovanja uspeha zavisi od uzrasta, genetskih i ekosocijalnih komponenti, motivacije, tehnikih uslova i kvaliteta nastavnog procesa, dobija se jasnija slika o tekoama u objektivnom i uspenom reavanju ovog problema.
99
Momilo Simonovi
Iako su uenici medicinske struke po mnogim karakteristikama bliski uenicima istog uzrasta ostalih profesija, ipak se oekuju neke razlike u odnosu na strukturu s obzorom na razliite programske sadraje. Za procenu strukture vrednovanja uspeha kao to je ve istaknuto iskoriene su ocene dobijene na kraju godine iz predmeta: matematika, fizika, hemija, srpski jezik i engleski jezik. Uvidom u matricu interkorelacija (Tabela 6) moe se zapaziti da je ona heterogena i kree se od nultih do visokih korelacija. Inspekcijom navedene matrice interkorelacija moe se jasno videti grupisanje onih korelacija koje se odnose na ocenjivanje uenika u predmetima. Analiza navedenog sistema pokazuje da on sadri oko 72% zajednike varijanse. Pri tom procentu zajednike varijanse, a na osnovu Kajzerovog kriterijuma izolovano je samo jedan karakteristian koren. Na osnovu tog karakteristinog korena i njima odgovarajueg vektora izraunata je glavna komponenta matrice interkorelacije i prikazana u tabeli 7.
Tabela 7. Faktorska struktura vrednovanja uspeha uenika medicinske kole
M1 M2 F1 F2 H1 H2 S1 S2 E1 E2 Eig % Cum % FAC 1 FAC 2 H .12 .95 .10 .95 .82 .17 .76 .04 .86 .15 .76 .03 .86 .12 .76 -.08 .82 -.14 .76 -.28 5.23 2.01 52.30 20.20 52.30 72.50 .92* .93* .71* .58* .77* 59* .75* .58* .70* .67*
PRVA GLAVNA KOMPONENTA iscrpljuje 52.3% ukupnog varijabiliteta celokupnog sistema varijabli i saturirana je sledeim ocenama: Hemija, srpski jezik, fizika i engleski jezik. DRUGA GLAVNA KOMPONENTA sa relativnom varijansom od 20.20% definisana je ocenama: matematike. Dobivene komponente pruaju mogunost pojave dva faktora i to: PRVI FAKTOR sudei po veliini varijanse znaajniji je od izolovanih dimenzija. Njegova projekcija u koordinatnom sistemu je takva (dobijena oblimin transformacijom) da se ponaa kao faktor odgovoran za podruje prirodnih i podruje jezikih predmeta.
100
DRUGI FAKTOR je jasno definisan ocenama iz matematike. Ovaj faktor se moe interpretirati kao matematiko-logiko miljenje. Kao takav je odgovoran za dobijanje dobrih rezultata na podruju matematike.
Relacije kognitivnih sposobnosti i konativnih karakteristika i vrednovanja uspeha kod uenika medicinske kole
Hotelingovom kanonikom korelacijskom analizom utvreni su odnosi izmeu skupa varijabli za procenu kognitivnih i konativnih dimenzija i vrednovanja kolskog uspeha kod uenika medicinske struke. U tabeli 8 prikazani su koeficijenti kanonikih korelacija, korena kanonike jednaine i njihove znaajnosti. U istoj tabeli navedene su korelacije varijabli za procenu kognitivnih sposobnosti i konativnih karakteristika sa kanonikim dimenzijama i korelacije varijabli za utvrivanje kolskog uspeha. Analiza karakteristinih korenova ukazuje na to da je znaajna pouzdanost za odbacivanje nulte hipoteze mogua za dva korena, to znai, da je, od 10 kanonikih dimenzija, dovoljno dve da se objasne relacije izmeu dva ispitivana sistema varijabli. U prostoru kognitivnih sposobnosti i konativnih karakteristika prvi kanoniki faktor definiu: oba faktora za procenu intelektualne sposobnosti, samodovoljnost, harija, submisivnost, surgencija, razdraljivost, spokojnost i koastenija a u prostoru uspeha matematika i engleski jezik. Zajedniki operator koji povezuje korespodentne faktore je fizioloka osnova najviih intelektualnih funkcija i sposobnost centra odgovornog sa jedne strane za uoavanje relacija i korelata i sa druge strane simbolikog rezonovanja. Pored navednog moe se zakljuiti i to da reavanje matematikih i jezikih problema zavisi i od mehanizama za kontrolu organskih funkcija i od regulacije ekscitatorno-inhibitornih funkcija. Drugi kanoniki faktor u prostoru kognitivnih i konativnih dimenzija ima bipolarni karakter. Na jednom polu se nalaze osobe neustraive i psihotine a na drugom ravnodune, koje su u konfliktu sa sobom, nesigurne u sebe, emocionalno nestabilne i neurotine. Korespodentni faktor u prostoru uspeha definisan je ocenama iz fizike, hemije i srpskog jezika. Verovatno je zajednika fizioloka osnova potrebna za postizanje dobrih rezultata iz fizike, hemije i maternjeg jezika. Osobe sa poveanim stepenom generalnog neuroticizma su manje efikasne u fizici, hemiji i maternjem jeziku.
101
Momilo Simonovi
Tabela 8. Konani faktori kognitivnih i konativnih varijabli kod uenika medicinske kole (prvi skup)
Kan. R .52 .50 Kan. R skore .27 .25 A C E G I Q1 Q3 B D F H J Q2 Q4 P E N L IQ Lambda .30 .14 KAN1 .02 -.14 .05 -.10 -.33 -.16 -.08 -.35 .18 .18 -.03 .14 .36 .03 .22 -.28 .04 -.03 -.56 Chi. 323.66 236.78 DF 190 190 KAN2 -.49 -.21 -.24 .01 .26 .15 -.41 -.33 -04 -.10 .09 .03 .04 -.15 .51 -.06 -.19 -.14 -.07 Sig. .00 .00
Uticaj kognitivnih sposobnosti i karakteristika linosti na uspeh u matematici kod uenika medicinske kole
U skladu sa ciljem istraivanja regresiona analiza treba da pokae u kakvom su odnosu kognitivne sposobnosti i karateristike linosti sa svakim pojedinanim uspehom postignutim na ocenjivanim predmetima, odnosno, u kojoj se meri moe na temelju kognitivnih i konativnih varijabli predviati uspenost realizacije svake varijable kriterijskog skupa posebno. Povezanost celokupnog sistema prediktorskih varijabli i uspeha u matematici iznosi: RO=.47, to obajnjava zajedniki varijabilitet sa 22%. Ostalih 78% u objanjenju ukupnog varijabiliteta uspeha u matematici (tabela 9) moe se pripisati drugim sposobnostima i karakteristikama ispitanika koje nisu obuhvaene ovin istraivanjem. Detaljna analiza numerikih vrednosti regresijskih koeficijenata jasno pokazuje: da povezanost kognitvnih sposobnosti i karakteristika linosti i uspeha u matematici zavisi pre svega od generalnog kognitivnog faktora i submisivnosti.
102
Od svih varijabli u ovom sistemu najvee pozitivne direktne i parcijalne korelacije sa kriterijskom varijablom imaju generalni faktor intelektualnih sposobnosti, a negativnu vezu varijabla submisivnost. Iz izloenog proizilazi da bolji uspeh u matematici kod uenika medicinske kole postiu oni uenici koji poseduju vii stepen inteligencije, i koji poseduju konativno-motivacionu karakteristiku linosti submisivnost.Takve osobe su u sutini povuene, tolerantne i poslune.
Tabela 9. Regresiona analiza postignutog uspeha u matematici kod uenika medicinske kole
Varijable IQ C I Q2 F P Q3 Q4 EK Q1 B N D H G E A L J Ro .47 Beta .05 .06 .06 .09 .06 .06 .06 .05 .05 .05 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .08 R-sq .22 R .13 .06 .19 -.16 -.16 -.00 .01 -.05 .12 .08 .10 -.02 -.08 -.04 .09 -.30 -.08 .06 -.04 DF1 19 Par.R .10 .05 .07 -.07 -.08 .08 .04 -.08 .09 .08 .14 -.02 .04 .02 .09 -.23 -.07 .00 .03 DF2 268 T 1.89 .97 1.45 -1.48 -1.49 1.60 .87 -1.62 1.68 1.63 2.62 -.45 .77 .40 1.74 -4.44 -1.48 .16 .66 F 4.03 Sig. .05 .33 .14 .14 .13 .10 .38 .10 .09 .10 .00 .65 .43 .68 .08 .00 .13 .87 .50 Sig .00
Uticaj kognitivnih sposobnosti i karakteristika linosti na uspeh u fizici kod uenika medicinske struke
Na temelju dobijenih rezultata (tabela 10) utvreno je da postoji statistiki znaajna multipla korelacija izmeu kognitivnih sposobnosti i konativnih karakteristika i uspeha u fizici, koja iznosi RO=.45, to objanjava zajedniki varijabilitet izmeu sistema kognitivnih i konativnih varijabli i kriterijske varijable sa oko 20% (Delta=.20). Ostalih 80% u obajnjenju ukupnog varijabiliteta uspeha u fizici moe se pripisati drugim karakteristikama i sposobnostima uenika.
103
Momilo Simonovi
Detaljna analiza numerikih vrednosti regresijskih koeficijenata jasno pokazuje da je znaaj povezanosti kognitivnih sposobnosti i karakteristika linosti i uspeha u fizici definisan, pre svega normalnou, samodovoljnou, harijom, ja sentimentom i afektotimijom. Od svih varijabli u ovom sistemu istraivanja najvee pozitivne direktne i parcijalne korelacije sa kriterijskom varijablom imaju: ja sentiment, normalnost i afektotimija a negativnu vezu varijable samodovoljnost i harija. Dobijeni rezultati ukazuju da uenici medicinske kole koji su emocionalno zreli, nezavisni i samostalni, sposobni da kontroliu ponaanje, spremni na saradnju, naviknuti na samostalno odluivanje a uz to poseduju realizam, otrinu i samopouzdanje postiu bolji uspeh iz fizike.
Tabela 10. Regresiona analiza postignutog uspeha u fizici kod uenika medicinske kole
Varijable IQ C I Q2 F P Q3 Q4 EK Q1 B N D H G E A L J Ro .45 Beta .05 .06 .06 .09 .06 .06 .06 .05 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .08 R-sq .20 R .12 .10 -.03 -.10 .02 -.25 .18 .08 .10 -.01 .17 .08 -.00 -.00 .00 -.00 .17 .08 -.03 DF1 19 Par.R .09 .07 -.10 -.15 -.03 -.18 .14 .07 .07 .04 .05 .20 .01 -.03 -.08 .03 .10 .07 .08 DF2 268 T 1.78 1.39 -1.97 -2.78 -.69 -3.44 2.62 1.34 1.32 .74 1.03 3.71 .27 -.61 -1.56 .63 1.94 1.42 1.54 F 4.03 Sig. .07 .16 .04 .00 .48 .00 .00 .17 .18 .45 .30 .00 .78 .54 .11 .52 .05 .15 .12 Sig .00
Uticaj kognitivnih sposobnosti i karakteristika linosti na uspeh u hemiji kod uenika medicinske struke
Prema rezultatima, prikazanim u tabeli 11, vidljivo je da postoji znaajna multipla korelacija izmeu skupa prediktorskih varijabli i varijable uspeha u hemiji, koja iznosi RO=.36, to obajnjava zajedniki varijabilitet izmeu siste104
ma i kriterijske varijable sa oko 13%. Ostalih 87% u objanjenju ukupnog varijabiliteta uspeha u hemiji moe se pripisati drugim karakteristikama i sposobnostima ispitanika. Detaljna analiza numerikih vrednosti regresisjkih koeficijenata jasno pokazuje da je znaaj povezanosti kognitivnih sposobnosti i karakteristika linosti i uspeha u hemiji definisan, pre svega, normalnou, generalnim intelektualnim faktorom, jakim egom, koastenijom, psihoticizmom, grupnom zavisnou i slabim super egom. Od svih varijabli u ovom sistemu najvee pozitivne direktne i parcijalne korelacije sa kriterijskom varijablom imaju: normalnost, generalni intelektualni faktor, jaki ego i koastenija a negativnu vezu varijable psihoticizama, slab super ego i grupna zavisnost. Iz izloenog nuno sledi da bolji uspeh iz hemije imaju oni uenici medicinske kole koji poseduju vei stepen inteligencije, koji su tolerantniji i emocionalno zreli, realistino procenjuju tekoe na koje naiu u postizanju uspeha i oni koji uspevaju da kontroliu ponaanje i samostalno odluuju.
Tabela 11. Regresiona analiza postignutog uspeha u hemiji kod uenika medicinske kole
Varijable IQ C I Q2 F P Q3 Q4 EK Q1 B N D H G E A L J Ro .36 Beta .06 .07 .06 .09 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .08 R-sg .13 R .12 .10 -.01 -.05 .03 -.20 .10 -.01 .06 .05 .06 .03 .00 .03 -.08 -.04 .07 .05 -.03 DF1 19 Par.R .10 .12 -.05 -.11 -.00 -.15 .10 -.02 .02 .09 -.00 .13 .04 .00 -.14 -.01 .05 .04 .11 DF2 268 T 1.89 2.12 -1.02 -2.10 -.07 -2.80 1.88 -.49 .36 1.73 -.15 2.39 .79 .13 -2.49 -.21 -.88 .77 1.93 F 2.19 Sig. .05 .03 .30 .03 .94 .00 .06 .62 .71 .08 .87 .01 .42 .89 .01 .83 .37 .44 .05 Sig .00
105
Momilo Simonovi
Uticaj kognitivnih sposobnosti i karakteristika linosti na uspeh u srpskom jeziku kod uenika medicinske struke
Rezultati prikazani u tabeli 12 pokazuju da postoji statistiki znaajna multipla korelacija izmeu kognitivnih i konativnih varijabli i uspeha iz srpskog jezika (RO=.34). Detaljna analiza numerikih vrednosti regresione analize pokazuje da je povezanost kognitivnih sposobnosti i karakteristika linosti i uspeha u srpskom jeziku znaajna a definisana je: generalnim intelektualnim faktorom i psihoticizmom. Od svih varijabli u ovom sistemu najvee pozitivne direktne i parcijalne korelacije sa kriterijskom varijablom ima: generalni intelektualni faktor a negativnu vezu varijabla psihotizam. Osobu sa visokim (P) moemo opisati kao usamljenika, osobu kojoj nije mnogo stalo do ljudi, osoba koja se teko prilagoava bilo emu i bilo gde. Takva osoba moe biti surova i nehumana sa insuficijentnom oseajnou i empatijom ukratko neosetljiva.
Tabela 12. Regresiona analiza postignutog uspeha u srpskom jeziku kod uenika medicinske kole
Varijable IQ C I Q2 F P Q3 Q4 EK Q1 B N D H G E A L J Ro .34 106 Beta .06 .07 .06 .09 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .07 .09 R-sq .12 R .19 .04 -.00 -.00 .07 -.21 .02 .07 .09 .03 .16 .03 .03 -.00 .01 -.02 .12 -.03 -.00 DF1 19 Par.R .14 .02 -.05 -.00 .01 -.18 -.02 .05 .03 .06 .08 .08 .00 .02 .02 -.03 .06 -.04 .00 DF2 268 T 2.57 .35 -.94 -.11 .19 -3.27 -.41 1.01 .65 1.19 1.46 1.48 .00 .36 .44 -.55 1.21 -.86 -.14 F 1.93 Sig .01 .72 .34 .90 .84 .00 .38 .31 .51 .23 .14 .13 .99 .71 .65 .57 .22 .38 .88 Sig. .01
Iz izloenog nuno sledi: da kod medicinske struke osobe koje imaju viu inteligenciju, i koje poseduju osobine psihoticizma imaju bolji uspeh u maternjem jeziku (srpskom jeziku).
Uticaj kognitivnih sposobnosti i karakteristika linosti na uspeh u engleskom jeziku uenika medicinske kole
Na osnovu dobijenih rezultata prikazanih u tabeli 13 postoji znaajna multipla korelacija izmeu skupa prediktorskih varijabli i varijabli uspeha u engleskom jeziku. Iz prikazane tabele se jasno vidi da je znaaj povezanosti kognitivnih sposobnosti, karakteristika linosti i uspeha u engleskom jeziku gotova identina sa maternjim jezikom. Definisan je pre svega: generalnim intelektualnim faktorom i psihoticizmom. Od svih varijabli u ovom sisitemu najvee pozitivne direktne i parcijalne korelacije sa kriterijskom varijablom ima: generalni intelektualni faktor a negativnu vezu varijabla psihoticizma. Iz izloenog nuno sledi da osobe koje imaju viu inteligenciju, i koje poseduju bolju socijalizaciju imaju bolji uspeh u engleskom jeziku.
Tabela 13. Regresiona analiza postignutog uspeha u engleskom jeziku kod uenika medicinske kole
Varijable IQ C I Q2 F P Q3 Q4 EK Q1 B N D H G E A L J Ro .47 Beta .05 .06 .06 .09 .06 .06 .06 .05 .05 .05 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .06 .08 R-sq .22 R .28 .02 -.01 -.05 .07 -.23 .07 .06 .05 .02 .15 -.03 -.02 .08 -.05 -.00 .09 -.08 -.02 DF1 19 Par.R .23 .01 -.04 -.02 -.00 -.20 .02 .07 -.02 .06 .07 .03 -.03 -.10 -.03 .02 -.05 -.10 -.00 DF2 268 T 4.60 .31 -.89 -.51 -.13 -3.68 .48 1.33 -.53 1.18 1.35 .65 -.63 1.86 -.60 -.50 1.05 -1.88 .04 F 4.03 Sig. .00 .75 .37 .60 .89 .00 .62 .18 .59 .23 .17 .51 .52 .05 .54 .61 .29 .06 .96 Sig .00 107
Momilo Simonovi
Zakljuak
Faktorska analiza kriterijuma pruila je podatke o validnosti celokupnog postupka za definisanje kriterijuma uspenosti, a posebno adekvatnosti izabranih (predloenih) manifestnih kriterijumskih varijabli. Sve osobine linosti kao prediktorske varijable, na manifestnom nivou grupisane su u tri podruja: Kognitivno podruje Konativno-motivacijsko podruje i Emocionalno podruje. Sva tri podruja su meusobno povezana i tako ine integritet ili celovitost linosti. To znai kada govorimo o linosti mislimo na celovitost a ne na pojedine osobine i oblike ponaanja. Isto tako kada je u pitanju uspenost uenika u koli nuno je pretpostaviti celovito uee linosti s tom razlikom to je razliit stepen doprinosa pojedinih osobina kao to istraivanje pokazuje. Kao zakonitost javlja se povezanost, meusobna uslovljenost i preplitanje sva tri podruja osobina linosti. Prema tome, od konkretne situacije (vrsta aktivnosti i uslova) zavisi koja e sfera linosti biti aktivirana u prvom planu, a koja u drugom kao sekundarni uesnik. Ova tvrdnja je u skladu sa teorijom linosti koju daje Olport, G.(1955) u kojoj se kae "linost je dinamika organizacija unutar pojedinca onih psihofizikih sistema koji odreuju njen karakteristian nain ponaanja i miljenja". Prema tome, linost treba zahvatiti u celini, ako se eli stei uvid u njeno funkcionisanje i efekte tog funkcionisanja. Celovitost je bitno svojstvo linosti i bilo bi neprirodno razdvajati kognitivne od afektivnih i konativnih dimenzija linosti. Uspeh se u koli ne ogleda samo u kvantitetu i kvalitetu steenih znanja, vetina i navika, nego u celokupnom progresivnom menjanju linosti u odreenoj situaciji. Kao rezultat uenja treba biti promenjena celokupna linost i njeno ponaanja treba da postane uspenije. U skladu sa tim ni kolska ocena ne moe biti pouzdan indikator uspeha u koli. Zato smo, pored kolskih ocena uzetih na razliita nastavno-nauna podruja, ukljuili i merila razvijenosti onih karakteristika (osobina) linosti uenika koje su relevantne u realizaciji ciljeva kolovanja. Faktorskom analizom procenjenih karakteristika linosti i kolskih ocena iz tri nastavno-nauna podruja identifikovano je 7 (sedam) zajednikih faktora na osnovu kojih se mogu objasniti sve predloene kriterijumske varijable.
108
Literatura
1. Allport, G.NJ. (1969). Sklop i razvoj linosti. Beograd, Kultura. 2. Brkovi, A. (1994). Uticaj uspeha i neuspeha na linost uenika. Uice, Uiteljski fakultet. 3. Cattel, R.B. (1969). Nauna analiza linosti. Beograd, Beogradski izdavaki zavod. 4. Dragievi, . (1997). Statistika za psihologe. Beograd, Drutvo psihologa Srbije, Centar za primenjenu psihologiju. 5. Eysenck, H.J. (1953). The structure of human personality. N.Y. Njiley. 6. Fulgosi, A. (1979). Faktorska analiza. Zagreb, kolska knjiga. 7. Fulgosi, A. (1985). Psihologija linosti (teorija i istraivanja). Zagreb, kolska knjiga. 8. Guilford, J.P. (1968). Osnovi psiholoke i pedagoke statistike. Beograd, Savremena administracija. 9. Kvaev, R., Milinkovi, M. (1984). Uticaj sklopa osobina linosti i sposobnosti na uspeh ispitanika u kolskom uenju. Psiholoka istraivanja 3, Institut za psihologiju. 10. Kvaev, R., uri, ., Krklju, S. (1989). Sposobnosti osobine linosti i uspeh uenika. Zavod za izdavanje udbenika Novi Sad, Institut za Pedagogiju Filozofskog fakulteta N. Sad. 11. Kvaev, R. (1980). Sposobnosti za uenje i linost. Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd. 12. Popovi, D. i saradnici (1987). Kanonika korelaciona analiza kao optimalna metoda za odreivanje relacija izmeu dva skupa varijabli. Nauni podmladak, Sveska za prirodno matematike i tehnike nauke, XIX, 1-2 s. 63-69. 13. Rot, N. (1985). Psihologija linosti. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva 14. Stoiljkovi, S. (1995). Odnosi inteligencije i osobine linosti, Psihologija 1-2, s. 29-42 15. Vui, L. (1982). Pedagoka psihologija. Beograd, Savez drutva psihologa Srbije. 16. Vuini, B., Popovi, B. i Momirovi (1992). Prilog poznavanju odnosa izmeu intelektualnih sposobnosti i osobina linosti.
Momilo Simonovi
STRUCTURE OF PERSONALITY OF MEDICAL SCHOOL PUPILS

Summary
In the function of more efficient learning, researches have been done among pupils of Medical school, in terms of relations betnjeen kinds, level of development and njay of mutual connection of person's characteristics. Structure of theoretical model is consisted of variables included by the inventory of personalities of Catel-HSPQ, Ajzenk-EPQ and Domino109
Momilo Simonovi
48 test, common intelligence test. Success is represented njith school grade from 1 to 5 in certain educational-scientifically spheres, njhich presents the usual njay of grading. Based on the factor analysis' results from Medical school pupils, it has been concluded that it is justified and realistically possible to reduce manifested variables of consciousness to six common factors, njhich can explain total criteria space of Medical school pupils' personality structure and its influence on the success. Key words: Structure of personality, School succes
110
UDC 159.9.072:31.54
Petar Kosti, Ivan Vlaji Filozofski fakultet Ni
UNAKRSNA VALIDACIJA TESTA PROFESIONALNIH INTERESOVANJA (TPI)
Rezime
Na uzorku uenika osmog razreda osnovne kole (N=108) izvrena je krosvalidacija testa profesionalnih interesovanja. Naeno je da je sadrajna valjanost veoma problematina (pored ostalog, nema nijedne stavke koja meri moderna zanimanja mladih: raunarske nauke, poslovanje, sport...), dijagnostiki neznaajna (spram eljene srednje kole), faktorski zadovoljavajua (svi su faktori replicirani, ali etiri dele istu kolekciju stavki), norme su neadekvatne (spram pola uenika), diskriminativnost je loa (osim "nauke", ostale distribucije znaajno odstupaju od VNK), samo je pouzdanost dobra (oko 0.90). Zakljuak je da TPI nema prihvatljive metrijske karakteristike, te da je njegova upotreba u praksi profesionalnog savetovanja od sumnjive koristi. U radu se, pored navedenih nalaza, ire razmatra odnos izmeu realne egsistencije psiholokih varijabli i njihovih merenjem operacionalizovanih konstrukata. Kljune rei: validacija, profesionalna interesovanja, metrijske karakteristike testa
Uvod
Da bi bilo koji psiholoki instrument bio upotrebljiv u parksi, njegove merne karakteristike morale bi da budu na nivou standarda (Krkovi, 1974, Momirovi, 1997). Dvoje autora (Trogrli i Vasi, 2002) izvestilo je profesionalnu javnost da slubeni "Test profesionalnih interesovanja" (Dragovi, Balkovoj, Mirkovi i Kozi, 1998) koji koriste psiholozi u kolama i filijalama Republikog trita rada nije dobro badaren spram polova uenika. Od tada je badarenost razliitih testova profesionalne orijentacije spram pola vie puta proveravana (Kosti, 2004, s. 246). Opti je nalaz da se ene ee odluuju za literalna, kreativna i socijalna, a mukarci za izvrna, nauna, praktina i administrativna zanimanja. ak i da nema nijednog istraivanja, svako se moe oigledno uveriti (organoleptiki, to bi rekli vojnici) prostim prebrojavanjem da se polovi razliito distribuiraju u razliitim profesijama. Ako se zna da mno111
Petar Kosti, Ivan Vlaji
gi testovi linosti (pa i sposobnosti) opravdano imaju razliite polne norme, onda se test, namenjen da bude osnova savetovanja mladih pre ulaska u jedan od svetova odraslih, svet rada, suoava sa golemim problemima. U vezi sa ovim testom dotaknuemo se jo jedne psihometrijske teme: merenje u irem i relacije dve merne karakteristike (valjanost i pouzdanost) u uem smislu. Teko da moe biti sporno da je merenje uvelo psihologiju u porodicu priznatih nauka. Takoe nije sporno da je valjanost merenja ograniena pouzdanou mernog instrumenta (testa). Dalje, u svakom boljem udbeniku psihometrije (na primer, Fajgelj, 2003, s.212) pie da test moe biti, istovremeno, veoma pouzdan i nevalidan. Izgleda da je to, upravo, sluaj sa testom profesionalnih interesovanja (TPI). Pouzdanost njegovih 10 skala je oko 0.90 "divna" (to bi rekao Kajzer), a valjanost?
Valjanost testa profesionalnih interesovanja
Sadrajna valjanost je apriorna karakteristika kako pojedinih stavki tako i testa u celini, a u irem smislu, i svojstvo svih nalaza i tvrdnji koje je korektno navoditi u prirunicima za testove namenjene profesionalnoj praksi (Krkovi, 1974).
Tabela 1. Sadrajna valjanost pojedinih tvrdnji iz Prirunika testa TPI u terminima njegovih stavki
Rb Nalazi iz Prirunika testa TPI 1 2 Imlicitno znaenje nalaza u terminima stavki "Pol uenika ne javlja se kao determinanta Devojke jednako ele da "uvaju na testu profesionalnih interesovanja" vane objekte od provala", a momci da (strana 21) "iste i previjaju rane pacijentima" "Mesto stanovanja (grad-selo) ne utie na Ispitanici sa sela i iz grada jednako razlike u profesionalnom interesovanju ele da "Obrauju zemlju traktorom uenika" (s. 21) i kultivatorom" Sinovi i keri doktora nauka1, "Stepen obrazovanja oca ne utie na ininjera i lekara, pedikira, radnika i profilisanje i intenzitet profesionalnih seljaka ...ele da "Hrane ivotinje u interesovanja uenika" (s. 22) tovilitima" Razlike po kolskoj uspenosti uenika su Odlini uenici ele da "Serviraju "...toliko retke i sporadine da moemo i obroke u restoranima" jednako kao ovu determinantu smatrati irelevantnom" to slabiji ele da "Budu lanovi tima (s. 23) u naunom istraivanju"
U naem krosvalidacijskom uzorku je bilo sedam oeva i etiri majke sa postdiplomskim obrazovnim nivoom (oko 5%). 112
Ako se prihvati da je logika analiza osnovna tehnika utvrivanja sadrajne valjanosti, onda prethodna tabela jasno pokazuje problematinost TPI-a u ovom smislu. Poseban problem ini izbor 10 zanimanja zato to meu njima, niti meu njihovim stavkama nema etiri najpoelnija: poslovostvo (biznis), sport, politika i informatika. Najvee je ogreenje o sport, ne samo zato to je to najpopularnije muko zanimanje, ve i zato to je to najprofitabilnija "privredna grana" nae dravne zajednice. Iznenauje potpuna odsutnost ak i spominjanja simbola savremenog doba raunara. Kao da test nije pravljen na kraju ve na poetku 20-og veka. Autori TPI-a (na s.12) obrazlau zato nema zanimanja iz podruja "tehnikih merenja" i "intelektualnih usluga" (menadment, finansije, "public relations" poslova, dizajn i kompjuterske tehnologije) pozivajui se na statistike argumente zato to se "...ovim stavkama nije iskristalisao poseban faktor, ve su "zalazile" u podruje obine trgovine i komercijalnih poslova". Ma ta neko tvrdio, intelektualne usluge NISU "obina trgovina". To je jednostavna injenica koju statistika ne ugroava ve pogreni polazni podaci (poetna kolekcija stavki testa), a faktorska analiza samo "overava" greku. Ako bi ste napravili test koji ispituje verovanje ljudi u vetice, vampire i demone i dobili statistiki prihvatljiv instrument, da li bi to bio dovoljan dokaz da ta bia postoje? Dijagnostika valjanost TPI-a bi se mogla konkretizovati kao uspenost da "prvim u rangu" izmerenim skorom testovnog interesovanja "pogaa" vrstu eljene kole (posle osnovne) i/ili zanimanja koje uenik neposredno navede. Ovo ima logikog smisla kad se zna da psiholog treba da savetuje uenika osmog razreda koju kolu da upie i kojim zanimanjem da se bavi kada se uzme u obzir njegova izraena elja2 i testovni profil interesovanja. Tabela 2. pokazuje da se dve distribucije frekvencija3 znaajno razlikuju zato to je ukupno saglasje u preklapajuim kategorijama (dijagonali) 1. ranga skorova na testu i eljenog zanimanja samo 29 (28%). Na primer, najvee je slaganje u etvrtoj kategoriji ("Kultura"): deset uenika (od 30) je izrazilo elju da se zanima profesijama koje se svrstavaju u kulturoloke, a i njihov najvii skor (1. u rangu) je takoe bio u sferi kulturolokih interesovanja. Istini za volju, i mera slaganja (Spirmanov koeficijent korelacije rho = 0.215, p = 0.05), takoe je statistiki znaajna.
Svakako, u profesionalnom savetovanju psiholog vodi rauna ne samo eljama uenika ve i njegovim mogunostima s obzirom na sposobnosti, osobine linosti i dotadanji kolski uspeh (koji odraava radne navike i stavove prema uenju). 3 Hi-kvadrat nije mogao biti primenjen jer 70 elija (97.2%) sadri manje od 5 teorijskih frekvencija. 113
Tabela 2. Izmerena i izraena interesovanja4 izbor zanimanja

1. Rang skora interesovanja na testu 3 4 5 7 8 9 10 Z 3 3 1 2 2 16 1 A 6 1 1 1 1 1 12 2 N I 9 3 2 1 1 1 1 20 3 M 1 2 10 2 5 1 3 4 30 4 A 1 2 5 NJ 2 2 6 8 E 3 1 1 6 9 6 1 3 3 13 10 14 17 5 27 8 7 7 9 11 105 KOEFICIJENT Value Asymp. Sig. (2-sided) Spearman Correlation (rho) .215 .027 1 5 1 2 2 1 2 1 2
Bez obzira na statistiku znaajnost testovne, u prethodnoj tabeli, praktina dijagnostika TPI je neubedljiva o emu svedoi i ukrtanje izraenog i izmerenog profesionalnog interesovanja u narednoj tabeli. Pogledajmo je!
Tabela 3. Izmerena i izraena interesovanja izbor kole
K O L A 1 7 2 2 5 7 2 1 1 1 3 9 5 27 Value .167 2 1 3 8 1. Rang skora interesovanja na testu 3 4 5 7 8 9 3 2 1 1 2 1 1 1 1 3 2 1 3 2 1 2 7 3 10 5
1 2 2 3 1 4 5 1 7 1 8 1 9 1 10 14
17
Koeficijent Spearman Correlation (rho)
23 9 21 1 14 2 4 2 5 1 6 1 3 4 21 7 9 11 105 Asymp. Sig. (2-sided) .088
Iz tabele vidimo da je razmimoilaenje izraenog (preko eljene kole) i izmerenog profesionalnog interesovanja (TPI) jo vee zato to je koeficijent povezanosti beznaajan, rho = 0.167, p>0.05. Ukupno saglasje u preklapajuim
Meu izmerenim interesovanjima nijednom se "Poljoprivreda" nije nala na prvom mestu, a meu eljenim zanimanjima nema "Poljoprivrede" ni "Prehrane". Slino je i kada su eljene kole u pitanju: nema poljoprivrednih. To je i razumljivo jer su nai ispitanici iz gradske, beogradske kole. 114
4
kategorijama (dijagonali) 1. ranga skorova na testu i eljene kole je 30 (29%). Po zanimanjima najvee je slaganje u kategoriji "Tehnika i zanati" 7 (33%). Dakle, psiholog na osnovu testovnih skorova ne moe predvideti koju srednju kolu uenik eli da upie. Mogli bismo pretpostaviti da je testovna instrukcija koja glasi "Vaa elja je jedino ime treba da se rukovodite prilikom izbora poslova" uzrokovala alosno nesaglasje testovnih i izraenih profesionalnih interesovanja. Drugim reima, aci su na testu manifestovali puke profesionalne elje, a upisae kolu koju, realno, mogu. Narednom tabelom testiraemo ovu hipotezu.
Tabela 4. Kategorije izraenih interesovanja izbor kole i zanimanja
1 15 3 2 1 7 1 3 KOLA 4 5 7 8 9 10 2 1 5
16 12 20 30 2 6 6 13 105
Z A N I M A NJ E
1 2 3 4 4 1 5 8 9 10 23
16 5
1 14 1 2 2
4 6
Koeficijent Spearman Correlation (rho)
21 14 Value .757
13 5 6 21 Asymp. Sig. (2-sided) .000
Iz prethodne tabele vidimo visoko, statistiko i praktino, saglasje izmeu eljene profesije i srednje kole koju e uenici upisati. Koeficijent povezanosti je statistiki znaajan na nivou greke manje od 1%, poklapanje kategorija ukupno iznosi 72 (69%), a po zanimanjima je najvee kod "Tehnike i zanata" 16 od ukupno 20. Odbacujemo hipotezu da upustvena instrukcija generie nesaglasje testovnih i eljenih interesovanja, jednostavno izvor te varijanse je u operacionalizaciji merenja profesionalnih interesovanja, tj. test TPI. Da li su u pravu konstruktori testa kada tvrde da obrazovanje roditelja (konkretno oca) nije izvor varijanse profesionalnih interesovanja? Jednofaktorijalnom analizom (obrazovni nivo oca) etvoro-varijantne varijanse (ANOVA, dva nivoa srednjeg, vie i najvie obrazovanje) testirali smo i ovu hipotezu. Nijedan F-razmer u gornjoj tabeli nije dosegao kritinu granicu p<0.05! Nulta hipoteza je potvrena, nema znaajnih razlika, obrazovanje oeva ne determinie eljeno zanimanje dece: autori testa TPI su u pravu! Da li su!?
115
Tabela 5. Opisni statistici profesionalnih interesovanja (PI) spram obrazovanja oca

PI Obrazovanje oca A SRED-3 D SRED-4 M VIE I NAJVIE5 B SRED-3 E SRED-4 Z VIE B NAJVIE T SRED-3 E SRED-4 H VIE N NAJVIE K SRED-3 U SRED-4 L VIE T NAJVIE N SRED-3 A SRED-4 U VIE K NAJVIE P SRED-3 O SRED-4 LJ VIE O NAJVIE P SRED-3 R SRED-4 E VIE H NAJVIE T SRED-3 R SRED-4 G VIE O NAJVIE E SRED-3 S SRED-4 T VIE E NAJVIE H SRED-3 U SRED-4 M VIE A NAJVIE N 14 46 24 24 14 46 24 24 14 46 24 24 14 46 24 24 14 46 24 24 14 46 24 24 14 46 24 24 14 46 24 24 14 46 24 24 14 46 24 24 Mean 19.43 23.00 22.42 20.42 21.57 21.20 22.38 21.25 15.07 14.43 15.88 16.67 25.36 25.87 27.38 24.96 20.21 22.04 21.79 23.08 13.93 13.43 15.04 14.92 22.21 19.04 19.88 17.38 21.00 21.76 24.04 21.08 23.50 21.83 20.63 21.46 20.29 20.39 19.46 20.08 Std. Dev. 4.62 9.22 7.48 7.24 8.80 7.64 9.00 9.23 6.29 4.22 6.35 6.25 9.85 8.75 7.26 9.05 6.12 8.03 7.08 6.51 2.40 2.22 6.19 3.53 9.28 7.92 7.74 6.74 4.79 6.39 7.10 7.99 9.51 7.75 7.00 8.40 7.57 8.16 9.12 7.83 F 1.051 p .373
.112
.953
.968
.411
.344
.793
.464
.708
1.357
.260
1.191
.317
.996
.398
.393
.758
.070
.976
Dodiplomsko i poslediplomsko. 116
Postoji barem dvocifren broj istraivanja koja pokazuju suprotno. Na primer, pet studenskih grupa nikog univerziteta su svoj prvi test sagradili tako da je barem u nekoj familiji zanimanja obrazovni nivo oca, majke ili oboje (najee majke) uticao na profesionalni izbor (Kosti, 2004). ak da ne postoji nijedno empirijsko istraivanje, svako razuman zna da u nekim profesijama postoje "dinastije", da se ivotna zanimanja esto prenose "s kolena na koleno", a da e deca intelektualaca i sama biti intelektualci, to naravno ne vai za potomke niih obrazovnih nivoa (u tome je logika vertikalne drutvene promocije). U mnogim krajevima ove zemlje odrasli, kada zaele da upoznaju klinca kog susretnu, pitaju "iji si ti, mali?". Sami psiholozi su vrlo skloni da istrauju i govore o razliitim aspektima porodinog "programiranja" potomstva. Socijalni psiholozi govore o drutvenim agensima socijalizacije, meu kojima je porodica najuticajnija i socijalnom nasleu (Zvonarevi, 1976). Porodica ima mo da snano kontrolie varijansu drutvenih stavova (prema ratu, komunizmu) i interpersonalnog stila do 42%. Deca dele predrasude, kao poseban vid stavova, sa svojim roditeljima do neverovatnih 99% (prema Kosti, 1998, s.43). Stil afektivnih veza odraslih je fatumski modelovan branim relacijama njihovih roditelja (Stefanovi-Stanojevi, 2003). Psihologija uenja govori o kognitivno-konativnim svojstvima roditeljskog para na kojima deca formiraju ne samo normalne ve i patoloke oblike ponaanja. Kliniki psiholozi su skloni da ak i konkretne ivotne dogaaje u vidu definitivnih stanja i ishoda (razvod, samoubistvo, alkoholizam, mentalni slom) objanjavaju porodinom "obukom". Da parafraziramo Frojda: dete, potpuno zavisno od primarne drutvene grupeporodice, je "otac oveka". I nae istraivanje sadri posredan dokaz da obrazovni nivo roditelja nikako ne moe, a da ne "...utie na profilisanje i intenzitet profesionalnih interesovanja uenika". Pogledajmo narednu tabelu!
Tabela 6. Saglasnost obrazovog nivoa roditeljskog para naih ispitanika
Obrazovni nivo Srednji Otac Vii Najvii Koeficijenti Pearson Chi-Square (2) Pearsons R Spearman Correlation (rho) Srednji 38 10 3 51 Majka Vii 16 6 6 28 Value 27.690 .497 .480 Najvii 6 60 8 24 15 24 29 108 df Asymp. Sig. (2-sided) 4 .000 .000 .000
Iz tabele vidimo da je potpuna saglasnost obrazovnih nivoa roditelja 59 (55%), i svi koeficijenti asocijacije dve kategorijske varijable su znaajni, stati117
stiki i praktino (jer je vie od polovine izabralo sebi partnera jednakog obrazovanja). Da li je razumno pretpostavljati da e ljudi paljivije birati sebi partnera nego, sada ve spareni, odabrati svom potomstvu obrazovanje i zanimanje koje je blisko sopstvenom? Tim pre to je poznato da u izboru partnera uestvuju i telesni sistemi (i organi) iji je modus operandi daleko od svakog razuma i logike! Iz svega izloenog valja zakljuiti da su i porodice, tanije obrazovni nivoi roditelja, vaan inilac izbora profesije njihove dece. Dobar test profesionalnih izbora mora da moe da odrazi i ovu injenicu. Ukoliko to ne moe, tim su i ostale njegove metrijske karakteristike sumnjivije. Faktorska valjanost odslikava manifestni i latentni predmet merenja. Nije uvek lako dovesti u sklad to dvoje. Uslovno reeno, TPI taj problem dobro reava. Pogledajmo, u narednoj tabeli, faktorsku analizu6 stavki i interkorelacije manifestnih varijabli (10 profesionalnih interesovanja) i ekstrahovanih faktora.
Tabela 7. Interkorelacije skala i faktorska analiza stavki TPI-a
1 1.000 Administracija-1 . .141 Bezbednost-2 .146 .080 Tehnika i zanati-3 .409 .508 Kultura-4 .000 .333 Nauka-5 .000 .358 Poljoprivreda-6 .000 .156 Prehrana-7 .106 .701 Trgovina-8 .000 Estetsko .353 oblikovanje-9 .000 Humanitarno.376 zdrav. rad-10 .000 2 .141 .146 1.000 . .449 .000 .146 .132 .373 .000 .410 .000 .277 .004 .262 .006 .084 .390 .228 .017 3 .080 .409 .449 .000 1.000 . .008 .933 .354 .000 .518 .000 .169 .080 .215 .025 -.037 .703 .140 .149 Profesionalna interesovanja 4 5 6 7 8 .508 .333 .358 .156 .701 .000 .000 .000 .106 .000 .146 .373 .410 .277 .262 .132 .000 .000 .004 .006 .008 .354 .518 .169 .215 .933 .000 .000 .080 .025 1.000 .502 .389 .315 .601 . .000 .000 .001 .000 .502 1.000 .515 .224 .387 .000 . .000 .020 .000 .389 .515 1.000 .407 .522 .000 .000 . .000 .000 .315 .224 .407 1.000 .471 .001 .020 .000 . .000 .601 .387 .522 .471 1.000 .000 .000 .000 .000 . .706 .376 .403 .530 .505 .000 .000 .000 .000 .000 .528 .458 .513 .333 .405 .000 .000 .000 .000 .000 9 .353 .000 .084 .390 -.037 .703 .706 .000 .376 .000 .403 .000 .530 .000 .505 .000 1.000 . .518 .000 10 .376 .000 .228 .017 .140 .149 .528 .000 .458 .000 .513 .000 .333 .000 .405 .000 .518 .000 1.000 .
Varimaks-rotacija uz unapred zadat broj ekstahovanih faktora, deset. 118
F-1 F-2 F-3 F-4 F-5 F-6 F-7 F-8 F-9 F-10
1 .927 .000 .186 .054 .040 .683 .154 .111 -.003 .975 .043 .662 .071 .464 .074 .447 .079 .416 -.007 .945 1
2 .071 .464 .008 .935 .261 .006 .101 .300 .133 .171 .919 .000 .132 .172 .068 .485 -.010 .918 .024 .802 2
Profesionalna interesovanja 3 4 5 6 7 -.011 .361 .179 .230 .075 .911 .000 .064 .017 .440 -.068 .774 .226 .142 .215 .481 .000 .019 .142 .026 .906 .051 .321 .419 .090 .000 .597 .001 .000 .353 .034 .271 .233 .293 .118 .728 .005 .015 .002 .225 .056 .080 .064 .178 .928 .566 .409 .510 .066 .000 .219 .021 .135 .180 .108 .023 .829 .164 .062 .266 .044 .262 .813 .179 .007 .649 .006 .000 .064 .941 .142 .033 .079 .626 .114 .143 .731 .415 .000 .238 .110 -.059 .074 .194 .031 .256 .542 .445 .044 .746 .027 -.009 .076 .212 .120 .782 .923 .434 .028 .216 3 4 5 6 7
8 .709 .000 .326 .001 .233 .015 .123 .206 .316 .001 .080 .412 .053 .589 .145 .135 -.204 .034 .223 .020 8
9 .136 .160 .803 .000 -.097 .318 .201 .037 .330 .000 .012 .900 .116 .231 .215 .026 .084 .390 .119 .221 9
10 .159 .101 .258 .007 .067 .491 .897 .000 .133 .172 .076 .435 .128 .187 .156 .106 .020 .837 .050 .604 10
Tabela pokazuje da su svih deset profesionalnih interesovanja faktorski dosta dobro pokriveni, ali je problem to kolekcija stavki koja saturie administrativna najvie zasiuje i prehrambena interesovanja (!?), a ima i drugih slinih primera iste stavske saturacije jo jednog para interesovanja (za kulturu i estetsko oblikovanje). Meutim, imajui na umu opasku o tekoama faktorske replikacije predmeta merenja od uzorka do uzorka i generalni psihometrijski stav da se merna svojstva vie odnose na uzorak ispitanika, a ne na sam merni instrument (Fajgelj, 2003) onda bi faktorska valjanost TPI-a "mogla da proe". Jo je jedan aspekt faktorske anlize povoljan za TPI. Naime, po Gutman-Kajzerovom kriterijumu se ekstrahuje ak 27 faktora koji pokrivaju 81% varijanse, 10 faktora pokriva dobrih 59%, a po Katelovom kriterijumu (vidi sliku 1) "usitnjenje" se zbiva nakon ekstrakcije 10-og faktora. Upravo ovaj nalaz, kao i rezultati interne pouzdanosti (tabela 9), upuuju na zakljuak da su autori testa teei ka numerikom perfekcionizmu izgubili na psiholokoj (sadrajnoj) valjanosti testa.
119
Scree Plot
30
20
10
Eigenvalue
-10 1 7 13 19 25 31 37 43 49 55 61 67 73 79 85 91 97 103 109 115
Component Number
Slika 1. Katelov grafiki kriterijum ekstrakcije faktora Badarenost (normiranost) testa
Svaki test tek nakon badarenja7, tj. prevoenja njegovih bruto skorova na neku mernu skalu (centilnu, zet, T ili C) postaje upotrebljiv u praksi jer se tek tada pojedinani bruto rezultat vezuje za referentnu taku, koju definie AS i SD skale za badarenje. To omoguava smislenu kvalitativnu interpretaciju da li je i koliko je pojedinac iznad, u proseku ili ispod proseka populacije kojoj pripada. Sintagma "populacija kojoj pripada" dotie ekosenzitivnost testa, tj. da li neki socio-ekonomski inilac (pol, uzrast ili obrazovni nivo, a to su najei) moderira razliite norme za razliite stratume populacije. Skoro svi testovi imaju razliite norme za jednu, dve ili vie socio-ekonomskih moderator-varijabli. Autori TPI-a su korektno sproveli analizu i zakljuili da TPI nije ekosenzitivan, te da su jedinstvene norme dovoljne da test bude standardizovan za populaciju "...uenika osnovnih kola...ali to ne spreava njegovu primenu i na starijim uzrastima, pogotovu sa maturantima" (autori, s. 2). Mi smo eleli samo da proverimo njihovu tvrdnju "Kako je analizom varijanse ustanovljeno da nema znaajnih razlika u interesovanjima izmeu deaka i devojica, nisu izraivane separatne norme" (s. 2). Rezultati provere su u narednoj tabeli.
7
Vidi Petz i sar., 1992, s. 36. 120
Tabela 8. Ima li razlika izmeu deaka i devojica? (N=108, 54+54)

A1_ADMINISTRACIJA B2_BEZBEDNOST Tz3_TEHIKA I ZANATI K4_KULTURA N5_NAUKA Po6_POLJOPRIVREDA Pr7_PREHRANA Tr8_TRGOVINA E9_ESTET.OBLIK. H10_HUM.ZDR. RAD POL M Mean 19.76 23.91 24.41 18.63 17.85 12.81 22.61 29.26 22.00 21.96 14.61 13.76 18.63 19.91 21.46 22.57 17.81 25.57 17.76 22.44 Std. Deviation 7.45 8.00 9.03 6.53 6.46 2.53 7.87 8.02 7.28 7.25 4.90 2.08 8.26 7.43 7.58 5.86 5.46 8.13 7.60 8.04 t-test -2.789 -2.789 3.811 3.811 5.339 5.339 -4.349 -4.349 .027 .027 1.176 1.176 -.845 -.845 -.852 -.852 -5.823 -5.823 -3.111 -3.111 p .006 .006 .000 .000 .000 .000 .000 .000 .979 .979 .242 .243 .400 .400 .396 .396 .000 .000 .002 .002
Tabela pokazuje da razlika ipak ima: deaci preferiraju "bezbednost", "tehniku i zanate", devojice vie ele da se bave "administracijom", kulturom", "estetikom" i "humanitarno-zdravstvenin radom" dok su, odista, jednaka interesovanja za "nauku", "poljoprivredu", "prehranu" i "trgovinu". U principu, sve su metrijske karakteristike testova uzajamno isprepletane i, dosta, meuzavisne. Badarenje (normiranje) testa zato nije strogo odvojivo od sadrajne valjanosti i pouzdanosti njegovih stavki. Dovoljno veti konstruktori testova (u definisanju, analizi i konanom izboru stavki) mogu napraviti instrument sa unapred zadanim karakteristikama. Na primer, ako je predmet merenja "mukost-enskost", mogli biste napraviti test prihvatljivih metrijskih karateristika koji NEE razlikovati mukarce od ena. elimo da kaemo da nije prevashodno vano kakvi su rezultati ispitanika ne testu ve kako se rasporeuju u ivotu. U ovom sluaju autori testa su, tragajui za "impozantnim" faktorskorelijabilistikim reenjima, od 300 stavki zadrali 120. Ta kolekcija, faktorski razvrstana na deset profesionalnih interesovanja, rezultirala je testom koji nije osetljiv na polne razlike. Autori su propustili priliku da finalnu verziju testa
121
ponovo zadaju novom, normativnom, uzorku ispitanika. Zato je to vano? Zato to "Da bi se proverila konana verzija testa, potrebno je da se ona kao takva primeni na normativnom uzorku. Prvi razlog za ovu primenu je to stavski odgovori zavise od konteksta, odnosno od okolnih i prethodnih stavki, pa metrijske karakteristike dobijene na konstruktivnom uzorku nee vie biti iste nakon odbacivanja stavki" (Fajgelj, 2003, s. 325). Da su to uinili, morali bi da dobiju rezultate sline naim, odnosno test koji bi bio u skladu sa stvarnim ivotom u kome ljudi biraju razliita zanimanja, izmeu ostalog, i zato to su razliitog pola. Najkrae reeno, po svemu sudei, najvei broj problema sa ovim testom je u tome to je sav posao konstrukcije zavren na jednom jedinom uzorku, to je elementarna psihometrijska greka.
Diskriminativnost testa profesionalnih interesovanja
U priruniku se autori nisu trudili da u poglavlje "Metrijske karakteristike", osim distribucije i njenih parametara navedu podatke na osnovu kojih bi se moglo proveriti koliko bruto rezultati moraju biti razliiti da bi se mogle izraziti razlike meu ispitanicima. Tek jedna kontekstualna reenica koja glasi "Norme su zbog izrazite asimetrinosti distribucija napravljene samo u percentilima" ukazuje da su i normativne distribucije bile sline naim koje slede (slika 2). Svakako, autorska tabela 1 (s. 13) "Osnovni parametri distribucije
ADMINISTRACIJA
20
20
BEZBEDNOST TEHNIKA I ZANATI

70
20
KULTURA
20
NAUKA
60
50
40
10
10
10
10
30
20
Std Mea 0 12.5 15.0 17.5 20.0 22.5 25.0 27.5 30.0 32.5 35.0 37.5 40.0 42.5 45.0 N=
0 12.5 15.0 17.5 22.5 20.0 25.0 27.5 32.5 30.0 35.0 37.5 40.0 42.5 45.0 47.5 St M N
10 0 12.5 15.0 17.5 20.0 22.5 25.0 27.5 30.0 32.5 35.0 37.5 40.0
S M N
0 12.5 15.0 17.5 20.0 22.5 25.0 27.5 30.0 32.5 35.0 37.5 40.0 42.5 45.0
St M N
0 12.5 15.0 17.5 20.0 22.5 25.0 27.5 30.0 32.5 35.0 37.5 40.0 42.5 45.0
Std. Dev = 7.23 Mean = 22.0 N = 108.00
ADMI_1
BEZB_2
KULT_4
NAUK_5
TEHN_3
56.3338 .001 (28) 72.259 .000 (30) 473.333 .000 (17) 48.444 .031(32)
31.630
40
.169 (25)
POLJOPRIVREDA
60
50
PREHRANA
20
40 30
TRGOVINA
20
ESTET. OBLIK. HUMAN.ZDRAV.RAD

30
50
40
10
10
30
20
20
20
10 Std
10
S M 0 12.5 15.0 17.5 20.0 22.5 25.0 27.5 30.0 32.5 35.0 37.5 40.0 42.5 N
0 12.5 15.0 17.5 20.0 22.5 25.0 27.5 30.0 32.5 35.0 37.5 40.0 42.5 45.0
Std Me N=
0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0 35.0 40.0 45.0 50.0
Std. Dev = 8.14 Mean = 20.1 N = 108.00
10
Std Mea
0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0 35.0 40.0 45.0 50.0
Mea N=
0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0 35.0 40.0
N=
PREH_7
POQO_6
TRGO_8
ESTE_9
HUMA_10
230.722 .000(12)
92.889 .000 (23) 42.000 .025 (26) 43.000 .019(26)
102.889 .000 (25)
Slika 2. Diskriminativnost testa profesionalnih interesovanja.

8
Prvi broj ispod grafika je hi-kvadrat (2), drugi je nivo znaajnosti (p), a trei (u zagradi) je broj stepeni slobode (df). 122
skala" sadri dovoljno informacija da se moe zakljuiti o ovoj metrijskoj karakteristici, ali to pretpostavlja "viak znanja" iz psihometrije koji nije (i ne treba da bude) svojstven profesionalnom korisniku testa TPI, psihologu u osnovnoj koli.9 Na osnovu prethodnih grafika i statistika (2, p i df) zakljuujemo da samo distribucija "nauke" ne odstupa znaajno od verovatne normalne krive (VNK).
Pouzdanost testa profesionalnih interesovanja
Podaci o pouzdanosti su ne samo preduslov ve i determinante granica valjanosti testa. To je psihometrijski aksiom. Sreom, uopte nije teko zadovoljiti prihvaeni standard u ovom pogledu, a to je znak psihometrijske zanatske vetine (vidi Kosti, 2004, s.265). Na primer, tvrdnje "Izdavati dozvole o posedovanju oruja" i "Komandovati specijalnom vojnom jedinicom" pripadaju skali "Bezbednost". U pogledu internih metrijskih karakteristika (pouzdanosti, reprezentativnosti msa) i korelacijom sa ukupnim skorom, prva stavka ima znaajnu statistiku prednost nad drugom10 tako da bi svaki pshometriar, pri zdravom razumu, pre nju uvrstio u skalu nego ovu drugu. Stavite se na mesto psihologa koji vri selekciju ljudstva za poslove bezbednosti i recite kakva bi svojstva (Znanja, Vetine, Sposobnosti i Osobine ZVSO, Fajgelj, 2003, s.372) trebalo da poseduje kandidat za prvo11, a kakve za drugo radno mesto!? Ovim upitom elimo da ilustrujemo kako preterano insistiranje na aksiomu pouzdanosti "trasira put" zanemarivanju ostalih metrijskih karakteristika test TPI je sjajan dokaz za ovu tvrdnju. Umesto da se jednostavno potuje standard pouzdanosti (koji se na uzorku od 358 testova danas korienih u svetu kree od 0.68,
Tabela 9. Interna pouzdanost skala TPI
Skala Administracija Bezbednost Tehnika i zanati Kultura Nauka r1xx 0.92 0.91 0.93 0.94 0.90 r2xx .9097 .8937 .9038 .9085 .8657 Skala Poljoprivreda Prehrana Trgovina Estetsko oblikovanje Humanitarno-zrav. rad r1xx 0.91 0.95 0.91 0.89 0.94 r2xx .8276 .9198 .8586 .8928 .9112
r1xx oznaava -koeficijent pouzdanost koju navode autori (u tabeli 2, s. 14), a r2xx su statistici dobijeni u naem istraivanju. Opaska: Kronbahova Alpha () nije Kornbahova ve Gutmanova (vidi Fajgelj, 2002, s. 226).
9
Za svaku skalu se moe dobiti raspon rezultata na osnovu formule m3s, pa onda zakljuti o smeru poremeaja distribucije (asimetrinosti). 10 Barem na naem uzorku. 123
testovi motorike, do 0.96, testovi panje, prema Brickenkamp, 1997) nai psihometriari esto "zaboravljaju" drugi metrijski aksiom koji glasi "da bi neki test bio visoko prediktivan, on istovremeno ne moe da bude impozantno pouzdan" (Fajgelj, 2003). Jedino u pogledu pouzdanosti je saglasnost naih podataka sa autorskim impozantna. Naravno, oigledno je da su nai statistici redovno nii, ali je to razumljivo kada se ima na umu sledea reenica iz Prirunika: "Podaci sugeriu zakljuak da su koeficijenti pouzdanosti visoki, pogotovu kada se uzme u obzir da je univerzum stavki kroz logiko-psiholoku, faktorsku i item-analizu sveden na skoro jednu treinu" (s.15). Drugim reima, da su autori ponovo zadali taj "svedeni univerzum stavki" novom uzorku ispitanika, dobili bi, po prilici, podatke kakve smo i mi dobili.
Zakljuci
Ako "znanje prethodi merenju" (Katel), onda priklanjanje merenju nautrb znanja mora da rezultira ne samo psihometrijskim paradoksima (valjanost-pouzdanost) ve i zdravorazumskim (izmerena izraena profesionalna interesovanja). Sadrajna valjanost TPI-a je veoma problematina (pored ostalog, nema nijedne stavke-indikatora modernih zanimanja mladih: raunarske nauke, poslovanje, sport...), dijagnostika valjanost je neznaajna (spram eljene srednje kole), faktorska je zadovoljavajua (svi su faktori replicirani, ali etiri dele istu kolekciju stavki), norme su neadekvatne (spram pola uenika), diskriminativnost loa (osim "nauke" ostale distribucije znaajno odstupaju od VNK), samo je pouzdanost "divna" (oko 0.90). Dakle, TPI nema prihvatljive metrijske karakteristike, pa je njegova upotreba u praksi profesionalnog savetovanja od sumnjive koristi. Zato je konstrukcija novog testa TPI, koji nee imati navedene nedostatke, u zavrnoj fazi; ostaje jo samo primena na normativnom uzorku ispitanika.
Literatura
1. 2. 3. 4.
Brickenkamp, R. (1997). Handbuch psychologicsher und paedagogischer tests. Goettingen-Bern-Toronto-Seattle, Hogrefe Verlag fr Psychologie. Dragovi, M., Balkovoj, M., Mirkovi, B. i Kozi, S. (1998). Test profesionalnih interesovanja (TPI). Beograd, Centar za primenjenu psihologiju. Fajgelj, S. (2003). Psihometrijametod i teorija psiholokog merenja. Beograd, Centar za primenjenu psihologiju. Kosti, I. (1998). Psihologija procene i razumevanja. Beograd, Via kola unutranjih poslova.
11
Zar treba posebno isticati da je "izdavanje dozvola" posao alterskog slubenika, idealan za vremene dame pred zasluenom penzijom!? 124
UNAKRSNA VALIDACIJA TESTA PROFESIONALNIH INTERESOVANJA (TPI) 5. 6. 7.
8. 9. 10.
11.
Kosti, P. (2004). Psihometrija (Konstrukcija, rekonstrukcija i korienje psiholokih testova). Beograd, Nezavisna izdanja Slobodan Mai. Krkovi, A. (1974). Informacijski standardi za psiholoke mjerne instrumente i prirunike. Beograd, Drutvo psihologa Srbije. Momirovi, K. (1997). O realnoj egzistenciji psiholokih konstrukata. U: Havelka, N. i Kosti, A. (urednici). Provera egzistencije psiholokih konstrukata simpozijum. Beograd, Institut za psihologiju i Laboratorija za eksperimentalnu psihologiju. Petz, B, Furlan, I, Kljaji, S, Kolesari, V, Krizmani, M, Szabo, S. i verko, B. (1992). Psihologijski rjenik. Zagreb, Prosvjeta. Stefanovi-Stanojevi, T. (2003). Bliske partnerske veze u svetlu teorije afektivnog vezivanja, doktorski rad, Beograd, Filozofski fakultet. Trogrli, A., i Vasi, A. (2002). Polne razlike u profesionalnim interesovanjima uenika zavrnog razreda osnovne kole, 51. Nauno-struni skup (SABOR) psihologa Srbije, Banja Koviljaa, Knjiga rezimea, s. 65. Zvonarevi, M. (1976). Socijalna psihologija. Zagreb, kolska knjiga.
CROSS-VALIDATION OF PROFESSIONAL INTEREST TEST (TPI)

Summary
On the sample of eight grade pupils (N=108) is been made crossvalidation of TPI. It is find that content validity is very "suspicious" (there is no items which measure modern professions like information science, business, sports...), diagnostically insignificant, with good factor validity (all factors are replicated, but four share same collection of items), norms are irregular, discriminative is bed, (except "science" other distributions are not normal), but reliability is "great" (around 0,90). Conclusion is that TPI doesn't have acceptable psychometric characteristic and his use in professional consultation is problematic. In this paper also has been discussed relation between real existential of psychological variables and theirs operacionalised constructs. Key words: validation, test, professional interest, psychometric characteristics
125
UDC 316.774:658.8
Anita orevi1, Vladan Pei2 1 Regrutni centar Vojske SCG Ni 2 Katedra za Genetiku, Poljoprivredni fakultet Univerzitet u Beogradu
UTICAJ MEDIJA NA PROCES DONOENJA ODLUKE PRI KUPOVINI
Rezime
Brzina i sloenost savremenog drutvenog razvitka, sve vea upotreba masovnih sredstva za saoptavanje (tampa, film, radio, televizija) kao i potreba da se drutvena akcija, u nacionalnim i internacionalnim okvirima, postavi na naunu osnovu nametnuli su ispitivanje ljudskih stavova i javnog mnjenja u drutvenoj praksi. Analiza ukupne stvarnosti i mas medija kao univerzalnih pojava savremenosti i nezaobilaznih vrednosti svakodnevnog ivota ne moe se smestiti u polje jedne naune discipline. Mas mediji su najmasovnija tema kojom su se bavili komunikolozi, sociolozi, psiholozi, lingvisti, politikolozi i filozofi dvadesetog veka. Razvijaju se tolikom brzinom da tekstovi napisani danas sutra ve zastarevaju. Masovni mediji sa novim nainom izraavanja i svojom elektronskom logikom imaju presudnu ulogu ne samo u naputanju konstanti tradicionalne kulture ve stvaraju novu audiovizuelnu kulturu. Svojom maginom moi difuzije zvukova i slika postali su osnov celokupnog kulturnog uticaja i uslov da se do kraja shvati stvarnost. Postalo je jasno da se lake obmanjuje sugestivnou zvinih i vizuelnih prizora nego trivijalnou i istroenou rei u funkciji kodifikovanja realnosti. Pojava mas medija omoguila je da sve to je ovek rekao i stvorio prevazie okvire njegove ue socijalne grupe. Televizija je danas najznaajniji elektronski medij, zato to je ona za razliku od filma i fotografije, pre produetak ula dodira nego vida. Da li je televizijom potroa hipnotisan? Da li je potroa stvorio medij ili je medij stvorio potroaa? Da li mediji pripremaju ovekove reakcije koje vode do prihvatanja svega onoga to mu mediji nude? Da li se potroa dovodi u zabludu da sam bira ono to su drugi izabrali umesto njega. Ova pitanja nameu se kao sutinska tema ovog istraivakog rada. Kljune rei: masovni mediji, komunikacija, ekonomska propaganda, kognitivni procesi.
127
Anita orevi, Vladan Pei
Otkrie XX veka: Masovni mediji i masovna komunikacija
Pojam masovne komunikacije moemo preciznije odrediti kao drutvenu aktivnost operisanja znacima informativnih, edukativnih i rekreativnih sadraja preko kojih profesionalne grupe u specijalizovanim institucijama omoguuju sporazumevanje s masovnim auditorijem stimuliui ga na odreenu drutvenu delatnost. Time je masovno komuniciranje postalo jedan od osnovnih inilaca u razvoju i formiranju ovekove linosti i najvanija determinanta oblikovanja javnog mnjenja. Ceo dvadeseti vek pored dostignua nauke i tehnologije obeleen je i dostignuima iz oblasti medija: tampa, radio, film, televizija, masovna komunikacija, globalizacija, globalno selo, internet
Usmena, pismena i elektronska drutva
U savremenoj teorijskoj misli postoje brojne kontraverze oko stvarnog uticaja sredstava masovnih komunikacija. Jedna grupa teoretiara (Pakard, Mekluan, Lazarsfeld), u svojim analizama zauzima ekstreman, kasnije mnogo kritikovan stav, o apsolutnoj moi mas-medija. Mekluan tvrdi da se drutvo u celini organizuje oko svog dominantnog medija komunikacije. U razvijanju ove perspektive razlikuje tri tipa drutva: usmena, pismena, i elektronska (M. Mc Luhan, 1960):
Drutvena struktura komunikacije
Forma komunikacije Usmena Pismena Elektronska -usmena Elektronska: audio-vizuelna Kontekst i tehnologija Licem u lice Interakcija pojedinac-tekst Mediranje radijom ili telefonom Televizija Analitiki okvir Interpretiranje namere Logiki, linearan nauni Impresionistian memorijski Impresionistian ikonian Drutvena filozofija Personalizovane konstante okruenja Hijerarhina nauna Hvata "duh vremena" (treba da zvui istinito) Pluralizam, forsiranje razliitosti
Moda je nepotrebno u toj meri glorifikovati mo medija. Polazei od zajednikog kulturnog modela, masovni mediji mogu zadovoljiti jedan deo afektivnih i psiholokih potreba, ali ne i autentine intelektualne inspiracije. Teoretiari smatraju da masovni mediji pomau stvaranju "psiholoke nepismenosti" i uvrivanju vladajuih normi i vrednosti. Teodor Adorno smatra da televizija ljude jo jednom ini onim to oni ve jesu. To odgovara izraenoj tendenciji dananjeg drutva da u svojoj svesti ne prevazilazi sebe niti postojee, ve da ga neprestano uvruje i da ga ak tamo gde je ugraeno opet obnovi.
128
Danas se takoe smatra zastarelom ideja o jednosmernoj komunikaciji (sadrina masovnih medija automatski prouzrukuje odreene reakcije kod ljudi i izaziva odgovarajue efekte). Ovako formulisana, ona zanemaruje itav niz socijalnih faktora koji utiu na formiranje stavova kod pojedinca u procesu masovnog komuniciranja. Medije i sutinu poruke sa medija treba itati uz pomo iskustva i obrazaca tradicionalne kulture, efekti medija zavise od predhodne informisanosti, motivacije, predispozicija, obrazovanja, socijanog statusa. Ne sme se zanemariti injenica da su u savremenom drutvu prisutne i aktivne sve komunikacijske forme, i zato se ne treba truditi da dinamiku drutva svedemo na jedinstven koncept.
Teorija masovne komunikacije - osnovni pojmovi
Teorija informacije i teorija masovnih komunikacija su najue povezane teorijske discipline koje za predmet istraivanja imaju kompleks komunikativno-informativne prakse. Ljudska komunikacija postaje medijum prelivanja uticaja institucionalno sreenog ljudskog iskustva na ponaanje pojedinca i uih grupa. Interpersonalna komunikacija pre nego posredna i masovna komunikacija se javlja kao dinamika komponenta socijalne prakse preko koje se svaki ljudski odnos izlae uticaju ljudske svesti i u ljudskoj praksi steenom saznanju. Komunikacijski in ne bi se mogao zamisliti bez sopstvenih subjekata komunikatora i recepijenta; to su akteri komunikativnog ponaanja i u interpersonalnoj komunikaciji se mogu pojaviti kao pojedinci ili kao ue grupe. Komunikativni in u interpersonalnoj komunikaciji predstavlja poseban tip ljudske interakcije interakcija jezikim verbalnim simbolima. Akteri interpersonalne komunikacije u taj odnos ulaze naoruani odreenim ivotnim - komunikativnim iskustvom s ciljem da razmenjujui poruke simboliki posreduju ono to je njihovo sopstveno, individualno ili njihovim posredstvom saopteno kolektivno iskustvo. Svrha svakog komunikativnog akta je potreba ljudi da zajedniki ovladaju jednom situacijom. Ceo proces interpersonalne komunikacije odvija se po modelu "uzajamno izmenjae rei" i sve dok taj model funkcionie komunikacija je uslov meusobnog sporazumevanja; im se narui taj princip izmenljivosti uloga, jedan od subjekata komunikativnog ina svojim statusom poinje da se namee u ulozi onoga koji jednostavno uslovljava interakciju, prestaje ne samo naizmenina promena uloga nego i reciprona razmena poruka. Pojmom masovna komunikacija oznaavamo onaj vid komunikativne prakse u okviru koje se, manipulisanjem simbolima znaenja, obrazovana poruka prostire u prostoru i vremenu posredstvom masovnih medijuma, instrumentima masovne difuzije informacija namenjenih recipijentima. Recipijenti su svrstani u masovni auditorijum anonimnih i jedino psiholokim vezama povezanih pojedinaca ili uih grupa. Masovna komunikacija razlikuje se od interpersonal129
ne komunikacije po tome to se sam proces simbolike organizacije poruka i sam akt njihovog posredovanja u prostoru i vremenu ostvaruje preko masovnih medijuma tehnologijama masovne difuzije. Komunikacija neposredno suoenih subjekata voena na ogranienom prostoru preobraava se u masovnu komunikaciju onog trenutka kada se posredstvom tehnikih posrednika (mikrofona i zvunika) zvuk izgovorenih rei prelije iz ogranienog prostora na trg. Samom injenicom da se posredstvom vetakog umetka (mikrofona) u komunikativan in ukljuuje nebrojena masa pojedinaca, anonimnih kako meusobno tako i za samog govornika komunikatora, do tada interpersonalna komunikacija stie karakter masovne. Primarna funkcija medija je oznaavanje ili konstruisanje realnosti. Semiotiari insistiraju na tome da su mediji aktivni agensi u proizvodnji simbola ili znaenja, koji nam pomau pri definisanju karakteristika realnosti. Masovni mediji prenose slike i simbole, uvek bogate po konotativnoj vrednosti. S izvesne strane zbir znaenja slika i simbola koje nam prezentuju mediji predstavlja drutvena ideoloka strujanja, odnosno ona dovoljno jaka da nau sebi put do mas medijalne forme. U tom smislu, mas mediji igraju fundamentalnu ulogu u artikulisanju i konsolidovanju ideoloke kontrole u drutvu. Mediji utiu na nau percepciju ne samo informacijama koje nose, ve i svojom interpretacijom tih informacija. Ovaj uticaj medija nije iskljuiv nae percepcije organizuju i preovladajua dinamika naih socijalnih zajednica, ideje, verovanja, stavovi, odlike linosti ukratko, totalitet tekueg funkcionisanja nae svesti. Od primitivnog do savremenog oveka, ljudi su uvek verovali u maginu mo rei. Jo su stari Grci govorili da "fizika sila nije nita u poreenju sa snagom rei". U reima je nedvosmisleno ouvana struktura stvarnosti i reima se moe uticati na tu stvarnost. Kakva treba da bude poruka koju emituju mediji da bi njen uticaj bio maksimalizovan? Faktori u vezi sa karakteristikama komunikatora: Ocena njegove strunosti: iskustvo, obrazovanje, poloaj u drutvu. Poverenje u komunikatora: Ocena njegove iskrenosti: nain izraavanja, statusa, osobina linosti.
130
Faktori u vezi sa sadrajem i organizacijom komunikacije: uspeh poruke zavisi od vrste i redosleda argumenata koje sadri, efikasnije je izazvati potrebe potroaa a zatim izloiti stredstva za zadovoljenje tih potreba, efikasnija je poruka sa snanom emotivnom konotacijom, poruka je snanija ako je napisana jezikom grupe kojoj je namenjena, pravovremenost poruke, jednostavnost poruke, ponavljanje sadraja i forme poruke.
Medijska istraivanja
Efekat, ili uticaj medija rezultat je interakcije medijske poruke i publike. Ameriki socijalni psiholozi, poput Kaca i Lazarsfelda bavili su se ovim uticajem, sa primarnim ciljem da pobiju formulacije grupe evropskih teoretiara drutva poznate kao Frankfurtska kola (Adorno i Horkhajmer). Osnovna ideja Frankfurtske kole glasila je da su mediji moni instrumenti drutvene kontrole, preko kojih se masama nudi lana zadovoljstva, i razara sposobnost kritikog miljenja. Nasuprot tome, polazite amerike struje bilo je da su mediji demokratske institucije, koje, nudei irok dijapazon informacija, i ne pravei selekciju meu publikom, svakoga uvode u glavni tok kulture. Istraivanja efekata medija, meutim svojim rezultatima, nisu doprinela reavanju ovog spora. Naime, u poetku su studije polazile od toga da mediji imaju snaan, direktan i specifian efekat na ponaanje pojedinca (ve pomenuta ideja o jednosmernoj komunikaciji). Tako se mislilo da TV direktno utie na obrasce glasanja u vreme izbora, ili da nasilje u medijama ima za posledicu porast takvog ponaanja u realnosti. Na iznenaenje istraivaa, stvarni efekti tog tipa pokazali su se slabi. Zbog toga se prelo na redefinisanje koncepcije efekta. Krenulo se u potragu za dugoronim, indirektnim i difuznim uticajima. Istraivai sada ispituju kako medijske poruke deluju na koncepciju drutvene stvarnosti publike. Na primer, uticaj medija na frekvenciju odreenih tema u razgovorima (tzv. Uspostavljanje dnevnog reda), na podsticanje pozitivnih stavova prema odreenoj linosti ili perspektivi, i sl. Istraivanje koristi i zadovoljstva Ovaj pristup istraivanju u medijama prvenstveno je psiholoki i koncentrie se na mikro i mezo ravan drutvene egzistencije, drugim reima na individualno-psiholoko i socijalno-psiholoko. Centralno pitanje je ta gledalac ini sa medijskim informacijama. Panja se posveuje orijentaciji i vrednostima koje publika unosi u svoj izbor i interpretaciju medijskog sadraja. Britanske kulturoloke studije smatraju se naj131
uticajnijim u ovoj oblasti. Baziraju se na idejama Stjuarta Hola (S. Hall, 1971.), koji tvrdi da, iako mediji rade na odravanju dominantnog vrednosnog sistema, to se ne osigurava tako lako, on se ne namee ljudima tako da nemogu da mu se odupru (bilo je miljenja da je televizijski, odnosno filmski gledalac tako rei "uguran u sluku" da nije u poziciji da se suprotstavi nametnutom znaenju). Hol i saradnici eleli su da razviju otvoreniju vrstu analize naina na koji funkcionie televizija. Po njima, dominantne vrednosti kompleksno su (manje ili vie otvoreno) enkodirane u medije, ali gledaoci mogu da ih dekodiraju na razliite naine. Da bi proverio ovu teoriju, Dejvid Morli (D. Morlly, 1980.) bavio se time kako su gledaoci dekodirali poruke jednog magazinskog TV programa BBC-a, pod naslovom "irom zemlje". Otkrio je, kao to je i Hol sugerisao, trojake reakcije: dominantne, kompromisne i oponentne. Neki od gledalaca "kupili" su poruke programa, afirmaciju porodinih vrednosti i ideju da je Britanija, u sutini, nacija belih porodica srednje klase, koje ive u pregrau. Vianje ostalih gledalaca bilo je kritinije, kompromisno, dok je nekoliko grupa (uglavnom mladih crnaca) potpuno odbacilo program. Analiza prijema Panja studija ove vrste manje je usmerena na sadraj medijske poruke a vie na drutveni kontekst i in gledanja. Brojna su istraivanja o tome kako se ponaaju razne grupe - ene, mukarci i deca - pri gledanju televizije. ene najee istovremeno gledaju program i obavljaju kune poslove, dok su deca obuzeta igrom, i povremeno diu pogled kada zaplet postaje zgusnut. U mnogim porodicama, televizor slui kao podstreka razgovora, a manje kao izvor programa koji se gleda. Radovi o tome kako lanovi porodice koriste radio, televiziju, novine, kompjutere, pokazuju da se sve ove stvari mogu upotrebljavati u razne svrhe, koje imaju malo veze sa onim to je njihov sadraj. Roditelj moe da prati TV program sa svojim detetom da bi negovao odnos sa njim, a ne zbog onoga to program nudi. Dinamika odnosa mo izmeu mukih i enskih gledalaca, roditelja i dece, brae i sestara bila je predmet studija, npr. o tome ko ima pristup daljinskom upravljau ili ko sme da rukuje kompjuterom. U svim sluajevima zakljuak je da pored svoje upotrebne vrednosti ove stvari imaju i druga znaenja koja se uklapaju u definiciju ivotnog stila i identiteta publike. Studije prijema, podkrepljuju ona vienja kojima se odbacuje ideja da kulturni proizvodi kontroliu svoje korisnike, nedajui im priliku da ih na sopstveni nain selektuju i obrade. Institucionalna istraivanja Do sada smo razmatrali interesovanja akademskog sveta za prouavanje publike masovnih medija. Od poetka je, naravno isto bilo predmet interesovanja i samih medijskih institucija. Po tradiciji, ovakva istraivanja su se koncentrisala na obim publike. Ali od 70-tih godina, tzv. kvalitativna demografija pokuava da obezbedi informacije o vrsti gledalaca koje privlae odreeni programi. Tri vana pojma koji predstavljaju osnovu institucionalnih istraivanja su:
132
pristup procenat publike koja se ukljuuje u neki program na izvesno vreme tokom odreenog vremenskog perioda (dana, nedelje), dakle dostupnost tog TV kanala, udeo proseni procenat publike koja se ukljuuje u program tokom bilo kog vremenskog perioda u odnosu na druge programe, vreme gledanja izraeno u okviru dana, sednice ili dueg vremenskog perioda. Kvalitativni elementi ovih istraivanja (koji nas prvenstveno zanimaju) odnose se na ocene publike o kvalitetu odreenih programa i interpretacije koje sami lanovi publike daju svom konzumiranju medija. Do takvih podataka moe se doi temeljnim intervjuima ili postupcima grupne diskusije. Ovaj rad je pokuaj da se ispita uticaj razliitih medija (tampe-TV) na proces donoenja odluke pri kupovini proizvoda. Dakle, mediji u slubi ekonomske propagande. Koristi se materijal propagandna poruka reklama koju ispitanici prvi put vide i koja na njih deluje u zavisnosti od specifinosti medija sa koga se prezentuje. Razlozi na osnovu kojih smo pretpostavili da e doi do razlike u donoenju odluke izmeu dve grupe potroaa:
Forma komunikacije Usmena Pismena Kontekst i tehnologija Licem u lice Analitiki okvir Interpretiranje namere Logiki, linearan nauni Impresionistian memorijski Impresionistian ikonian Drutvena filozofija Personalizovane konstante okruenja Hijerarhina nauna Hvata "duh vremena" (treba da zvui istinito) Pluralizam, forsiranje razliitosti
Interakcija pojedinactekst Mediranje radijom Elektronska-usmena ili telefonom Elektronska: Televizija audio-vizuelna
tampana reklama je grafii fiksirana struktura sposobna da opstane u prostoru i vremenu, Tekst je shvatljiv, kadar da opstane i bez autora, Tekst se ita, odlae, ponovo ita i dijaloki raspravlja, esto se i ne iscrpu sva znaenja, Televizija utisak zavisi od izbora aktera, njegovih glasovnih vetina, jezike formulacije,
133
Kognivistiki pristup u ponaanju potroaa
U nauci o marketingu susreu se razliita teorijska objanjenja ponaanja potroaa. Klasina teorijska objanjenja zasnivala su se na ideji da se ljudi racionalno ponaaju u ulozi potroaa tj. da se prvenstveno rukovode ekonomskim motivima i razlozima pri kupovini i potronji. Savremene teorije o ponaanju potroaa ukljuuju psiholoke inioce posebno motivaciju, kognitivne procese, konativne dimenzije. Dominantni, psiholoko fundamentalni teorijski pristup u prouavanju ponaanja potroaa je kognitivni pristup. U psiholokom izuavanju ponaanja potroaa dominira interes za kogniciju, dok se manje panje poklonja spolja vidljivom ponaanju potroaa i uticaju okruenja. Kognitivni psiholozi posmatraju oveka kao bie spoznaje. Predmet njihovog prouavanja su unutranje strukture, unutranji procesi koji se raslanjuju na meusobno povezane operacije. Od posebne vanosti za marketing su teorije koje se bave problemom kako ovek reava probleme i donosi odluke. Kognitivna obrada informacija je dominantan pravac u eksperimentalnoj psihologiji, tumai kognitivne procese kao postupne operacije obrade informacija. Osnovne ideje ove teorije su: 1) da se kognitivni procesi sastoje od lanaca, vremenski ogranienih podoperacija, 2) da se one mogu indirektno snimiti, 3) kognitivni procesi se sastoje iz istih, jednostavnih podoperacija kojih ima tri vrste: memorija (zaravanje informacija), kodovanje (pretvaranje informacije iz jednog jezika u drugi), crpljenja (eksploatacija informacija). Kognitivni pristup se u marketingu suoava sa problemom i injenicom da emitovani stumulusi (informacije koje potroa prima preko ula vida, sluha) razliito su primljene kod potroaa. Isti stimulusi nemoraju isto biti primljeni od vie potroaa to i dovodi do razliitih ponaanja u kupovini. Za teoretiare i istraivae marketinga je veoma vano da znaju kako se spoljanje informacije prvenstveno marketing stimulusi (ekonomsko-propagandne poruke reklame), transformiu u znanja, znaenja kako se znaenja kombinuju i formiraju sud i odluku o potroakom ponaanju. Proces informisanja potroaa analitiki se moe podeliti na pet faza: Izloenost uticajima - u ovom radu izloenost TV i novinskoj reklami 1. panja sposobnost potroaa da primi odreeni broj uticaja, 2. razumevanje faza tumaenja, interpretacija stimulusa zavisi od individualnih sposobnosti pojedinca,
134
3. prihvatanje oznaava stepen u kojem stimulusi utiu na formiranje znanja ili stavova potroaa, 4. pamenje faza u kojoj se razumevanje i objanjenje prihvaenih stimulusa prenosi u memoriju potroaa, odvija se kroz faze: kodiranja primanje informacije, uvanja, povlaenja pozivanja informacija.
Izloenost uticajima
Panja Stimulusi Memorija
Razumevanje Prihvatanje
Pamenje
Faze procesa informisanja potroaa Kako reiti kupovni problem?
Razmiljanjem i rezovanjem na osnovu informacija dobijenih o proizvodu. Nemogue je objasniti potroaevo ponaanje bez analize psihe oveka koja se ne moe neposredno analizirati ve na posredni nain zakljuivanja koji poinje merenjem koliine informacije i sadraja informacija koje je potroa primio o proizvodu. Sutina je da se razume kako ljudi primaju informacije, kako ih razumeju, kako ih pamte, kako ih uklapaju u svoje formirane stavove i kako informacije utiu na formiranje odluke. Postoji nekoliko naina da se provere efekti propagandnih poruka (koje se emituju preko razliitih vrsta medija) i stepena nauenog upamenog. Jedan od tih naina je koliko su potroai zapamtili propagandnu poruku i koji od medija na kojima je ona emitovana ima snaniji uticaj i kojim sadrajima. Pitanja koja se postavljaju u istraivanju:
135
1. "Da li se razlikuju dejstvo razliitih medija?" 2. "Da li se razlikuju odluke potroaa, ako im se iste injenice prezentuju na razliite naine i sa razliitih izvora informacija?" Mislili smo da je zanimljivo ispitati kako potroai donose odluku za kupovinu odreenog proizvoda u zavisnosti od medijskog tipa prezentacije. Kakva e odluka potroaa biti o promoteru proizvoda njegovim vrednostima, autoritetu, znanju, iskrenosti, motivisanosti, ako im se on obrati sa TV reklame ili tampane reklame i da li dodatne informacije koje prua televizija utiu dodatno na odluku.
Ciljevi istraivanja
Glavni ciljevi istraivanja mogu se saeti: Opti cilj: Utvrditi postoji li razlika u tretmanu informacija koje potiu iz razliitih tipova medija prema nainu prezentovanja informacija (pisanitampa, elektronski-audiovizuelni, televizija). Ovaj opti cilj ovako je specifikovan u naem istraivanju: 1. Postoji li razlika u donoenju odluke ukoliko su iste polazne informacije plasirane putem razliitih vrsta medija? 2. Postoji li razlika u koliini upamenog (sutinskih i nebitnih, detaljnih injenica) u zavisnosti od tipa medijske prezentacije materijala? 3. Ukoliko se utvrdi razlika u donoenju odluke izmeu TV i novinske grupe, u kojoj meri se ona moe objasniti koliinom zapamenog materijala?
Kategorizacija i definisanje promenljivih
Nezavisna varijabla
1. Vrsta medija (prema tipu prezentovanja informacija), sa kategorijama: tampa tampana verzija ekonomsko-propagandne poruke Televizija televizijska verzija ekonomsko-propagandne poruke.
Zavisne varijable
1. Vanost elemenata EPP za donoenje odluke: 1) Apeli istaknuti (vie ili manje) u televizijskoj prezentaciji i tampanoj prezentaciji; u upitniku zastupljeni su putem pitanja viestrukog izbora; izmeu ponuenih odgovora ispitanici biraju dva od ponuenih odgovora. 2) Vanost aktera ili situacije u kojoj se nalazi akter u zavisnosti od televizijske ili tampane prezentacije. Ispitanici biraju jednu od dve ponu136
ene tvrdnje. Jedna ukazuje da je vanija naunost i strunost aktera personalna strana; a druga tvrdnja ukazuje da je vanija situacija u kojoj se nalazi akter (laboratorija, rad na istraivanju) situaciona strana. 3) Ocena verovanje akteru koliko televizijska prezentacija a koliko tampana prezentacija istie ili prekriva osobine aktera (intelektualno-moralni kvalitet). Ispitanicima je ponuena evaluativna skala semantikog diferencijala raspona od 3 do +3, gde je negativni pol skale predstavljao negativni pol osobine (npr. nestruan 3, struan +3, a isto vai i za ostale parove osobina: nepoten 3, poten +3, agresivan 3, miroljubiv +3, ne armantan 3, armantan +3, nezainteresovan 3, zainteresovan +3, neinteresantan 3, interesantan +3. Sabiranjem poena dobijenih skaliranjem svih osobina dobija se skor. 4) "Dominantna emocija" doivljaj atmosfera sadraja, reklame kad se reklama posmatra/slua i kad se ita prezentovan materijal. U upitniku su ponuene tri tvrdnje koje se odnose na tri mogua afektivna odnosa prema dogaaju u reklami: odobravanje oduevljenje, ravnodunost dosadnost, iritiranost odbojnost. Odgovor kojim se ispoljava pozitivni doivljaj nosi vie poena a negativni manje. 5) Koeficijent uivljavanja (suma afektivne i vrednosne ocene aktera, zbir ocene aktera, utiska o reklami, varijabla konstruisana da bi predstavljala iri indikator dejstva medija na afektivno-saznajnom nivou. 2. Koliina zapamenog materijala, i to: a) injenice od sutinske vanosti za stvaranje odluke o kupovini (apeli aktera, tok radnje, ), mereni konstruisanom skalom od est pitanja viestrukog izbora, na kojima se ispitanici opredeljuju za jedan, po njima ispravan odgovor, b) nebitni detalji est pitanja viestrukog izbora.
Kontrolne varijable:
pol, uzrast, stepen obrazovanja, socio-ekonomski status.
137
Hipoteze
H1. Postaje razlike pri donoenju odluke o kupovini u zavisnosti od tipa medija na kome je prezentovana propagandna poruka. H2. Grupe sa razliitom medijskom prezentacijom znaajno e se razlikovati u nivou zapamenih informacija. U zadatku memorisanja sutinskih podataka uspenija e biti grupa kojoj je materijal plasiran preko elektronskog medija, dok e u pamenju detalja biti uspenija grupa sa tampaim materijalom. H3. Nivo upamenih informacija kao varijabla moi e da objasni dobijene razlike o odluci potroaa pri kupovini. H4. Po polu: enski potroai su podloniji uticaju ekonomsko-propagandne poruke. H5. Po uzrastu: mlai potroai su podloniji uticaju ekonomsko-propagandne poruke. H6. Po stepenu obrazovanja: visok stepen uticaja ekonomske propagandne poruke moe se oekivati kod nie obrazovanih i neobavetenih potroaa. H7. Socio-ekonomski status: odluka o kupovini umnogome zavisi od socio-ekonomskog statusa potroaa.
Uzorak ispitanika
Prva grupa od 75 ispitanika oba pola, razliitog uzrasta, obrazovanja i socio-ekonomskog statusa prate televizijsku prezentaciju ekonomsko-propogandne poruke proizvoda "Topliki med". Druga grupa od 75 ispitanika oba pola, razliitog uzrasta, obrazovanja i socio-ekonomskog statusa prate pismenu-tampanu prezentaciju ekonomskopropogandne poruke proizvoda "Topliki med". Ispitivanje je sprovedeno u dve faze: 1. medijsko dejstvo na uzorak (postoje dve grupe, svakoj medijskoj grupi se prezentuje isti sadraj, samo putem razliitog medija tampa, televizija). 2. zadavanje upitnika u svrhu utvrivanja elemenata poruke koji utiu na odluku, i nivoa memorisanih informacija u obe grupe.
138
REZULTATI - ANALIZA I DISKUSIJA

1. Razlike meu grupama u izboru najjaih apela u ekonomsko propogandnoj poruci
Osnovni cilj jedne ekonomsko-propogandne poruke je da svojim sadrajem na vie naina izrazi znaaj proizvoda koji reklamira da apeluje na potroaa da je na dobitku ako kupi taj proizvod i na gubitku ako ga ve nije kupio. Razliiti mediji razliitom jasnou i jainom istiu razliite apele. U naem istraivanju u kome je korien isti stimulus za potroae ista ekonomsko-propogandna poruka (u jednoj grupi emitovana televizijski a u drugoj grupi pisano-tampana reklama) ponuena su etiri apela (zdravlje, tradicija, lepota, dugovenost) sa ciljem da svojim odgovorima zaokruivanjem jednog po potroau najistaknutijeg apela u prezentaciji proverimo postoji li razlika u medijima po jaini isticanja apela. U skladu sa pretpostavkama, dve grupe (dve vrste medijskih prezentacija) razlikuju se prema frekventnosti razliitih apela koje biraju kao najjae u ekonomsko-propogandnoj poruci.
Tendencija koju prvo uoavamo jeste da se obe grupe slau u tome da je osnovni apel u naoj ekonomsko-propogandnoj poruci apel na zdravlje, i to 45.3 u tampi a 42.7 na televiziji. Ispitanici koji su gledali televizijsku prezentaciju materijala prepoznali su u veoj meri i druge apele koje nisu prepoznali ispitanici koji su pratili tampani materijal. Ovo stoga to su ispitanicima koji su pratili televizijski materijal bili u mogunosti da prate i dodatne informacije iz ekonomsko-propogandne poruke: fiziki izgled promotera, Pod dejstvom elektronskih medija na ispitanike izraeniji je proces identifikacije i emocionalne procene, to je istaklo u grupi sa televizijskom prezentacijom i znaajnost drugih apela vie nego u tampanoj prezentaciji (lepota: -18.7, TV-24.0; tradicija -13, TV-16)
139
2. Razlike meu grupama u proceni: vanost stunosti promotera personalna strana ili vanost ivotne situacije u kojoj se nalazi promoter situacioni aspekt
Ova varijabla trebalo je da nam ukae na stav potroaa o vanosti strunosti promotera proizvoda ili vanosti ivotne situacije u kojoj se promoter nalazi. Smatrali smo da je ovaj stav vaan za odluku o kupovini.
Iz grafikona se vidi da postoje razlike u vanosti, u zavisnosti od medijske prezentacije. Grupa sa tampanom prezentacijom najvie je istakla vanost strunosti promotera (vanost naunih podataka korienih pri reklamiranju proizvoda) dok je grupa sa televizijskom prezentacijom istakla vanost strunosti ali i vanost ivotne situacije u kojo se promoter nalazi.
3. Razlike meu grupama prema vrednosnoj oceni aktera promotera proizvoda
Ukupna vrednosna ocena aktera dobijena je sabiranjem ocena ispitanika na svakoj od est ponuenih skala semantikog diferencijala..
140
Pre analize odgovora ispitanika na ovo pitanje, objasniemo koja je bila njegova funkcija u samom upitniku. Rezultat na ovom pitanju bi trebao da da odgovor na pitanje: "Koji je mediji uspeniji u kreiranju imida promotera?" Pretpostavili smo, da je to televizija sa svojim monim orujem "ivom slikom". Raspodela prosenih skorova obe grupe delimino potvruje to miljenje. Naime, ispitanici koji su pratili televizijsku prezentaciju jedinstveniji su u proceni aktera dok je grupa koja je pratila tampanu prezentaciju iskazala razliite procene aktera. Ovo moemo objasniti time to je grupa sa tampanom prezentacijom pratila tekst bez slike pa je imala i mogunost da sama osmiljava sliku "strukturira stimulus", dok je grupa sa televizijskom prezentacijom dobila ve gotovu sliku stimulus isti za sve ispitanike pa su i odgovori jedinstveniji. Ispitanici koji su pratili televizijsku prezentaciju ocenili su aktera kao potenijeg, strunijeg, miroljubivijeg, armantnijeg, interesantnijeg, zainteresovanijeg. Analizirali smo kako se po ovom kriterijumu kreu prosene procene ispitanika za svaku od est ponueih osobina, odnosno, da li postoji neka procena koja odstupa od predviene distribucije:
Kako se iz ponuenog grafikona vidi, profil za svaku od osobina poklapa se sa globalnim stavom. Procene ispitanika koji su pratili televizijsku prezentaciju vee su od ispitanika koji su pratili pisanu prezentaciju, to se moe objasniti uticajem ive slike i delovanjem istovremeno vie faktora na ispitanika (slika, zvuk, )..
141
4. Razlike meu grupama prema utisku o reklami
Jedan od zadataka ovog istraivanja bio je utvrditi da li ponuen materijal kod ispitanika izaziva odreen utisak i kako se moe iskazati taj utisak.
Procenti ispitanika koji se opredeljuju za jednu od tri
Mediji tampa Televizija Zanimlivo 49.3% 36% Dosadno 32% 41.3% Iritira 18.7% 22.7
Ispitanicima su bila ponuena tri odgovora (zanimljiva oduevila me je; dosadna nita novo!; i iziritirala me je!). Uvidom u histogram i tabele zapaa se veliki broj onih koje je materijal ostavio ravnodunim, bio im je dosadan. Takvih je najvie u grupi sa televizijskom prezentacijom 41,3% (-32%). Najfrekventniji utisak u obe grupe je zanimljivost, koja je izraena u tampanoj prezentaciji 49,3%, a u televizijskoj 36%. Mogue objanjenje ovakve raspodele nametnulo nam se dok smo posmatrali reakcije ispitanika pri posmatranju/itanju prezentovanog materijala. Kod tampanog materijala, ispitanici odvojeno itaju tekst koji im je dat, pri emu ne dolazi do glasnih komentara i izraavanja emocija - nema interakcije meu recipijentima pa ni formiranja "kolektivnog suda" o materijalu. U praenju televizijske prezentacije postoji, da je tako nazovemo, kolektivna konzumacija. Pri gledanju televizijskog materijala, ispitanici izmenjuju neverbalne i verbalne poruke koje se tiu sadraja prezentovanog materijala u datom trenutku, to moe uticati na delimino usaglaavanje miljenja. Efekat poruke je snaniji ako se ona prima u grupnoj a ne u izolovanoj situaciji. Vano je ukazati da to je vie kanala preko kojih deluje odreeni mediji, socijalna interakcija i razmena poruka kod ispitanika raste. U sluaju televizijske prezentacije koja deluje na audio-vizuelnom nivou i predstavlja simboliki ekvivalent realnosti, ona je maksimalna. Emotivna interakcija sa akterima
142
je blia, to je odnos koji recipijenti sa njima uspostavljaju blii realnom - dvosmernom socijalnom kontaktu.
5. Razlike meu grupama prema koliini memorisanog materijala
Pogledajmo sada da li se grupe znaajno razlikuju prema koliini upamenih sutinskih (globalnih podataka), odnosno detalja prezentovanih u materijalu:
Osnovno pitanje naeg istraivanja je:
"Da li i kako prijem, obrada i zadravanje poruke zavisi od kanala putem koga je poruka primljena?" Do sada smo razmatrali kako nai ispitanici zakljuuju na osnovu poruke koju su primili i kako je vrednosno ocenjuju. Sad nas interesuje, ta su oni zapravo registrovali i zadrali kao poruku, tj. u kojoj meri su ispravno memorisali. Grupa koja je poruku primila u pismenoj prezentaciji, zapamtila je najvie detalja prezentovanih a zatim globalne podatke (globalno 0.67; detalji 0.86), dok je grupa koja je poruku primila televizijskom prezentacijom zapamtila najvie globalnih podataka a zatim detaljne podatke (globalno 0.85; detalji 0.55).
143
Objanjenje za navedene nalaze potraiemo u rezultatima dosadanih istraivanja na temu: uticaj tipa medija na efekat poruke. Istraivanja su utvrdila da je uticaj kanala kojim se transmituje poruka u interakciji sa njenom sloenou: poruka jednostavnog sadraja bie efektnija ukoliko je preneta putem televizije, dok je efekat komplikovanije poruke znatno vii ukoliko je prezentovana u pisanoj formi (S.Chaiken, A.H.Eagly, 1976). Materijal u naem istraivanju je kompleksniji, spada u grupu teih, pa su manje jasni ispitanicima pri jednokratnoj konzumaciji pa vai sledee (prema istim autorima): ispitanici koji itaju tekst mogu se iznova vratiti na nejasne delove, dok ih oni iz televizijske prezentacije registruju samo jednom. S druge strane, ako je poruka jednostavna, ljudi ne moraju posvetiti celokupnu svoju energiju razumevanju njenog sadraja, i u tom sluaju se otvara prostor za persuazivno dejstvo elektronskih medija. Bitno je utvrditi u kojoj meri je zakljuivanje ispitanika narueno nepotpunim memorisanjem inenica iz prezentovanog materijala. Maksimalni broj bodova na obe skale pamenja je bio 12 poena. Prosean skor najjae grupe u pamenju globalnih inenica je televizijska grupa iznosi 0,85 to znai da su u velikom procentu zapamtili vane globalne informacije iz prezentovanog materijala. Dok grupa sa tampanom prezentacijom ima nii skor u pamenju globalnih podataka 0,67 to znai da su zapamtili manje globalnih informacija iz prezentovanog materijala. U pamenju detalja najnii skor ima TV grupa 0.55, a grupa sa tampanom prezentacijom visok skor (-0.86). Istraivanje je pokazalo: ispitanici koji su pratili TV materijal bolje su upamtili globalne podatke a slabije detalje dok je grupa sa tampanom prezentacijom bolje upamtila detalje a slabije globalne podatke. Na osnovu ovih podataka moe se zakljuiti da su ispitanici u proseku raspolagali dovoljnom koliinom ispravnih podataka koji su kasnije posluili za donoenje odluke o kupovini.
Veza izmeu koliine memorisanih podataka i elemenata EPP
Ovde emo sumirati osnovne nalaze istraivanja. Utvrdili smo do sada: a) dve grupe se razlikuju po elementima: dominantni apeli, procene vanosti strunosti promotera ili vanosti ivotne situacije u kojoj se promoter nalazi, vrednosnoj oceni aktera, utisku o sadraju EPP-a, b) takoe postoji znaajna razlika po grupama prema koliini memorisanog materijala (sutinskih globalnih podataka i detaljnih podataka).
144
Analizama koje slede proveravali smo da li se navedene razlike meu grupama mogu objasniti razliitom koliinom memorisanih podataka. Ideja za ovu pretpostavku bila je: "Efekat medija" svodi se na to da razliiti mediji "ostavljaju" u svesti ispitanika razliite koliine podataka. U zavisnosti sa koliko ispravnih podataka barataju, ispitanici e odluivati na razliite naine. Kako je ova pretpostavka prilino jednostrana, i svodi proces odluivanja pa i medijsko dejstvo na iskljuivo kognitivne elemente (pojednostavljujui problem), naa polazna hipoteza bila je upravo da varijabla pamenja nee biti dovoljna za objanjenje eventualnih razlika u odluivanju pri kupovini. U tom cilju konstruisali smo varijablu "koeficijent uivljavanja" koja predstavlja sumu procene aktera promotera i utiska koji je ostavila reklama na ispitanika. Zatim smo koeficijent uivljavanja korelirati sa efikasnou memorisanja:
Korelacija koeficijenta uivljavanja-memorisanje sutinskih globalnih podataka
Mrediji tampa Televizija Spirmanov R-koeficijent 0.533 0.055 Nivo znaajnosti 0.000 0.637
Korelacija koeficijenta uivljavanja koliine memorisanja detalja

Mrediji tampa Televizija Spirmanov R-koeficijent 0.221 0.435 Nivo znaajnosti 5.7% 0.1%
Iz navedenih rezultata vidi se da: ispitanici sa visokim koeficijentom uivljavanja u tampanoj reklami bolje zapaaju globalne detalje od onih koji imaju nizak koeficijent uivljavanja; dok, ispitanici sa visokim koeficijentom uivljavanja u TV bolje pamte detalje od onih sa niskim koeficijentom uivljavanja. Dakle, odluka o kupovini ne stoji u vezi sa koliinom podataka datih u materijalu, a koje su nai ispitanici ispravno upamtili. Plasiramo li istu vest putem razliitih sredstava informisanja, ispitanici e moi sa razliitom tanoi da je reprodukuju. Ali, na osnovu toga ne moemo tvrditi da e oni koji raspolau sa vie tanih podataka doneti pozitivnu odluku o kupovini reklamiranog proizvoda. Ovi i slini nalazi potvruju sledee tvrdnje (potkrepljene i ranijim istraivanjima na ovu temu): 1. Proces donoenja odluke ne moe ostati "imun" na afektivne uticaje, i neopravdano je svoditi ga na samo kognitivne elemente. 2. Razliiti mediji razliito deluju kako na kognitivnom tako i na afektivnom saznajnom planu, pa i svaki pokuaj da dobijene razlike u efektu vesti saoptene pismeno / televizijski objasnimo kao posledicu razliite koliine podataka koje ispitanici zadravaju osuen je na neuspeh.
145
Interpretacija rezultata
Mediji poseduju mo da predstave svet na razliite naine. Efikasnost poruke je zavisna od tehnikog prenosnika poruke. Ista poruka, koja je saoptena preko raznih vrsta tehnikih sredstava, izaziva nejednaka dejstva, to dokazuje da mo poruke ne zavisi samo od sadraja poruke nego i od oblika i strukture tehnikog prenosa. M. Mekluan istie da prouavanje sadraja poruke nije od velikog znaaja za teoriju masovnih komunikacija, ve da jednaku panju treba posvetiti i formi to je u to vreme predstavljalo prekretnicu u razmiljanjima na ovu temu. Ovim istraivanjem tu ideju testirali smo i empirijski, uz pomo materijala koji nosi svoje specifinosti (ekonomsko-propagandna poruka da li je odluka o kupovini determinisana medijem kojim materijal dopire do publike?). Pre razmatranja nalaza do kojih smo doli, ukazaemo kakva su razmiljanja dovela Mekluana do ovakvog zakljuka. Koliko je forma medija vana, Mekluan je opisuje kao uporeivanje efekata dva stumulusa: jednog koji je amerika zastava (sa zvezdicama i prugama) i drugog stimulusa koji je tkanina na kojoj pie "amerika zastava". Iako je znaenje isto, oni deluju drugaije. Rei "amerika zastava" pokrivaju samo svesni sloj zajednikog iskustva, dok zvezdice i pruge izraavaju i svesni sloj i kolektivno podsvesno i nesvesno. Bavljanje dejstvom a ne znaenjem je osnovna karakteristika novog drutva, jer ovek vie doivljava nego to razume, i pogreno je zakljuiti da se ovek ponaa samo na osnovu onog to razume, ve i na osnovu onog to doivljava a ne razume. Nae istraivanje imalo je za cilj da proveri ove zakljuke. U njemu su uestvovale dve grupe potroaa kojima je prezentovana reklama istog sadraja ali putem razliitih kanala komunikacija. Jedna grupa je posmatrala ekonomsko-propagandnu poruku na televiziji, dok je druga grupa itala istu ekonomsko-propagandnu poruku u tekstualnoj formi. Tekst tampane ekonomsko-propagandne poruke sadri sve to grupa koja prati televizijsku prezentaciju vidi, a grupa sa tampanom prezentacijom moe da proita. Zanimalo nas je da li postoji razlika u interakciji izmeu materijala i recipijenta, a cilj je bio odgovoriti na tri osnovna pitanja. Da li se dve grupe ispitanika razlikuju: 1. Koliko su i ta zapamtili? 2. U kojoj meri su se "saiveli" sa prezentovanim materijalom? 3. ta su na osnovu njega odluili?
146
* Prvo pitanje se podudara sa poetnim pretpostavkama. Grupa koja je itala tekst superiornija je u pamenju detaljnih podataka, a grupa koja je pratila televizijsku prezentaciju superiornija je u memorisanju globalnih podataka. S obzirom na sloenost sadraja oekivano je da ispitanici koji su imali priliku da se iznova vrate na nejasne detalje i koji su sami odreivali tempo prijema informacija budu uspeniji na zadatku memorisanja detaljnih podataka. U skladu sa dosadanjim nalazima istraivanja logino je bilo pretpostaviti da e poruka prezentovana putem televizije biti bolje upamena globalno, to se i pokazalo u naem istraivanju. Ispitanicima su se u svesti zadrale osnovne sutinske ideje, dok je uspenost u pamenju detalja bila znatno nia. Vano je naglasiti visok procenat ispravno memorisanih podataka koji se na oba kriterijuma (globalno/detalji) kree od 50 do 90%, to ukazuje da je zadatak motivisao ispitanike i uspeo da izazove njihovu panju. ** Rezultati dobijeni na drugom pitanju daju odgovor na pitanje kako je televizijska a kako tampana prezentacija ekonomsko-propagandne poruke delovala na ispitanike. Postoji nekoliko razloga zbog kojih smo pretpostavili da e snanije delovati televizija od pisanog materijala: 1. to je prenosnik poruke liniji, to je snanije njegovo dejstvo. Neposredni lini govor je efikasniji od govora grupi ljudi u celini; isti govor efikasniji je preko televizije nego preko tampe, jer tampani materijal ima manje izgleda da dirne u dublje i osetljivije oblasti iskustva; 2. to je vie kanala pomou kojih modulira doivljaj medij je efikasniji. Govorna i pisana re ne razlikuju se po znaenju, ali se ralikuju po moi oseanja, misli i postupaka. Pisana re je siromana u odnosu na govornu koja ima mo boje glasa, visine glasa, modulaciju u govoru glasovnu toplinu, stil, naglaavanje, pauze televizijska re potpomognuta je vizuelnom simbolikom, to jaa njeno dejstvo. 3. Sam efekat medija snaniji je kod pitanja procene aktera i utiska o reklami. Analiza rezultata pokazala je da su audio-vizuelna sredstva najuspenija u kreiranju imida promotera proizvoda. Grupa sa televizijskom prezentacijom snanije je osetila i ocenila osobine promotera a grupa sa tampanom prezentacijom istog promotera je ocenila slabijim ocenama.
147
*** Sutinsko pitanje ovog rada se odnosi na razliku u donoenju odluke u zavisnosti od medija prenosnika informacija. Glavni elementi donoenja odluke su apeli istaknuti u ekonomsko-propagandnoj poruci. Ispitanici su razliito u zavisnosti od vrste prezentacije naglasili vanost jednog od etiri ponuenih apela. Grupa sa televizijskom prezentacijom istie kao najjai apel apel na zdravlje (to ini i grupa sa tampanom prezentacijom), ali ostali apeli su jae izraeniji nego u tampanoj grupi (TV lepota 24 u -18,7; TV tradicija 16 a u -13,3; ). Ovo se moe povezati sa sledeim pitanjem vanosti strunosti promotera u odnosu ili na vanost ivotne situacije u kojoj se nalazi promoter. Televizijska grupa je ukazala da joj je vana i strunost promotera, ali i ivotna situacija u kojoj se nalazi promoter (strunost 54,7, ivotna situacija 45,3), dok je kod tampane grupe velika razlika u vanosti izmeu strunosti i ivotne situacije (strunost 73,3, ivotna situacija 26,7). injenica da se grupe znaajno razlikuju po ovom kriterijimu ukazuje na persuazivno dejstvo medija na donoenje odluke. Ocena aktera promotera proizvoda u ovom istraivanju pokazala se direktno determinisanom medijem na kome se obraa promoter. Televizijska grupa viim ocenama je procenila promotera proizvoda od tampane grupe.
Zakljuak
Rezultati ovog istraivanja, potvruju rezultate dosadanjih istraivanja u ovoj oblasti: elektronski mediji superiorniji su po svojim efektima na afektivnom planu i podstiu snanije uivljavanje i identifikaciju sa akterima promoterima proizvoda. Televizija je medij koji ima monopol na emociju. Na osnovu rezultata do kojih smo doli moe se zakljuiti: recipijent e raspolagati najpouzdanijim informacijama (moi e sa najveom tanou da reprodukuje vest), ako je dobije u pisanoj formi (putem tampe), a TV kao medij ostavie u svesti publike sutinske informacije dok e detalji biti potisnuti u drugi plan i slabije upameni.
148
Vest koja u sebi nosi istu koliinu informacija izazvala je razliite efekte u zavisnosti od forme u kojoj je bila prezentovana ispitanicima. Na osnovu toga moemo da zakljuemo da je prva hipoteza potvrena. Vest emitovana na razliitim medijama ostavlja razliitu vrstu memorisanih podataka i razliitu koliinu memorisanih podataka. Na osnovu toga moemo da zakljuimo da je druga hipoteza potvrena. Koliina memorisanih podataka nije se pokazala kao valjani pokazatelj odluke potroaa o kupovini - time zakljuujemo da je trea hipoteza samo delimino potvrena. to se tie ostalih hipoteza postavljenih na poetku istraivanja, moemo rei da pretpostavke koje se odnose na povezanost obrazovanja i koliine zapamenog materijala (definisanih u hipotezi est), moemo da zakluimo da postoji pozitivna korelacija. Visoko obrazovani ispitanici podjednako dobro pamte i globalne i detaljne podatke iz prezentovanog materijala nego ispitanici sa srednjem obrazovanjem ime je esta hipoteza potvrena. Pretpostavka da je uticaj medija i ekonomsko-propagandne poruke prisutan kod oba pola u ovom istraivanju je potvrena, ime je potvrena i etvrta hipoteza. Takoe moemo da zakljuimo da stariji ispitanici i oni sa viim socioekonomskim statusom bolje pamte prezentovan materijal od mlaih i ispitanika sa niim socio-ekonomskim statusom. Na ovaj nain su delimino potvrene pretpostavke iz pete i sedme hipoteze. Mediji nose veliku odgovornost i najmanja intervencija moe imati maksimalne posledice. Slika je sposobna i za najbolje i za najgore ona pomae razvoju misli i podstie akciju. To treba da imaju u vidu kreatori svih oblika informacija.
Literatura
1. Petz, B. (1980). Psihologija u ekonomskoj propogandi. Zagreb, Drutvo ekonomskih propagandista. 2. Rot, N. (1994). Osnovi socijalne psihologije. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 3. Bal, F. (1997). Mo medija. Beograd, Klio. 4. ordevi, T. (1989). Teorija masovnih komunikacija. Beograd, Savez inenjera i tehniara. 5. Bojanovi, R. (1989). Autentina i neautentina linost. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 6. Gone, . (1998). Obrazovanje i mediji. Beograd, Klio. 7. Lorimer, R. (1998). Masovne komunikacije. Beograd, Klio. 149
8. Mekvin, D. (1999). Televizija. Beograd, Klio. 9. McLuhan, M. (1971). Poznavanje optila kao ovekovih produetaka. Beograd, Prosveta. 10. unji, D. (1995). Ribari ljudskih dua: ideja manipulacije i manipulacija idejama. Beograd, igoja. 11. Havelka, N. (1992). Socijalna percepcija. Beograd, Zavod za udbenike i nastavna sredstva. 12. Kaznev, . (1976). Sociologija radio-televizije. Beograd, Beogradski izdavakografiki zavod. 13. Marii, R.B. (1994). Ponaanje potroaa. Beograd, Savremena administracija. 14. Arnhajm, R. (1985). Vizuelno miljenje, Beograd, Fond za izdavaku delatnost Univerziteta umetnosti. 15. Smit, P. R. (2002). Marketinke komunikacije. Beograd, Klio. 16. Haralambos, M. Holborn, M. (2002) Sociologija (Teme i perspektive), Zagreb, Golden marketing.
EFFECTS OF MEDIA ON THE PROCESS OF DECISION-MAKING IN PURCHASING

Summary
The results of this research endorse the outcomes of the similar research projects carried out so far in this field: electronic media are superior in terms of their effects on human affections and generate more powerful involvement and identification with the protagonists - product promoters. Television is a medium holding a monopoly over emotions. The obtained results allow for the following conclusions: the recipient will catch the most reliable information (will be able to reproduce the news with the highest precision) if it has been presented in the written form, and television as a medium will imprint the crucial information on the viewers' memory, tucking the details into the back of their minds. The news bearing the same quantity of information produced different effects depending on the form in which they were presented to the examinees. The news going on the air through different media leave a different kind and a different quantity of the memorized data. It turned out that the quantity of memorized data was not a reliable indicator of the customers' decision when purchasing. As for other hypotheses outlined at the beginning of the research, it can be stated that the assumptions concerning inter-relatedness between 150
the level of education and the quantity of memorized material were confirmed in terms of their positive correlation. The examinees with higher education have shown equal capability to memorize both global and marginal data from the presented material, while the examinees with secondary education show lesser capacity in this domain. The assumption that the influence of media and commercials is present in both sexes has been confirmed in this research. It can be also concluded that older examinees and those with a higher socioeconomic status memorize the presented material better than those belonging to the group of younger examinees and those with a lower socioeconomic status. Media involve high responsibility: the slightest intervention can have the most serious consequences. Live pictures have equal potentials for the best and for the worst, they stimulate thinking and initiate actions. Creators of all kinds of information should bear that in mind. Key words: mass media, communication, commercials, cognitive process.
151
UDC 37:281.9
. " " ,
, . . " ". K : ,
, , , .1 IV
. - . , ; , ; , ; , ; , . . . : , , , , , , . " " . , (" ")

1
(.) " , , , ". 153
, , . , , . ( ) ( . . ). , . ( . . ), . , concidentia oppositorum , . . . , .. .. , . . . . . . .
?
Magnum est posse se stabiliter figere in coniunctione oppositorum2. , . :

" , , , , . . , ."3
:
"<> . , , . . : , . , ,
(.) " ". 3 .. . .: , 1990. . 147. 154
2
, . , , , , . , , ."4
:
"<> . , , , , , , - , , , , , , , . , , , , ."5 : " ."6
:
" , . ; . ."7
:
" , . ."8
, ,
.. . 4- . .1. .: , 1994. .40. .. . .: , 1990. . 315. 6 . . 403. 7 .. // .. : pro et contra. .: , 1996. . 276. 8 .. : . .: , 1994. . 90. 155
5 4
, 9? , ( ), . , , " , 10". . :
" <> , "" , . , , , "11.
:
" <> . , . , , . . , . <> , . "12.
, :
" <> : ( ) , . , , - -, , . "13.
"" :
.. - . .: - .. , 1991. . 131. 10 . .: -, 1994. . 23. 11 .. . .: , 1990. . 313. 12 .. . 4- . .3(2). .: , 2000. . 468. 13 .. . .: , 1984. . 107. 156
9
" , , "14.
:
" , , . <> , "15.
, ( , ) , , , , , , "", . . 16. , , " , "17, " , , , "18. , . . 19. , , . " ,
.., .. // . . 1994. 2. . 122. 15 . . : " ", 1998. . 194. 16 . : -. .: -, 1994. . 152. 17 . . 153. 18 .. // / . . . : , 1991. . 122. 19 Winkel R. Antinomische Pdagogik und kommunikative Didaktik: Studien zu den Widersprucnen und Spannungen in Erziehund und Schule. Dusseldorf, Schwann, 1988. 157
14
, "20.
. 1 .-. " ". . ( ) " ()"21. - "-" "-". , , , , , . , . , , , . , .

. , ( ) . , ( ) , , ,
20 .. I i i ii . , , i: I, 1998. . 108. 21 .. . .: , 1990. . 314. 158
. , , . , . "" , .. . ( ) . . () 1994 . : , , .. , . . , . , , . . , , , . . , , , . , , . " " . , : " , , - , , . "22. , IV , 451

. // . . .: , 2002. . 180. 159
22
, " , , "23. :
" , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,, , , , , , () , "24.
, , " "25. " . , : , : " ", "26. "<> , , , . , , - , ."27

.. ( 1054 .). : , 1964. . 419. 24 . : (). . Jordanville, N.Y.: Holy Trinity Monastery, 1968. . 69. 25 . . // / . . . : , 1991. . 30. 26 .. . 4- . .3(2). .: , 2000. . 405. 27 . . // / . . . : , 1991. . 122. 160
23
, , , , " , "28. : , , , , , . . " " (1994) " . " (2002). 1. , , " , "29. 2. ( : ) " - "30. 3. . , , , , , , , , , . ( ) . 4. ( ). " "31 . 5. ( ). ( ) , , . "
. . : " ", 1998. .27. 29 . . . . . .: , 2002. . 164. 30 . . .: , 1994. . 154. 31 . . . . . .: , 2002. . 167. 161
28
: , "32. 6. ( ) , " " " "33. 7. (). "" . , , " "34. .. 35. 8. . "" . , , . 9. . : () . . 10. . " "36. 11. . : . , , " , "37. 12. .
. . 170. . . 173 34 . . .: - , 1997. . 103. 35 .. Ii i. : i, 1996. 36 . . .: , 1994. . 57. 37 . . 148. 162

33
32
13. , , 38. , , - . , , , "13" , , : - . *** , , , , . , , , . . " ", 2000 - .
ndrej A. Ostapenko
ANTINOMI KAO PRINCIPI PRAVOSLAVNOG VASPITANJA ILI OSNOVE DOGMATSKE PEDAGOGIJE

Rezime
U radu se razmatra pitanje mogunosti izgradnje teoretskih osnova pedagogije kao nauke, zasnovane na pravoslavnim dogmama. Pri tome pedagogija treba da sadri osobine obuhvatnosti a da ne zadire u krajnosti. Rezultat metodologije dozvoljava uspostavljanje okvira istraivakog programa "Pedagogija razumnog balansa". Kljune rei: antinomi, pedagogija razumnog balansa
38
(). . , 1994. . 2. 163
UDC 371.671
Vojko Radomirovi Uiteljski fakultet Uice
NEKE PSIHOLOKE OSNOVE SAVREMENIH OSNOVNOKOLSKIH UDBENIKA*
Rezime
Pored delovanja savremenih medija i mnogih vankolskih izvora informacija udbenik sa osnovnu kolu zadrava i dalje svoju najvaniju ulogu u obrazovnovaspitnom radu uenika, a to je sistematizovanje elementarnih pojmova i znanja iz odreenih nauka i razvijanje prvenstveno kognitivnih sposobnosti. U radu smo prikazali prvenstveno psiholoke osnove savremenog osnovnokolskog udbenika u pogledu zahteva za vrstama uenja koji se uspeno mogu izvoditi ba uz pomo udbenika. Dva su takva oblika uenja najea i za koncepciju osnovno-kolskih udbenika najznaajnija: uenje putem otkria i receptivno verbalno uenje. Za izbor, evaluaciju i koncipiranje sadraja savremenih udbenika za osnovnu kolu, po naem miljenju, polaznu psiholoku osnovu ine teorijski i empirijski nalazi Pijaea, Vigotskog i njihovih saradnika. Istakli smo da se u osnovnokolskom uzrastu (od nepunih 7 do15-16 godina) ostvaruju najkrupnije promene u intelektualnom razvoju uenika koje se nuno moraju uvaavati u izradi svakog udbenika za uzrast ovih uenika. To je period prelaska sa miljenja deteta na miljenje odraslih ljudi. Dve su osnovne komponente tog najznaajnijeg intelektualnog napredovanja: a) stiu se svi osnovni standardi logikog, teorijskog i naunog miljenja (koje smo ukratko prikazali teorijom kognitivnog razvoja Pijaea); i b) ovladava se bazinim kulturnim dostignuima i sistemima znanja (koje smo prikazali kulturno-istorijskom teorijom Vigotskog). Kljune rei: savremeni udbenik, uenje putem otkria, receptivno uenje, psiholoke osnove udbenika teorije Pijaea i Vigotskog
Savremena pedagoka teorija i praksa kod nas i u svetu tretira udbenik kao osnovnu, masovnu, funkcionalnu kolsku knjigu. Meutim, mesto, ulogu i
* Rad je nastao u sklopu projekta "Psiholoke osnove nastave i reforme osnovnog obrazovanja" (broj 1341) koji je finansiran od Ministarstva nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije
165
Vojko Radomirovi
znaaj udbenika u savremenoj nastavi prvenstveno odreuje mesto i uloga kole u savremenom obrazovanju i drutvu uopte. U sadanje vreme kola poinje da gubi monopol u davanju znanja. Kako navodi na pedagog, J. orevi (1998), ona je donedavno bila "sveto mesto" sticanja znanja i obrazovanja i ovaj proces je skoro u celini sama ostvarivala. Sada se situacija korenito menja. Deca dolaze u kolu sa znatnim obimom znanja koja su stekla posredstvom tampe, radija, televizije, kompjutera i drugih medija. U novim izmenjenim uslovima ivota i rada savremenog drutva, kola produuje i sistematizuje rad koji su pre nje, ili paralelno sa njom, organizovale druge ustanove, izvori i sredstva informacija. Ako eli da dosegne brzo promene do kojih dolazi u mnogim podrujima ivota, kola mora u svojim aktivnostima da uzme u obzir i brojna pitanja koja interesuju i privlae mlade, a pobuuju ih savremeni mediji. kola se dakle, nalazi pred sloenim zadatkom da delimino prerauje i sistematizuje bujicu razliitih informacija sa kojom se uenici svakodnevno susreu. Permanentna aktualizacija gradiva mora da trai nove puteve, drugaije nego to je jednostavna zamena zastarelih i prevazienih udbenika i prirunika novim i savremenijim. Sadraj obrazovanja i nastave, treba shvatiti ne smao kao predloenu sumu "gotovih znanja" ve kao instrument traenja, odnosno pronalaenja onih znanja koja su za uenike nova. kola sve manje ima monopol nad kognitivnim razvojem uenika i u savremenim uslovima nije u mogunosti da na iscrpan nain obavlja funkciju posrednika izmeu novih znanja i uenika. Ovu funkciju sve vie preuzimaju drugi izvori i sredstva informisanja. Meutim, nije opravdano optuivati kolu da nedovoljno obavlja ovu funkciju, a ne bi bilo ni efikasno i da se ona od kole neprestano zahteva. Po naem miljenju, funkciju kole bi trebalo sagledati u neem drugom: u tome kako ona ui uenike da trae, sagledavaju, ocenjuju, usvajaju, primenjuju i koriste znanja koja stiu posredstvom vankolskih izvora informacija. Merilo zainteresovanosti kole problemima paralelnog obrazovanja predstavlja odnos aktivnosti kole prema aktivnostima koje se odvijaju izvan nje. U takvim uslovima nastava i obrazovanje vode ne samo ka rekonstrukciji nastavnih programa i kolskih udbenika ve i ka sutinskim promenama u itavoj kolskoj organizaciji. Vreme postaje novi relevantan inilac u stilovima uenja sa implikacijama koje se odnose na kolu, nastavne programe i kolske udbenike, a brzina postaje jedna od sutinskih komponenata u novim nainima komuniciranja i informisanja. Savremena kola je preteno zasnovana na vremenskoj orijentaciji, koja je sporija no to je to sluaj sa kompjuterskom erom. tampana i izgovorena re su preteno glavni nosioci komuniciranja u nastavi. Paralelno sa ovim, tee pojava novih tehnologija i mogunosti koje pruaju mnogo vee izazove za uenje. Koliina informacija dobivenih posredstvom elektronskih sredstava sve vie prevazilazi tampane medije. Kompjuteri su po166
NEKE PSIHOLOKE OSNOVE SAVREMENIH OSNOVNOKOLSKIH UDBENIKA
stali deo ivota savremenog deteta. Na njima se pie i crta, igraju igrice, gledaju kompakt diskovi s temama iz najrazliitijih oblasti, uspostavljaju uzajamne komunikacije u kojima nivo i sadraj odreuje samo dete. Stoga se mora proiriti odredba o osnovnoj pismenosti koja treba da ukljui i upotrebu elektronskih medija, to e uiniti efikasnijim i ekonominijim upoznavanje sa promenama koje se dogaaju u svetu. Na taj nain osnovna pismenost e biti potpunija i uspenija. Elektronske komunikacije koje imaju vlastite simbole, boje, oblike, poruke itd. zasnovane na vizuelnim procesima, poinju da probijaju strukturu naeg drutva. Pojam brzine ulazi i u druge oblasti ponaanja ljudi u savremenom drutvu. Orijentacija korienja vremena izvan kole poinje da se menja i prilagoava elektronskoj tehnologiji. Meutim, kolska orijentacija je i dalje zasnovana na orijentaciji opaanja mesta i vremena koji preteno odgovaraju agrokulturnom i industrijskom drutvu. Neki uenici uspevaju da se prilagode takvoj orijentaciji dok drugi to ne mogu. Zbog toga kola dolazi do tekoa i moe izgubiti mogunosti da sarauje sa onima koji su orijentisani na drugaije opaanje mesta i vremena. U knjizi Mandi P. i Mandi D. (1997) Obrazovna informaciona tehnologija inovacije za 21. vek, autori ukazuju na velike mogunosti i perspektive korienja elektronskih i drugih savremenih medija u nastavi i obrazovanju. Jedna od njih je multimedijalna univerzalna elektronska enciklopedija kao neiscrpni izvor informacija iz razliitih naunih, tehnikih, privrednih, elektronskih i drugih podruja. Moe se koristiti na brojne naine i primenom svih nastavnih oblika. Omoguava lako, brzo i jednostavno dolaenje do eljenih podataka, samostalno reavanje razliitih problema, zadovoljavanje posebnih interesovanja, uspenije pripreme za nastavu i aktivno uestvovanje u njoj. Pristupana je za sve uzraste i nivoe obrazovanja. Ogroman broj podataka i informacija, vizuelnih i zvunih, prikazivanja i simulacije omoguava proirivanje obrazovnih sadraja i informacija, njihovu aktualizaciju, pribliavanje razliitim uzrastima, podsticanje aktivnosti, angaovanje svog ula, unoenje dinaminosti, podizanje nivoa i kvaliteta nastave i uenja. Autori navedene knjige ukazuju na ogromne mogunosti korienja interneta, posredstvom koga se mogu ostvariti sledei zadaci: omoguavanje uenicima i nastavnicima da u uionici, kabinetu, na radnom mestu, aktivno uestvuju u telerazgovorima, raspravama i diskusijama, kao i da ostvaruju razliite komunikacije; osigurava dragocene video i druge informacije; ukljuuje i objedinjava video i govorne komunikacije u procesu nastave i uenja; uspostavlja potrebne odnose meu informacionim sistemima; poveava njihovu vaspitnu i obrazovnu funkciju i obezbeuje potrebnu pomo pojedincima. Na ovaj nain internet predstavlja univerzalni sistem savremenog informisanja i komuniciranja do nesluenih granica, a aktualizira, dopunjava i proiruje sadraje i mogunosti udbenika, nastave i uenja.
167
Vojko Radomirovi
Po naem miljenju, kola ne bi trebala da se podredi tehnologiji ve da pomogne uenicima da shvate njene mogunosti, ali i ogranienosti, i da je koriste na najcelishodniji nain, uz neophodno savlaivanje rada na tastaturi, poznavanju programa za obradu teksta, korienja baze podataka, grafikih priloga i drugo. Od tehnologije se ne sme oekivati vie od onoga to ona moe da prui, ali ni manje od onoga to je ona objektivno u stanju. Delovanje takozvane paralelne kole ili vie njih, u naem savremenom drutvu ozbiljno menja i funkciju udbenika. Ne gubei svoju osnovnu ulogu, sistematizovanje osnovnih znanja i pojmova iz odreenih podruja nauke udbenik se sve vie potiskuje od strane vankolskih izvora informacija i savremenih medija. Zbog toga se on u savremenom obrazovanju, po naem miljenju, mora sve vie dopunjavati raznim dodatnim, najee nauno-popularnim ali i drugim publikacijama i sredstvima. Sva ta sredstva zajedno sa udbenikom, u savremenoj koli, treba da obezbede uenicima da istrauju, pronalaze, reavaju postavljene zadatke i probleme, bez dolaenja do reenja problema jednosmernim putem zadovoljavajui tako svoje posebne naklonosti i interesovanja. Postoje razliita shvatanja, odredbe i definicije udbenika naih i stranih autora. Za na problem, miljenja smo, da je primerena odredba udbenika N. Lakete i A. Brkovia (1998). Oni istiu da je udbenik najvanije i najmasovnije sredstvo uenja, da je rezultat naunih saznanja, reprezent drutva, konkretizacija odreene drutvene orijentacije, scenarij za budui proces uenja zasnovan na pedagokim zahtevima, ciljevima obrazovanja, sposobnostima uenika i zakonitostima nastavnog procesa. Sadraj udbenika mora da je usklaen sa nastavnim programom i obavezujui je za uenike i za nastavnike. Udbenik, prvenstveno za osnovnu kolu, takoe mora biti prilagoen psihikim uzrastnim karakteristikama. Od toga koliko e nauno i usklaeno psihikim osobenostima uzrasta dece dostupno koncipirati gradivo toliko e udbenik biti u funkciji ukupnog psihikog razvoja linosti uenika. Dakle, to znai da savremeni udbenik za osnovnu kolu mora imati informativnu i formativnu funkciju. Autori koji se bave psihologijom udbenika posebno naglaavaju da od kvaliteta udbenika, izbora i organizacije sadraja teksta zavisi kako e udbenik ostvariti ove dve svoje funkcije. Polazna psiholoka osnova izbora i organizacije sadraja udbenika za osnovnu kolu (za uzrast uenika od 6 do 16-17 godina) su dominantni oblici uenja u usvajanju svih sadraja (to su prvenstveno receptivno i aktivno uenje) i teorijski i empirijski nalazi kognitivnih teorija razvoja Pijaea i Vigotskog. U naim kolama u celini pa time i u udbenicima najei i najdominantniji oblik uenja je receptivno uenje, zato je nuno da svaki udbenik za osnovnu kolu bude tako sadrinski koncipiran da se njegov sadraj moe uspeno uiti ovim oblikom uenja. Kako navodi I. Ivi (1976) ameriki psiholog Ausubel, definie ovo uenje na sledei nain: "Receptivno uenje oznaava
168
one situacije uenja kada se sadraj onoga to treba da se ui prezentira, a ne otkriva samostalno od strane onoga koji ui. to znai da se od onoga koji ui trai da razume i osmisli gradivo, da ga internalizuje i uini dostupnim ili upotrebljivim u neko kasnije vreme". Dakle, znanje se ne otkriva ve prezentira (uglavnom verbalno) i od onog koji ui trai se da ovlada tim znanjem, da ga usvoji i da ga kasnije moe upotrebiti. Meutim, ovom obliku uenja najee se upuuju primedbe: da je ovo uenje uenje napamet, da ono pati od vebalizma i da je odvojeno od ivota i da je nepodesno za primenu. Ovi nedostaci nikako ne slede iz principa receptivnog uenja, nego se samo pojavljuju pod nekim uslovima. Receptivno uenje nije u naelu uenje napamet. Ausubel upotrebljava naziv "smisaono verbalno receptivno uenje" da bi time naglasio pravu prirodu tog oblika uenja. Smisaonost verbalnog uenja u koli se raa iz injenice da je svaka nauna disciplina sistematika znanja, sistem pojmova koji su u manjoj ili veoj meri hijerarhijski organizovani i integrisani. Ta sistematinost znanja je osnova znaenja koje ima svaki pojam, svaka injenica znanja, a znaenje i nije nita drugo do sistem odnosa. Proces receptivnog uenja se, prema teoriji Pijaea, sastoji u asimilaciji potencijalnih znaenja i njihovom pretvaranju u aktuelna znaenja, znaenja za onog pojedinca koji stie znanja. Sutina procesa asimilacije znanja ini povezivanje novih znanja sa postojeim znanjima, ukljuivanje novih znanja u postojee saznajne eme i u promeni i tih novih znanja i deliminoj promeni postojeih saznajnih ema. Dakle receptivno uenje nije samo po sebi besmisleno, niti je pasivno uenje. Jer, po Pijaeovoj teoriji, ukljuivanje novog znanja u sistem postojeih znanja pretpostavlja procenu novog znanja, ukljuivanje novog znanja stvara saznajne sukobe i namee potrebu usklaivanja novog i starog i iz toga reorganizaciju znanja kako bi se stvorile takve saznajne eme koje na koherentan nain obuhvataju i staro i novo znanje. Prisvajanje novog znanja takoe znai i prevoenje novog znanja u terminologiju kojom vlada dete i uklapanje novog znanja u lina uverenja, stavove i iskustva. Prema tome, i kod receptivnog uenja postoji mogunost aktivnog sudelovanja onoga koji ui i to onih oblika aktivnosti koji poivaju na unutranjem razmiljanju i koji se izvode verbalno. Meutim, receptivno uenje nee biti smisaono i aktivno u svim uslovima uenja. Prvi uslov da receptivno uenje bude smisaono jeste da gradivo koje se ui bude hijerarhijski organizovano, da postoje pojmovi i principi koji imaju iroku eksplikativnu mo, koji mogu obuhvatiti druge pojmove i principe kao svoje posebne sluajeve, a oni drugi da budu povezani sa jo posebnijim pojmovima i tako dalje. U svakoj disciplini, nastavnom predmetu oni bazini pojmovi, principi i zakonitisti koji slue kao organizatori i kao klasifikacione kategorije u koje se uklapaju posebnija znanja i pojedinane injenice. Znaenje posebnih znanja nastaje tako to se odreuje njihovo mesto unutar optih kategorija i u mrei meusobnih odnosa pojmova. Udbenici e, prema tome, omoguiti
169
Vojko Radomirovi
smisaonost receptivnog uenja jedino ako su znanja u njima organizovana, sistematizovana, ako imaju odreenu logiku strukturu. Udbenik obezbeuje tu sistematinost znanja selekcijom, organizacijom, povezanou i redosledom izloenih znanja. Ako toga nema, onda nema ni potencijalnih znaenja u prezentovanim znanjima i svako uenje se svodi na zadravanje izolovanih znanja putem prostog asocijativnog uenja, bez razumevanja. Udbenici koji prezentuju sisteme znanja time obezbeuju samo potencijalno znaenje gradiva. Ta znaenja postaju aktuelna kada pojedinci budu u stanju da ih asimiluju, prihvate, uklope u svoje saznajne strukture i poveu sa prethodno steenim znanjima. Proces pretvaranja potencijalnih znaenja u aktuelna biva omoguen ako se gradivo prilagodi razvojnom nivou onih koji ue. Celokupni proces izrade nastavnih programa za odreene razrede, prilagoavanje gradiva razvojnim i uzrasnim mogunostima dece osnovnokolskog perioda i izrada posebnih udbenika za svaki razred upravo ima za svrhu da sistem znanja jedne discipline prilagodi sposobnostima dece. Time se, ustvari, stvaraju prvi uslovi za uspeno pretvaranje potencijalnih znaenja u aktuelna. Sastavljai udbenika su sem obaveze da vre prilagoavanje sistema znanja razvojnim mogunostima dece, duni da udbenik saine tako da se veze meu pojmovima stalno umnoavaju i ire. Sem odnosa izmeu pojmova i odgovarajuih domena stvarnosti koji se tim pojmovima opisuju (takozvano denotativno znaenje), moraju se u udbeniku razvijati mnogostruke veze meu samim pojmovima. Od posebnog je znaaja razvijanje logiki nadreenih pojmova i izvoenje svih relacija izmeu njih i drugih pojmova koji su im logiki podreeni. Osim ovih povezivanja pojmova koja izvodi sam pisac udbenika, nuno je da udbenik stalno podstie uenike da uspostavljaju sve mogue veze izmeu pojmova i da izvode sve mogue operacije koje doputa logika organizacija znanja koje stiu. Potrebno je, najpre, da se deca podstaknu da uspostave sve isto leksike veze meu terminima: da naue sinonime, da razlikuju sve homonime i antonime, da izvedu deminutive i ogmantative, da prave asocijacije rei nadreenih (i vie nivoa nadreenosti), podreenih ili istog ranga, ili iste kategorije. Time e se pojmovi uiniti manje zavisni od rei. Pored toga u sadraju udbenika potrebno je razvijati sve vrste definicija: pokaznih, upotrebnih, opisnih, genetikih, logikih i postepeno voditi dete ka potpunijim, tanijim, diferenciranijim i logiki usklaenim definicijama. Kod odreivanja znaanja pojmova mora se misao kretati u svim pravcima: od pojedinanih primera ka optim kategorijama, od definicija do pronalaenja primera koji ilustruju definicije ili ak do samostalnog stvaranja primeraka koji zadovoljavaju uslove definicije. Isti pojmovi se mogu definisati na osnovu razliitih merila. Za formiranje integrisanih znanja nuno je stalno uporeivanje srodnih pojmova i utvrivanje slinosti i razlika meu pojmovima. Te slinosti i razlike treba da se utvruju i u pogledu stepena optosti ali i u pogledu svih
170
ostalih svojstava. Veoma pogodni zadaci za uporeivanje se mogu konstruisati ako se pokua da se navedu sva obeleja koja se sreu kod pojmova koji se porede i potom naprave tabele u kojima e se oznaiti prisustvo ili odsustvo odreenog obeleja. Na taj nain se deca navode da objekte i pojave ne gledaju samo kao praktine i perceptivne celine, nego da ih putem misaone analize razlau na komponente i uporeuju po tim komponentama. Time se postupno izgrauje jedan veoma razueni semantiki sistem, sistem koji postaje primenljiv i u sasvim novim sluajevima. Sistematinost znanja se izgrauje, prema Pijaeovoj teoriji, i time to se obavljaju operacije klasifikovanja i posebne operacije klasifikovanja na osnovu razliitih obeleja. U takvim klasifikacijama, jedan isti objekt po jednom obeleju spada u jednu klasu, po drugom u drugu a po treem u treu. Time se veoma efikasno razbija rigidnost miljenja i poveava povezanost znanja. Razliite logike strukture znanja, prema Pijaeovoj teoriji, stvaraju delimino razliite mogunosti za intelektualne aktivnosti. Negde e dominirati induktivni postupci, negde deduktivni i hipotetiko-deduktivni, negde operacije meu logikim klasama, a negde meu logikim relacijama, negde shvatanje odnosa delova i celine, a negde konstruisanje geneolokih stabala ili korespodencije jedan prema jedan ili vie prema jedan itd. Samo iz ovoga to je ovde istaknuto, a pomenut je samo jedan deo uenja kognitivnog razvoja Pijaea, vidi se da sve naune discipline za koje se pripremaju udbenici u osnovnoj koli, pruaju veoma raznovrsne mogunosti prikazivanja meusobnih odnosa pojmova, operacija i principa da se razliitim nainima prezentiranja gradiva i razliitim zadacima deca mogu podstai da u uspostavljaju veze izmeu pojedinanih znanja i da izvode veoma raznovrsne intelektualne aktivnosti unutar sistema znanja. Iz svih ovih razloga postaje jasno da i receptivno smisaono verbalno uenje potencijalno sadri velike mogunosti. S obzirom na to da je to pak najei oblik uenja, posebno u udbenicima, pri stvaranju udbenika trebalo bi koristiti optimalne mogunosti tog uenja i ne dopustiti da se zbog loe primene receptivno uenje izvrgne u puko memorisanje ili svede na asocijativno ili besmisleno i pasivno uenje. Na osnovu aktivnosti uenika u procesu usvajanja, uenja sadraja udbenika kao i ciljeva koji se procesom uenja u udbeniku ele postii, kao to smo ve istakli, razlikujemo dva dominantna i najee koriena oblika uenja: receptivno i aktivno uenje. Aktivno uenje se odreuje kao uenje u kome je uenik vie i dublje psiholoki angaovan, u kome ulae sopstvene napore i stie lino iskustvo. Zato je mogue razlikovati vie oblika aktivnog uenja kojima je zajedniko sledee: a) da uenik mora imati sopstveno prethodno iskustvo sa nekim aspektima realnosti pre nego to doe do optih sudova i zakljuaka iskazanih reima (simbolima); b) da se smisaono opte znanje ne moe dati detetu u gotovom vidu, nego da ga mora samo otkriti u toku reavanja problemskih situacija. Dakle,
171
Vojko Radomirovi
uenik ne ui nego obnavlja proces stvaranja znanja, ponovo u skraenom vidu otkriva istine do kojih je nekada dola nauka. To je sr aktivnih oblika uenja sa psiholokog stanovita. Uenik u procesu uenja razvija kod sebe priblino i u skraenom vidu one intelektualne i druge delatnosti pomou kojih je nauka dola do onih znanja koje uenik treba da naui. To mogu biti eksperimentalni i induktivni postupci, ali i hipotetiko deduktivni i konvergentni i divergentni procesi i procesi izvedeni akciono, slikovno ili verbalno. Osnovno je da budu izvedene one operacije i delatnosti koje su relevantne za nastanak tih znanja. No i kada se imaju na umu samo oni oblici uenja koji se nazivaju aktivnim uenjem (uenje putem otkria, uenje u vidu reavanja problema, stvaralako uenje) a za koje je karakteristian proces reinvencije, treba razlikovati nekoliko varijeteta aktivnog uenja. Indiktivni proces formiranja pojmova se sastoji u tome da se uenici upoznaju sa pojedinanim primercima neke klase objeakata ili pojava i samostalno pronalaenje optih karakteristika klase. Organizovanje i izvoenje eksperimenata je takoe oblik aktivnog uenja u toku koga uenici samostalno izvode opte sudove o zakonitostima koje su se ispoljile u eksperimentu. Razne diskusione metode u toku kojih grupa uenika zajedniki dolazi do nekih znanja su takoe oblik uenja u kome se znanja ne saoptavaju nego otkrivaju. Samostalno nalaenje i sluenje literaturom takoe podstie na samostalno izvoenje nekih operacija. Reavanje problema je oblik uenja u toku koga uenici bivaju dovedeni u neku problemsku situaciju i ostavlja im se da samostalno trae relevantne injenice da, formuliu pretpostavke, isprobavaju razliite metode reavanja, proveravaju reenja. Uoavanje i formulisanje problema je takoe aktivni oblik uenja, ali se ovde ne ui reavanje nego se razvija sposobnost pronalaenja i formulisanja znaajnih problema. Divergentna produkcija je oblik uenja u kome se uenici vebaju da u nekoj problemskoj situaciji ne trae samo jedno jedino ispravno reenje, nego da stvore to vie ideja i pretpostavki za reenje. Za stvaraoce udbenika, za osnovne kole, od posebnog je znaaja da sagledaju osnovne vrste delatnosti koje se ispoljavaju u raznim opisanim varijetetima aktivnog uenja. Osnovni vidovi delatnosti su: postavljanje, formulisanje i reformulisanje pitanja, razvijanje semantike fluentnosti (to bogatije asocijacije znaenja rei, sposobnost izmiljanja novih rei, naslova, naziva, redefinisanja i alternativnog definisanja rei), fleksibilno traenje metoda i alternativnih metoda reavanja problema, pronalaenje metoda za dobijanje potrebnih informacija, formulisanje to raznovrsnijih predpostavki za reenje problema, stvaranje planova za eksperimente, izvoenje eksperimenata, izgraivanje stava, da sve treba dokazivati i proveravati, pronalaenje metoda za proveravanje, razvijanje aktivnosti intelektualne razmene i diskusije sa odraslima i vrnjacima, nalaenje situacija u kojima se neko znanje moe primeniti.
172
Iz poznavanja prirode aktivnog uenja mogu se izvui i veoma primenljivi zakljuci za izradu udbenika. Jasno je da se neki od obrazovnih zadataka koje fiksira program mogu ostvariti samo metodama aktivnog uenja. Formiranje stava da sve treba proveravati, da treba samostalno isprobati neka reenja, formiranje sposobnosti da se vidi i formulie problem, orijentacija na traenje situacija u kojima se znanje moe primeniti, razvijanje eksperimentalnog miljenja, razvijanje istraivanja kao osobine linosti-to su samo neki primeri uenja kakvo se ne moe ostvariti ako se ne primene neke varijante uenja putem otkria. Prema tome, za sastavljae udbenika za osnovnu kolu, se na samom poetku postavlja pitanje kakva intelektualna i druga umenja, znanja i sposobnosti u prvom redu hoe da formiraju udbenikom u celini ili nekim njegovim delovima. Pa ako se odlue da formiranje onih osobina koje se najefikasnije mogu podsticati uenjem putem otkria (aktivnim uenjem), onda i udbenik mora biti tako koncipiran. Udbenik koji bi nastojao prevashodno da poiva na uenju putem otkria vie bi liio na nekakav prirunik u kome se samo formuliu poetne problemske situacije i uenici podstiu na samostalan rad. Takav udbenik bi dakle, sluio samo kao polazna taka aktivnosti uenika koje e se odvijati van udbenika. Sem uputa za samostalan rad takav udbenik bi sadravao veliki broj zadataka za samostalno reavanje. Prema tome, tendencija u izradi savremenog udbenika ide ka tome da bi svaki udbenik ipak morao da se oslanja na najvrednija iskustva sa razliitim oblicima aktivnog uenja. Kad se ima u vidu saznanje u kolikoj meri uenje putem otkria duboko angauje uenike, nipoto se ne bi smelo desiti da u udbenicima dominira suvo neutralno i nezanimljivo saoptenje, bilo pojedinanih injenica, bilo optih principa u nekoj oblasti znanja. Svako ljudsko znanje je sticano na uzbudljiv nain, u uzbudljivim drutvenim i linim okolnostima, probijanje novog znanja vrlo esto u istoriji ima burne dramatine obrte. S toga bi nuno bilo da se umesto ubistveno dosadnih, nezainteresovanih saoptenja pukih rezultata u nekoj disciplini pisci udbenika inspiriu istorijom nastanka znanja. Tako preuzimajui osnovno naelo uenja putem otkria da je uenje reinvencija znanja, trebalo u izvesnoj meri prikazati proces saznavanja a ne samo rezultate, metode reavanja a ne samo reenja. Polazei sa stanovita uenja putem otkria, posebno bi se mogli uiniti smisaonim, zanimljivijim i efikasnijim zadaci koji se u udbeniku (radnoj svesci, zadacima za proveru itd.) zadaju uenicima. Sastavljai tih zadataka bi morali najpre da tano znaju na kakve aktivnosti e podstaknuti decu: da li se zadatkom stvarno pobuuju relevantne aktivnosti, da li su uslovi zadatka takvi da se te aktivnosti mogu razviti, da bi se pomou tih aktivnosti stvarno uilo ono to je postavljeno kao cilj uenja. Potom. polazei od osnovnih naela aktivnog uenja, od varijeteta aktivnog uenja i od vrste delatnosti koje se razvijaju u svakom takvom varijetetu zadaci za uenike mogli bi se uiniti raznovrsnim i plodnim: umesto da postoje jedino zadaci u kojima se samo nastoji da se doe
173
Vojko Radomirovi
do nekog rezultata, mogli bi se u veoj meri uvesti zadaci kojima se vebalo uoavanje problema i postavljanje pitanja i traenje informacije i alternativnih metoda reavanja zadataka i proizvoenje to kreativnijih hipoteza i sposobnost diskutovanja, primene znanja itd. Postoji vie razvojno-psiholokih teorija kognitivnih sposobnosti, ali se u najveem stepenu i najuspenije na stvaranje udbenika u osnovnokolskom periodu mogu primeniti: Pijaeova teorija kognitivnog razvoja i kulturno-istorijska teorija razvoja Vigotskog zbog ega samo neke delove ovih teorija koje su relevantne za na problem prikazujemo. U oblasti razvoja intelektualnih spsosobnosti Pijaeova teorija je jedna od najuspenijih i empirijski utemeljenih teorija. Prema Pijaeovoj teoriji kognitivnog stadijalnog razvoja intelektualna sposobnost u ontogenezi svakog pojedinca prolazi kroz sledea etiri stadijuma ili perioda: a) senzomotorni period (od roenja do 18 meseci), b) preoperacioni period (od 18 meseci do 7 godina), c) period konkretnih operacija (od 7 do 11 godina) i d) period formalnih operacija koji nastaje (od 12 godina do potpune zrelosti pojedinca). Senzomotorna inteligencija u najranijem periodu poinje sa refleksima novoroeneta. U kasnijim fazama razvoja senzomotorna inteligencija nastaje u osnovi iz opaanja i akcija, predmetnih radnji deteta. Senzomotorna inteligencija se sastoji iz meusobno povezanih i usklaenih praktinih postupaka deteta kao to su: hvatanje predmeta, dosezanje predmeta, otklanjanje prepreka, fiksiranje pogledom predmeta, sudaranje dva predmeta, nalaenje posrednika izmeu deteta, udaljenih ciljeva i drugih slinih praktinih akcija. Dakle, prema Pijaeu senzomotorna inteligencija se kao osnovnim sretstvima slui emama deijih praktinih radnji. Period preoperacionalne inteligencije (od 18 meseci do 7. godine) odlikuje se nastankom kvalitativno nove simbolike funkcije, koja ukljuuje govor, mentalne pretstave i odloeno podraavanje. Inteligencija na ovom stupnju vie nije ograniena samo na radnju, akciju deteta, ve koristi simbole, u prvom redu jezik. Meutim, miljenje deteta na preoperacionalnom nivou, prema teoriji Pijaea, umnogome zavisi od perceptivnih konfiguracija, od prezentovane perceptivne situacije. Na ovom stupnju deca jo ne ovladavaju normama logikog miljenja pa probleme reavaju oslanjajui se iskljuivo na intuitivna i perceptivna sredstva konkretne opaajne situacije. Trei stadijum intelektualnog razvoja je stadijum konkretnih operacija (od 7 do 11. godine starosti), koji se odlikuje nastankom celovitih logiko-psiholokih struktura (grupisanja, serijacije, klasifikacija, korespodencija, nastankom pojma konzervacije i reverzibilnosti) u procesu miljenja. Ovaj stadijum
174
emo neto kasnije detaljnije prikazati iz razloga to se i problem naeg rada zasniva na specifinostima intelektualnog razvoja dece preteno na konkretnooperacionalnom nivou. etvrti stadijum je stadijum formalnih operacija (posle 11-12. godine starosti). Na ovom stadijumu intelektualnog razvoja pojedinac je sposoban da manipulie postavkama, idejama i da zakljuuje na osnovu verbalnih iskaza. Formalno miljenje omoguava da se forme operacionalnih struktura odvoje od konkretnog sadraja. Bitne karakteristike formalnih operacija su: kombinatorika, grupa dve reverzibilnosti (negacija, reciprocitet i grupa etiri transformacije). Formiranjem ovih formalnih operacija zavrava se intelektualni razvoj pojedinca i time se on intelektualno ukljuuje u svet odraslih. Redosled stadijuma kognitivnog razvoja je konstantan i sekvencionalan. Struktura svakog stadijuma se uklapa jedna u drugu i neophodne su za svaki sledei stadijum. Na primer, konkretne operacionalne strukture postaju nune tek kada su potpuno izgraene strukture identiteta, dok formalno-operacionalne strukture postaju nune tek kad su konkretne strukture zavrene. Iako je redosled ovih stadijuma nuan tempo razvoja svake individue je razliit o emu pri izboru sadraja udbenika treba strogo voditi rauna.
Konkretne operacije (od 7 do 11 godina starosti)
Na ovom uzrastu pojedinca iji se poetak poklapa sa polaskom u prvi razred osnovne kole sa stadijuma preoperacionalnih akcija prelazi se na konkretne intelektualne operacije. Kako istie Pijae, operacije se odnose na takve transformacije stvarnosti koje se vre putem interiorizovanih akcija, na mentalnom planu koje su grupisane u koherentne i reverzibilne sisteme (spajanje i razdvajanje). Na primer, operacija je spajanje dveju klasa (oevi koji se spajaju sa majkama ine roditelje). Sabiranje dva broja su mentalne akcije meu najoptijim akcijama. Operacije o kojima je re zovu se konkretne jer su jo uvek posebno u poetnim fazama zavisne od konkretnog perceptivnog sadraja. Meutim, sa protokom vremena kod nekih pojedinaca pre a kod nekih kasnije nastaju sledee strukture, logike operacije koje su tipine za stadijum konkretnih operacija. To su: konzervacija, grupisanje, serijacija i druge. Jedna od prvih i osnovnih logikih struktura koja nastaje u periodu konkretnih operacija je konzervacija. Konzervacija je pojam ouvanja stalnosti identiteta koliine, teine, zapremine materije koja se poima kao nepromenljiva bez obzira na transformaciju materije i razlike u perceptivnim veliinama. Grupisanje kao logika operacija je struktura celine bez potpune asocijativnosti. Svojstvo ove strukture sastoji se u postepenom povezivanju delova i celine klasa. Na primer, klasa A spojena sa sebi komplementarnom klasom A*,
175
Vojko Radomirovi
daje celu klasu B; zatim B + B* = C, itd; suprotne (B A*= A), identine (+ AA = O) tautoloke (A+A = A); pojedinano asocijativne (A+A*) + B* = A + (A*+B*). Klasifikacija takoe predstavlja osnovno grupisanje koje prvobitno poinje na osnovu jedne zajednike odlike a kasnije se logiko-psiholoka operacija klasifikacije odvija na osnovu dve i vie osobina. Serijacija je logika operacija koja se sastoji u sreivanju elemenata po rastuim i opadajuim veliinama. Proces formiranja pojmova uopte preko sistema opisanih logikih operacija ine osnovu za uenje svih kolskih disciplina u osnovnoj koli. Prema uenju ove teorije, kada se govori o pravim pojmovima koji se u poetnim oblicima javljaju na poetku osnovnokolskog uzrasta, onda se misli na sposobnost dece da formiraju klase objekata (bia, predmeti, pojave), na osnovu jednog jedinstvenog i dosledno sprovedenog obeleja koje je opte za sve pripadnike te klase. Prvo svojstvo pravih pojmova jeste da se svaki pojedinani objekat razlae na posebna obeleja (a to znai da se individualni objekat ne opaa vie kao jedinstvena perceptivna celina), da se jedno takvo obeleje uzima kao zajedniko merilo svrstavanih u jednu klasu, bez obzira na sva ostala obeleja i globalne perceptivne slinosti. Na primer, kako navodi Pijae (1990), dete je u stanju da i pored svih perceptivnih slinosti kita i ribe, izdvoji dva posebna obeleja (diu na plua i doje mladunad), da na osnovu toga u isti klasu svrsta kita i lava a ne kita i ajkulu i pored toga to varljive oi navode na drugaije grupisanje. Drugo osnovno obeleje pravih pojmova, prema Pijaeu, jeste formiranje bar minimalnog sistema pojmova. Sloeni sistem pojmova ukljuuje sve vrste odnosa meu pojmovima: odnose pojmova koji su istog logikog ranga, odnose pojmova jednog ranga sa pojmovima nieg ranga (podreenim i nadreenim pojmovima ili pak vie hijerarhijskih nivoom podreenosti i nadreenosti). Dakle, glavni problem razvoja pojmova je logika koordinacija, usklaivanje optih i posebnih pojmova, a ne samo stvaranje optih ili stvaranje samo diferancijacija posebnih pojmova. Kada se izgradi minimalna mrea odnosa pojmova, onda se razvijaju i odnosi meu samim pojmovima i time se otvara mogunost za sloene misaone operacije: definisanje, uporeivanje, nalaenje slinosti i razlika meu pojmovima, izvoenje sudova i zakljuaka, nalaenje istog logikog ranga, nalaenje nadreenih i podreenih pojmova itd. Dakle, proces formiranja pojmova je usko povezan sa intelektualnim operacijama izmeu kojih postoji cirkularna veza. Ustvari, pojmovi su vie rezultat izvoenja intelektualnih operacija, a sa svoje strane, kada su formirani, omoguavaju nove vrste intelektualnih operacija. Prve intelektualne operacije, prema Pijaeu, koje se javljaju oko 7-8 godine starosti deteta jesu operacije klasifikovanja, formiranja
176
klasa, shvatanja hijerarhijskih odnosa klasa, pravljenje matrica klasa, odnosno klasa sa vie obeleja, operacije serijacije, operacije sa brojevima, prostornim odnosima, odnosima delova i celina itd. Ovo su bazine intelektualne operacije na kojima bi trebalo da poiva sve ono to se ui u poetnim razredima osnovne kole i to ini sadraj udbenika poetnih razreda osnovne kole. Autori koji se bave izuavanjem obrazovnih implikacija Pijaeove teorije iz nje izvode i principe znaajne za unapreenje obrazovno-vaspitnog procesa. Uenje mora biti aktivan proces poto je znanje jedna unutranja konstrukcija (Kami, 1971). To nam blie govori i zato je u obrazovnoj praksi najvanije uiti decu kako da misle (Furth,1970)- razvijati kognitivne strukture. Ukoliko nema odgovoarajuih kognitivnih struktura-ni specifine informacije ne mogu biti osmiljene, uklopljene. To istovremeno znai i obavezuje autore udbenika da pri izboru sadraja i naina njegovog reprezentovanja vode rauna o nivou razvijenosti mentalnih shema uenika-mogunostima asimilacije. Intelektualni razvoj usmeren je prema logiko-matematikim strukturama. Pijae razlikuje: a) fiziko iskustvo koje nastaje empirijskom apstrakcijom, izvlaenjem iz samog objekta apstrahovanjem jednih a zanemarivanjem drugih svojstava; logiko-matematiko iskustvo, gde je saznanje dedukciom izvueno iz operacije koja se vri na objektima. Iz ovakvog uenja proizilaze znaajne implikacije za izradu udbenika u osnovnoj koli. Za sticanje "fizikog iskustva" potrebno je da se uz udbenike obezbede odgovarajui pratei materijali koji e podsticati uenike da otkrivaju svojstva predmeta. Za sticanje logiko-matematikog iskustva neophodna je refleksivna apstrakcija koja je nuno konstruktivna - a to znai da prethodnu strukturu obogauje novim elementima, dodaje nove akcije i operacije, obrazuje novu kognitivnu strukturu. Logiko-matematika iskustva ne moemo ueniku dati u gotovom stanju - on ih mora sam stvoriti, to nas obavezuje da udbenici budu tako strukturirani da sadre to vie problemske i istraivake nastave. Meniska (1981) istie da je Pijae svojim uenjem o usmerenosti intelektualnog razvoja i nainom klasifikacije iskustva razreio konflikt teorija uenja o reaktivnoj i aktivnoj ulozi uenika u procesu uenja u nastavi i udbeniku, jer su iskustva-fiziko (reaktivno) i logiko-matematiko (aktivno) u procesu obrazovanja povezana i prepliu se. Za Rubintajna (1981) Pijae u svom uenju izuzetno uspeno objanjava ulogu operacija "delatnosti subjekta koji misli" to je klju za pravu teoriju miljenja na kojoj treba da se zasniva proces izrade udbenika za osnovnu kolu. U svojoj teoriju Pijae takoe istie pojavu kognitivne neravnotee, koja se ispoljava u potrebi za novom adaptacijom koja je osnovni motivacioni faktor razvoja. Neravnotea je doivljena od strane uenika kao kognitivni konflikt. Konflikti su pokretai zato to subjekt tei da prevazie nesklad i usposta177
Vojko Radomirovi
vi ravnoteu. I autori udbenika za osnovnu kolu nuno moraju da vre problematizaciju teksta uvoenjem kognitivnog konflikta. Prema tome, za intelektualni razvoj uenika je najpovoljnije ako dolazi do umerenog stepena neravnotee koja budi aktivnost i dozvoljava samostalno dolaenje do reenja problema. To razvija interesovanja uenika, poveava njihovu unutranju motivaciju, razvija osetljivost za probleme to je preduslov za razvijanje individualnih potencijala. Iz ovog proizilazi da se araniranjem kognitivnih konflikata, umerene diskrapance, u udbenik mogu uvesti istinski pokretai razvoja uenika. To bi bio jedan od naina razvoja kognitivnih struktura, koje postaju sve vie predmet istraivanja od strane autora koji ele da razviju programe kojima se obogauju sposobnosti uenika i kreativni procesi kod uenika-kojima se poveava transferna vrednost nastave. Pored teorije kognitivnig razvoja Pijaea kao jednu od najznaajnijih teorijskih osnova za proces izrade savremenih osnovnokolskih udbenika je i teorija kulturno-istorijskog razvoja Vigotskog. Vigotski je u svojoj teoriji ukazao na formativnu ulogu socijalne interakcije izmeu odraslih i dece. Psihiki razvoj linosti je ovladavanje kulturnim vrednostima, usvajanje socijalnog iskustva koje nastaje samo u procesu komunikacije. Znaci postaju obeleja za individuu zato to su obeleje i za druge osobe. Znak se najpre stvara za druge i tek kasnije kad dobije funkciju obeleja i odredi ponaanje premeta se iz spoljanjeg sistema odnosa u unutranji. Vigotski i rast voljnog ponaanja povezuje sa spoljanjim posrednicima-znacima, koji se interiorizacijom pretvaraju u unutranje simbole i postaju posrednici ponaanja linosti stvarajui najvii samoregulacioni sistem. Vigotski i razvoj miljenja i govora stavlja u drutveno-istorijski okvir. Uenje Vigotskog, koji jo tridesetih godina ovog veka govori o vanosti kolskog uenja za razvoj viih mentalnih funkcija, znaajno je uticalo na promenu shvatanja o deijem razvoju. Poznata je njegova tvrdnja "da dobra obuka vodi za sobom razvoj". Uenje je samo onda dobro kad prethodi razvitku. Tada ono budi i izaziva ceo niz funkcija koje sazrevaju i nalaze se "u zoni narednog razvitka". Otuda je za obrazovanje i intelektualni razvoj deteta vanije znati ta ono moe da rei uz malu pomo i podrku nastavnika, nego proveravati ta ve zna - ta uspeva bez iije pomoi. Vigotski ukazuje na vanost kolakog uenja za razvoj viih mentalnih funkcija. Posebno naglaava znaaj transferne vrednosti nastave za razvitak viih psihikih funkcija. Svim viim psihikim funkcijama odlike su: svest, apstraktnost i kontrola. Od naina obuavanja zavisi kakvi e biti efekti kolovanja. I kolsko uenje, kao i drugi oblici rada ljudi, ako se izvode uz pomo savrenijih tehnikih i nastavnih pomagala, meu kojima istaknuto mesto ima udbenik je faktor psihikog razvoja (alomorfni razvoj).
178
Najvanije je da nastava podstie razvoj poimanja-refleksivnih vetina. Dete treba da u procesu uenja bude svesno onoga to ini a poimanje e biti in svesti usredsreen na samu delatnost svesti. Naglasak Vigotskog je na funkcionalnoj i dinamikoj strani uenja, prenoenja uenja sa jednog nivoa na drugi putem preobraavanja nivoa. Prelazak na novu vrstu unutranjeg opaanja znai i prelazak na viu vrstu unutranje psihike delatnosti. Samo poimanje se zasniva na uoptavanju sopstvenih psihikih procesa, koje uslovljava ovladavanje njima. Refleksivne vetine omoguavaju pojimanje-svest o samoj delatnosti svesti (metakognitivne sposobnosti). To je posebno izraeno pri razvitku naunih pojmova kod uenika osnovno-kolskog uzrasta. Vigotski otkriva da su pojmovi povezani po principu optosti i da svakoj strukturi optosti odgovara i sopstveni specifini sistem logikih misaonih radnji moguih uz tu strukturu. Dok su spontani pojmovi deteta van sistema, jer su nastali iz iskustvenih veza, veza meu samim predmetima, nauni pojmovi od samog nastanka imaju sistem i karakteriu se isposredovanim odnosom prema objektima i drugim pojmovima. I upravo kroz to se ostvaruje transferna vrednost naunih pojmova u preobraavanju spontanih pojmova deteta i njihovom uvoenju u sistem, to podie celokupan deji intelektualni razvoj na vii stupanj. Dakle, polazei od opisanih teorija razvoja i drugih relevantnih teorijskih i empirijskih saznanja psihologije dolazimo do zakljuka da izrada osnovnokolskih udbenika naroito mora da vodi rauna o njihovoj usklaenosti sa uzrastnim karakteristikama uenika u kojoj meri su udbenici zadovoljili sledee osnovne psiholoke zahteve: izborom sadraja koji se efikasno mogu uiti iz knjige i njihovim zasnivanjem na oblicima uenja koji podstiu razvoj uenika (od smisaonog receptivnog verbalnog uenja do uenja putem otkria); da daju sadraje koji doprinose kultivisanju intelektualne delatnosti uenika; poseduju materijale koji doprinose formiranju sistema pojmova i pruaju integrisana, a ne fragmentarna znanja; obezbeuju znanja koja odgovaraju prirodi nauke, njene discipline i njoj odgovarajueg predmeta; nude gradivo koje odraava osnovne karakteristike i pokretae u intelektualnom razvoju uenika; nastavni materijal prilagoditi iskustvu, sposobnosti i interesovanjima uenika; svojim sadrajima utiu na proces socijalizacije uenika, na proces formiranja osobina linosti uenika;
179
Vojko Radomirovi
poseduju elemente neophodne za stalno pobuivanje i odravanje
motivacije uenika;
da su gradivo organizovali u odgovarajue logike celine i postavili
podesna pitanja i zadatke za uenike koji obezbeuju aktivno i smisaono usvajanje znanja; da su pisani jezikom prilagoenim razvojnim mogunostima uenika osnovnokolskog uzrasta; da tekst udbenika prate odgovarajue ilustracije; i da vizuelne vrednosti udbenika ispunjavaju zahteve psihologije itanja za ovaj uzrast i dostiu zadovoljavajui estetski nivo.
Literatura
1. Brkovi, A. (1998). Nastava - uenik - razvoj. Uice: Uiteljski fakultet 2. Zlati, L. (1977). Samoobrazovna funkcija udbenika iz ugla aktivne nastave, u Vrednost savremenog udbenika II. Uice: Uiteljski fakultet 3. Ivi, I. (1988). Uenje i razvoj. Beograd: Savez drutava psihologa Srbije 4. Laketa, N. (1993). Vrednosti savremenog udbenika. Beograd: Nauna knjiga 5. Pijae, . (1997). Psihologija inteligencije. Beograd: Nolit 6. Radomirovi, V. (1998). Primerenost nastavnih sadraja udbenika matematike za prvi razred osnovne kole uzrasnim specifinostima intelektualnog razvoja uenika. 7. Vigotski, L. S. (1957). Miljenje i re. Izabrana psiholoka istraivanja, Moskva: APN.
Vojko Radomirovi
SOME PSYCHOLOGICAL BASES OF THE CONTEMPORARY ELEMENTARY SCHOOL TEXT-BOOKS

Summary
Apart from the influence of the up-to-date media and a lot of extracurricular sources of information an elementary school text-book still retains its most import role in the educational process of the schoolchildren and that is systemizing of the elementary notions and knowledge from certain fields of science and a development of, first of all cognitive skills. This paper gives primarily psychological bases of the contemporary elementary school text-book regarding the requirements of learning types which are possible to implement by the very text-book. There are two such types of learning most frequent and for the concept of the elementary school text-books most significant ones and these being: learning by revelation and receptive verbal learning. For the right choice, evalua180
tion and designing of the contents of the contemporary elementary school text-books, according to our opinion, a prime psychological basis is comprised by theoretical and empirical findings of Piaget, Vigotski and their associates. We have pointed out that in the elementary school age (from 7 to 15-15 years) there occur most decisive changes in the intellectual development of the schoolchildren which have to be taken into account when designing text-books for this age. This is the transitory period from the thinking of a child towards the thinking of the grown-ups. There are two basic components of this most significant intellectual progress and these are: a) all basic standards of logical, theoretical and scientific thinking are fulfilled (which we have shortly given in the Piagets theory of the cognitive development); and b) one masters basic cultural achievements and knowledge systems (which we have given in Vigotskis cultural-historical theory). Key words: contemporary text-book, learning by revelation, receptive learning, psychological bases of the Piagets and Vigotskis theories
181
UDC 159.946:65.012.4
Emilija Markovi1, Aleksandar Milojevi1, Slavko Milojkovi2 1 Uiteljski fakultet Leposavi 2 Republiki zavod trita rada, Filijala Ni Ni
KONATIVNE OSOBINE LINOSTI KAO INIOCI PREFERENCIJE STILOVA RUKOVOENJA
Rezime
Ovo istraivanje bilo je motivisano pokuajem da utvrdimo da li neke konativne dimenzije linosti, utiu na preferenciju stilova rukovoenja. Varijabla stilova rukovoenja podeljena je na tri kategorije: autokratski, demokratski i integrativni stil rukovoenja. U ovom istraivanju korieni su sledei testovi: KON-6. Momirovia, B. Volfa i Z. Damonje i Upitnik o preferencijama stilova rukovoenja. Za obradu dobijenih podataka korieni su kofecijenti korelacije (Spirmanov i Pirsonov). Osnovne pretpostavke bile su u duhu Maslovljevih tvrdnji da je demokratska linost zdrava linost. Dobijeni rezultati potvruju neke hipoteze. Oni ukazuju da preferenciju demokratinosti moemo povezati sa ekstraverzijom, pojaanom podlonou stresu i jaom anksioznou. Preferencija autokratinosti potvrdila je povezanost sa agresivnou, ali u izvesnoj meri i sa ekstraverzijom. Kljune rei: menadment, liderstvo, preferencija stilova rukovoenja, konativne dimenzije linosti.
Uvod
Krajem 19. i poetkom 20. veka pojavile su se prve ideje naunog menadmenta, i tokom vremena ove ideje evoluiraju. Poev od Frederika Tejlora, koji je analizom poslova doao do najbreg puta za obavljanje poslova eliminisanjem nepotrebnih pokreta i operacija i postavio osnove profesionalne selekcije, zalaui se za to da rukovodioci treba da pronau radnike koji fiziki i mentalno najvie odgovaraju nekim poslovima, nauka o menadmentu poinje da se razvija. Fajol identifikuje funkcije menadmenta, a Veber utvruje tipove autoriteta istiui racionalno-pravni autoritet kao efikasniji u rukovoenju u odnosu na tradicionalni i harizmatski koji su vie emocionalno i iracionalno zasnovani. Revolucionisanje ideja o menadmentu nastupa posle Hotorn istraivanja, u kojima Me183
Emilija Markovi, Aleksandar Milojevi, Slavko Milojkovi
jo i Retlisberger utvruju znaajnost meuljudskih odnosa za produktivnost i aktivnosti menadmenta okreu ka delovanju na stvaranju uslova i poboljavanju meuljudskih odnosa. Nauka o menadmentu, poev od stavljanja naglaska na proces (i funkcije koje se odvijaju u njegovom okviru) i ponaanje (meuljudski odnosi), okree se ka posmatranju menadmenta kao sistema, celine koja je otvorena i u kojoj se neprekidno odvija neka meuzavisnost i meudelovanje. Ispitivanja funkcije voenja, poevi od istraivanja crta linosti, preko istraivanja ponaanja dovela su do pojave kontigencijskih modela koji stavljaju akcenat na to da razliiti uslovi i razne situacije diktiraju razliito ponaanje rukovodilaca (reagovanja na konkretnu situaciju sa svim njenim posebnostima). U ovom istraivanju pokuali smo da na prigodnom uzorku utvrdimo da li postoji povezanost izmeu nekih konativnih osobina linosti i preferencije autokratskog, demokratskog ili integrativnog stila rukovoenja.
Teorijski kontekst problema
U literaturi su danas navedena suprotstavljena shvatanja o odnosu rukovoenja ili menadmenta kao procesa i voenja liderstva. Po nekim autorima, voenje je samo integralni deo rukovoenja, usmeren na ponaanje sledbenika, dok drugi autori voenje smatraju irim od rukovoenja u smislu da nije svaki rukovodilac i voa i da voenje zahteva i osobine, sposobnosti i znanja integrisane u jednom oveku koje nema svaki rukovodilac. U tom smislu moemo govoriti o klasinom shvatanju menadmenta, menadmentu orijentisanom na voenje, i liderstvu. Klasino shvatanje menadmenta tretira ga kao proces koji obuhvata: planiranje, organizovanje, kadrovsku politiku, voenje i kontrolu. Za razliku od klasinog koncepta menadmenta koji je orijentisan na autoritet i hijerarhiju, danas se menadment razmatra sa pozicije orijentacije na voenje. Deming (Deming, prema Covey, 2000, str 294) govori da kljuna transformacija zapadnjakog poslovnog upravljanja zahteva da menaderi postanu voe, a sutina je u shvatanju da su ljudski resursi klju poslovanja, da oni stvaraju sve ostalo na organizacionom, meuljudskom, poslovnom planu i osnova su organizacione kulture. Nagrada i kazna vie nisu osnovna motivaciona sredstva, ve se polazi od toga da ljudi imaju i kreativne potrebe i da njihovu kreativnost treba staviti u funkciju ciljeva organizacije. Dirkes, Bertoin, Antal, aild i Nonaka (2001)1 analizirajui liderstvo nalaze da je to koncept koji se svodi na sledee komponente:
1
Dierkes, M, Berthoin Antal, A, Child, J, Nonaka, I, Organizational Learning and Knowledge, str. 415 184
1. Liderstvo je socijalni proces. 2. Odluujui kvalitet ovog procesa je uticaj koji se moe ostvariti razliito, persuazivnom elokvencijom ili linim primerom. 3. Proces ukljuuje interakciju uesnika u kojoj su svi i lideri i sledbenici. Ovakva interakcija stvara dvosmeran proces uticaja izmeu lidera i sledbenika. 4. Proces ima razliite rezultate najoiglednije u postignuu organizacionih ciljeva, ali nastaju i posledice kao to su obavezivanje individue organizaciji i njenim ciljevima, poveanje grupne kohezije i uvrivanje ili promena organizacione kulture. Liderstvo obuhvata niz procesa koji prevashodno kreiraju organizacije ili ih prilagoavaju promenljivim okolnostima. Ono definie budunost, usmerava ljude u pravcu dostizanja vizije budunosti i inspirie ih da se cilj ostvari uprkos svim preprekama. Liderstvo, dakle, obuhvata viziju i irenje vrednosti i ciljeva meu sledbenicima s jedne strane, kao i motivisanje ljudi da tu viziju i vrednosti prihvate iskreno kao svoje i da zajedniki deluju u pravcu realizacije. Ono je orijentisano na svrhu, naela, dosledno pridravanje odreenih vrednosti, poverenje, komunikaciju, obuavanje i izgraivanje ljudi, izgraivanje kulture (i njeno menjanje), emocionalno ulaganje i motivisanje sledbenika. "Rukovoenje mora ljudima pruiti mogunost da se raduju uspenom poslu koji dobrovoljno obavljaju za sebe i preduzee" (Dyckerhoff, prema Sprenger, 2000, str. 164). Lideri stvaraju viziju. "Vizija u poslovnom svetu znai dalekosean pogled i nov nain reagovanja na znaajne probleme. Lider posmatra sadanjost i vidi drugaiji put ka budunosti tako to odbacuje nain na koji su stvari reavane do tada i matovito sagledava sve oblasti posla" (Howard, Tamarkin, 1992, str. 115). Liderstvo se (za razliku od menadmenta) oslanja na fleksibilnu strukturu, saradnike odnose i nije hijerarhijski organizovano. Lider se moe nai na nekoj hijerarhijskoj lestvici, ali njegovo ponaanje nije bazirano na formalnoj, legitimnoj moi. Svaka promena zahteva portvovanost, odanost i kreativnost, a nita od toga se ne deava pod pritiskom.
Stilovi rukovoenja
U istraivanjima stilova rukovoenja mogu se izdvojiti razliiti pristupi: pristup crta linosti koji nastoji da da odgovor na to po kojim se osobinama dobri rukovodioci razlikuju od loih; bihejvioristiki pristup koji nastoji da odgovori na pitanje: ta rukovodilac treba da radi, kako treba da se ponaa da bi bio efikasan; kontigencijski pristup koji polazi od toga da ni jedan stil rukovoenja nije univerzalno najbolji, ve ga treba odrediti prama karakteristikama zadatka, osobinama, oekivanjima i ponaanju zaposlenih, kao i karakteristikama okruenja; pristup grupne dinamike koji stavlja naglasak na transakciono i transformaciono rukovo185
enje i na pojedince koji imaju veliki uticaj na svoje organizacije kako bi mogli da sprovedu promene; pristup virtuelnog vostva, karakteristian za virtuene organizacije i sa naglaskom na veliko poverenje i fleksibilnost. U ovom istraivanju ispitivane su preferencije tri stila rukovoenja: autokratskog, demokratskog i integrativnog. Razlog ovome je taj to se u veini modela rukovoenja navedenih u literaturi mogu prepoznati postupci karakteristini za autokratsko i demokratsko rukovoenje, a imajui u vidu realnost da nijedan stil nije univerzalno najbolji, ispitivali smo i integrativni stil rukovoenja koji je u velikoj meri zasien situacionim faktorima i obuhvata elemente prethodna dva stila, u odnosu na situaciju.
Autokratsko rukovoenje
Ovde jedna linost stoji u centru grupe i ima iskljuivu ili dominantnu vlast. Ona sama donosi sve odluke i jedina je odgovorna za njih. Ovaj voa nema poverenja u podreene, i oslanja se na formalni autoritet. Za motivisanje podreenih koristi prinudu. On kontrolie ponaanje podreenih. Iako ovakvo rukovoenje moe nekada dati dobre radne rezultate, ovi rezultati nisu posledica saradnje, ve prisile i pokoravanja. Tom pokoravanju mogu doprinositi pojedinci, lanovi grupe koje odlikuje autoritarna struktura linosti, ili nemanje izbora lanova grupe i njihova procena da egzistencijalni faktori preteu. Stepen upotrebe prinude od strane voe moe biti razliit, u zavisnosti od ponaanja pojedinaca u grupi. Oblik komunikacije koji ovaj voa podstie jeste ona koja ide od njega ka podreenima ili obrnuto, ali ne dozvoljava komunikaciju meu podreenima. Time obezbeuje vlastiti znaaj i kontrolu. Lipit i Vajt (Lipit and White, 1960) navode da ovakvo rukovoenje esto dovodi do frustracije, apatije i agresivnosti kod podreenih, Ardiris (Argyris, 1958); da dugotrajno autoritarno voenje proizvodi pasivnost i zavisnost, nezadovoljstvo, sklonost konfliktima, nezainteresovanost, apatinost, smanjenje produktivnosti. Iako ovakvo rukovoenje u poetku dovodi do dobrih rezultata, zbog svoje okrenutosti poslu, vremenom raste nezadovoljstvo radnika, napetost u grupnoj klimi, dolazi do konflikata, a ovo se odraava i na pad produktivnosti.
Demokratsko rukovoenje
Demokratski voa vodi grupu na osnovu saradnje sa lanovima. On prima sugestije lanova grupe, ukljuuje ih u planiranje zadataka, u donoenje odluka, ima poverenja u podreene, potuje njihove individualne slobode. On daje direkcije, ali doputa da grupa napreduje slobodno, podstie podreene da ostvaru186
ju svoje ciljeve, daje sugestije, ali podstie rasprave o problemima i potuje miljenje drugih. Koristi referentnu i ekspertsku mo da bi uticao na druge. Komunikacija koja je ovde zastupljena ide u svim pravcima, ohrabruje se komunikacija meu lanovima organizacije. Odluivanje je decentralizovano i deo vlasti i odgovornosti prenosi se i na druge lanove grupe. Eksperimentalni rezultati pokazuju da ovakvo rukovoenje ima za posledicu zadovoljstvo, efikasnost grupe i rast produktivnosti. Ono pozitivno deluje na stavove i na moral. Meutim, danas se autokratsko i demokratsko rukovoenje retko sreu u istom obliku. Neki rukovoenje posmatraju kao kontinuum sa dva suprotna pola, jer ni jedan od ovih oblika ne zanemaruje u potpunosti izvrenje zadatka, ili brigu o ljudima. Neki modeli rukovoenja predstavljaju razliite nivoe demokratinosti ili autokratinosti. to se efikasnosti tie, ona zavisi od mnogo faktora, kao to su karakteristike zadatka, karakteristike okruenja, osobine podreenih, veliina organizacije danas se navodi da male organizacije trae autokratsko rukovoenje, sve dok su u poetnoj fazi kreiranja preduzea i kulture, dok sa rastom organizacije dolazi do decentralizacije i preovladavanja demokratskog stila rukovoenja.
Integrativni stil rukovoenja
Integrativni stil rukovoenja karakterie objedinjavanje pojedinih elemenata prethodna dva stila. Dobrim delom on je odreen situacionim faktorima. Rukovodilac uspostavlja svoj odnos prema zaposlenima zavisno od situacije. Situacija odreuje stepen uea podreenih u procesu odluivanja, organizovanja posla i razmeni miljelja, a takoe i odnos rukovodioca prema nainu motivisanja podreenih (nagrada, kazna), upuivanju u posao i nainu kontrole obavljanja posla (prema Nikoli i Kovaevi, 2001).
Pregled istraivanja
Najvei broj istraivanja koja su se bavila rukovoenjem izuavala su crte linosti rukovodilaca. Sproveden je veliki broj istraivanja, od kojih emo ovde pomenuti samo neka. U pokuaju da utvrde po kojim se to osobinama rukovodioci razlikuju od drugih lanova grupe, Katel i Stajls nalaze sledee osobine: moralna zrelost, uticaj na okolinu, snaga karaktera, socijalna kompetentnost, preduzimljivost, pronicljivost, nezavisnost od snanih, negativnih oseanja, snaga volje, kontrola ponaanja, odsustvo nervne napetosti. Stogdil (1948) je napravio pregled 124 istraivanja i zakljuio da esto ima kontradiktornih rezultata. Na osnovu ovog pregleda on zakljuuje da je, osim
187
socijalnog statusa, za voenje najsvojstveniji sledei sklop crta: inteligencija, tenja za znanjem, pouzdanost, sigurnost, odgovornost, aktivnost, socijalno uee. Stogdil naglaava da e u raznim situacijama rukovodioci biti najefikasniji ispoljavajui razliiti sklop linih karakteristika. Slian zakljuak na osnovu analize mnogih istraivanja doneo je Man. Po njemu, vane osobine koje utiu na ponaanje voe i odreuju njegov odnos prema okolini jesu: inteligencija, sposobnost adaptacije, ekstravertnost, sposobnost uticanja na ljude, odsustvo konzervativizma, osetljivost i empatija. Prema rezultatima istraivanja empona u Velikoj Britaniji, potrebne karakteristike voa su: pronicljivost, bogatstvo ideja, zdrav um, rasuivanje, sposobnost prenoelja svojih misli i ideja drugima, sposobnost verbalnog izraavanja, adekvatni standardi samoprocene, snaga, uravnoteenost, zrelost. Luton i Rouz utvruju da su neophodne osobine voenja sledee: dalekovidost, umee uvianja pravaca i definisanje zadataka, umee odreivanja prioriteta, sposobnost razlikovanja bitnog od nebitnog, stimulisanje stalnim iskazivanjem priznanja za uspeh, posedovanje iskustva u meuljudskim odnosima, umee sluanja i podsticanja, politika pronicljivost, sposobnost razumevanja informacija iz okruenja i onih koji dolaze sa vrha, izdrljivost, nepokolebljivost pred licem oponenata, harizma ili arm, sposobnost da se plene i inspiriu drugi, spremnost za prihvatanje rizika i pokretanje pitanja kao to su prenoenje odgovornosti za rad drugima i njihovo ovlaivanje, fleksibilnost, sposobnost prihvatanja novih ideja, reenost, istrajnost, temeljnost. tajnberger i izmi (1991) nalaze da uspeni rukovodioci poseduju sledee osobine: integritet linosti, fiziko i mentalno zdravlje, samosvest, mogunost stratekog razmiljanja, sposobnost prenoenja ideja na saradnike, sposobnost podele odgovornosti, snalaenje u razliitim situacijama i pronalaenje pravog reenja u njima. I pored mnogih istraivanja, nije pronaen neki psiholoki profil voe koji bi bio prediktivan za njegovu uspenost. Neki kritiari ovog pristupa navode da ne postoji optimalni sklop karakteristika za sve situacije, da ovaj pristup u potpunosti ignorie grupni kontekst u kom se rukovoenje odvija, da individualne crte tretira kao statine, a ne razvojne. Iako nije naena uzrono-posledina veza crta linosti i uspenosti voenja, neke osobine koje su najee davale pozitivne korelacije bile su: inteligencija, dominantnost, samouverenost, energinost, profesionalna znanja i vetine relevantne za zadatak. Helrigel i Slokum zakljuuju da iako nije postignuta saglasnost oko osobina uspenih voa, to ne znai da ovaj pristup treba napustiti ve u istraivanja treba ukljuiti i druge varijable koje e pojasniti sloenost ovog fenomena.
188
Problem istraivanja
Problem istraivanja bio je utvrivanje da li neke konativne osobine linosti utiu na preferenciju stilova rukovoenja. U osnovi nas zanima da li slabija ili jaa izraenost nekih dimenzija odreuje izbor autokratskog, demokratskog ili integrativnog stila rukovoenja.
Varijable istraivanja
Zavisna varijabla
preferencija stila rukovoenja: autokratski stil, demokratski stil, integrativni stil.
Nezavisna varijabla konativne dimenzije linosti: faktor EPSILON, faktor HI, faktor ALFA, faktor SIGMA, faktor DELTA, faktor ETA.
Hipoteze
Opta pretpostavka (H1) je bila da postoji povezanost konativnih osobina linosti i preferencije stila rukovoenja i to tako da e u duhu Maslovljevih pretpostavki zdrava linost preferirati demokratski ili integrativni stil rukovoenja, a da e linost sa nekim neurotskim tendencijama preferirati autokratski stil rukovoenja. Specifine hipoteze odnosile su se na to da e: H2 ekstovertne linosti preferirati demokratski stil rukovoenja, H3 osobe sa neurotinim predispozicijama preferirati autokratski stil rukovoenja, H4 agresivne linosti preferirati autokratski stil rukovoenja, H5 osobe sa tendencijama socijalne dezadaptacije preferirati autokratski stil rukovoenja.
Instrumenti
Za ispitivanje konativnih osobina linosti koriena je baterija testova KON-6, autora K. Momirovia, B. Volfa i Z. Damonje, u izdanju Saveza druta189
va psihologa Srbije, 1992 god. Baterija je zasnovana na kibernetikom modelu strukture konativnih faktora. Baterija se sastoji od est petostepenih skala Likertovog tipa, sa po trideset tvrdnji (ukupno 180), koje mere est konativnih dimenzija. Za ispitivanje zavisne varijable (preferencija stila rukovoenja) korien je upitnik, autora S. Kovaevi i R. Nikoli iz 2001. god. Ovaj instrument je sastavljen iz tri skale koje mere preferenciju autokratskog, demokratskog i integrativnog stila rukovoenja. Svaka skala sadri po 12 stavki (ukupno 36). Zadatak ispitanika je da oznai svoj stepen slaganja sa pojedinom stavkom, od etiri ponuene ("sasvim se slaem", "uglavnom se slaem", "uglavnom se ne slaem" i "uopte se ne slaem"). Odgovori su bodovani od 1-4, tako da odgovor "sasvim se slaem" nosi 4 poena, "uglavnom se slaem" nosi 3 poena, "uglavnom se ne slaem" nosi 2 poena, a "uopte se ne slaem" nosi 1 poen. Konaan rezultat se dobija zbrajanjem poena po stavkama skala. Za utvrivanje povezanosti konativnih osobina linosti sa preferencijom stila rukovoenja korieni su Pirsonov i Spirmanov koeficijent korelacije.
Uzorak ispitanika
Uzorak se sastojao od 212 ispitanika. Obuhvatao je ispitanike oba pola, razliitih godina starosti i duine radnog staa, razliitog stepena strune spreme i ekonomskog statusa, kako u privatnim tako i u dravnim preduzeima, rukovodioce i izvrioce.
Rezultati istraivanja Tabela 1. Povezanost izmeu konativnih osobina linosti sa preferencijom stilova rukovoenja Epsilon Hi Alfa Sigma Delta Eta A .124 .055 .017 .292** .094 .017 D I A D I .216** .218** .158* .200** .179** .018 .235** .103 .215** .127 .040 .212** .059 .216** .058 .119 .104 .148* .292** .216** .070 .068 .072 .062 .069 .059 .138* .086 .161* .014 Pirsonov Spirmanov koeficijent korelacije koeficijent korelacije ** Koeficijent korelacije znaajan na nivou 0.01. * Koeficijent korelacije znaajan na nivou 0.05. A autokratski; D demokratski; I integrativni.
190
Rezutati istraivanja pokazuju da postoji povezanost veine konativnih osobina linosti sa preferencijom stilova rukovoenja, ali visina korelacija nam ukazuje da ih ne moemo tretirati kao definitivne prediktore preferencije stilova rukovoenja. Takoe poetna hipoteza o zdravoj linosti koja preferira demokratski stil rukovoenja i neurotinoj koja preferira autokratski stil nije potvreno. Jedini faktor koji nije dao znaajnost za preferencije stilova rukovoenja jeste faktor DELTA, to nije iznenaujue, pre svega zgog toga to ovaj faktor koji ukazuje na psihotine tendencije ima najmanji varijabilitet u normalnoj populaciji, kakva je i ispitivana. Faktor EPSILON koji odgovara Ajzenkovom faktoru ekstroverzijaintroverzija pokazuje povezanost sa preferencijom sva tri stila rukovoenja, s tim to je izrazitija preferencija demokratskog i integrativnog stila rukovoenja, nego autokratskog. Ovo ne iznenauje s obzirom na to da razliita ispitivanja (Lipit i Vajt na primer) ukazuju na demokratsku grupu kao onu u kojoj se odravaju prisni odnosi meu lanovima, u kojoj se ljudi meusobno pomau i prihvataju jedni druge itd., to je prevashodno karakteristino za ekstroverte. Moda je ipak najbolje objanjenje izvesne preferencije autokratskog stila rukovoenja ekstraverata u Ajzenkovim istraivanjima koja govore o tome da su ekstraverti sa konzervativnom vrednosnom orijentacijom izmeu ostalog skloni predrasudama, to govori u prilog jedne dodatne varijable-vrednosne orijentacije koja moe posredovati u dobijenim preferencijama autokratinosti nekih ekstroverata. Najzad, dobijeni nalaz o povezanosti faktora EPSILON sa svim stilovima rukovoenja moe nam ukazati i na optu zainteresovanost ekstoverata za rukovoenje uopte, tj. njihov pozitivan odnos prema rukovoenju kao funkciji. Ono to je u ovom istraivanju iznenadilo jeste povezanost HI i ALFA faktora sa preferencijom demokratskog stila rukovoenja. S obzirom na to da rast HI faktora ukazuje i na porast tendencije ka psihosomatskom reagovanju i na slabiju toleranciju stresa, a da rast ALFA faktora ukazuje i na porast anksioznosti (ova dva faktora indikuju neuroticizam), pretpostavljali smo da ovakve osobe nisu spremne za preuzimanje odgovornosti, te da e im jedan autoritarni okvir koji e im jasno odrediti zadatke i prostor za delovanje vie odgovarati. Ono to je zanemareno u hipotezi jeste to da je autoritarna atmosfera i sama stresogena i u osnovi uzrokovana strahom, te je oigledno da osobama koje su inae anksiozne i slabo otporne na stres ovakva atmosfera predstavlja samo dodatni izvor stresa i anksioznosti. Takoe i faktor ETA iji povien i visok stepen intenziteta ukazuje na socijalno dezadaptirana ponaanja pokazuje povezanost sa preferencijama demokratskog stila rukovoenja. U sutini, adekvatan stepen socijalizovanosti preferira demokratinost, to i jeste logino s obzirom na to da adekvatna socijalizovanost jeste socijana prilagoenost ili zrelost, a koja se ogleda u razvijenoj socijalnoj percepciji, uvianju drutvenih odnosa, emocionalnoj stabilnosti, postojanju jas191
nih kriterijuma, brizi za druge ljude, odgovornosti za dobrobit drugih itd.Dakle, povien i visok ETA faktor pokazuje zaista da je integrisanost u socijalno polje ovih osoba slabija, ali to ne znai da oni ne mogu da anticipiraju demokratski stil kao dobar nain rukovoenja. Agresivnost, koja se ogleda kroz porast SIGMA faktora pokazuje oekivano svoju povezanost sa preferencijom autokratskog stila rukovoenja, ali takoe i povezanost sa preferencijama integrativnog stila. Ovde se mora imati u vidu da agresivnost ne mora biti samo destruktivna, ve se isto tako moe manifestovati i kroz ivotnu ekspanzivnost koja vodi napredovanju. I Katel i Stajls u svojim istraivanjima pronalaze nametljivo-agresivnu individuu kao nezavisnu, kritinu, spremnu da vodi one ispod sebe, ali i da se suprotstavi nadreenima.
Zakljuak
Moemo zakljuiti da konativne dimenzije linosti utiu na preferencije stilova rukovoenja i da prevashodno osobe sa povienim i visokim stepenom neurotinosti ne trpe stresogenu atmosferu, autoritarno voenje grupe koja ve postojeoj anksioznosti jo vie doprinosi. Dakle, stresne situacije samo poveavaju napetost izazivaju stresne reakcije, pa ove osobe biraju demokratski stil rukovoenja kao vid odbrane od ovakvih stanja. Osobe sa povienim stepenom agresivnosti i ekstravertnosti preferiraju autokratski stil rukovoenja, pa se moe rei da povienost ova dva konativna faktora moe imati prediktivnu vrednost kod procenjivanja ponaanja u realnim uslovima. Dakle, iako smo ve napomenuli da dosadanja istraivanja nisu dala u potpunosti odgovor na pitanje kakav je psiholoki profil ljudi koji preferiraju odreeni stil rukovoenja, ipak ovim naim radom moemo doprineti preciznijem otkrivanju osoba koje preferiraju odreene stilove rukovoenja. Na ovaj nain bismo omoguili da psiholozi u praksi sa veom verovatnoom prepoznaju i predviaju ponaanje buduih rukovodilaca u realnim uslovima.
Literatura
1. izmi, S., Bojanovi, R., tajnberger, I., Petrovi, I. (1995). Psihologija i menadment. Beograd, Filozofski fakultet Institut za psihologiju. 2. Covey, S. (2000). Principi uspenog liderstva. Beograd, Grme-privredni pregled. 3. Dierkes, M., Berthoin Antal, A., Child, J., Nonaka, I. (2001). Organizational Learning and Knowledge. New York, Oxford Univetsity Press Ince. 4. Drucker, P. (1995). Menadment za budunost. Beograd, Grme - Privredni pregled. 5. Frigon, N.L., Jackson, H.K., (1996). The Leader - Developing the Skills and Personal Qualities You Need to Lead Effectively. New York, Amacon. 6. Hol, S., Lindzi G. (1983). Teorija linosti. Beograd, Nolit. 7. Howard, G., Tamarkin, B. (1992). The Leader Within..., New York, Harper Colins. 192
8. Maslow, A.H, (1968). Toward a Psychology of Being. New York, D. Van Nostrand Comany. 9. Mai, B. (1996). Strategijski menadment. BK Institut, Beograd. 10. Milojevi, A., Markovi, E., Milojkovi, S., Komleni, M. (2004). Preferencije stilova rukovoenja u sportskim organizacijama. I Srpski kongres pedagoga fizike kulture i II Evropski kongres FIEP-a, Vrnjaka Banja, Zbornik radova, str. 130. 11. Momirovi, K., Ignjatovi I. (1997). Struktura konativnih faktora. Psihologija, 3-4. 12. Sprenger, R. (2000). Naelo samoodgovornosti, Beograd, Grme Privredni pregled. 13. ulc, D., ulc, S. (2003). Psihologija i rabota. Piter, Moskva, (prevod na ruski jezik, Schultz, D., Schultz, S. Psychology and Work The Day An Introduction to Industrial and Organizacional Psychology, New Jersey, Prentice Hall). 14. Wreen, D., Voich, D. (1994). Menadment proces, struktura i ponaanje. Beograd, Grme Privredni pregled,.
CONATIVE DIMENSIONS OF PERSONALITY AS FACTORS OF THE PREFERENCE OF STYLES OF MANAGEMENT

Summary
This investigation was motivated by trying to determinate if some conative dimensions of personality, influence on preference of styles of management. The variable of styles of management is devided on three categories: autocratic, democratic and integrative style of management. The following tests were used in this investigation: KON-6 of K. Momirovic, B. Wolf and Z. Dzamonja and the Questionary for preferences of styles of management. For results elaboration there were used coefficients of correlation (Spearmans and Pearsons), The basic hypothesis were harmonized with Maslows statement that a democratic person is the healthy one. The results that are obtained confirme some hypothese. They show us that the preference of democracy could be related to extraversion, intensified allegiance to stress and anxiety. The preference of autocracy has confirmed its conection to agressivness, but to extraversion two. Key words: management, ledership, preference of styles of management, conative dimensions of personality.
193
UDC 159.9:7
Jelena Opsenica-Kosti Filozofski fakultet Ni
ANALIZA SLIKE NUDA VERITAS GUSTAVA KLIMTA
Rezime
Ovaj rad predstavlja analizu slike u duhu getalt-psihologije i analiza Rudolfa Arnhajma, sa pozicija ideje da je u jednom (likovnom) umetnikom delu primarna forma. Sadraj nije nevaan, ali ono ime se likovni umetnik bavi u svom radu je forma prikazivanja. Autor ovog rada je pokuao da ukae, na primeru slike Gustava Klimta, upravo na tu sloenost forme. Format slike, kompozicija, tema, izbor naina prikazivanja i izbor boja su u tesnoj meusobnoj vezi, odreeni svesnim i namernim delovanjem umetnika, a to delovanje je odreeno likovnim pravilima, likovnim obrazovanjem i senzibilitetom umetnika, stavom koji je zauzeo prema umetnosti i ivotu, kao i trenutnom egzistencijalnom situacijom (koja katkad potpuno lina, katkad u sprezi sa drutvenim). Kljune rei: psihologija stvaralatva, analiza slike, forma likovnog dela.
''Svako ko eli da sazna neto o meni kao umetniku, jer to je jedino vano treba paljivo da posmatra moje slike.'' Gustav Klimt
Primarna je (ipak) forma
Analiza slike koja sledi ohrabrena je knjigom Rudolfa Arnhajma Umetnost i vizuelno opaanje. Kao (bivi) uenik srednje umetnike kole, znam iz ''prve ruke'' koliki se znaaj pridaje formi jednog likovnog dela, gotovo u obrnutoj srazmeri sa znaajem koji se toj formi pridaje prilikom psiholoke (esto psihopatoloke) analize tog istog dela. Arnhajmove analize Sezanove Madam Sezan u utoj naslonjai, Svilarki Hui Tsunga i La Source Engra, uverile su me da psiholozi mogu da razumeju probleme sa kojima se nose likovni umetnici.
195
Jelena Opsenica-Kosti
''Likovna umetnost nikada ne poinje jednim poetskim raspoloenjem ili idejom, ve kod gradnje jedne ili vie figura, kod usklaivanja nekoliko boja i vrednosti tonova ili kod prosuivanja odnosa prostora itd. Da li e tad uz to da doe jedna od onih ideja (poetskog sadraja)... moe, ali i ne mora.'' Pol Kle (Hes,1978, prema Ognjenovi, 1997, 139.str) ''Da bi se izbegli nesporazumi, dodajem da, po mom miljenju, slikar nikad ne treba da se uznemiri zbog cilja jedne kompozicije, on ga ne poznaje, kada radi na jednoj slici on je potpuno okrenut formi. Cilj ostaje u podsvesti. Kad umetnik stvara sliku, on ''uje'' uvek ''jedan glas'' koji mu jednostavno govori: ''tano'' ili ''pogreno''. Kada glas postane previe nejasan, slikar mora da odloi svoju etku i da eka.'' Vasilij Kandinski (Hes,1978, prema Ognjenovi, 1997, 139.str) ''Zar mislite da me zanima to ova slika predstavlja dve prilike? Te dve prilike su postojale, one vie ne postoje. Njihov izgled mi je dao poetnu emociju, malo-pomalo njihovo prisustvo je postalo nejasno, postale su za mene fikcije, onda su isezle ili, jo bolje, pretvorile su se u raznovrsne probleme. One za mene nisu vie dve prilike, nego oblici i boje, ali nemojte da me pogreno razumete, oblici i boje koji obuhvataju ideju dveju prilika i zadravaju vibraciju njihovog postojanja''. Pablo Pikaso (Razgovor sa Zavosom, prema Ognjenovi, 1997, 142.str)
Analiza slike Nuda Veritas Gustava Klimta
O umetniku i vremenu nastanka slike Gustav Klimt (1862-1918) je iveo i radio u Beu, svom rodnom gradu. Krajem 19.veka Be je sa dva miliona stanovnika bio etvrti evropski grad po veliini i doivljavao je veliki procvat kulture. Klimtovi sugraani bili su Sigmund Frojd, Oto Vagner, Gustav Maler i Arnold enberg. Klimt je bio voa i zvanini predsednik udruenja Beke secesije, osnovane 1897. ''elimo da objavimo rat umrtvljenoj rutini, okotalom vizantinizmu, svim oblicima loeg ukusa... Nae odvajanje (secesija) nije borba mladih protiv starih umetnika, ve borba za napredovanje pravih umetnika, nasuprot grabljivcima koji sebe nazivaju umetnicima, a imaju materijalnih interesa da zaustave procvat umetnosti.'' Ovo su rei Hermana Bara, ''duhovnog oca secesionista''.(prema Nere, 2002, 17. str)
196
Iako veoma poznat slikar i omiljeni portretista beke buroazije, Klimt nikada nije postao profesor Akademije (car Franc Jozef ga je odlikovao zlatnim ordenom za zasluge, ali je tri puta odbio da potvrdi njegovo imenovanje za profesora). Takvo zvanino priznanje je izostalo, jer je veina Klimtovih slika (one koje nije radio za naruioce) bila veoma provokativna. Lepe i fatalne ene, erotine, samodovoljne, opasne, zavodljive, bile su Klimtovi omiljeni likovi. Te nage ene predstavljale su dobro, kao i loe; nadu, ali i ludilo, nemo i bolest; podsmeh i saoseanje; ivot i smrt. Sam akt ne bi bio problem, jer je akademizovani, idealizovani akt uvek bio odobravan, posebno onda kada je deo neke istorijske ili alegorijske kompozicije. Meutim, Klimt nije slikao antike boginje, ve ''obine'' gole ene, riih rasputenih kosa i, to je bilo najokantnije, riih stidnih dlaica. Dotle su sve gole lepotice u istoriji umetnosti bile potpuno izdepilirane. Slika Nuda Veritas nastala je 1899 godine, kada je poeo, za Klimta, teak period. Od drave je dobio veliku narudbinu, tri slike za Veliki hol Univerziteta: Filozofija, Medicina i Pravo. Te godine Klimt je prikazao konanu verziju Filozofije. Iako je ranija verzija bila izloena i nagraena na Svetskoj izlobi u Parizu, u Beu su i slika i autor doekani ''na no''. Egzaltirano blaenje Klimta i slika (koje se danas, mada unitene u 2. svetskom ratu i poznate samo preko crno-belih fotografija i opisa, smatraju remek-delima) nastavljeno je do 1907, kada su zavrene i Medicina i Pravo, pa i kasnije. Klimt je optuivan za pornografiju i izopaeno preterivanje. On sam je traio da mu vrate slike, a on e vratiti novac. Na kraju su slike otkupili Klimtovi bogati oboavaoci, a Klimt i zvanina umetnika kritika Bea nikad vie nisu uspostavili dobre odnose. Na samom poetku tog sukoba Klimt slika Golu Istinu. Slika je visoka 2,6 metara i ima, uslovno reeno, tri dela. Dva dela su ispunjena tekstom, gornji (vei), i donji (manji), a izmeu njih je uspravna figura ene u zasebnom ambijentu, visoka neto manje od dva metra. Ram je, kao i za neke druge svoje slike, uradio sam Klimt i on je takoe deo kompozicije. Format dela je vrlo izdueni uspravni pravougaonik, irina je jedna etvrtina visine. Takva dominacija vertikale nad horizontalom (uspravnog nad poloenim) predstavlja dominaciju akcije, ivotne snage, nad pasivnim i inertnim. Ta dinamika samog formata je kontrast figuri koja je prikazana u potpunom anfasu, uspravna, nadmono nepokretna i gotovo potpuno simetrina. I inae vrlo dimamini i izdueni formati ''trae'' smirene kompozicije, dok se vrlo nedinamini (i neinteresantni) formati (kvadrat i bliski kvadratu) moraju ''oiveti'', tj. upotpuniti dinaminom kompozicijom. Simetriju figure naruava, odnosno, iz nje se izdvaja, ruka koja dri ogledalo prema posmatrau, ime se naglaava da je to ogledalo znaajno. Ovakvo smiljeno likovno insistiranje na uspostavljanju optikog centra u odreenom likovnom prostoru naziva se dominacijom. Dominacija istie sredite dogaanja, glavni dogaaj kompozicije. Ovde je to ogledalo Gole Istine, gde sami sebi treba da pogledamo u oi.
197
CRVENA LINIJA
PLAVA LINIJA
Slika 1. Nuda Veritas, 1899 (visina 2,6m) Slika 2. (objanjenje je u tekstu)

198
''Geometrijski'' centar celog formata je pupak figure (slika 2, crvene dijagonale). Pupak i jeste sredinja taka ovekovog tela. Kao simbol, on predstavlja ivot, tj. udahnjivanje ivota. Dijagonale unutranje kompozicije seku se odmah iznad riih stidnih dlaica (slika 2, plave dijagonale). O ovom, za kraj 19-og veka okantnom detalju, ve je bilo rei. Njihova poruka ''reci onako kako jeste'', ''nazovi pravim imenom'' je ovoga puta i tesno povezana sa porukom cele slike (Ono to je rekao iler je gola istina. To potvruje i potpisuje sam Klimt. A svako ko vidi sliku neka pogleda istini u oi ( izraz ''pogledaj se u ogledalo'').) Ovi centri na slici nisu rezultat sluajnosti, ve namernog, svesnog komponovanja. Dakle, kompozicija je gotovo simetrina i vrlo stabilna, jasna, to odgovara temi dela (a o emu e kasnije biti jo rei). Meutim, ovakva uravnoteena kompozicija vrlo aktivno vodi pogled posmatraa du dominantne vertikale, pomou elemenata na suprotnim krajevima slike, koji su meusobno povezani (slike 3 i 4). Tamni gornji delovi rama i tamno telo zmije koje izlazi iz unutranje kompozicije ine vrlo vano povezivanje na slici (slika 3, crveni (vei) trougao). Slino tamni i slinog (izduenog) oblika, oni povezuju krajnji gorni deo slike sa (naj)donjim, a, ujedno, i ram sa slikom. to se rama tie, ovo nije njegova jedina povezanost, ti tamni gornji delovi imaju urezano talasasto vodeno kretanje slino onom iza tela figure, a iza glave figure je taman prostor. Ta crna gotovo da isezava oko sredine figure, da bi se ponovo pojavila u donjem delu, kraj nogu ene i na zmiji. I telo zmije ima jo jednu ulogu: svojim izlaenjem iz unutranje kompozicije, tj. prelaenjem preko slova u donjem delu, ono vezuje ta slova sa slikom. Dalje, ogledalo jeste vaan detalj slike, ali bi, zbog svog okruglog oblika i svoje beline, izgledalo kao da ne pripada slici, svojim kontrastom u odnosu na ostale elemente fiksiralo bi pogled posmatraa za sebe, da nije dva ''vodena maslaka'', odnosno spermatozoida, u donjem delu slike (slika 3, plavi (manji) trougao). Njihove ''glave'' su manje upadljive, manje velike i manje bele, tako da ne konkuriu ogledalu, a opet uspeno povezuju gornji i donji deo unutranje kompozicije. Tekst koji se pojavljuje takoe je smiljeno rasporeen. Da je postavljen samo na jedno mesto, samo na jedan deo slike, previe bi panje privlaio na sebe. Ovako, tekst je u krajnjem gornjem i krajnjem donjem delu kompozicije (slika 4), tako da, kada jedna grupa slova privue panju, pogled ode i ka drugoj grupi slinih elemenata, odnosno ide du slike. Iako ita, gledalac ne moe da zapostavi sliku, ne moe da ne posmatra itavu kompoziciju. Tekst je ispisan prepoznatljivim ''fontom secesije'', koji je grupa koristila na svojim plakatima i u drugim obraanjima javnosti. Gustav Klimt se uvek potpisivao tim tipom slova. Tako su pisali (i potpisivali se na svojim slikama) i secesionisti u Minhenu (slinosti su, naravno, sutinskije, naroito izmeu Franca fon tuka, minhenskog umetnika i Klimtovog savremenika, i samog Klimta). Slova nisu potpuno jednake visine i, to je jo vanije, nisu jednake svetline, tako polje sa tekstom nije ispunjeno jednolinim elementima (pa je
199
interesantno i likovno, nezavisno od smisla teksta). Za pisanje je koriena tamna (crna) koja je i na unutranjoj kompoziciji.
CRVENA LINIJA
PLAVA LINIJA
Slika 3.
200
Slika 4. (objanjenje je u tekstu)
U unutranjoj kompoziciji naga ena stoji mirno, potpuno okrenuta posmatrau. Nema sumnje da se njemu i obraa, jer su pogled i ogledalo upereni u njega, a usta su poluotvorena- ona i govori ''Pogledaj se!''. Iza nje su motivi tipini za Klimta- valovito kretanje vode, spiralni ornamenti i cvee, seme. Iza nage, prirodne ene buja ivot. Jednostavni beli cvetovi su rasuti po njenoj kosi i iza nje. Zmija oko njenih nogu moe (kao i Higijina zmija sa Medicine) i da truje i da lei, kao istina. Iako nepokretna, figura oblinama svog tela uestvuje u talasastom kretanju oko sebe. Boje na slici i njihov odnos su, moe se rei, Klimtovi omiljeni- kontrast zlatastog okera, narandaste (rie) i plavoljubiaste. Razliite nijanse i svetline ovih boja javljaju se na mnogim njegovim slikama (uto-zlatna je gotovo nezaobilazna). Bujnu riu kosu imaju mnoge ene koje Klimt slika. Te riokose predstavljaju nesputanu, prirodnu, pomalo avolastu, enu. Oker na reprodukciji vrlo verovatno nije ista boja kao na originalu (koji autor rada, na alost, nikada nije video), ali je to verovatno neka slina prirodna sjajna i svetla boja. Plava obino i jeste boja vode, mada, kada je Klimtu potrebno, voda moe da bude i potpuno zelena. Ovde je plavoljubiasta, likovno gledano, oekivan izbor, jer je potrebna neka hladna boja da osvei kompoziciju, a nita ne ide bolje uz oker i narandastu nego plava i ljubiasta (komplementarni parovi). Sve to zajedno je, za Klimta, slika ivota- sjajan, ustalasan, pun uzbuenja i erotike. Napred je objanjeno u kakvom trenutku je slikana Nuda Veritas. O pojavljivanju slike il Nere u monografiji o Klimtu pie: ''...Nuda Veritas, ulje na platnu visoko 2,6 metara, obeleava prodor novog, ''naturalistikog'' stila. Javnost je bila okirana crvenokosom nagom devojkom, ne Venerom, ve Nini (ime za ''slobodnu'' devojku) natprirodne veliine, biem od krvi i mesa koje je prekinulo sve veze sa tradicionalnom, idealizovanom predstavom enskog akta. Predstava stidnih dlaica je bila objava rata klasinom idealu. Na slici su ispisane ilerove rei, koje su poveale provokativnost predstave i predupredile odbacivanje javnosti: Iako ne moe da udovolji svima svojim delima i svojom umetnou, ipak udovolji nekima. Nije dobro zadovoljiti gomilu. 1 Prva verzija Nuda Veritas objavljena u Ver Sacrum (Sveto Prolee, asopis Beke secesije) takoe je nosila jednako elitistiki iskaz L. efera: Pravu umetnost stvaraju odabrani za odabrane.'' (Nere, 2002, str.30) Klimt je bio jako pogoen (uvreen) reakcijom javnosti na njegovu sliku Filozofija i to je pokazao vrlo jasno, moda i previe jasno- nije mu bila dovoljna slika da pokae koliko su slepi, licemerni i izvetaeni oni koji ga kritikuju, morao je i reima da podvue ta misli o njima (i o sebi). Ni pre ni
1
U pitanju su tri, a ne dve reenice. Druga reenica glasi, otprilike, ''mora zadovoljiti (pridobiti) neke (manjinu)'', a trea ''zadovoljiti veinu je loe'' (rei ''loe'' (schlimm) ima veu teinu nego rei ''nije dobro''. 201
posle toga Klimt nije tako pisao po slici. Ono to u gornjem delu slike kae iler:''...zadovoljiti gomilu je loe'', u donjem delu slike potvruje i potpisuje umetnik: ''ista Istina! Ja, Gustav Klimt '' (''ne samo da nije trebalo da oekujem da razumete, vi nikako i ne moete (ne treba) da razumete; to je tako jasno!'') Kad bi publika potpuno prihvatila umetnikove ideje, one vie ne bi bile njegove. Nuda Veritas nam je posluila kao primer da sadraj slike i okolnosti pod kojima je nastala nisu nevani, ali ne treba dopustiti da nas zavedu do te mere da sliku posmatramo iskljuivo sa tog stanovita. Umetnik ne stvara u transu, niti u afektu, ne bez promiljanja svog rada, ne bez reavanja problema forme. Pravi estetski doivljaj i istinska analiza jednog likovnog dela mogu se postii samo preko razumevanja upravo tog likovnog u delu.
Literatura
1. Apinjanezi, R., Garet, K. (u saradnji sa Sardarom, Z. i Kerijem, P.) (2002). Postmoderna za poetnike, Beograd, Hinaki. 2. Arnhajm, R. (1998) Umetnost i vizuelno opaanje; psihologija stvaralakog gledanja, Univerzitet umetnosti u Beogradu, SKC Beograd. 3. Janson, H.W. (1994). Istorija umetnosti, Beograd, Prosveta. 4. Nedeljkovi, M., Nedeljkovi, S. (1988). Grafiko oblikovanje i pismo, Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd, Zavod za izdavanje udbenika Novi Sad. 5. Nert, G. (2000). Klimt, Kln, Taschen GmbH. (na srpskom u izdanju IPS, 2002). 6. Ognjenovi, P. (1997). Psiholoka teorija umetnosti, Beograd, Institut za psihologiju. 7. Pani, V. (1989). Psiholoka istraivanja umetnikog stvaralatva, Beograd, Nauna knjiga.
THE PAINTING ANALYSIS OF NUDA VERITAS - GUSTAV KLIMT

Summary
This work represents the painting analysis in the spirit of gelstat psychology and also the analysis of Rudolph Arnheim,where form as the most important in any work of art (fine arts) was the starting idea.Content, itself, is not unimportant, but what is of importance to the artist in his work, is the form of presenting. The author of this work have tried to point out, taking as an example the picture painted by Gustav Klimt, the very complexity of the form. The format of the painting, the subject, composition, the choice of the form of presenting and the choice of the colour are in a very tight 202
conection being determined by conscious and intentional performance of the artist. This performance has been determined by rules of fine arts, education and sensibility of the artist, by his attitude towards life and art, and by temporary existential situation (sometimes only personal, sometimes in conection to a society). Key words: psychology of creativity, analysis of painting, the form of fine arts work
203
205

Godisnjak

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Godisnjak

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ISSN 1451-5407

GODINA III, BROJ 3

FILOZOFSKI FAKULTET UNIVERZITET U NIU 2004. god.

, , , , . .. "", - . .. " ", . .. ", , " . (. . ), (. . ), , , , " " (. . ) . () . ( ) (, ), , . , . 7

, , . - , , . . , " , . - . "" - , , , " , , - , , . , - . , , , , . . , , , , , , . "", , . , , , , , . . , . "" . , , . , , , , , , . , .

, , , , . . , " ". , , , , . " ", . , , . , , , , , , , , , , , , , .

Aleksij Kasatiko, ndrej . stapenko, Blagoje Nei, Vladan Pei

Jelisaveta Todorovi Filozofski fakultet Ni

BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA*

BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA

BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA

Globalno sam. (1) Globalno sam. (2)

BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA

Pskor1 Pskor2 Pskor3

Globalno sam. (1) Globalno sam. (2)

BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA

Nskor1 Nskor2 Nskor3

Srednja vrednost na dimenziji ekstraverzija/introverzija je AS=15.81; SD=3.34.

BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA

Globalno sam. (1) Globalno sam. (2)

BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA

BAZINE DIMENZIJE LINOSTI I STABILNOST SAMOPOTOVANJA ADOLESCENATA

THE PERSONALITY DIMENSIONS AND STABILITY OF ADOLESCENTS' SELF-ESTEEM

Marina Hadi Pei Filozofski fakultet Ni

STRES KAO FAKTOR RIZIKA U RAZVOJU KORONARNE BOLESTI SRCA

Marina Hadi Pei

Tabela 2. Starosne grupe ispitanika

Tabela 3. Distribucija ispitanika u odnosu na kolsku spremu

Eksperimentalna grupa Infarkt miokarda By pass 8 9 44 47 11 9 22 20

STRES KAO FAKTOR RIZIKA U RAZVOJU KORONARNE BOLESTI SRCA

Marina Hadi Pei

STRES KAO FAKTOR RIZIKA U RAZVOJU KORONARNE BOLESTI SRCA

Marina Hadi Pei

STRES KAO FAKTOR RIZIKA U RAZVOJU KORONARNE BOLESTI SRCA

Marina Hadi Pei

Marina Hadi Pei

STRESS AS A FACTOR OF RISK IN DEVELOPMET OF CORONARY DISEASE

STRES KAO FAKTOR RIZIKA U RAZVOJU KORONARNE BOLESTI SRCA

Jelena Jaki Filozofski fakultet Kosovska Mitrovica

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA IZ POTPUNIH I NEPOTPUNIH PORODICA

Ruka koja ljulja kolevku upravljalja oveanstvom (narodna poslovica)

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

Primenjeni statistiki postupci u istraivanju

deskriptivna statistika, korelacija, t- test: utvrivanje znaajnosti aritmetikih sredina.

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

RAZLIKE U INTELEKTUALNOM, EMOCIONALNOM I SOCIJALNOM RAZVOJU ADOLESCENATA...

Jelisaveta Todorovi Filozofski fakultet Ni

ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA*

ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA

ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA

Vaspitanje u porodici i postizanje psiho-socijalne zrelosti deteta

ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA

ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA

ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA

ULOGA PORODICE I KOLE U SOCIJALIZACIJI DECE SA SPECIFINIM RAZVOJNIM TEKOAMA

Goran Z. Golubovi Filozofski fakultet Ni

KLINIKI ASPEKTI ZLOSTAVLJANJA DECE*

KLINIKI ASPEKTI ZLOSTAVLJANJA DECE

KLINIKI ASPEKTI ZLOSTAVLJANJA DECE

KLINIKI ASPEKTI ZLOSTAVLJANJA DECE

CLINICAL ASPECTS OF CHILDREN MOLESTING

Bojana Ili Filozofski fakultet Ni