Sport i religija - (ne)mo religije

Erl Voren, bivi predsednik Vrhovnog suda Sjedinjenih drava, u jednom intervjuu Sport
Ilustrejtidu 1968. je izjavio: Uvek sportske stranice itam prve, zato to one oslikavaju ljudski
napredak; prve strane ne oslikavaju nita drugo do ljudske promaaje.
Kako bi predsednik Voren itao novine u dananje vreme?
Kao to dobro znamo, sport se danas preselio na proverbalne prve strane. Ali ne da pokae nova
ljudska dostignua. Ono to je zajedniaka crta popularnosti sporta, bilo profesionalnog ili
amaterskog, kao senka nadkriljuje mnoge sportske aktivnosti istovremeno.
Doping u biciklizmu je prisutan sa takvom drskou da se javljaju glasovi koji zagovaraju
gaenje Tur de Fransa na nekoliko godina. NHL je utiala samu sebe kada je pre nekoliko godina
igraka pohlepa zapretila trajkom koji bi blokirao takmienje. Steroidni oblak se ve due
vreme nadvija nad bejzbolom, sudije od NBA lige prave kockarska svratita, a kriminalne
aktivnosti kao kuga zaposedaju ameriki fudbal.
Olimpijske atlete demonstriju vrhunske sportiste koje
olimpijcima.

bismo mogli nazvati hemijskim

Sage o pojedinim NFL kvoterbekovima podseaju na prie iz Postanja. Kao da je takvim

izabranicima sam Bog poruio:Pruiu ti ogromnu slavu, sudbinu iznad postojeih, atletizam
bez premca, zdravlje, uticaj i poloaj u drutvu. Ali postoji jedna stvar koju nipoto ne sme da
uini, ako ne eli da izgubi sve moje darove. Ne sme da bude umean u borbe pasa!
Oigledno, ivot sa ovakvom zabranom se pokazuje kao neprihvatljiv.
Dostignua koja su nekada preobraala ljude da sportske strane itaju prve, danas su se, selei se
na naslovnice, postale zapravo hronike kriminala i prevare. Za one koji sportu prilaze sa
religijskom predanou trenutni napredak deluje obeshrabrujue.
Jo su stari Grci sport razumevali kao religiozno i moralno angaovanje. Njima je sport
predstavljao spoj izuzetne lepote i hrabrosti, dve najuzvienije ljudske osobine.Uz pomo fizike
snage, dua kontemplira lepotu; igralite prepuno hrabrih boraca koji se takmie meusobno u
nama izaziva navalu duevne hrabrosti.
Ako smo trenutno obeshrabreni pomanjkanjem integriteta u sportu, a ne moemo da zamurimo
pred pohlepom i varkama koje sport kao talog nosi, moda bi trebalo sopstvene religijske
impulse da preusmerimo na religiju samu. Sport u svojim najboljim aspektima jo uvek nije
religija, iako crpi najplemenitije derivate upravo iz nje. Pratei jevanelje, slinosti su
nesumnjive: Svaki sportista trenira samokontrolu na svim poljima. On to ini za pobedniki
venac koji je prolazan, a mi za venost (Poslanica Korinanima 9:24); Borio sam se dobro.

Zavrio sam trku, zadobio sam veru (Timotej 4:07); Pustite nas da sa upornou trimo trku
koja je zapoeta pre nas (Poslanica Jevrejima 12:01).
Lepota i hrabrost koju su Grci prepoznavali u sportu ispoljava se i kroz religiju. Imitacija, na
kraju uvek dovodi do razoarenja. Razoarenje u ono to je sporedno i zabavljaki esto vraa
pouzdanje u ono to je stvarno i autentino. Kritiari sporta voajerski karakter sporta esto
uzimaju kao bitan argument u odbrani religije. Naime, 70 000 navijaa koji gledaju jedanestoricu
ljudi na terenu, ne preduzimaju nikakvu duevnu aktivnost, sve se zapravo dogaa mimo njih. S
druge strane, zahtevi religijskog voenja ivota su kud i kamo zahtevniji od navijakog, i u tpme
moda lei urok ogromnog religijskog odliva na tribine i stadione.
Kako bilo, dokle god sport imao vatrene kritiare i predane branitelje vere, to je znak da on
zaista zauzima bitno mesto u naim ivotima. Vikend iskljuenja iz svakodnevnih aktivnosti,
milioni na terenima i ispred ekrana govore o sportu kao o nezaobilaznom drutvenom i
antropolokom fenomenu. Oni koji ga napadaju ine to sa pravom. Predoavaju da je skopan sa
najprljavijim u nama; da loe utie na mlade, da stvara lanu sliku ljudske nadmonosti.
Ako je i tako, predajemo mu se.