ODGOVORNOST I POSLOVANJE U PRIVREDI

Ključni pojmovi i definicije

Radnja – u pravnom smislu, radnja može da se sastojati iz činjenja (aktivnog postupanja) i

nečinjenja, odnosno trpljenja ili propuštanja (neaktivnog postupanja).

Šteta – povreda pravno zaštićenog dobra ili interesa. To može biti neko nematerijalno, lično dobro
(poput ugleda i časti), a može biti i materijalno dobro poput oštećenja nečijeg automobila ili neke
druge stvari. Šteta može da se sastoji iz 1) umanjenja nečije imovine (obična šteta), 2) sprečavanja
njenog povećanja (izmakla dobit) i 3) nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha
(nematerijalna šteta).

Uzročno-posledična veza – odnos između radnje i nastale štete, pri čemu šteta ne bi nastala da nije
bilo određene radnje (činjenja ili nečinjenja) koja je štetu prouzrokovala.

Krivica – pojam krivice u građanskom pravu je odgovornost za prouzrokovanu štetu, koja postoji
kada štetnik prouzrokuje štetu namerno ili nepažnjom, ali postoje i neki oblici odgovornosti za štetu
bez postojanja krivice (primera radi, odgovornost roditelja za štetu koju pričini njihovo dete). Pojam
krivice u krivičnom pravu podrazumeva odgovornost učinioca koji izvrši radnju koja je u zakonu
predviđena kao krivično delo, koja je protivpravna i koja mu se može pripisati u krivicu. Krivica je,
dakle, uvek subjektivan, unutrašnji odnos lica prema sopstvenoj radnji i njenoj posledici. Postoje
četiri oblika krivice u krivičnom pravu, a to su: direktan umišljaj, eventualni umišljaj, svesni nehat i
nesvesni nehat.

Direktan umišljaj – najteži oblik krivice u krivičnom pravu, koji postoji postoji kada je učinilac zna
da svojom radnjom ostvaruje biće krivicnog dela i želi nastupanje posledice tog krivičnog dela.

Eventualni umišljaj – oblik krivice u krivičnom pravu, koji postoji kada je učinilac bio svestan da
može učiniti krivično delo, pa je na to pristao, odnosno pristao je na nastupanje posledice tog
krivičnog dela.

Svesni nehat – oblik krivice u krivičnom pravu, koji postoji kada je učniliac svestan da svojom
radnjom može učiniti krivično delo, ali olako drži da do toga neće doći ili da će to moći da spreči (ne
pristaje na posledicu).

Nesvesni nehat – oblik krivice u krivičnom pravu, koji postoji kada nema ni elementa svesti ni
elementa volje kod učinioca, odnosno kada ne postoji psihička veza učinioca prema krivičnom delu.
Međutim, krivica i dalje postoji, jer je učinilac na osnovu ličnih svojstava i okolnosti mogao
predvideti da može doći do posledice tj. do krivičnog dela.

1
Protivpravnost – suprotnost ponašanja pravnoj normi koja sadrži naredbu ili zabranu. Ukoliko
neko ponašanje sadrži sve elemente jednog krivičnog dela kako je ono predviđeno u zakonu, samim
tim je to ponašanje protivpravno. Postoje određeni osnovi isključenja protivpravnosti poput nužne
odbrane, krajnje nužde i slično.

Krivično delo – delo koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je
skrivljeno. Krivično delo dakle, ima četiri elementa: 1) radnju; 2) predviđenost krivičnog dela u
zakonu; 3) protivpravnost i 4) krivicu, kao subjektivni elemenat krivičnog dela – prva tri elementa
su objektivne prirode.

Prekršaj – protivpravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao
prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija.

Privredni prestup – društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju
koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa
određena kao privredni prestup. Privrednim prestupom se ne smatra povreda propisa o privrednom
ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom,
predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog malog značaja, ili zbog neznatnosti ili nepostojanja
štetnih posledica.

Uvod

Pitanje odgovornosti u kontekstu privrednog poslovanja ovde koristimo u najširem mogućem

smislu – pod time podrazumevamo kako građanskopravnu odgovornost za štetu, tako i krivičnu
odgovornost za izvršenje krivičnih dela, prekršajnu odgovornost, odgovornost za privredne
prestupe, kao i odgovornost u skladu sa Zakonom o privrednim društvima.

Fokus ove jedinice nije da Vam objasni sva propisana krivična dela, prekršaje i slično, već da predoči
sa kakvim se izazovima i odgovornostima možete najčešće sretati u praksi kao menadžer kompanije
ili rukovodilac nekog njenog sektora. Samim tim, ovde nećemo govoriti o krivičnim delima poput
ubistva, silovanja ili slično, već ćemo se fokusirati na tzv. krivična dela protiv privrede, dakle, ona
krivična dela koja se izvršavaju u vezi sa privrednim poslovanjem. Isto važi i za prekršaje i
građanskopravnu odgovornost za štetu koja može najčešće nastati u privredi.

Za svakodnevno poslovanje je od izuzetnog značaja da budete upoznati sa nekim od najčešćih

ponašanja koja se mogu smatrati krivičnim delima, prekršajima, privrednim prestupima ili štetnim
radnjama u smislu građanskog prava, kako biste takva ponašanja izbegli, odnosno kako biste znali
da reagujete u situacijama u kojima do njih ipak dođe. Potrebno je da imate na umu da se krivično
delo ne izvršava nužno činjenjem, već i nečinjenjem - na primer, ako ne podnesete odgovarajuću
poresku prijavu, moguće je da ste izvršili krivično delo poreske utaje i takva vaša radnja se sastojala
u nečinjenju, odnosno propuštanju da se izvrši zakonska obaveza koja je bila vaša dužnost. Takođe, u
zavisnosti od svoje uloge u kompaniji, možete imati i neku statusnu odgovornost koja proističe iz
propisa o poslovanju privrednih društava ili internih akata kao što su statut ili osnovački akt, a koji
su doneti na osnovu tih propisa (pravila o sukobu interesa, o zabrani konkurencije ili o dužnosti
pažnje). Stoga bi pre stupanja na neku dužnost ili ulaska u određenu ulogu (na primer sticanje

2
svojstva kontrolnog člana ili akcionara) bilo dobro da se upoznate sa posebnim dužnostima koje te
pozicije ili uloge nose.

Pravni izvori

Najznačajniji pravni izvori posvećeni materiji odgovornosti u poslovanju u najširem smislu su:

- Krivični zakonik (sadrži katalog svih krivičnih dela koja naš pravni sistem propisuje, a u
Glavi 22 su sadržana sva krivična dela protiv privrede);
- Zakonik o krivičnom postupku (procesni zakon koji u potpunosti opisuje krivičnopravni
postupak i nadležne organe koji ga sprovode);
- Zakon o obligacionim odnosima (reguliše građanskopravnu odgovornost za štetu kao i
obavezu naknade štete);
- Zakon o privrednim društvima (reguliše odgovornost direktora i drugih rukovodilaca kao
što su članovi nadzornih odbora privrednog društva, institut pobijanja pravne ličnosti,
posebne dužnosti prema društvu i slično);
- Zakon o privrednim prestupima (reguliše postupak za utvrđivanje odgovornosti za
privredne prestupe i sankcije za privredne prestupe);
- Zakon o prekršajima (reguliše prekršajnu odgovornost, prekršajni postupak i sankcije za
prekršaj);
- Zakon o zaštiti konkurencije (reguliše koncentracije na tržištu, dominantni položaj,
restriktivne sporazume, kao i sankcije za nepoštovanje zakona),
- Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (reguliše odgovornost u oblasti
poreskih pitanja).

Potrebno je napomenuti da su prekršaji raznorodni i da su ’rasuti’ u mnogim zakonima, obično u

poslednjem delu zakona koji se zove ’Kaznene odredbe’. Tako, primera radi, postoje devizni
prekršaji (predviđeni Zakonom o deviznom poslovanju), radnopravni prekršaji za poslodavca
(predviđeni Zakonom o radu), prekršaji koji se odnose na oglašavanje (predviđeni Zakonom o
oglašavanju), prekršaji koji se odnose na zaštitu potrošača (predviđeni Zakonom o zaštiti potrošača)
i mnogi drugi. U zavisnosti od toga čime se vaša kompanija bavi, u fokusu će biti zakoni koji se
odnose na tu konkretnu vrstu poslovanja. Primera radi, ako se radi o kompaniji koja se bavi
prečišćavanjem otpadnih voda, ona će morati, između ostalog, da postupa u skladu sa Zakonom o
zaštiti životne sredine i njoj će u fokusu biti prekršaji predviđeni ovim zakonom.

Jedan od važnijih zakona koji ćete morati da imate na umu u svom poslovanju je i Zakon o zaštiti
konkurencije. U slučaju da se vaša kompanija spaja sa nekom drugom, kupuje drugu kompaniju,
preuzima njen deo biznisa ili slično, potencijalno ćete morati da prijavite koncentraciju Komisiji za
zaštitu konkurencije. U suprotnom, može se desiti da u postupku kontrole vaša kompanija plati
drakonsku kaznu koja može da poremeti njeno poslovanje. Isto važi i za situaciju u kojoj vaša
kompanija potpisuje restriktivne sporazme kojom se ograničavaju prava jedne strane da slobodno
postupa na tržištu mimo zakona ili zloupotrebljava svoj monopolski ili dominantni položaj na
tržištu.

3
Krivičnopravna odgovornost

Krivičnopravna odgovornost je odgovornost za izvršenje krivičnog dela. Krivični postupak pokreću

državni organi (nadležni javni tužilac) po službenoj dužnosti, zbog toga što je u interesu društva da
sankcioniše krivična dela kao društveno najopasnija ponašanja. Postoje, takođe, krivična dela kod
kojih se postupak pokreće po privatnoj tužbi oštećenog (poput krivičnog dela uvrede), ali je broj
takvih krivičnih dela veoma mali.

Da bi neko bio odgovoran za krivično delo, u krivičnom postupku je potrebno utvrditi njegovu
krivicu. Krivica je subjektivni odnos učinioca prema krivičnom delu, a postoji četiri različita stepena,
odnosno oblika krivice – direktni umišljaj (najteži stepen krivice), eventualni umišljaj, svesni nehat i
nesvesni nehat.

Sankcije koje se u krivičnom postupku mogu izreći učiniocu krivičnog dela su:

- kazne (zatvor, novčana kazna, rad u javnom interesu tj društveno koristan rad i oduzimanje
vozačke dozvole);
- mere upozorenja (uslovna osuda i sudska opomena). Uslovna osuda se može izreći kad je
učiniocu utvrđena kazna zatvora u trajanju manjem od dve godine, a sudska opomena se
može izreći za krivična dela za koja je propisan zatvor do jedne godine ili novčana kazna, a
učinjena su pod takvim olakšavajućim okolnostima koje ih čine naročito lakim;
- mere bezbednosti (oduzimanje predmeta, zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti,
javno objavlivanje presude, zabrana upravljanja motornim vozilom i druge). Mere
bezbednosti su dopunske sankcije i izriču se uz druge sankcije – uz kaznu, uslovnu osudu,
sudsku opomenu, ili oslobođenje od kazne; i
- oduzimanje imovinske koristi koja je pribavljana krivičnim delom.

Katalog krivičnih dela u našem pravnom sistemu se nalazi u Krivičnom zakoniku. Glava 22 Krivičnog
zakonika uređuje tzv. krivična dela protiv privrede, u koja, između ostalog, spadaju: poreska utaja,
neuplaćivanje poreza po odbitku, zloupotreba položaja odgovornog lica, zloupotreba u vezi sa
javnom nabavkom, zaključenje restriktivnog sporazuma, primanje/davanje mita u obavljanju
privredne delatnosti, oštećenje poverilaca, prouzrokovanje stečaja, neovlašćena upotreba tuđeg
poslovnog imena i druge posebne oznake roba ili usluga, narušavanje poslovnog udela i kreditne
sposobnosti, odavanje poslovne tajne, pranje novca i druga.

Kao što možete videti, postoji veoma široka lista krivičnih dela koja se dešavaju u vezi sa
privrednom delatnošću. Tako na primer, ukoliko kompanija zaključi restriktivan (ekskluzivan)
sporazum sa drugom kompanijom mimo Zakona o zaštiti konkurencije, ne samo da će ta kompanija
morati da plati kaznu tj. novčani iznos na ime mere zaštite konkurencije koji se određuje u
upravnom postupku u smislu Zakona o zaštiti konkurencije, već će to prouzrokovati i krivičnu
odgovornost odgovornog lica koje je u ime te kompanije potpisao ugovor (krivično delo zaključenje
restriktivnog sporazuma, za koje je propisana kazna zatvora od 6 meseci do pet godina i novčana
kazna).

4
Kao potencijalno odgovorni za krivična dela protiv privrede mogu se, u zavisnosti od krivičnog dela
i okolnosti, javiti: direktor (na primer, kod krivičnog dela poreske utaje, neuplaćivanja poreza po
odbitku, zloupotrebe položaja odgovornog lica itd), zaposleni (na primer, kod krivičnog dela
odavanja poslovne tajne, primanja ili davanja mita i slično) ili treća lica (na primer, kod krivičnog
dela krijumčarenje, narušavanja poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti i slično).

Privredni prestupi i prekršaji

Odgovornost za privredne prestupe i prekršaje predstavlja sistem odgovornosti za nepoštovanje

propisa u poslovanju. Sankcija za prekršaj i privredni prestup je prvenstveno novčana kazna, ali
postoje i druge vrste sankcija. Prekršajni postupak se može pokrenuti po zahtevu ovlašćenog organa
ili oštećenog, ili na osnovu prekršajnog naloga, a postupak vodi prekršajni sud. Postupak za
privredne prestupe vodi sud, a pokreće javni tužilac.

Prekršaj je protivpravno delo koje je zakonom, ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao
prekršaj, i za koje je predviđena odgovarajuća prekršajna sankcija. Kao i u slučaju krivičnih dela,
prekršaj se može izvršiti činjenjem ili nečinjenjem (kada je propuštanje da se preduzme određena
radnja propisano kao prekršaj). Spektar prekršaja je veliki i, kao što je gore napomenuto, smešten u
brojne, raznorodne zakone, a sam postupak utvrđivanja odgovornosti za prekršaj propisan je u
Zakonu o prekršajima.

Za prekršaj mogu da odgovaraju fizičko lice, preduzetnik, pravno lice i odgovorno lice u pravnom
licu. I za prekršaj se, kao za krivična dela, odgovara po osnovu krivice - fizičko lice odgovara za
prekršaj koji mu se može pripisati u krivicu zato što je bilo uračunljivo i učinilo prekršaj sa
umišljajem ili iz nehata, a bilo je svesno ili je bilo dužno i moglo biti svesno da je takav postupak
zabranjen, a navedeno se odnosi i na preduzetnika i odgovorno lice u pravnom licu. Za učinjeni
prekršaj mogu odgovarati i pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.

Prekršajne sankcije su:

- kazne (kazna zatvora,novčana kazna i rad u javnom interesu, ali se u većini slučajeva izriče
novčana kazna);
- kazneni poeni (za prekršaje protiv bezbednosti saobraćaja);
- opomena;
- zaštitne i vaspitne mere;
- oduzimanje imovinske koristi pribavljene prekršajem.

Privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju
koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa
određena kao privredni prestup. Privrednim prestupom se ne smatra povreda propisa o privrednom
ili finansijskom poslovanju koja, iako sadrži obeležja privrednog prestupa određena propisom,
predstavlja neznatnu društvenu štetnost zbog, malog značaja, ili zbog neznatnosti ili nepostojanja
štetnih posledica i za privredni prestup se izriče odgovarajuća novčana kazna. Po osnovu prirvednih
prestupa mogu odgovarati i pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu. Propisom kojim se
određuje privredni prestup može se odrediti koje odgovorno lice odgovara za taj privredni prestup

5
(direktor ili neko drugo lice kome je poveren određeni krug poslova). Međutim, ukoliko sam propis
koji definiše privredni prestup ne određuje ko je odgovorno lice koje će odgovarati za konkretan
privredni prestup, ta se okolnost mora određivati u svakom konkretnom slučaju. Po pravilu - s
obzirom na to da je uvek odgovoran za zakonito poslovanje društva – to će biti direktor društva.
Direktor jedino neće odgovarati za privredni prestup ukoliko bude utvrđeno da je odgovorno nego
drugo lice kome je poveren na izvršavanje određeni krug poslova društva, dok je sam direktor
preduzeo sve potrebne korake i mere radi efikasne kontrole i nadzora da do privrednog prestupa ne
dođe. Naime, Zakonom o privrednim prestupima je predviđeno da je odgovorno lice odgovorno za
privredni prestup ako je privredni prestup izvršen njegovom radnjom ili njegovim propuštanjem
dužnog nadzora. Drugim rečima, ukoliko je direktor sproveo sve mere nužnog nadzora na licima
kojima je povereno na izvršavanje poslovanje društva u raznim segmentima, njegova odgovornost
može bit isključena. Dodatno, u skladu sa zakonom, odgovornost direktora može biti isključena ako
bude dokazano da je postupao po naređenju drugog odgovornog lica ili organa upravljanja i ako je
preduzeo sve radnje koje je na osnovu zakona, drugog propisa ili opšteg akta bio dužan da
preduzme da bi sprečio izvršenje privrednog prestupa

Sankcije za privredne prestupe:

- novčana kazna (nema kazne zatvora ili drugih vrsti kazni);

- uslovna osuda;
- zaštitne mere (javno objavljivanje presude, oduzimanje predmeta, zabrana pravnom licu da
se bavi određenom privrednom delatnošću i zabrana odgovornom licu da vrši određene
dužnosti).

Građanskopravna odgovornost

Građanskopravna odgovornost je odgovornost za prouzrokovanu štetu. Šteta se može prouzrokovati

činjenjem i nečinjenjem. Jedno od osnovnih pravila obligacionog prava je da onaj ko drugome
prouzrokuje štetu ima dužnost da takvu štetu nadoknadi. Samim tim, sankcija za prouzrokovanje
štete je obaveza njene naknade oštećenom licu. Sankcija se može sastojati od a) prestanka sa štetnim
ponašanjem, b) naturalne restitucije (vraćanju oštećenog dobra u stanje u kojem je bilo pre
nastanka štete), ili c) u novčane naknade.

Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta), sprečavanje njenog povećanja (izmakla dobit), kao
i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta). Obična šteta i
izmakla dobit predstavljaju dva različita oblika materijalne štete. Obična šteta je realno umanjenje
nečije imovine – na primer, oštećenje nečijeg automobila. Međutim, ako udarite taksistu koji se
nalazio u automobilu i on tom prilikom polomi ruku što će ga sprečavati da u nekom periodu vozi i
privređuje, dugujete ne samo naknadu obične štete za oštećenje automobila već i naknadu za
izmaklu dobit zbog činjenice da u jednom periodu nije mogao da radi i zarađuje.

Nematerijalna šteta nastaje prilikom povrede nečijeg ličnog dobra – povrede časti, ugleda,
nanošenja fizičkog ili psihičkog bola ili straha. Naknada nematerijalne štete se uglavnom sastoji iz
isplate odgovarajućeg novčanog iznosa koji se dosuđuje oštećenom licu. Naknada nematerijalne
štete nema za cilj reparaciju pretrpljenog gubitka, na primer ugleda ili pretpljnog straha, već je ideja

6
da se putem naknade pruži neka satisfakcija oštećenom licu zbog onog što je pretrpeo. Zato prilikom
odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud mora da
vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne
pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom. Potrebno je
naglasiti da pravni sistem pravo na naknadu nematerijalne štete uglavnom pruža samo fizičkim
licima. Pravna lica imaju pravo na naknadu nematerijalne štete samo u slučaju tzv. nepoštene tržišne
utakmice, odnosno nelojalne konkurencije u skladu sa Zakonom o trgovini, i to isključivo od lica
koja se mogu smatrati njihovom konkurencijom na tržištu.

Postupak za naknadu štete je parnični postupak koji se ne pokreće po službenoj dužnosti, već ga
pokreće oštećeno lice koje smatra da mu je povređeno određeno materijalno ili nematerijalno
dobro. Postupak za naknadu štete se pokreće tužbom, pred nadležnim sudom.

Odgovornost za štetu je regulisana Zakonom o obligacionim odnosima, ali može da bude donekle
regulisana i ugovorom koji se potpisuje između dve ugovorne strane. Tako, na primer, odgovornost
za štetu može ugovorom da se ograniči do određenog novčanog iznosa, ali takvo ograničenje neće
važiti ukoliko je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepažnjom.

Kada govorimo o vanugovornoj odgovornosti za štetu (odgovornosti za štetu koja je propisana

Zakonom o obligacionim odnosima), možemo govoriti o nekoliko tipova odgovornosti -
odgovornosti po osnovu krivice, ali i odgovornosti gde krivice nema.

Odgovornost za štetu po osnovu krivice postoji kad je lice prouzrokovalo štetu namerno ili
nepažnjom. Zakon o obligacionim odnosima predviđa da ko prouzrokuje štetu, on je dužan da je
nadoknadi ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice – samim tim, krivica se
pretpostavlja, a odgovornosti se može osloboditi onaj ko dokaže da je šteta nastala bez njegove
krivice.

Međutim, odgovornost za naknadu štete bez krivice postoji u slučaju odgovornosti za opasne stvari i
opasne delatnosti (primera radi, motorna vozila), odgovornost roditelja za štetu koju prouzrokuju
njihova maloletna deca, kao i tzv. odgovornost po osnovu pravičnosti – u slučaju da štetu
prouzrokuje maloletnik ili duševno obolelo lice koje za štetu inače ne bi odgovaralo, a šteta se ne
može nadoknaditi od lica koje je bilo dužno da vodi nadzor nad njim, sud može, kad to pravičnost
zahteva, a naročito s obzirom na materijalno stanje štetnika i oštećenika, osuditi štetnika da naknadi
štetu, potpuno ili delimično.

Postoji i posebna odgovornost pravnog lica za štetu koju zaposleni u radu ili u vezi sa radom
prouzrokuje trećem licu, osim ako dokaže da je zaposleni u datim okolnostima postupao onako kako
je trebalo. Pravno lice takođe odgovara za štetu koju trećem licu prouzrokuje njegov organ u vezi sa
vršenjem svojih funkcija.

Odgovornost direktora društva iz ugla poreskih propisa

Prema odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPPA) zakonski

zastupnik društva (fizičko lice upisano kao takvo u propisani registar) ispunjava poreske obaveze

7
društva koje zastupa. U skladu sa navedenim, direktor društva je u obavezi da izvršava sve obaveze
društva kao poreskog obveznika predviđene poreskim propisima (npr. podnošenje poreskih prijava,
plaćanje poreza i sl), osim ukoliko je izvršenje pojedinih obaveza preneo na drugo lice.

Odredbama ZPPPA je eksplicitno navedena mogućnost Poreske uprave da rešenjem utvrdi ličnu
odgovornost direktora za poreske obaveze poreskog dužnika-društva, definisanu kao sekundarna
poreska obaveza. Sekundarna poreska obaveza zakonskog zastupnika postoji ukoliko je zakonski
zastupnik svesno ili bez dužne pažnje propustio da ispuni svoju obavezu da realizuje plaćanje
poreza za poreskog obveznika-društvo iako je ovaj bio u mogućnosti da to uradi- za iznos
neplaćenog poreza. Međutim, ova lična odgovornost direktora za plaćanje poreza društva je
ograničena, a ograničenje se ogleda u mogućnosti utvrđivanja obaveze plaćanja poreza direktoru
samo ukoliko preduzetim merama prinudne naplate nije naplaćen iznos poreza (i sporednih
poreskih davanja) od poreskog obveznika-društva.

Posebna odgovornost na osnovu Zakona o privrednim društvima

Zakon o privrednim društvima sadrži niz odredbi koje se odnose na obaveze i dužnosti određenih
lica u jednom privrednom društvu.

- Probijanje pravne ličnosti

Članovi društva sa ograničenom odgovornošću i akcionari akcionarskog društva mogu da

odgovaraju za obaveze društva sopstvenom imovinom uprkos osnovnom pravilu da odgovaraju do
visine svog uloga. Ova situacija se zove ’probijanje pravne ličnosti’ i dešava se samo ukoliko
navedena lica zloupotrebe svoj položaj i time nanesu štetu društvu, odnosno njegovim poveriocima i
to tako što a) upotrebe društvo za postizanje cilja koji mu je inače zabranjen, b) koriste imovinu
društva ili njome raspolažu kao da je njihova lična imovina, c) koriste društvo ili njegovu imovinu u
cilju oštećenja poverilaca društva ili d) umanje imovinu društva radi sticanja koristi za sebe ili treća
lica, iako su znali da društvo neće moći da izvršava svoje obaveze prema poveriocu.

Poverilac društva ima prava da protiv člana društva sa ograničenom odgovornošću odnosno
akcionara podnese tužbu za probijanje pravne ličnosti. Pobijanje pravne ličnosti jeste mogućnost
propisana zakonom, ali je u praksi retka situacija da članovi društva sa ograničenom odgovornošću
odnosno akcionari zaista i odgovaraju na ovakav način zbog toga što je okolnosti predviđene
zakonom teško dokazati u sudskom postupku (probijanje pravne ličnosti podrazumeva činjenje
prevarne radnje koja mora biti dokazana, a teret dokazivanja proboja pravne ličnosti leži na
tužiocu). Međutim, relevatna praksa postoji u srpskim sudovima, te je Vrhovni kasacioni sud u
jednoj svojoj presudi (Prev 4/2016) izneo stav da je za primenu instituta probijanja pravne ličnosti
u smislu citirane zakonske odredbe, neophodna ispunjenost tri uslova. Prvi uslov se odnosi na
postojanje zloupotrebe pravnog subjektiviteta privrednog društva od strane člana društva na taj
način da isti koriste pravno lice radi postizanja nedozvoljenih ili prevarnih ciljeva ili sa imovinom
društva postupaju kao sa sopstvenom imovinom ili kao da pravno lice ne postoji. Za postojanje
drugog uslova potrebno je da preduzimanjem navedenih radnji članovi privrednog društva
pribavljaju sebi imovinsku korist, koja se u imovini poverioca ogleda kao štetna posledica to jest kao
umanjenje imovine. Da bi se ispunio treći uslov, potrebno je da pribavljena imovinska korist kod

8
članova društva to jest šteta u imovini poverioca mora biti posledica preduzetih radnji koje imaju
karakter zloupotrebe.

- Odgovornost za sporazumnu procenu nenovčanog uloga

Članovi društva mogu da sporazumno utvrde vrednost nenovčanog uloga društva, koji se može
sastojati iz stvari i prava, a u slučaju ortačkog društva, i iz rada i usluga. Ukoliko je vrednost
nenovčanog uloga uvtrđena sporazmno a društvo nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze
prema poveriocima, poverilac društva ima pravo da zahteva da vanparnični sud utvrdi vrednost
nenovčanog uloga.
Ukoliko sud utvrdi da je vrednost nenovčanog uloga bila manja od sporazumno utvrđene, sud će
naložiti članu društva koji je uneo taj nenovčani ulog da razliku do sporazumno utvrđene vrednosti
tog uloga isplati društvu.
- Odgovornost zastupnika društva za prekoračenje ovlašćenja

Zastupnik je dužan da postupa u skladu sa ograničenjima svojih ovlašćenja koja su utvrđena aktima
društva ili odlukama nadležnih organa društva. Ipak, ne mogu se sva ograničenja ovlašćenja
zastupnika koja su predviđena internim aktima isticati prema trećim licima. Štaviše, jedino
ograničenje ovlašćenja zastupnika (bilo da se radi o direktoru – zakonskom zastupniku ili tzv.
ostalim zastupnicima) koje se može isticati prema trećim licima je ono koje je registrovano u
registru privrednih subjekata koje vodi Agencija za privredne registre i koje se sastoji iz zajedničkog
zastupanja, odnosno obaveznog supotpisa. Ukoliko je, na primer, registrovano ograničenje
ovlašćenja direktora da potpisuje ugovore društva uz supotpis ostalog zastupnika društva, ugovor
koji je potpisao samo direktor nije validan, te je lako zamisliti da se na taj način drugoj ugovornoj
strani može naneti šteta.

Zastupnik društva, punomoćnik po zaposlenju i prokurista odgovaraju za štetu koju nanesu društvu
prekoračenjem granica svojih ovlašćenja, osim ukoliko su ova lica postupala u skladu sa odlukom
nadležnog organa društva, ili su im takve radnje naknadno odobrene od strane nadležnog organa
društva.

- Posebne dužnosti prema društvu

U posebne dužnosti prema društvu spadaju: dužnost pažnje, dužnost prijavljivanja poslova u kojima
postoji lični interes, dužnost izbegavanja sukoba interesa, dužnost čuvanja poslovne tajne i dužnost
poštovanja zabrane konkurencije.

Posebne dužnosti prema društvu imaju:

- ortaci i komplementari;
- članovi doo i akcionari sa značajnim učešćem u osnovnom kapitalu društva (25% glasova) ili
kontrolnim paketom (većinsko učešće sa više od 50% glasova ili mogućnost odlučujuće
kontrole nekim drugim sredstvima);
- direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici i prokuristi; i

9
 - likvidacioni upravnik.

Osnivačkim aktom društva mogu da budu definisana dodatna lica koja mogu imati posebne dužnosti
prema društvu.

a) Dužnost pažnje

Dužnost pažnje imaju direktori, članovi nadzornog odbora, zastupnici, prokuristi i likvidacioni
upravnik. Ona podrazumeva obavezu da lica svoj posao obavljaju savesno, u najboljem interesu
društva i sa jednim visokim stepenom pažnje – tzv. pažnjom dobrog privrednika. Društvo ima pravo
da protiv lica koje je prekršilo svoju dužnost pažnje i time nanelo štetu društvu podnese tužbu za
naknadu štete.

b) Dužnost prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes

Lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu imaju obavezu da direktora obaveste o postojanju
ličnog interesa u pravnom poslu koje društvo zaključuje. Lični interes može postojati kada je neko
od lica sa posebnim dužnostima prema društvu (kao i članovi njegove porodice):

- Ugovorna strana u pravnom poslu sa društvom odnosno lice prema kome društvo
preduzima pravne radnje;
- U finansijskom odnosu sa trećim licem koje zaključuje ugovor sa društvom odnosno prema
kome društvo preduzima pravne radnje ili samo ima finansijske koristi od ugovora odn.
pravnih radnji , a može se očekivati da to utiče na postupanje lica koje ima dužnost prema
društvu.

Da bi se zaključio pravni posao odnosno preduzela radnja u vezi sa kojom postoji lični interes,
potrebno je da on bude odobren od strane nadležnog organa društva. Ukoliko se pravni posao
zaključi odnosno preduzme radnja bez odobrenja, društvo može podneti tužbu za poništaj tog
pravnog posla, odnosno radnje i da zahteva naknadu štete od lica koje je imalo lični interes.

c) Dužnost izbegavanja sukoba interesa

Gore navedena lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu ne mogu da u sopstvenom interesu,
odnosno u interesu svoje porodice koriste imovinu društva ili informacije koje nisu javno dostupne
a do kojih su došli zahvaljujući svojoj poziciji u društvu, zloupotrebe svoj položaj u društvu, niti
mogu da koriste mogućnosti za zaključenje poslova koje se ukažu društvu. Društvo može podneti
tužbu protiv lica koje povredi dužnost izbegavanja sukoba interesa i tražiti naknadu štete, kao i
prenosna društvo koristi koju je to lice ostvarilo kao posledicu te povrede dužnosti.

d) Dužnost čuvanja poslovne tajne

Poslovna tajna je podatak čije bi saopštavanje trećem licu moglo naneti štetu društvu, kao i podatak
koji ima ili može imati ekonomsku vrednost zato što nije opšte poznat, niti je lako dostupan trećim
licima koja bi njegovim korišćenjem ili saopštavanjem mogla ostvariti ekonomsku korist i koji je od

10
strane društva zaštićen odgovarajućim merama u cilju čuvanja njegove tajnosti.Poslovna tajna je i
podatak koji je zakonom, drugim propisom ili aktom društva određen kao poslovna tajna.

Gore navedena lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu imaju i dužnost čuvanja poslovne
tajne društva. Međutim, neće se smatrati povredom dužnosti čuvanja poslovne tajne saopštavanje
tih podataka ukoliko je ta obaveza propisana zakonom, ili je potrebno radi obavljanja poslova
društva, ili je to saopštavanje učinjeno nadležnim organima ili javnosti u cilju ukazivanja na
postojanje kažnjivog dela.

Protiv lica koje je prekršilo svoju obavezu čuvanja poslovne tajne društvo može da podnese tužbu i
zahteva naknadu štete, kao i isključenje tog lica kao člana društva, ako je lice u pitanju član.

e) Dužnost poštovanja zabrane konkurencije

Lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu (osim likvidacionog upravnika) ne mogu bez
prethodno pribavljenog odobranje od nadležnog organa društva da:

- imaju isto svojstvo u drugom konkurentskom društvu ;

- budu preduzetnici koji imaju isti ili sličan predmet poslovanja;
- budu zaposlena ili na drugi način angažovana u konkurentskom društvu.

Međutim, dozvoljeno je da se ova pravila donekle izmene osnivačkim aktom ili statutom društva, i to
tako što se može: 1) zabrana konkurencije proširiti i na druga lica; 2) odrediti da zabrana
konkurencije važi i posle prestanka svojstva određenih lica sa posebnim dužnostima, ali ne duže od
dve godine; ili 3) odrediti poslovi, način ili mesto njihovog obavljanja koji ne predstavljaju povredu
dužnosti poštovanja zabrane konkurencije.

Protiv lica koje je povredilo svoju obavezu poštovanja zabrane konkurencije, društvo može da
podnese tužbu i njome traži naknadu štete i prenos na društvo koristi koju je to lice ostvarilo kao
posledicu te povrede, kao i isključenje tog lica kao člana društva, ako je to lice član društva.

Odgovornost za kršenje prava konkurencije

Odgovornost za kršenje pravila o konkurenciji na tržištu se pre svega odnosi na odgovornost celog
pravnog lica koje je učestvovalo u povredi ovih pravila. Tom pravnom licu mogu biti izrečene mere
zaštite konkurencije i/ili procesnog penala koje reguliše Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim,
moguće je da dođe i do krivično-pravne odgovornosti odgovornog fizičkog lica prema krivičnim
propisima.

Što se tiče mere zaštite konkurencije, one se zapravo sastoje od izricanje "kazne" u obliku obaveze
plaćanja novčanog iznosa koji određuje Komisija za zaštitu konkurencije. Iznos ovih kazni može biti
značajan, i može se izreći u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda prekršioca ostvarenog
na teritoriji Republike Srbije. Mera plaćanja procesnog penala se izriče u iznosu od 500 evra do
5.000 evra za svaki dan ponašanja suprotno nalogu Komisije datom u postupku, odnosno
nepostupanja po tom nalogu (npr. kompanija ne postupi po zahtevu Komisije da joj dostavi, saopšti,
stavi na uvid ili omogući pristup traženim podacima, onemogući ulazak u prostorije ili na drugi

11
način spreči uviđaj, dostavi ili saopšti netačne, nepotpune ili lažne podatke ili kompanija ne podnese
prijavu koncentracije u propisanom roku).

Sve radnje povrede propisa o zaštiti konkurencije se svrstavaju u tri glavne grupe povreda: (1)
zaključenje restriktivnih sporazuma, kao što su sporazumi kojima se regulišu cene, deli tržiste,
određuje ekskluzivnost, ograničava i kontroliše proizvodnja i slično - i to bez obzira da li su ovakvi
sporazumi vertikalni (među učesnicima koji su na različitim nivoima proizvodno-distributivnog
lanca) ili horizontalni (sporazumi među konkurentima koji su na istom nivou tog lanca, takozvani
karteli), (2) zloupotreba dominantnog položaja - što je povreda koju može da izvrši samo kompanija
koja ima dominantan položaj na tržištu, i (2) sprovođenje zabranjene koncentracije, i to bez obzira
na način na koji je koncentracija na tržištu sprovedena - kupovinom druge kompanije, ili
sprovođenjem statusne promene spajanja, ili na neki drugi način preuzimanjem odlučujuće kontrole
nad drugim učesnikom na tržištu.

Pet praktičnih saveta

- Kada govorimo o prekršajnoj odgovornosti pravnog lica i odgovornog lica u pravnom licu,
takvo odgovorno lice ne mora da nužno bude direktor – to može biti neko drugo zaposleno
lice, primera radi, rukovodilac sektora u vezi sa kojim je prekršaj nastao.
- Potrebno je da ne samo menadžeri, već i zaposleni u jednoj kompaniji budu upoznati sa
radnjama (činjenjima i nečinjenjima) koje mogu da predstavljaju prekršaj ili krivično delo,
budući da će odgovornost snositi pravno lice, odnosno odgovorno lice u pravnom licu;
- Ukoliko vaša kompanija započne pregovore za zaključenje ugovora sa nekom drugom
kompanijom i ta druga kompanija bez razloga odustane od namere da zaključi ugovor, vaša
kompanija će, pod određenim uslovima imati pravo da zahteva od drugog pregovarača
naknadu štete koja je za nju nastala upuštanjem druge strane u neozbiljne pregovore;
- Ukoliko neko vašu kompaniju tuži za naknadu štete, uvek postoji opcija da sa drugom
stranom zaključite vansudsko poravnanje i takvom nagodbom izbegnete dugotrajne sudske
procese i pravne troškove;
- Morate biti svesni ograničenja koja predviđaju statusni propisi poput Zakona o privrednim
društvima, zbog čega na primer ne možete istovremeno da budete direktor društva koje se
bavi marketingom i istovremeno osnivač drugog društva koje će se isto baviti marketingom,
jer je to protiv pravila konkurencije od strane lica koja imaju posebnu dužnost prema
društvu. Pre nego da odlučite da osnujete svoje društvo, morate da za to tražite odobrenje
nadležnog organa društva čiji ste direktor, jer se radi o poslu sa ličnim interesom. Takođe,
potrebno je da razlikujete pravila konkurencije od strane lica koja imaju posebnu dužnost
prema društvu (koje reguliše Zakon o privrednim društvima, i tiču se odnosa između
relevantnih lica u društvu i samog društva) od pravila o zaštiti konkurencije na relevantnom
tržištu na kom posluje vaša kompanija (koje reguliše Zakon o zaštiti konkurencije, u vezi sa
restriktivnim sporazumima, zloupotrebom dominantnog položaja i zabranjenim
koncentracijama).

12