Лав Виготски

(Лев Семёнович
Выготский)
17.11.1896. – 11.06.1934.
Зона Наредног
Развоја

Александра Тијанић
Бр. Индекса: 5/19
 Мјесто рођења - Орша, Руска Империја.

Књижевна критика, теорија књижевности и умјетности,

лингвистика.

Научни сарадник реформисаног института за психологију у

Москви.

 Развија културно-историјску концепцију психолошких појава.

 Први рад 1924. године – дистинктивне психолошке карактеристике

човјека.

 1928. и 1929. године бави се проблемима културног развоја

дјетета.

 1930. године уобличио своју културно-историјску теорију

психолошких појава.

 Виготски умире 1934. године у Москви од туберкулозе, не

дочекавши излазак из штампе свог основног дјела “Мишљење и
Говор.”
 рођен исте године када и Жан Пијаже, читајући његове раније
радове, Виготски поставља основе совјетске психологије.

 паралелно се развијају западњачке психолошке теорије до

којих радови Виготског допиру тек седамдесетих година XX
вијека и које западњачкој психологији представљају управо
Пијаже и Брунер.

Виготски користи Пијажеово ученје о егоцентричном говору.

oВиготски (критикујући Пијажеову теорију) каже:

“Према овој (Пијажеовој) теорији, учење каска за развојем.

Развој треба да прође извесне циклусе и да донесе извесне плодове
сазревања да би учење постало могуће. Треба рећи да у овој теорији
има нешто истине, која се састоји у томе да су извесне претпоставке
развоја детета заиста нужне да би се омогућило учење. Заиста,
постоји најнижи праг учења, испод кога је оно немогуће.”

o Виготски даље закључује:

“Раније се постављало питање: да ли је дете већ сазрело да

га обучавамо читању, аритметици, и др. Питање зрелости функција
остаје на снази. Морамо увек одредити доњи праг обучавања. Али
тиме се ствар не исцрпљује: морамо умети да одредимо и горњи праг
обучавања. Само између та два прага обучавање може бити успешно...
Учење и развој се не подударају већ представљају два процеса који
се налазе у врло сложеним односима. Учење је само онда добро када
претходи развоју.”
“Учење је само онда добро када претходи
развоју. Тада се оно буди и изазива цео низ
функција које сазревају и налазе се у зони
наредног развоја. Тиме се разликује
обучавање детета од дресуре животиња.”

Лав Виготски
 знаковни систем (и језик сам) – социјална
творевина.

 више менталне функције – социјалног поријекла.

 друштвена интеракција – кључна за развој језика,

свијести и мишљења.

 свијест и мишљење – производи социјализације.

 друштвена компонента учења (и знања)
 асистенција у процесу учења

 дефинисање термина “зона наредног развоја” за

напредак ученика у овладавању стратегијама учења

 зона наредног развоја – зона која обухвата
дистанцу између стварног развојног нивоа дјетета и
потенцијалног развојног нивоа дјетета.

Виготски каже:
строго уређеним његовом развијеношћу и
интелектуалним могућност
“ Рекли смо да у сарадњи дете може да уради
више него самостално. Али морамо додати: не
бескрајно више, него само у извесним
границама,има. У сарадњи дете је способније и
разборитије неголи у самосталном раду, оно се
уздиже изнад интелектуалних тешкоћа које
савлађује, али увек постоји одређено, строго
законито одстојање, које условљава неподударност
његовог интелекта приликом самосталног рада и
рада у сарадњи.”
 Виготски:
“Оно што се налази у ЗОНИ НАРЕДНОГ РАЗВОЈА на
првом ступњу извјесног узраста, остварује се и прелази
на ниво актуелног развоја на другом ступњу.”
 Рекао је... Виготски:
“ Приликом дресуре (животиња) учи се помоћу покушаја
и погрешака... Обучавање захтева вишеструка понављања,
процес учења не показује никакву сувислост, никакво
схватање структуралних односа... Чак ни
најинтелигентнија животиња не може да развија своје
интелектуалне способности подражавањем или учењем.
Напротив, код детета развој на основу сарадње
подражавањем представља основну чињеницу. На тај
начин, средишњи чинилац целе психологије учења и
јесте могућност да се у сарадњи интелектуалне
могућности дижу на виши ступањ, могућност да дете уз
помоћ подражавања пређе са оног што не уме на оно што
уме... А то заправо и чини садржину појма зоне наредног
развоја. ”
Алексе́й Никола́евич Алекса́ндр Рома́нович
Лео́нтьев Лев Семёнович Лу́рия
Вы́готский

“РУСКА ТРОЈКА” У ПСИХОЛОГИЈИ

Литература:

http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0048-
5705/2003/0048-57050304517B.pdf

www.microsoftsrb.rs/download/obrazovanje/pil/cas
opis/PiL_bilten_2009_02.docx

https://sr.wikipedia.org/sr-
el/%D0%9B%D0%B0%D0%B2_%D0%92%D0%B8%
D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%
B8

https://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%92%D1%8B%
D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%
B8%D0%B9,_%D0%9B%D0%B5%D0%B2_%D0%A
1%D0%B5%D0%BC%D1%91%D0%BD%D0%BE%