Висока школа за пословну економију и

предузетништво
Ниш
СЕМИНАРСКИ РАД
Тема: Кривично дело
Предмет: Кривично право

Студент: Урош Марковић

фебруар, 2023. год

1
САДРЖАЈ:
1. Појам кривичног дела.................................
2. Елементи кривичног дела...........................
3. Узрочност кривичног дела..........................
4. Последице кривичног дела.........................
5. Литература...................................................

2
Појам кривичног дела
Кривично дело је дело човека које правни поредак забрањује под
претњом примене кривичне санкције или је то људско понашање
које производи штетну последицу за друштво због којег оно реагује
применом кривичне санкције према његовом учиниоцу. Кривично
дело је радња човека која је у закону предвиђена као кривично
дело, која је противправна и скривљена. Дакле, овако одређен
појам кривичног дела има четири конститутивна елемента, при
чему се дело човека, предвиђеност у закону и противправност
сматрају објективним, а кривица субјективним елементом.

3
Елементи кривичног дела
Први елеменат кривичног дела јесте то да оно мора бити дело
човека(последица проузрокована људском радњом). Дакле, уколико је
последица наступила нпр. дејством природне силе или животиње (сем ако је
животињу, као средство извршења, искористио човек) кривично дело не
постоји. Такође, кривично дело неће постојати онда када је учинилац лице
које је млађе од 14 година, јер не постоји објективни услов (узраст) да би се
то лице могло сматрати одговорним. Иначе, традиционалне дефиниције
кривичног дела уместо појма дело користе појам радња, међутим, у нашој
кривичноправној теорији, уобичајено је да се користи дело, као шири појам,
који сем радње обухвата и последицу, као и узрочну везу између радње и
последице.

Други елеменат јесте да је дело предвиђено у закону као кривично дело.

Предвиђеност у закону јесте дериват најважнијег начела Кривичног права,
начела законитости, које каже да се за неко дело учинилац може казнити
само када су, у време извршења тог кривичног дела, његова обележја, као и
казна која је за њега предвиђена била одређена у закону. Предвиђеност
законом сужава круг противправних понашања на она противправна
понашања која су проглашена кривичним делом. Оствареност свих обележја
предвиђених у законском опису одређеног кривичног дела још не значи
постојање кривичног дела, па чак ни кривичног неправа, тј. не може се рећи
да је такво понашање кривично неправо - противправно у кривичноправном
смислу.

Противправност се обично схвата као противност некој правној норми,

односно кршење неког прописа људском радњом. Међутим, није свако
противправно дело истовремено и кривично дело, јер постоје различити
основи који могу искључити противправност (нпр. нужна одбрана, крајња
нужда, вршење службене дужности, итд.), а када је противправност
искључена онда нема ни кривичног дела. Тек уколико, у конкретном случају,
не постоји неки од основа који искључују противправност, може се
констатовати да је учињено кривично дело у непотпуном, објективном
4
смислу (кривично неправо). Прва три поменута елемента могу постојати без
четвртог – кривице (која се последња утврђује), док обрнуто није могуће –
нема кривице уколико нису остварени објективни елементи.

Последњи елеменат кривичног дела јесте виност или кривица. Виност

(кривица) је обавезан конститутивни елеменат општег појма кривичног дела.
Без постојања кривице , нема уопште кривичног дела, нити се учињено
кривично дело може ставити на терет његовом учиниоцу. Према члану 22.КЗ
РС кривица постоји ако је учинилац у време када је учинио кривично дело
био урачунљив и поступао са умишљајем или из нехата (уколико то закон
изричито предвиђа) , а био је свестан или је био дужан и могао бити свестан
да је његово дело забрањено. Кривицу чине три елемента: а) урачунљивост -
способност за расуђивање (способност схватања значаја свога дела) и
способност за одлучивање - способност управљања својим поступцима; б)
умишљај и нехат, и в) свест, односно дужност и могућност постојања свести о
забрањености дела, односно о противправности свога поступања. Кривица се
може степеновати (умишљај, нехат), што је релевантно, пре свега, приликом
одмеравања казне.

5
Узрочност кривичног дела
Узрочност је веома битан правни термин, који испитује однос између
одређене радње и њене последице (последичне кривичне радње). При
томе се радња дефинише као узрок, а однос се назива узрочни однос.

Један од најтежих проблема са којима се кривично право одувек

суочавало, представља утврђивање узрочног односа између радње и
последице кривичног дела. Оно се код кривичних дела угрожавања уопште,
заснива на утврђивању хипотетичког узрочног тока, који суд мора да утврди
на основу искуства и околности сваког конкретног случаја, посебно с обзиром
на карактер и меру кршења прописа.

Узрочност је релевантна само код оних кривичних дела, која за свој исход
имају последицу у ужем смислу. Нема узрочне везе код оних дела која као
конститутивни елемент у свом бићу не садрже последицу. Сама последица је
ту консумирана радњом извршења. На пример, код кривичног дела давања
лажног исказа, радња давања лажног исказа је довршена самим давањем
лажног исказа, без потребе за наступањем одређене последице. Сама
последица наступила је довршењем радње извршења.

6
Последице кривичног дела
Последица кривичног дела је произведена промена или стање у спољном
свету. Она припада предвиђености у закону као елементу општег појма.

Радња кривичног дела увек проузрокује неку врсту последице, међутим та

последица није у свим случајевима неопходна за постојање кривичног дела.

Само код оних кривичних дела код којих закон изричито захтева наступање
одређене последице, она је неопходна за његово постојање. Код других
кривичних дела последица није обавезан елемент тј. ирелевантна је за
постојање кривичног дела.

Последица може постојати:

У ширем смислу:

-има значај приликом процене друштвене опасности неког понашања,

процењује је законодавац при доношењу одлуке о инкриминисању неког
понашања

У ужем смислу:

-има значај приликом одмеравања казне када се узима у обзир интензитет

повреде или угрожавања заштићеног добра

Кривична дела која немају последицу као конститутивни елемент бића

кривичног дела, називају се делатносна кривична дела.

С обзиром на врсту последице кривична дела се деле на:

Кривична дела повреде за последицу имају уништење или оштећење

објекта радње. Повреда подразумева негативну физичку, материјалну
промену на објекту радње проузроковању радњом кривичног дела.

пример – убиство или тешка телесна повреда

7
Кривична дела угрожавања за последицу имају апстрактну или конкретну
опасност. Те две врсте опасности разликују се према већем или мањем
степену вероватноће да ће доћи до повреде као последице.

8
Литература
II. Бачић Фрањо, Кривично право, Правни факултет, Загреб, 1986.

III. Игњатовић Александар, Кривично право, Привредна академија, Нови

Сад, 2007.

IV. Милошевић Милан, Кривично право, Факултет за образовање

дипломираних правника и дипломираних економиста за руководеће
кадрове, Нови Сад, 2013.

V. Салма Јожеф, Облигационо право, Правни факултет, Нови Сад, 2007.

VI. Симић Илија, Трешњев Александар, Кривични законик с краћим

коментаром, ИНГ-ПРО, Београд, 2010., („Службени гласник РС“, бр. 85/05)