Najsentimentalniju o sitosti legendu

U dui mi je odaja prostrana,

U njoj klupe drvene, i tri pei zidane.
Neko zdesna ulazi i ovakvu udnu priu ispria:
"Ima li ieg lepeg od tresita pokrivenog biljem,
I ptica koje se nad njim dovikuju;
Ima li ieg veselijeg od premlade devojice
to tri uskom stazicom?
Evo je skae as na jednu nogu, as na dve,
Toliko je vesela.

Htela je ve da proe, da nae ubavog mladia,

Da ga poljubi na usta, kada evar ugleda.

U evara tri su lista: jedan crven, jedan plav,

Jedan od zlata. evar se na sve strane poklanja,
Jedan list veli: poljubi; drugi veli: zagrizi;
Trei najzad: pojedi,
Devoje potra da ih uzbere.

Ali je tresite rovito: vie se nikud ne moe

Nego u dubinu do kraja.
Devojka pomisli: da li je dovoljno duboko
Da joj se visoko telo utopi.

Pa kada se uveri, nasmei se i opusti!"

U dui mi je odaja prostrana,

U njoj svako vee jedu jegulje prene.