Departman za psihologiju Fakulteta za medije i komunikacije,

Univerzitet Singidunum, Beograd

NAZIV RADA:

Kako se shvata uticaj rase i etniciteta na linost i ponaanje

VRSTA RADA:

Seminarski rad iz psihologije individualnih razlika

IME KANDIDATA: Petar Jugovi, 652/10

IME PROFESORA: Doc dr Jelena Manojlovi

Apstrakt
U ovom radu razmatramo negativne implikacije rasnog i etnikog (ras/pre)poznavanja
pripadnika grupa, u njihovom ekstendovanom vidu - rasistikom i nacionalistikom ponaanju i
usmerenju. Potrebnost pripadnosti rasnoj i etnikoj grupi se pojavljuje kao konstruktivni
elemenat identiteta pojedinca, ali i kao odlian materijal koji se politiki i medijski moe
izmanipulisati i zloupotrebiti. Rad se ne bavi konkretnim primerima ponaanja, ve oznaava
smer u kome rasa i etnicitet deluju i sauestvuju u aktuelizaciji pojedinca i grupe.
Kljune rei: rasa, rasizam, etnicitet,nacionalizam

Izjava o validnosti rada:

Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuao, odnosno da nisam pokuala, da tui rad predstavim kao svoj, osim
na mestima gde je to izriito naznaeno, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata biti iskljuen, odnosno
iskljuana sa daljih studija. Poznato mi je i da Fakultet ima sva prava da raspolae mojim radom.

broj rei: 1638

1. UVOD:
Pitanja rase i etniciteta i njihovog uticaja na linost i ponaanje odavno zaokupljaju
panju drutvenih mislilaca i pre pojave sociolokih i psiholokih nauka u ijim okvirima su i
dati najadekvatniji odgovori na takva pitanja. Pojam rase je istorijski stariji pojam od etniciteta,
koji u iroku upotrebu ulazi tek polovinom dvadesetog veka, nakon drutvenih kataklizmi koje u
mnogome aktuelizuju negativne posledice zloupotrebe samog pojma. Rasna i nacionalna
pripadnost (koja se esto izvodi iz etnike pripadnosti, iako takvo pojednostavljenje moe uticati
na jednosmerno shvatanje samog pojma, to sobom nosi negativni, a ne afirmativni predznak)
poslednjih par decenija postaju predmetom iroko izrabljivanog polja socio-psiholokog
interesovanja,

najee

sluei

razliitim

politikim

programima,

medijski

snano

vulgarizovanim, a tako i izvan okvira objektivne naune misli. Iako su i rasa i etnicitet, bioloki i
socioloki definisani, konstitutivni delovi odreenog identiteta (dakle afirmativni), u literaturi se
ee sreu negativne implikacije ljudskog ponaanja prouzrokovanog pogrenim tumaenjem
samih pojmova deformiui se u drutveno nepoeljni rasizam i ovinistiki nacionalizam.

Cilj ovog rada jeste da prui teoretski okvir u kome se kreu razliita tumaenja uticaja
rase i etniciteta na linost i ponaanje i da ukae na probleme koji proistiu iz negativnih
identifikacija u opoziciji superiorno-inferiorno i manjinsko-veinsko.
U radu je koriena brojna literatura dostupna u tampanom i elektronskom obliku, koja
prua akademski legitimitet samom radu. U prvom delu se daju negativne implikacije rase i
etniciteta, u drugom se definiu sami pojmovi, trei deo prua socioloko-kulturni okvir u kome

se javljaju negativne manifestacije rase i etniciteta a u zakljuku se prua kritiki osvrt na

dosadanji pristup u tumaenju ljudskog ponaanja prouzrokovanog

rasnom i etnikom

identifikacijom. Glavni razlog za izbor teme lei u aktuelnosti pitanja rase i etniciteta u
modernom drutvu, i zloupotrebi oseanja pripadnosti koje dovodi do rasne i nacionalne
netrpeljivosti.

2. RASA I ETNICITET:
Prirodne nauke pruaju najbolje polazite za definisanje rase, budui da je do glavne
primene tog pojma dolo u ivotinjskom carstvu: rasa se tu javlja kao nia podela u okviru vrste,
a sama vrsta je pak deo roda. Ljudske rase se sa razlogom mogu posmatrati kao prirodne ljudske
grupe koji pokazuju izvestan skup zajednikih fizikih osobina, bez obzira na to kojim jezikom
govore, kakvi su im obiaji ili kojoj naciji pripadaju. Izraz fizike osobine obuhvata kako
anatomska, tako i fizioloka, psiholoka, pa ak i patoloka svojstva, ukoliko su nasledna: tek
tada ona imaju antropoloku vrednost i odreuju neku rasu; ona pak koja odgovaraju nekoj
politikoj zajednici odreuju neku naciju ili dravu; civilizacijska svojstva se u nae vreme
oznaavaju vie ili manje sreno naenim izrazom etnos: tako podela evropskih naroda na
Germane, Latine i Slovene mada sa lingvistikog stanovita ima stvarni znaaj nema nikakve
vrednosti u rasnom pogledu (De Fontet, 1999). Sa druge strane, na polju drutvene i kulturne
antropologije, etnicitet je bio glavna tema jo od kraja ezdesetih godina dvadesetog veka, a tako
je ak i u novom milenijumu. Antropologija moe da prui saznanje iz prve ruke o drutvenom
ivotu kakav se ogleda na nivou svakodnevne interakcije. A upravo se u svakodnevnom ivotu
etnicitet artikulie i afirmie. Antropoloki pristup prua nam mogunost da preispitamo naine

na koje ljudi definiu i doivljavaju odnose meu etnikim grupama: kako govore i ta misle o
grupi kojoj pripadaju, o njenim odlikama i odlikama drugih grupa. Socijalna antropologija,
budui komparativna disciplina, prouava i razlike i slinosti izmeu etnikih fenomena.
Poetkom XX veka je ak i Maks Veber odbacio deljenje etnike zajednice kao analitiki pojam.
Veber je smatrao da e i primodijalni fenomeni kakvi su etnicitet i nacionalizam s vremenom
izgubiti na znaaju, a zatim i konano nestati, kako modernizacija i industrijalizacija budu jaale
(Gerth & Mills, 1946).

3.

RASIZAM

NACIONALIZAM

KAO

MALIGNE

EKSTENZIJE

RASE

ETNICITETA.
Meutim, odnos izmeu rase i etniciteta je sve samo ne jednodimenzionalan. Nekada je
bilo moderno da se oveanstvo deli na rase. Zato postoji nekoliko razloga. Pre svega, razliite
grupe ljudi su se meale pa je besmisleno govoriti o jasnim granicama izmeu rasa. Drugo, ni
nasledne fizike odlike ne potuju te navodno jasne linije razdvajanja, pa tako unutar rasnih
grupa esto postoje daleko vee varijacije nego to je to sluaj kod sistemskih varijacija meu
dvema grupama. Tree, danas nema tog ozbiljnog naunika koji e rei da razlike meu
kulturama mogu da se objasne naslednim odlikama. Rasizam, kao to znamo, polazi od
pretpostavke da je ovekova linost na ovaj ili onaj nain povezana s naslednim odlikama koje se
sistemski razlikuju od rase do rase pa rasa tako postaje socioloki relevantna ak i ako objektivno
ne postoji. Da li onda prouavanje rasnih odnosa u tom znaenju rei treba odvojiti od
prouavanja etniciteta ili etnikih odnosa ako sledi da rasne odnose moemo shvatiti kao
podvrstu etnikih (Van den Berghe, 1981)? Meutim, postoje jaki argumenti u prilog jasnog
odvajanja rase i etniciteta - rasa podrazumeva negativnu kategorizaciju ljudi, a etnicitet

podrazumeva pripisivanje pozitivnog identiteta odreenoj grupi (Stone & Rutledge, 2003). Isto
tako granice izmeu granica etniciteta i rasa su nejasne poto etnike grupe gaje mit o
zajednikom poreklu a to znai da je etnicitet sutinski povezan s poreklom, pa je u toliko
srodniji rasi. A deava se da se neke etnike grupe rasifikuju, da se nekim etnikim manjinama
pripiu neke odreene nepromenjive odlike. Postoji snana tendencija da se etnifikuju i odreene
verske grupe, evropski muslimani na primer: iako se ranije priznavalo da imaju razliito etniko
poreklo sada se oni trpaju u istu kategoriju muslimana. Novi rasizam bavi se kulturnim
razlikama. U Indiji je glavni kriterijum diferencijacije vera a ne rasa. Ipak je jasno da male grupe
koje se razlikuju od velikih, imaju slabe anse da se asimiliraju u veinske grupe. Odnos izmeu
etniciteta i nacionalnosti gotovo je kompleksan kao i odnos izmeu etniciteta i rase. Pojam
nacije, esto povezivan sa etnosom, ima dugu istoriju. Nacionalizam naglaava kulturne slinosti
pripadnika jedne nacije pa time povlai granicu u odnosu na druge koji ostaju izvan grupe i
postaju autsajderi. Nacionalizam ima specifian odnos prema dravi i to mu je odlika.
Nacionalizam smatra da dravne granice treba da se podudaraju s kulturnim granicama dok
mnoge etnike grupe ne zahtevaju kontrolu nad dravom. U oba sluaja ispoljavanja, i rasizma i
nacionalizma, ini se da pojedinci upotpunjuju nedostajee segmente vlastitog identiteta i
humaniteta iji je opstanak mogu samo u sklopu neke ire celine (Golubovi, 1999). Kod
mladih ljudi, ipak, rasizam i nacionalizam se mogu javiti kao afirmativne kategorije, naroito u
sklopu revolucionarnog bunta koji je protkan nihilizmom, pobunom i paradoksalnom
asocijalnou uprkos jakom oseanju zajednitva (Moren, 1979), koji kada presahne i na vreme
se sublimira, otkriva jednu novu i integrisanu linost.

ZAKLJUAK:
Problem koji se namee je prilino transparentan kako se odrava balans pri kome rasa i
etnicitet ostaju vana identifikaciona kategorija, a ne skreu u svoje deformacije. I sama
postavka problema je drugaija na Zapadu, gde se etnos nalazi u sri politikog delovanja, i na
Istoku gde etnos postaje stoer nacionalistike akcije (Topi, 2009). S druge strane, nacionalni
identitet, koji se esto dovodi u vezu sa etnikom pripadnou jo uvek nema sve oznake
naunog pojma (orevi, 2003). Delovi stanovnitva multikulturalnih sredina e oformiti
etnike grupe, koje e istovremeno preuzeti na sebe odlike manjinskog, dakle diskriminisanog
dela stanovnitva, i jake garancije zajednitva i sloge koja pomae da se grupa odri ili sreno
asimiluje. U takvom sluaju, rasa i etnicitet imaju dvostruku, simultanu ulogu i afirmativnog i
negacijskog predznaka. I sam uticaj koji rasa i etnicitet mogu imati na razvoj nacionalizma i
rasizma je dosta diskutabilan, naroito kada imamo na umu da nacija moe a ne mora da bude
prirodna kategorija, koja je unapred zadata (Suboti, 2004). Pri tome, u daljim razmatranjima o
uticajima rase i etniciteta na linost i ponaanje morala bi se uzeti u obzir i propratna
identifikaciona sredstva koja u nekim kulturama pojaavaju rasno i etniko raspoznavanje, poput
specifine frizure, pirsinga, tetovaa pa ak, u najekstremnijim varijantama, i odreenim
telesnim sakaenjima (Li, 2002). Neizostavno, u studije rase i etniciteta se u daljim radovima
mora ukljuiti i pitanje roda, kao treeg konstitutivnog elementa koji utie na linost i ponaanje.

LITERATURA:

De Fontet, Fransoa (1999). Rasizam. Beograd: Plat.

Gerth, H. H. and Mills, Wright (Ed.). (1946). From Max Weber: Essays in Sociology. New York:
Oxford University Press.
Golubovi, Zagorka (1999). Ja i drugi. Beograd: Republika.
Li, Edmund (2002). Kultura i komunikacija. Beograd: Biblioteka XX vek.
Miloevi orevi, Jasna (2003). Jedan pokuaj klasifikacije teorijskih razmatranja nacionalnog
identiteta. [Elektronska verzija]. Psihologija, vol. 36 (2), pp. 125-140.
Moren, Edgar (1979). Duh vremena. Beograd: BIGZ.
Stone, John and Dennis, Rutledge (2003). Race and ethnicity. Oxford: Blackwell Publishing.
Suboti, Milan (2004). Imaju li nacije pupak? [Elektronska verzija]. Filozofija i drutvo XXV,
pp. 177-211.
Topi, Martina (2009). Rod i nacija. Ouvanje (i kreacija) nacionalnog identiteta kroz rodno
diskriminacijsku nacionalistiku politiku: sluaj Hrvatske iz devedesetih. [Elektronska
verzija]. Socioloki pregled, vol. XLIII, no. 2, pp. 185207.
Van den Berghe, Pierre L. (1981). The Ethnic Phenomenon. New York: Elsevier.