Politika i prijateljstvo

Razgovor sa akom Deridom

(Centar za modernu francusku misao, Univerzitet u Saseksu, 1. decembar
1997.
Defri Benington (!eoffre" #ennington$
%a umu imam &etiri ti'a 'rosti( 'itan)a, ko)a na'rosto treba da otvore
ras'ravu ko)a se bi se odvi)a*a na teme*)u kn)ige Politike prijateljstva. +rvo
)e 'itan)e$ ,-a.to 'o*itika/0. 1&ito )e da se od vas s razni( strana ve2
godinama o&ekivao stav o neko) odre3eno) 'o*itici i*i 'ak stav o 'o*itici
uo'.te i mog*o bi se 'omis*iti da kona&no ova kn)iga 'redstav*)a odgovor na
ta) za(tev. +a, da *i vi to sada razra3u)ete, neki bi rek*i na)zad razra3u)ete,
'o*iti&ku teori)u i*i neku dekonstruktivisti&ku 'o*itiku/ Drugo 'itan)e, i*i
'utokaz, )ednako )e otvoreno$ ,-bog &ega 'ri)ate*)stvo/0. 4n)iga )e nazvana
Politike prijateljstva, a ta) 'ristu' 'o*iti&kim argumentima 'reko naizg*ed
margina*nog konce'ta 'ri)ate*)stva 're no 'utem oni( o&ig*edni)i( konce'ata
kakvi su suverenost, mo2, *egitimitet, 'redstav*)an)e i s*i&ni, mogao bi se
u&initi neobi&nim. Drugim re&ima, .ta )e to .to 'ovezu)e 'ri)ate*)stvo sa
'o*itikom i 'o*itiku sa 'ri)ate*)stvom/ 5re2e 'itan)e i*i ti' 'itan)a odnosi se
na re& i*i na konce't demokrati)e 6 i*i odre3eni)e formu*isano, kako se u
kn)izi ne'restano 'onav*)a, ,demokrati)e ko)a treba da do3e0. +itam se
mo7ete *i nam re2i ne.to o tome i .ta bi to treba*o da zna&i. 8 'os*edn)e
'itan)e, ko)e za'ravo 'redstav*)a otvaran)e one teme ko)om se bavite od
ob)av*)ivan)a ove kn)ige na francuskom 1999. godine, zasniva se na
'rimedbi da )e novi)i rad imao tendenci)u da 'omeri, i*i )e zbi*)a i 'omerio
te7i.te ove vrste 'o*iti&kog i*i kvazi:'o*iti&kog istra7ivan)a 'rema konce'tu
gosto'rimstva. +os*edn)i( godina ste ob)avi*i 'uno radova ko)i se dr7e
konce'ta gosto'rimstva$ 'itam se da *i biste mog*i da nam raz)asnite .ta on
'odrazumeva, 'a mo7da i u okvirima ove situaci)e danas u kada vam mi
ovde 'ru7amo ne.to 'o'ut gosto'rimstva, gde vas do&eku)emo man)e i*i vi.e
1
gosto'rim*)ivo na ovom na.em man)e i*i vi.e doma2em 'rostoru ko)i )e 'o
sebi ome3en )ednim naciona*nim i ku*turnim 'rostorom, ko)i ni)e oduvek
bio, a &esto ni sada ni)e, veoma gosto*)ubiv 'rema onome .to vi radite.
Dak*e, &etiri 'itan)a$ 1. -a.to 'o*itika/; <. -a.to 'ri)ate*)stvo/; =. >ta
mo7ete re2i o demokrati)i/; 9. >ta mo7ete re2i o gosto'rimstvu/
ak Derida (?ac@ues Derrida$
Danas imam trideset minuta vremena. Ava*a vam, veoma mi )e drago i
za(va*an sam i 'o&astvovan .to sam 'onovo ovde, a 'osebno stoga .to sam
'ovezan sa ovim novim Centrom za modernu francusku misao za ko)i
smatram, i u tome nisam usam*)en, da 'redstav*)a vr*o va7nu i neo'(odnu
inici)ativu. Svi se nadamo n)enom us'e(u i da2emo sve od sebe da u n)o)
uzmemo u&e.2a.
%e treba da 'odv*a&im da su ova 'itan)a uto*iko te7a, budu2i da )ednodu.ni
odgovor odista treba da im'rovizu)em na eng*eskom )eziku u neko*iko
minuta, ne zna)u2i 'ritom )esu *i neki od vas 'ro&ita*i tekstove ko)i su
'reg*edni)i i eks'*icitni)i od svega onoga .to bi( )a ovde mogao da ka7em.
Stoga 2u u tu svr(u 'oku.ati da 'ri*agodim neki minima*an i )ednostavan
odgovor na D7efova 'itan)a.
1. Zato politika?
8stina )e da su me, takore2i od sami( 'o&etaka, od kada sam 'o&eo da 'i.em
i 'reda)em, mnogi *)udi, 'ri)ate*)ski i*i ne'ri)ate*)ski 'rekoreva*i zato .to
'o*iti&ka 'itan)a ne os*ov*)avam ne'osredno. Bis*im da )e ta) 'rigovor
istovremeno bio ne'ravedan i 'ravedan. %e'ravedan otuda .to smatram da )e
sve .to sam &inio bi*o 'osredno i*i ne'osredno 'ovezano s 'o*iti&kim
'rob*emima, a to mogu i veoma )asno da 'oka7em. %o istina )e, i u tom
smis*u )e 'rigovor u izvesno) meri na mestu, da )e ta veza sa 'o*itikom bi*a
<
vr*o indirektna i e*i'ti&na, te da )e &eka*a na trenutak u razvo)u mog de*a
kada 2e nivo ko)i sam 7e*eo da dostignem u tom re:e*aborairan)u 'o*iti&kog
'itan)a mo2i da bude dostignut; to o'ravdava ka.n)en)e i rani)i im'*icitni
na&in os*ov*)avan)a ovog 'rob*ema.
+ozabavi2u se, dak*e, D7efovim 'itan)em ko)e )e 'reda mnom$ mis*im da
&ak ni sada ne odgovaram na za(tev za 'o*itikom, odnosno, ni sada ne
nudim ne.to .to bi se mog*o uk*o'iti u ono .to se u na.o) tradici)i naziva
'o*itikom. 1no .to sada 'oku.avam da u&inim, osobito u kn)izi Marksove
sablasti i*i u Politikama prijateljstva, )este 'oku.a) da razumem i*i iznova
'romis*im, a 'o.to )e )asno da u tome nisam )edini onda da sa drugima
iznova 'romis*im .ta to 'o*it&ko )este, odnosno .ta )e ta&no obu(va2eno
diseminaci)om 'o*iti&kog 'o*)a. ?a, dak*e, ne nudim nekakav novi 'o*iti&ki
sadr7a) unutar starog okvira ve2 nasto)im da re:defini.em, i*i da mis*im na
druga&i)i na&in ono .to )e obu(va2eno 'o*iti&kim kao takvim, 'a iz istog
raz*oga ne nudim nikakvu 'o*iti&ku teori)u, budu2i da ono o &emu govorim,
'osebno o 'ri)ate*)stvu i gosto'rimstvu, o tome .ta 'ri)ate*)stvo i
gosto'rimstvo )esu, u'ravo 'rema.u)e znan)e. U svom ekstremnom i
esenci)a*ni)em ob*iku ono se ti&e ne&ega .to ne mo7e da 'ostane teorema, to
)e ne.to .to na'rosto mora biti znano, 'osto)i izvestan ti' iskustva,
'o*iti&kog iskustva u 'ri)ate*)stvu i gosto'rimstvu, ko)i na'rosto ne mo7e biti
'redmet teori)e. 5o, 'ak, ni)e neki anti:teori)ski 'otez; mis*im da )e 'o*iti&ka
teori)a neo'(odna, no )a nasto)im da artiku*i.em tu neo'(odnost 'o*iti&ke
teori)e sa ne&im u 'o*itici i*i u 'ri)ate*)stvu, u gosto'rimstvu, .to ne mo7e,
us*ed strukturni( raz*oga, da 'ostane 'redmet saznan)a, 'redmet teori)e i*i
teoreme.
+rema tome, ni)e u 'itan)u 'o*iti&ka teori)a 6 deo onoga .to 7e*im da ka7em
u ovim tekstovima ni)e deo neke teori)e ko)a bi bi*a uk*)u&ena u ob*ast
'o*itiko*ogi)e i*i 'o*iti&ke teori)e, a ni)e u 'itan)u ni nekakva
=
dekonstruktivisti&ka 'o*itika. Bi.*)en)a sam da ne.to 'o'ut
dekonstruktivisti&ke 'o*itike ne 'osto)i, ako 'od ,'o*itikom0
'odrazumevamo neki 'rogram, agendu, i*i ime re7ima. Cide2emo da &ak ni
re& demokrati)a, ko)u nasto)im da *ociram, ni)e na'rosto ime 'o*iti&kog
re7ima i*i na&in na ko)i )e ustro)ena naciona*na dr7ava. U tom smis*u, mis*im
da ono &ime se )a bavim, ono .to ve2 dugo vremena 'oku.avam da u&inim
na veoma zamr.en na&in, ne mo7e biti nazvano 'o*iti&kom teori)om i*i
dekonstruktivisti&kom 'o*itikom, no mis*im da )e uz date 6 i*i 'od
'ret'ostavkom da su date 6 'remise onoga .to sam radio 're ti( 'os*edn)i(
kn)iga, do.*o vreme da o 'o*itici ka7em ne.to vi.e. 8 to ne u ob*iku 'o*iti&ke
teori)e, dekonstruktivisti&ke 'o*itike, )er kazati ne.to o 'o*itici o'et ni)e neki
'uki s'eku*ativni gest$ to )e )edan konkretan i *i&ni anga7man, a ta)
'erformativni anga7man )este deo onoga o &emu )a 'i.em. 5ekst Marksove
sablasti bi, 're no .to )e s'is o Barksovo) teori)i, o onome .to nam Barks
ostav*)a u nas*e3e, za'ravo, recimo to tako, 'redstav*)ao *i&ni ang7man u
izvesnom trenutku, u izvenom ob*iku, izveden na )edinstven na&in.
2. Zato prijateljstvo?
-bog &ega )e onda 6 a to )e bi*o drugo 'itan)e 6 unutar 'o*)a ko)e sam u'ravo
o'isao, 'rivi*egi)a data 'ri)ate*)stvu/ D7ef )e rekao, i tu )e u 'ravu, da )e
'ri)ate*)stvo vekovima bio o&ito margina*ni konce't u domenu 'o*itike i
'o*iti&ke fi*ozofi)e. 5o )e ta&no i ne ba. sasvim ta&no 6 margina*an )e u
uobi&a)enim taksonomi)ama 'o*iti&ki( konce'ata. 5amo ne mo7ete da na3ete
konce't 'ri)ate*)stva; on se na)&e.2e ostva*)a etici i*i 'si(o*ogi)i i*i nauci o
mora*u i ne smatra se 'o*iti&kim konce'tom na na&in na ko)i su mo2 i*i
suverenost i*i dr7av*)anstvo odre3eni kao 'o*iti&ki konce'ti. %o &im se u
ruke uzmu kanonski tekstovi 'o*iti&ke teori)e, 'o&ev.i od +*atona i*i
Dristote*a, otkri2e se da 'ri)ate*)stvo ima organizacionu u*ogu u odre3en)u
'ravi&nosti, &ak i demokrati)e. U Politikama prijateljstva navodim mnoge
9
tekstove +*atona i Dristote*a u ko)ima )e, na 'rimer, 'ri)ate*)stvo definisano
kao osnovna vr*ina.
%a&ini2u ovde )edno .ko*sko u'u2ivan)e na Dristote*a, ko)i ukazu)e na
'osto)an)e tri ti'a 'ri)ate*)stva. +rvo, vi.e 'ri)ate*)stvo ko)e )e zasnovano na
vr*ini i ne ti&e se 'o*itike. 5o )e 'ri)ate*)stvo dvo)ice vr*i( mu.karaca. Drugo,
'ri)ate*)stvo ko)e )e uteme*)eno na koristi i korisnosti )este 'o*iti&ko
'ri)ate*)stvo. 5re2e, na ni7em nivou, )e 'ri)ate*)stvo uteme*)eno na
zadovo*)stvu 6 ko)e se odnosi na tragan)e za zadovo*)stvom me3u m*adim
*)udima, ka7e Dristote*. 5ako vidite da imamo konce't 'ri)ate*)stva ko)i )este
i ko)i ni)e 'o*iti&ki. +o*iti&ko 'ri)ate*)stvo )e samo )edna vrsta 'ri)ate*)stva.
?edno od 'itan)a mog*o bi da bude, da se izrazimo na na&in vr*o
svakodnevnog iskustva, da *i treba da biramo na.e 'ri)ate*)e me3u na.im
'o*iti&kim istomi.*)enicima, treba *i se 'o*it&ki s*agati sa 'ri)ate*)em da bi
'ri)ate*)stvo 'o&e*o, da *i )e to neo'(odno, te da *i su 'o*itika i 'ri)ate*)stvo
(omogeni/ Bo7emo *i da imamo 'ri)ate*)a ko)i )e u 'o*iti&kom smis*u
ne'ri)ate*) i vice versa/ 1'et, vi kod Dristote*a imate to s(vatan)e da se 'ut
ka 'ravi&nosti nima*o ne ti&e 'o*itike, da u ime 'ravde treba 'revazi2i, 'a
nekad i izneveriti 'ri)ate*)stvo. 5ako, 'osto)i niz 'rob*ema u ko)ima *)ubav 6
ne *)ubav ve2 philia i*i 'ri)ate*)stvo ima organizacionu u*ogu u odre3en)u
'o*iti&kog iskustva.
?a nada*)e nasto)im da 6 g*edam na sat 6 'ratim nit 'aradoksa ko)i se
'o)av*)u)u izme3u 'ri)ate*)stva i 'o*itike, da 'rona3em ona) 'reov*a3u)u2i
kanoni&ni mode* 'ri)ate*)stva ko)i )e u na.o) ku*turi, od !rka do danas, u
rimsko), )evre)sko), (ri.2ansko) i is*amsko) ku*turi, bio dominantan i
v*ada)u2. 4akva su svo)stva ovog 'reov*a3u)u2eg, (egemonog konce'ta ko)a
bi mog*a da budu 'o*iti&ki smis*ena i 'o*iti&ki zna&a)na/ %e bi(, naravno,
7e*eo da (omogenizu)em 6 ta) konce't ni)e )edan (omogeni konce't, on ni)e
sasvim )ednak u !r&ko), u sredn)em veku i danas, a*i 'osto)e izvesne sta*ne
E
crte i u'ravo ta) sku' sta*ni( svo)stava )a nasto)im da otkri)em, da ga
ana*iziram, da ga iz 'o*iti&ke 'ers'ektive forma*izu)em.
4akva su, dak*e, ta svo)stva/ Re2i 2u to veoma, veoma, veoma grubo$ mode*
ovog 'ri)ate*)stva na)'re )e 'ri)ate*)stvo dvo)ice m*adi( mu.karaca, smrtnika,
ko)i sk*a'a)u ugovor 'rema kome 2e ona) ko nad7ivi drugoga 'ostati
n)egovim nas*ednikom, i oni 2e se 'o*it&ki s*agati 6 za ovo da)em niz
'rimera. 5o, 're svega, isk*)u&u)e 'ri)ate*)stvo izme3u mu.karca i 7ene, i*i
'ri)ate*)stvo me3u 7enama, 'a su 7ene 'ot'uno isk*)u&ene iz ovog mode*a
'ri)ate*)stva$ 7ene kao 'ri)ate*)ice mu.karaca i*i 7ene kao 'ri)ate*)ice me3u
sobom. +otom, figura brata, bratstva, tako3e )e u centru ovog kanoni&nog
mode*a. 8 to, dakako, 'okazu)em bro)nim tekstovima i 'rimerima. #rati)a,
bratstvo, 'redstav*)a figuru ovog kanoni&nog 'ri)ate*)stva. ?asno )e da ta)
konce't bratstva ima niz ku*turni( i istori)ski( 'remisa. 1n do*azi iz !r&ke,
a*i i od (ri.2anskog mode*a u kome )e bratstvo i*i s*oga fratara od su.tinskog
zna&a)a. Svi mu.karci su bra2a, 'o.to su sinovi #o7i)i, i etika tog konce'ta
mo7e se na2i &ak i u o&ig*edno sekua*rnom konce'tu 'ri)ate*)stva i 'o*itike.
U Francusko) revo*uci)i to )e teme*) Dek*araci)e o 'ravima &oveka. #ratstvo
)e u )ednom trenutku bi*o 'redmet stra(ovite debate u Francusko), )er se
'ored s*obode i )ednakosti 'o)av*)u)e kao )edan od teme*)a re'ub*ike. U tom
smis*u, ovde treba uzeti u obzir ono .to bi( )a nazivao fa*ocentri&nim i*i
fa*ogocentri&nim konce'tom 'ri)ate*)stva. 5o 'o meni, naravno, ne zna&i da
)e (egemoni)a ovog konce'ta bi*a tako mo2na da )e ono .to )e on isk*)u&ivao
de*otvorno bi*o u 'ot'unosti isk*)u&eno. 5o ne zna&i da )edna 7ena ni)e
mog*a da iskusi 'ri)ate*)stvo sa mu.karcem i*i drugom 7enom. 5o na'rosto
zna&i da u okvirima ove ku*ture, ovog dru.tva, za ko)e )e ova) 'reov*a3u)u2i
kanon bio *egitiman i 'unomo2an, neki drugi g*as, druga&i)i diskurs,
mogu2nost uva7avan)a ti( isk*)u&eni( mogu2nosti ni)e 'osto)a*a.
G
5ako su svi konce'ti od fundamenta*nog zna&a)a za 'o*itiku 6 'omenuo sam
samo one ko)e )e D7ef odabrao$ suverenost, mo2, 'redstav*)an)e 6 bi*i
'osredno i*i ne'osredno obe*e7eni tim kanoni&nim konce'tom. Hak )e i ide)a
demokrati)e, onako kako )e bi*a definisana u 'o&etku, mora*a da se usk*adi
sa 'ret'ostavkama tog konce'ta, sa 'rivi*egi)ama dode*)enim mu.karcu,
bratstvu. >ta bratstvo ozna&ava/ 5o, naravno, 'odrazumeva 'orodicu, s(emu
srodstva, fi*i)aci)u, 'odrazumeva brata umesto sestre, i 'osto)e bro)ni
tekstovi u ko)ima )e sestra 'rosto samo s*u&a) brata, od n)ega ni 'o &emu
raz*i&ita, te se ta raz*ika 'renebregava i ni)e od zna&a)a. 1tuda ovde imate
sve us*ove za nastanak kanonske definici)e 'o*itike, dr7ave, imate odnos
'rema auto(tonosti u !r&ko), 'rema teritori)i, naciona*no) dr7avi, fi*i)aci)i,
'redstav*)an)u, suverenosti, )er svi oni 'odrazumeva)u ova) fa*ocentri&ni
konce't dru.tvene veze kao 'ri)ate*)stva. Stoga sam mis*io da bi ova nit
vodi*)a, 'rob*ematizovano 'ri)ate*)stvo, mog*a da bude korisna u ci*)u
dekonstruisan)a (recimo to ovako 'reuran)eno masiva tradiciona*ne
'o*iti&ke teori)e, te da bi mog*a da mi 'ru7i strate.ki 'odstica) da nastavim
svo) 'ret(odni 'osao, u'u.ta)u2i se u domen 'o*iti&kog na de*otvorni)i na&in.
3. Kako stvari stoje s demokratijom?
5re2e se 'itan)e odnosi*o na demokrati)u$ za.to re& ,demokrati)a0 u
,demokrati)a ko)a do*azi0, .to sta*no iznova 'onav*)am 6 tI zato .to )e
demokrati)a neobi&no ime za )edno dr7avno ure3en)e; od 'o&etka )e
demokrati)u bi*o te.ko *ocirati u s'ektru re7ima, i oduvek )e bi*o 'ote.ko2I
demokrati)i dode*iti mesto. Demokrati)a zna&i, u minima*nom smis*u,
)ednakost 6 i ovde vidite zbog &ega )e 'ri)at*)estvo ta) k*)u&, )er ono .to se
'ri)ate*)stvom obu(vata, &ak i u k*asi&nom smis*u 'ri)ate*)stva, )este
reci'rocitet, )ednakost, simetri)a i tome s*i&no. %ema demokrati)e ko)a ne
'odrazumeva )ednakost svi( 6 odma( 2u 'oku.ati da 'ob*i7e odredim ovo
,svi(0 : a*i to )e )ednakost ko)a se dI sra&unati, izbro)ati$ bro)e se )edinice,
7
bira&i, g*asovi, gra3ani. S druge strane, 'otrebno )e dovesti u sk*ad ova)
za(tev za )ednako.2u sa za(tevom za singu*arno.2u, s 'o.tovan)em 'rema
Drugom kao singu*arnom, a u tome *e7i a'ori)a. 4ako bismo mog*i da
istovremeno uzmemo u obzir )ednakost svi)u, 'ravi&nost i 'ravednost,
sve)ednako uzima)u2i u obzir i 'o.tu)u2i (eterogenu singu*arnost svi(/
Demokrati)a )e od sami( 'o&etaka bi*a dovo3ena u vezu sa vrednostima, s
aksiomima ko)i 'ri'ada)u ovom kanonskom konce'tu 'ri)ate*)stva$ mis*im
na bratstvo, 'orodicu, korene (auto(tonost, naciona*nu dr7avu ovisnu o
izvesno) teritori)i, t*u i 'rostoru, i tome s*i&no. Be3utim, mogu2e )e mis*iti o
demokrati)i ko)a bi mog*a, ako ne da bude 'ri*ago3ena, ono bar artiku*isana
unutar druga&i)eg konce'ta 'ri)ate*)stva, unutar drugog iskustva 'ri)ate*)stva
ko)e ne2e na'rosto biti zavisno i*i 'odre3eno onome .to nazivam
'reov*a3u)u2im kanoni&nim konce'tom 'ri)ate*)stva (fa*ogocentri&nim,
mu.kim, itd., i to nasto)im da razradim u Politikama prijateljstva. Radi se o
demokrati)i ko)a )e tako neobi&na da )u )e nemogu2e svesti na dr7avno
ure3en)e, na ure3en)e re7ima za neko dato dru.tvo u ob*iku naciona*ne
dr7ave. %i)e da imam ne.to 'rotiv naciona*ne dr7ave ve2 samo 'oku.avam
da s(vatim .ta )e to .to danas 'revazi*azi n)ene granice, a time se
'rib*i7avam i na.em 'os*edn)em 'itan)u o gosto'rimstvu. >ta su bi*e, .ta
)esu i .ta 2e biti granice 'rob*ema naciona*ne dr7ave/ Da *i )e mogu2e da
iznad i izvan naciona*ne dr7ave konce't demokrati)e zadr7ava ne samo
zna&en)e nego i si*u na*oga/ Bo7emo *i da o demokrati)i mis*imo 'reko
granica k*asi&nog 'o*iti&kog mode*a, 'reko granica naciona*ne dr7ave i
n)eni( granica/ Da *i )e mogu2e druga&i)e mis*iti ova) dvostruki na*og za
)ednako.2u svi( i za 'o.tovan)e singu*arnosti van granica k*asi&ne 'o*itike i
k*asi&nog 'ri)ate*)stva/
U to ime mog*i bismo da dovedemo u 'itan)e kanonski konce't 'ri)ate*)stva.
-a.to bismo, me3utim, to uo'.te &ini*i, zbog &ega nas zanima to dovo3en)e
J
u 'itan)e, dekonstruisan)e, ako 7e*ite, kanonskog konce'ta 'ri)ate*)stva/ U
ime demokrati)e. Bi.*)en)a sam da se u tradiciona*nom konce'tu
'ri)ate*)stva kakav smo dobi*i u nas*e3e kri)e ne)ednakost i re'resi)a. Bis*im
da u ime ve2e demokrati)e treba da otk*)u&amo, otvorimo, razmestimo ova)
'reov*a3u)u2i konce't, a to ni)e tek neka mo)a inici)ativa, dak*e, ne
inici)ativa nekoga ko de*a u dekonstruktivisti&kom maniru; to se danas zbi*)a
doga3a. Danas se u svetu dekonstrui.e ta) mode* bratstva, mu.karca,
'ri)ate*)stva. 1no .to )a govorim o naciona*no) dr7avi )este isto ono .to se
danas de.ava u sevtu. 5a takozvana dekonstrukci)a )este na'rosto ono .to se
doga3a na man)e i*i vi.e vid*)iv na&in, na ne)ednak na&in u odnosu na ono
.to se naziva ,ne)ednako.2u razvo)a0; )er, ako vas to intereseu)e, vide2ete da
)e danas konce't bratstva )o. uvek veoma mo2an$ u 'o*iti&ko) retorici
bratstvo )e sta*no iznova 'o)av*)u)e i 'onekad se uzima s ve*ikim
'o.tovan)em, a*i ako obratite 'a7n)u na im'*ikaci)e ovog konce'ta, tu vam
ne.to mo7e biti sumn)ivo.
+a tako, kada govorim o ,demokrati)i ko)a treba da do3e0, )a ne mis*im na
neku budu2u demokrati)u, na neko novo dr7avno ure3en)e, na neko novo
ustro)stvo naciona*ni( dr7ava (iako bismo se takvom ne&emu mog*i nadati,
ve2 ukazu)em na ovo ,da treba da do3e0$ na obe2an)e autenti&ne
demokrati)e ko)a nikada ni)e ote*ov*)ena u onome .to nazivamo
demokrati)om. 5ime se omogu2u)e kritika onoga .to se danas u na.im
dru.tivma svuda izda)e 'od imenom demokrati)e. 5o ne zna&i, dak*e, da 2e
,demokrati)a ko)a treba da do3e0 biti neka demokrati)a budu2nosti ko)a bi
is'ravi*a i*i 'obo*).a*a us*ove takozvani( demokrati)I, ve2 se u to) sintagmi
're svega 'okazu)e da u samom konce'tu te demokrati)e o ko)o) san)amo
'osto)i 'ovezanost s obe2an)em. 8de)a obe2an)a )e u'isana u ide)u
demokrati)e$ )ednakost, s*oboda, s*oboda govora, s*oboda .tam'e 6 sve su
ove stvari u'isane u demokrati)u kao obe2an)a. Demokrati)a )e obe2an)e. 5o
)e i raz*og zbog &ega )e to istori&ni)i konce't 'o*iti&kog 6 to )e )edini konce't
9
re7ima i*i 'o*iti&kog ure3en)a u ko)i )e istori)a, a to zna&i beskra)ni 'roces
'obo*).an)a i usavr.avan)a, u'isana. U tom smis*u, radi se o )ednom
istori)skom konce'tu uvek i iznova, i zato )o) )a doda)em ovo ,ko)a treba da
do3e0$ ona )e obe2an)e i osta2e obe2an)e, a*i to ,do2i0 ozna&ava ne samo
budu2nost ve2 i &in)enicu da ona mora ,do2i0 kao obe2an)e, kao du7nost,
odnosno da ,treba da do3e0 odma(. %e treba da &ekamo da se neka budu2a
demokrati)a dogodi, da se 'o)avi, mi sada i ovde treba da u&inimo ono .to se
za n)u mora u&initi. 5o )e )edan na*og, ne'osredni na*og, na*og bez
od*agan)a. 5o, 'ak, ne zna&i da 2e ona na sebe uzeti ob*ik dr7avnog
ustro)stva; ne, ako demokrati)u razdvo)imo od imena )ednog re7ima, onda to
ime ,demokrati)e0 mo7emo 'ri'isati bi*o ko)o) vrsti iskustva u ko)em )e na
de*u )ednakost, 'ravi&nost, 'ravednost, 'o.tovan)e singu*arnosti Drugoga,
onda )e to, takore2i, demokrati)a sada i ovde; a to onda, dakako, im'*icira da
demokrati)u ne ograni&avamo na 'o*iti&ko u k*asi&nom smis*u i*i na
naciona*nu dr7avu i*i na dr7avno ure3en)e.
Us*ed mno.tva raz*oga ko)i su svima nama 'oznati, mi danas moramo da
mis*imo o demokratskom odnosu ne samo 'rema drugim gra3anima, nego i
'rema ne:gra3anima. 5o )e moderno iskustvo; vi znate da su izme3u ratova,
nakon +rvog svetskog rata, u Kvro'i ve2 'osto)e zama.ne gru'e *)udi 6 Aana
Drent (Aanna( Drendt )e na ovo obrati*a 'osebnu 'a7n)u 6 ko)e &ak nisu
bi*e ni u egzi*u; to, dak*e, nisu bi*e de'ortovane ve2 razme.tene osobe ko)e
nisu bi*e tretirane kao gra3ani, a to )e, 'o Aani Drent, bio )edan od uzroka
onoga .to se dogodi*o u Drugom svetskom ratu. 5a) ne:gra3anski status *)udi
o ko)ima treba da se staramo, ko)e treba da 'ri(vatimo, 'rimorava nas i
nagoni da mis*imo o demokratskim odnosima ko)i 'revazi*aze granice
naciona*ne dr7ave. 5o 'odrazumeva izumevan)e novi( 'raksi, novog
me3unarodnog 'rava, transformaci)u suverenosti dr7ave. Svi danas imamo
'rimere te situaci)e sa onim .to se naziva ne:v*adinim intervenci)ama, sa
svime .to insistira na interevnci)ama, na 'o*iti&kim inici)ativama, a .to ne bi
1L
treba*o da ovisi o suverenosti dr7ave, odnosno, na)zad, o gra3anskom
statusu. Bi za'ravo znamo 6 otuda )e zadatak tako ne'reg*edan i beskra)an 6
mi danas znamo da )e &ak i okvirima me3unarodni( organizaci)a i instituci)a
suverenost dr7ave 'ravi*o, te da neke dr7ave ko)e su mo2ni)e od drugi(
stvara)u zakone ko)i se 'rog*a.ava)u zakonima me3unarodnog 'rava. %e
samo zato .to )e to me3unarodno 'ravo u osnovi evro'sko 'ravo, nasta*o u
evro'sko) tradici)i 'rava, nego zato .to ga te mo2ni)e naciona*ne dr7ave
stvara)u, one za'ravo v*ada)u me3unarodnim 'oretkom. +osto)i, dak*e, niz
urgentni( 'rob*ema ko)i za(teva)u u'ravo 'reobra7a) konce'ta 'o*iti&kog,
konce'ta demokrati)e i konce'ta 'ri)ate*)stva. 5o, 'ak, donek*e 'o)a.an)ava
zbog &ega temi gosto'rimstva da)em 'rivi*egovanu 'ozici)u u svo)im
skori)im seminarima i izdan)ima.
4. Kako stvari stoje s gostoprimstvom?
+rema Drugome moram 6 i to )e bezus*ovni na*og 6 biti srda&an bez obzira
na to ko )e ona i*i on, bezus*ovno, ne 'ita)u2i gaM)e za is'rave, za ime, za
kontekst, i*i za 'aso.. 5o )e sIm 'o&etak mog odnosa 'rema Drugom$
otvoriti mo) 'rostor, mo) dom 6 mo)u ku2u, mo) )ezik, mo)u ku*turu, mo)u
naci)u, mo)u dr7avu i samoga sebe. %o )a i ne treba da ga otvaram, )er )e on
otvoren, otvoren )e 're nego .to )a donesem o tome bi*o kakvu od*uku$ )a
samo treba da ga dr7im otvorenim i*i da 'oku.am da ga dr7im otvorenim na
bezus*ovan na&in. 1va bezus*ovnost )e, naravno, zastra.u)u2a stvar, to '*a.i.
Dko od*u&imo da 2e svako mo2i da kro&i u mo) 'rostor, u mo)u ku2u, mo)
dom, mo) grad, mo)u dr7avu, u mo) )ezik, i ako mis*imo ono .to )a mis*im,
naime, da )e ovo u*a7en)e u mo) 'rostor neus*ov*)eno, tako da bi to mog*o
biti u stan)u da razmesti sve u tom mom 'rostoru, da uznemiri, 'odri)e, &ak i
da uni.ti, da bi se, dak*e, na)gore mog*o dogoditi, )a sam na ovo s'reman, na
na)bo*)e i na na)gore. %o, budu2i da ovo bezus*ovno gosto'rimstvo mo7e
voditi 'ervertiran)u etike 'ri)ate*)stva, mi moramo us*oviti tu bezus*ovnost,
11
'regovarati oko odnosa izme3u bezus*ovnog na*oga i nu7nog us*ova,
organizovati ovo gosto'rimstvo, .to 'odrazumeva zakone, 'rava,
konvenci)e, )asno, granice, imigracione zakone i tako da*)e. Svi mi, 'osebno
u Kvro'i, sa obe strane kana*a, imamo ta) imigracioni 'rob*em, 'rob*em ko)i
se ti&e granica do ko)i smo s'remni da srda&no do&ekamo Drugoga. U tom
smis*u, da bi se mis*i*o o novo) 'o*itici gosto'rimstva, o novom odnosu
'rema gra3anskom statusu, moramo da 'romis*imo sve te 'rob*eme ko)e
sam s'omenuo u 'os*edn)i( 'ar minuta.
Ateo bi( da ka7em )o. ne.to 're nego .to zavr.im o ovo) tradici)i
konce'tua*izovan)a gosto'rimstva, ima)u2i na umu ono .to )e re&eno o
dr7av*)anstvu i ne:dr7av*)anstvu. Bog*i bismo samo da san)amo o
demokrati)i ko)a bi bi*a kosmo'o*itska, &i)a bi forma bi*a kosmo'o*itska.
+osto)i ta tradici)a kosmo'o*itzma i, da imamo vremena, mog*i bismo da
razmatramo tu tradic)u ko)a nam do*azi, s )edne strane, iz gr&ke mis*i, od
stoika ko)i su ima*i 'o)am ,gra3anina sveta0. U (ri.2ansko) tradici)i, 'ak,
imamo svetog +av*a ko)i tako3e 'oziva na to da se 'ostane gra3aninom
sveta i*i, ta&ni)e, bratom. Sveti +av*e ka7e da smo svi mi bra2a, to )est sinovi
#o7i)i, tako da ne mo7emo biti stranci, )er mi 'ri'adamo svetu kao gra3ani
sveta; to )e ona tradici)a, ko)u )e mogu2e 'ratiti sve do 4anta (4ant na
'rimer, u &i)em konce'tu kosmo'o*itizma na*azimo i us*ove za
gosto'rimstvo. %o, ve2 kod 4anta u konce'tu kosmo'o*itskog nai*azimo na
niz us*ova$ naravno da bi treba*o, 're svega, srda&no 'rimiti ne'oznatog,
stranca, a*i uz to ograni&en)e da )e on gra3anin neke druge dr7ave, te da mu
se dode*)u)e 'ravo da 'oseti a*i ne i da ostane, i niz drugi( us*ova ko)e ne
mogu brzo da 'obro)im. 4once't kosmo'o*itskog ko)i )e veoma origina*an i
vredan 'o.tovan)a (a )a smatram da )e kosmo'o*itizam veoma dobra stvar
tako3e )e i veoma ograni&en. 1grani&en u'ravo svo)im u'u2ivan)em na
'o*iti&ko, na dr7avu, na dr7avne v*asti, na dr7av*)anstvo i striktnu kontro*u
'rebiva*i.ta i 'erioda ostanka.
1<
U tom smis*u, smatram da ono .to nazivam ,%ovom internaciona*om0 u
Marksovim sablastima, striktno govore2i, treba da 'rekora&i ova) konce't
kosmo'o*itskog. 5reba mnogo toga u&initi i to, naravno, u okvirima
kosmo'o*itskog i me3unarodnog 'rava ko)e odr7ava suverenost dr7ave.
+uno )e toga .to se mora uraditi unutar dr7ave i u me3unarodnim
organizaci)ama ko)e 'o.tu)u suverenost dr7ave, to )e ono .to danas nazivamo
'o*itikom, no izvan ovog zadatka, ko)i )e 'o sebi ogromni( razmera, mi
moramo mis*iti i ori)entisati se 'rema ne&emu .to )e iznad kosmo'o*itizma,
iznad dr7av*)anstva. 5ako vi vidite, da ka7em )o. samo 'ar re&enica 're no
.to stanem, kako )e &udan ova) itinerar ko)i za(teva novi konce't
demokrati)e uteme*)en 6 'od 'ret'ostavkom da se radi o teme*)u, u .ta nisam
siguran 6 uteme*)en na besteme*)nom iskustvu 'ri)ate*)stva, ko)e ne bi
treba*o da bude ograni&eno kako )e do sada bi*o, dak*e, konce't demokrati)e
ko)i bi redefinisao 'o*iti&ko tako da ono ne samo da 'revazi*azi naciona*nu
dr7avu, ve2 i sImo kosmo'o*itsko. 5o dakako de*u)e uto'i)ski i*i bar u
'ers'ektivi veoma uda*)eno. Be3utim, )a ne mis*im tako. ?asno )e da ve*ika
distanca 'osto)i, ako smatramo da )e te stvari 'otrebno dosti2i i*i i(
konkretno ote*oviti, a*i mi danas, &im otvorimo novine, znamo da su ti
'rob*emi urgentni i 'reov*a3u)u2i u svakodnevnom 7ivotu. U svakodnevnom
7ivotu 'osta)e be*odano da )e k*asi&ni konce't demokrati)e, kakav se
'o)av*)u)e u svako) retorici ko)om se koriste 'o*iti&ari i 'ar*ament, uzdrman,
da nam )e 'otrebno ne.to drugo. Cidimo da se konce'tima dr7av*)anstva,
granica, imigraci)e danas doga3a stra(ovito seizmi&ko izme.tan)e. 8 to ni)e
ne.to .to samo nas*u2u)emo$ to svakoga dana mo7emo ana*izirati, 'a )e tako,
ono .to nam se &ini i )este da*eko od nas, istovremeno vr*o b*isko na.o)
svakodnevici, i 'redstav*)a )edan urgentni zadatak ko)i treba iznova razraditi,
'romis*iti, u tim 'itan)ima se 'onovo anga7ovati i 'osvetiti im se na neki
drugi na&in.
1=
Cidim da mi )e vreme istek*o, 'a 2u ovde stati.
Pitanja
P1.$ 4ada )e u 'itan)u 'o)am gosto*)ubivosti, 'o)am gosto'rim*)ivosti$ 'rvo,
'rema &emu treba biti gosto*)ibiv/ +rema stvari, ma ko)a stvar da )e u
'itan)u/ Drugo, 'ak, &ini mi se da to im'*icira izvestan ob*ik 'ri(vatan)a a
mo7da i uk*)u&ivan)a, a )a mis*im da )e 'o)am uk*)u&ivan)a 'rob*emati&an,
'o.to ima tendenci)u da obu(vati i neki ob*ik asimi*aci)e, 'a se 'ostav*)a
'itan)e i u .ta tog nekog treba asimi*ovati/ 5o nas da*)e vodi 'o)mu
)ednakosti, ko)i mo7e biti 'rinudan, a mene bi zanima*o .ta vi mis*ite o
'rinudi i )ednakosti$ *)udi nisu nu7no )ednaki, naci)e nisu )ednake, dr7ave
nisu )ednake, 'a kakav bi onda bio ob*ik onog &inioca ko)i bi i( u&inio
)ednakima, a time mo7da i izbegao asimi*aci)u/
.D.$ Ava*a. 4ada govorim o gosto'rimstvu na umu imam ne nu7nost da se
Drugi na'rosto asimi*u)e, a tu *e7i a'ori)a. Drugog treba srda&no do&ekati
iznutra 6 izvesti to tako da gosto'rimstvo ne izostane, da Drugi bude
za.ti2en i dobrodo.ao u mom 'rostoru, da 'oku.am da svo) 'rostor otvorim,
a da istovremeno Drugoga u n)ega ne uk*)u&im. 5o bi zna&i*o tra7iti od n)ega
i*i n)e da nau&i mo) )ezik i*i da 'ri(vati mo)u re*igi)u i*i da 'ostane Kng*ezM
Kng*eskin)a i*i FrancuzMFrancuskin)a, i to )e danas, na 'rimer, us*ov, to )e
diskurs *evice, 'reov*a3u)u2i diskurs *evice ko)im se isti&e da smo ,mi
'rema emigrantima gosto'rim*)ivi, uko*iko 'ri(vate francusko
dr7av*)anstvo, 'o.tu)u seku*arnost, ako nau&e francuski )ezik0, radi se,
dak*e, o asimi*aci)i. 5o mi nazivamo integraci)om, i to naravno mo7e biti
izvedeno na nov na&in ko)i 2e 'odrazumevati gosto'rimstvo$ ako 7e*im da
otvorim vrata svo)e ku2e, onda )e )asno da )e mo) krevet i tvo) krevet, no,
7e*i. *i ti da koristi. mo) krevet/ 6 to )e )o. uvek samo krevet i mora2e. da se
'rivikne. na n)ega; ovo )e ono .to )a )edem, mogu ti dati to .to )edem, a*i 2e.
19
ti na to morati da se navikne.. 8 ba. tu *e7i di*ema, )er, s )edne strane, )a treba
da 'o.tu)em singu*arnost Drugog i da od n)ega i*i n)e ne tra7im da 'o.tu)e i*i
da se ne doti&e mog v*astitog 'rostora i*i mo)e so'stvene ku*ture.
5o )e ono o .to sam na 'o&etku govorio o bezus*ovnosti. Dko 'onudim
neus*ov*)eno gosto'rimstvo, mora2u da 'ri(vatim da Drugi mo7e da razori
mo) so'stveni 'rostor i*i da mi nametne svo)u v*astitu ku*turu i*i svo) )ezik.
5u )e 'rob*em$ gosto'rimstvo ne bi treba*o da bude ni asimi*ovan)e,
aku*turaci)a, niti, 'ak, zauziman)e mog 'rostora ko)e bi 'o&inio Drugi. 5u )e
raz*og zbog &ega o tome treba ne'restano 'regovarati i od*uka na
gosto'rimstvo, na)bo*)e 'ravi*o za ta) 'regovor, mora se svakoga &asa
'reina&avati uz sve mogu2e rizike ko)e nosi, a to zbi*)a )este rizi&no.
!osto'rimstvo, a gosto'rimstvo )e ovde veoma uo'.teni naziv za sve na.e
odnose 'rema Drugom, mora biti iz trenutka u trenutak izumevano, )er
n)emu nedosta)e nekakvo una'red dato 'ravi*o. 5o )e ono .to treba da
izumimo 6 neki novi )ezik, na 'rimer. 4ada se dvo)e *)udi ko)i ne govore
istim )ezikom susretnu, .ta bi treba*o da u&ine/ 1ni mora)u da 'revode, a
'revod )e izum, 'a bi treba*o izumeti neki novi na&in 'revo3en)a u ko)em
'revod ne2e i2i samo u )ednom ve2 u oba 'ravca. D kako da to izvedemo/ 5o
)e a'ori)a i to )e 'o*iti&ko, nova forma 6 no to )e oduvek bi*a forma 6
'o*itike, a*i ona danas ima, us*ed razvo)a komunikaci)a, ukr.tan)a granica,
te*ekomunikaci)a, novi ob*ik urgentnosti.
P2.$ 1no .to )e, 'o meni, u va.em iz*agan)u u izvesnom smis*u izosta*o )este
ob)a.en)en)e zbog &ega )e do.*o do transforamci)a granica, suverenosti,
stari( 'o*iti&ki( struktura. Hini se da niste u stan)u da imenu)ete 'roces kroz
ko)i se to zbiva, a meni de*u)e da se ono o &emu govorite mo7e razumeti u
svet*u g*oba*izaci)e, formiran)a )ednog za)edni&kog dru.tvenog 'rostora,
)ednog zna&en)a sveta unutar ko)eg su 'romen)ene sve te stare strukture ko)e
nasto)e da a'so*utizu)u i fiksira)u raz*ike, no, to )e, meni se tako3e &ini,
1E
osnov na kome treba zasnovati novi ob*ik demokrati)e, a osnov se mora na2i
u konce'tu g*oba*nosti i konce'tu svetskog u)edin)en)a. -anima me kakav )e
va. odgovor na ovo.
.D.$ Sve .to sam do sada rekao odnosi*o se na to .to ste vi nazva*i
,g*oba*izaci)om0, to )est na ono .to mi u Francusko) zovemo
,mondi)a*izaci)om0. 5o )e, dak*e, )edino o &emu sam govorio; a za.to nisam
u'otrebio naziv ,g*oba*izaci)a0/ ?er )e danas to zbrkani konce't ko)i
'redstav*)a ekran za niz ne:konce'ata i neretko za raznorazne 'o*iti&ke
trikove i strategi)e. %aravno, ne.to takvo kao .to )e g*oba*izaci)a se doga3a 6
i to ne samo danas, dakako, davno )e to 'o&e*o 6 no danas imamo izvesno
ubrzan)e te mondi)a*izaci)e, a*i, kao .to znate, kori.2en)e te re&i, te k*)u&ne
re&i, do'u.ta niz 'o*iti&ki( 'risva)an)a 6 u ime s*obodnog tr7i.ta, na 'rimer.
N)udi nasto)e da nas 'risi*e da 'rogutamo ide)u da g*oba*izaci)a zna&i
s*obodno tr7i.te, i*i da )e koncentraci)a te*e:te(no*o.ki( komunikaci)a izvan
dr7ava ono .to g*oba*izaci)u &ini mogu2om, te .to bi treba*o da bude
'odr7avano i*i na'rosto 'ri(va2eno. 5ako )a imam, i nisam )edini, mnogo,
mnogo rezervi 'rema kori.2en)u te re&i$ a*i sa vama se s*a7em da )e to, ako
ne osnov ()er ne mis*im da )e to osnov, ono 'rostor u ko)em ovi 'rob*emi
biva)u ob*ikovani. S*a7em se, dak*e, sa vama, a*i se ne bi( os*an)ao na re&
,g*oba*izaci)a0 'ri imenovan)u tog fenomena.
P3.$ 8mam )edno 'itan)e o kn)izi. +o&eo bi( od va.eg drugog ese)a, 'a bi( se
mo7da vratio na 'rvi. 4ada govorite o ,g*asu 'ri)ate*)a0 u Biu i vremenu,
ka7ete da bi se to mog*o 'odvr2i izvesnom ti'u dekonstruktivisti&ke kritike
za ko)u se mo7da Auser* (Ausser* za*agao, i tada 'itate$ za.to se ta fraza
'o)av*)u)e kod Aa)degera (Aeidegger/ -bog &ega n)u ne bismo uze*i kao
o&itu referencu na Dristote*ovu ras'ravu o 'ri)ate*)stvu u Etici, i to u 'rvo)
kn)izi Nikomahove Etike, na ko)u Aa)deger doista i u'u2u)e u rani)im
razmatran)ima u onom de*u Bia i vremena iz koga )e fraza i 'reuzeta/
1G
4*)u&no )e tu da izg*eda kao da Aa)deger mis*i da bi kod Dristote*a mog*o
'osto)ati interesantni)e s(vatan)e i*i 'erce'ci)a 'ri)ate*)stva, neko ko)e bi
'revazi*azi*o izvesnu kritiku ko)u bismo mo7da 'rona.*i u 'rvom tekstu
kn)ige i, zbi*)a, ako &itate Nikomahovu etiku, &ini se da se Dristote* dvoumi
izme3u univerza*nosti i singu*arnosti u 'ri)ate*)stvu, i da mu )e
'rob*emati&an konce't b*izine i uda*)enosti, 'ovezan sa vr*inom, istinskim
'ri)ate*)stvom, )er bi 'ri)ate*)a treba*o vo*eti zbog n)i( sami(, a ne zbog sebe;
a to na*a7e izvesno razdva)an)e 6 'a tako kada da)e 'rimere 'ravog
'ri)ate*)stva, to 2e biti 'rimeri 7ena razdvo)eni( od svo)e dece i *)udi
razdvo)eni( 'o*iti&kim ne'ri)ate*)stvom, a 'osebno 'rimer ne'ri)ate*)a u ratu
ko)i bez obzira na sve osta)u iskreni 'ri)ate*)i. Bo)e 'itan)e )e$ zar kod
Dristote*a, 'a i u ce*o) istori)i takozvane ref*eksi)e o 'ri)ate*)stvu, nemamo tu
brigu da se ono .to vi nazivate ne:kanonskim s(vatan)em 'ri)ate*)stva
antici'ira/ 8 zar ne:kanonsko, mo7da kantovsko s(vatan)e 6 )er se &ini da u
'o)mu 'o.tovan)a 4ant uvodi, eks'*icira tu brigu ko)a )e na de*u )o. od
Dristote*a : ne 'rebiva u kanonskom/
.D.$ Ava*a vam. 1vo )e veoma '*odna intervenci)a i te.ko 'itan)e, uto*iko
te7e, )er ste ta) ode*)ak 'ro&ita*i na francuskom, budu2i da u eng*esku verzi)u
ni)e uk*)u&enO Psme(Q Samo da uzgred svima ka7em da u eng*esko) verzi)i
kn)ige Politike prijateljstva nema ese)a u dodatku na ko)i ste vi u'ravo
u'uti*i, a ko)i se mo7e 'ro&itati na francuskom u Politiques de lamiti i*i na
eng*eskom 6 u ameri&kom izdan)u. Dak*e, 'itan)e )e veoma te.ko. Radi se o
Aa)degerovom s'omin)an)u g*asa 'ri)ate*)a ko)i imamo u sebi u Biu i
vremenu. Hudno )e to mesto, )er, iznenada, u kontekstu u ko)em niko ne bi
o&ekivao da se 'o)avi 'ri)ate*) mi nai*azimo na tu referencu ko)a zbun)u)e
svakog Aa)degerovog &itaoca. 1tuda sam u ovom 'og*av*)u 'oku.ao da
razmotrim samo tu u'u2ivan)e na g*as 'ri)ate*)a u nama, a*i ne mogu da re:
konstitui.em .ta )e to .to u tom 'og*av*)u &inim, )er bi to zna&i*o
rekonstituci)u 'o*itike 'ri)ate*)stva kod Aa)degera i na&in na ko) on u drugim
17
tekstovima tematizu)e 'ri)ate*)stvo, gubitak, rat, mir, polemos, 'o*iti&ko i
drugo. Da bi( odgovorio na va.e 'itan)e veoma sa7eto, re2i 2u da )e u
kontekstu Bia i vremena te.ko govoriti o 'o*itici 'ri)ate*)stva na 'o*iti&ko)
razini. Bis*im da 'ri)ate*) na koga on u'u2u)ene ne mo7e biti identifikovan
ni sa &im .to bi Dristote* imao da ka7e, )er nema nikakvog u'u2ivan)a na
vr*inu, )o. man)e na korist i*i na zadovo*)stvo. U tom smis*u, iako )e
Aa)deger naravno 'oznavao te Dristote*ove tekstove, sumn)am da 'osto)i
&ak i indirektna referenca na Dristote*a, sumn)am a*i to ovde ne mogu i da
doka7em.
P3.$ D*i, radi se o navodu iz 'rve kn)ige Nikomahove etike.
.D.$ Bo7da, i u tom s*u&a)u mi )e navod izmakao, 'a vas mo*im da mi date
referencu. S'reman sam da to razmotrim, ako )e u 'itan)u skrivena refrenca
to bi mog*o da ob)asni neobi&nost tog u'uu2ivan)a. 4ao da nam Aa)deger
ka7e, R'a svi zna)u .ta )e Dristote* rekao i to )e ta) 'ri)ate*) na koga
u'u2u)emS.
P4.$ Uva7avam va. na*og da se u&i simbo*ogi)a i tra7e novi modusi
'ri)ate*)stva i komunikaci)e, a*i sam bio za'an)en, osim ako nisam 'ogre.io,
'ri*i&no 'ozitivisti&kim karakterom 'ri)ate*)stva$ vi ka7ete da se ono ne
mo7e u 'ot'unosti teori)ski o'isati, nego da mu se mora 'ristu'iti i
'ri(vatiti, a to me )e 'odseti*o...
.D.$ ,+ristu'iti mu i...0/
P4.$ +ri(vatiti ga.
.D.$ ?a nisam rekao da ga treba 'ri(vatiti.
1J
P4.$ Rek*i ste da 'ri)ate*)stvo ne mo7ete teoretizovati i to de*u)e
'ozitivisti&ki.
.D.$ %e, kada ka7em de se ono ne mo7e teoretizovati, to ni)e 'ozitivisti&ki.
%aravno da se mo7e teoretizovati, 'a )a to u'ravo i &inimO Psme(Q. ?a to
nasto)im da u&inim, a*i se za*a7em za to da 'osto)i ne.to .to mora biti
teori)ski odre3eno kao ono .to 'revazi*azi teori)u 6 no u tome nema ni&ega
'ozitivisti&kog.
P4.$ -anima*a me )e i metafora 'revo3en)a me3u ku*turama ko)u ste
u'otrebi*i, i mis*im da bi se tu tako3e mog*a 'ovu2i )edna veoma zanim*)iva
'ara*e*a sa onim .to bismo mog*i nazvati trans:istori)skom komunikaci)om,
dok bi 'revo3en)e bi*a transku*tura*na komunikaci)a kroz )ezik...
.D.$ 4a7imo da )e u 'itan)u trans:.
P4.$ 5rans:istori)sko i*i istori)a ide)a 'redstav*)a interesantan e*ement onoga
.to ste izne*i, i )a vam &estitam Psme(Q.
.D.$ 5o )e gosto'rimstvo kakvo vo*im, onakvo kakvim ga )a razumemO
P5.$ %a koricama kn)ige Politike prijateljstva 'i.e RU 'itan)u )e anti:
genea*ogi)a ko)a remeti sIm genea*o.ki motivS. Da *i ova kn)iga ozna&ava
'omak od %i&ea/
.D.$ Da, u stvari ovo )e mo7da 'rvi 'ut da to &inim 6 u ovom kontekstu
'oku.avam da razdvo)im gestove ko)e sam do sada uvek udva)ao, a mis*im,
dakako, na dekonstrukci)u i genea*ogi)u. Dekonstrukci)u ko)a )e makar
de*om genea*o.ka anamneza i*i dekonstrukci)u kao niz tradiciona*ni(
s*o)eva, de:konstitutivnu genea*ogi)u u ni&eanskom smis*u. Do te )e mere
19
dekonstrukci)a bi*a vezana uz ni&eanski konce't genea*ogi)e, no u ovom
kontekstu, us*ed oni( raz*oga ko)e sam rani)e s'omenuo (radi se o tome da
su k*asi&ni konce'ti demokrati)e, 'o*iti&kog, brati)e, bratstva bi*i genea*o.ki,
da su zasnovani na fi*i)aci)i, 'orodici, auto(tnosti, teritori)i, 'omis*io sam
da bi iz te 'ers'ektive u izvesno) ta&ki treba*o 'osumn)ati u autoritet
genea*ogi)e. 5o )e zna&i*o razdva)an)e dekonstrukci)e od konce'ta bratstva u
genea*o.ko) s(emi i*i mi.*)en)e neke druge genea*ogi)e. Dak*e, )o. uvek
imamo genea*ogi)u, a*i genea*ogi)u ko)a ide u su'rotnom smeru, .to, dak*e,
'redstav*)a na&in da se dovede u 'itan)e neu'itni autoritet genea*ogi)e. ?a
nisam na'rosto za i*i 'rotiv genea*ogi)e, a*i se trudim da budem 'a7*)iv)i
kada su u 'itan)u n)ene im'*ikci)e.
P6.$ !ovorite o geografskom isk*)u&ivan)u i o na&inu na ko)i va.a ide)a
gosto'rimstva mo7e da se suo&i sa tim, a*i niste s'omenu*i na&in na ko)i )e
geografsko isk*)u&ivan)e u 'ot'unosti 'ovezano sa ekonomskim
is*)u&ivan)em. -em*)e iz ko)i( )e te.ko do2i u Kng*esku su siroma.ne zem*)e$
ni)e, dak*e, u 'itan)u Francuska i*i %ema&ka, ve2 4aribi, Dfrika, indi)ski
'otkontinent, te se 'itam kako va. konce't 'ri)ate*)stva, va. ne:kanonski
konce't 'ri)ate*)stva, mo7e da se os*ovi ovo ekonomsko isk*)u&en)e, .to se
'osebno odnosi na ekonomsko isk*)u&en)e u n)egovo) na)ekstremni)o) formi,
ko)e se odnosi na isk*)u&en)e ko)e vr.e oni ko)i 'osedu)u ka'ita* svi( drugi(.
%e mo7ete od n)i( zatra7iti da budu gosto'rim*)ivi...
.D.$ ?a to od n)i( sve)edno tra7im Psme(Q.
P6.$ %aivno )e to tra7iti, to )e naivan za(tev.
.D.$ Bo7da, a*i )a to i'ak &inim. +rob*em ekomoni)e, 'remda u ovom
kratkom iz*agan)u na n)ega nisam eks'*icitno u'utio, sto)i u sredi.tu svega
ovoga. Radi se u'ravo o 'rob*emu ekonomi)e, 'risva)an)a, 'ronevere, )er )e
<L
gosto'rimstvo stvar ekonomi)e. 5o )e 'itan)e o asimi*aci)i ko)e smo ma*o&as
dotak*i, 'itan)e ko)e se odnosi na 'risva)an)e, odnosno na eks'*oataci)u, i
tako da*)e. U tom smi*u, )asno )e da )e 'rob*em ka'ita*izma u sredi.tu ovog
'itan)a; izvin)avam se ako to nisam izrekao rani)e, a*i to )e nesumn)ivo u
samo) sr7i moga nasto)an)a. 4ada 'oku.avam da dovedem u 'itan)e i*i da
dekonstrui.em k*asi&ni konce't 'o*iti&kog, to &inim da bi( ga otvorio na
drugim 'o*)ima, u drugim 'rostorima, stratama i s*o)evima, kakvi su
ekonomski i*i ekonomi)a u .irem smis*u. U u7em smis*u u'otrebe i razmene
vrednosti, ka'ita*a, .'eku*aci)I, vra2an)a novca, kao i u .irem smis*u
do*i&nosti, svo)stvenog, .ta kome do*iku)e, 'risva)an)a, i konce't
gosto'rimstva ne treba da ostane van toga, i van toga ko .ta 'osedu)e. 5u se
radi u otvaran)u so'stvenog 'rostora, v*astiti( dobara, ku2e i naci)e, u
'itan)u )e ekonomski 'rob*em; i naravno, ko*iko god da sam naivan, nisam u
'ot'unosti nesvestan 'rob*ema siroma.ni( ko)i su uvek vi.e isk*)u&eni od
bogati(. U svo)o) zem*)i to g*edam svaki dan, na aerodromu vidim ko u
zem*)u u*azi bez 'rob*ema a ko ne, 'o isto) zakonsko) regu*ativi. Ava*a vam
na va.o) sugesti)i, no )a nisam 'ot'uno s*e' za te 'rob*eme.
P6.$ +itam samo ovo$ kako svo) konce't gosto'rimstva mo7ete da u'otrebite
u kontekstu 'rob*ema ka'ita*izma/
.D.$ 5o ne mogu da uradim sada i ovde, a*i mis*im da to )este 'rob*em,
'rob*em sa ko)im se bez sumn)e treba suo&iti. 1no .to nazivam
transformaci)om me3unarodnog 'rava im'*icira i transformaci)u tr7i.ta,
g*oba*nog tr7i.ta, a g*oba*nog tr7i.ta se ne mo7ete dota2i a da se ne
dotaknete i ka'ita*izma. Sve .to ovde ka7em se ti&e u'ravo toga; bi*o bi mi
naravno )ednostavni)e da ka7em R+a, to )e ka'ita*izamS, a*i ka'ita*izam )e
'ovezan ba. sa tim ustro)stvom 'o*iti&kog, k*asi&nim ustro)stvom 'o*iti&kog.
8stovremeno, smatram da )e stvar ne.to kom'*ikovani)a od toga i da )e razvo)
novi( ob*ika ka'ita*izma odgovoran za, s )edne strane, konso*idovan)e stari(
<1
konce'ata 'o*itike, demokrati)e, 'ri)ate*)stva i drugi(, a, s druge strane, i za
istovremeno 'odrivan)e ove tradici)e. Sve )e uzdrmano u'ravo zbog novi(
formi razvitka ka'ita*izma. 4ada vidite da, na 'rimer, koncentraci)a mo2i
medi)a i te*e:te(no*ogi)a 'revazi*azi mo2 dr7ave i 'osta)e me3unarodna, to
onda, s )edne strane, 'otvr3u)e tradiciona*ne strukture 'o*itike, dok i(, s
druge, dekonstrui.e. 4a'ita*izam ima to dekonstruktivno de)stvo, te mu )e
otuda vr*o te.ko 'ri2i, a*i se )a sa vama s*a7em da )e to sredi.n)i 'rob*em.
P7.$ Ateo sam da se nadove7em na 'os*edn)e 'itan)e i da vas 'itam da *i
mis*ite da )e mogu2e transformisati konce't kakav )e demokrati)a, ne
dovode2i ta) 'oku.a) u vezu s 'oku.a)em da se transformi.e materi)a*na
rea*nost/ Drugim re&ima, 'rimer ko)i ste koristi*i o emigraci)i i demokrati)i 6
to da )e u bur7oaskim demokrati)ama u teori)i svako s*obodan da ide kuda
7e*i i &ini .ta (o2e, a*i da se sve)edno de.ava da neko &i)a )e bo)a ko7e
neodgovara)u2a, i*i ako se ne uk*a'a u 'o*iti&ke nazore neke dr7ave, ne
mo7e da 're3e granicu 6 zar to ne zna&i da se u osnovi moramo vratiti
Barksu (BarT i kazati da se tereta mo7emo os*oboditi samo u borbi
eks'o*atisani( 'rotiv eks'*oatatora, budu2i da )e to )edini na&in da se
'revazi3u ograni&en)a bur7oaske demokrati)e/ -ar ne treba da 'revazi3emo
diskurs i 'otra7imo neki sistemati&an 'ut da se svet izmeni/
.D.$ Svet ne2emo 'romeniti 're dva Psme(Q, a*i, ozbi*)no, (o2u da ka7em
da mi to moramo &initi, 'osredstvom transformaci)e organizaci)e ka'ita*izma
do transformaci)e marksisti&kog nas*e3a, uzima)u2i u obzir ono .to se
doga3a danas, osobito u svet*u dr7av*)anstva i bo)e ko7e i s*i&nog; i onda
kada ne odr7avam 'redavan)e na Univerzitetu u Saseksu, trudim se da kao
francuski gra3anin dIm sve od sebe u borbi za transformisan)e zakona o
emigraci)i u v*astito) zem*)i, .to )e u francuskom 'ar*amentu u ovom
trenutku goru2i 'rob*em. U&ini2u ono .to )e u mo)o) mo2i da interveni.em,
<<
vr*o skromno i minima*no, u tom domenu konkretni( i urgentni( 'itan)a.
5reba da &inimo i )edno i drugo, da govorimo i da de*amo.
P8.$ -a'ravo sam (teo da 'ostavim 'itan)e o )edno) drugo) va.o) kn)izi, a u
kontekstu ovoga .to )e danas izre&eno o 'osetiocu ko)i do*azi u va.u zem*)u i
sa vama )e de*i, te o nu7nosti da se ka'ita*izam razob*i&i, i 6 'o.to se to ti&e
odnosa me3u raz*i&itim 'o)edincima, raz*i&itim naciona*nim dr7avama 6
kako bi bi*o da se vratite na Drugo aglavlje i 'romi.*)an)e sebe i onoga .to
2e se dogoditi. Da *i mis*ite da ste, budu2i da )e tu na de*u me3uigra Drugog
i vas kao 'ri)ate*)a, tu na neki na&in vi ta) Drugi i da )e Drugi vi/
.D.$ Da, to kom'*iku)e 'rob*em, )er Drugi ni)e na'rosto Drugi ko)i,
takore2i, do*azi izvana. ?edan )e )edan, )a sam )edan, )edan )e man)e i*i vi.e
)edan i svako )e man)e i*i vi.e )edan i man)e i*i vi.e )edno sa samim sobom.
>to zna&i da )e Drugi ve2 unutra i da mu na izvestan na&in treba 'ru7iti
uto&i.te i dobrodo.*icu. Bi tako3e moramo da 'regovaramo, a to )e
kom'*ikovana nesvesna o'eraci)a, i oko gosto'rimstva ko)e imamo u sebi.
5reba 'regovarati sa tim )ednim u nama, sa tom 'redstavom )ednog ko)a bi
mog*a da isk*)u&i tog drugog i*i da bude a*ergi&na na )ednog drugog. -namo
da ona) ko u sebi ne ugovara to gosto'rimstvo ne mo7e biti gosto'rim*)iv
'rema Drugome, tome su nas ve2 !rci nau&i*i. 5reba re.iti 'rob*em unutar
sebe, a to )e ve2 )edno dru.tvo, )edna vi.estrukost singu*arnosti, treba se
odista sme.iti Drugom. Dko ste sa samim sobom u ratu, mo7ete biti a*ergi&ni
na Drugog, i to kom'*iku)e ova) 'rob*em.
transkribovao #en)amin %o"s, 'reve*a Ddriana -a(ari)evi2


<=