Grupa zadataka 1 Kolokvijum 2 iz OI 2 Poena: _________

Prezime i ime ___________________________________________________ Br. indeksa____________

1. Metodologija DP se primenjuje na višeetapne procese koji su:

a. diskretni, konačni i stohastički
b. deterministički, stacionarni i konačni
c. diskretni, separabilni i konačni
d. konačni, rekurentni i deterministički
e. Ne znam
2. U matematičkom modelu višeetapnog procesa upravljanja, u ograničenju u i ∈ U i (ri −1 ), i = 1,, n , U i (ri −1 )
predstavlja skup dopustivih upravljanja u i-toj etapi.

3. Koja od sledećih rekurentnih formula se koristi za rešavanje problema proste raspodele jednorodnog
resursa primenom DP:
a. Fi (r ) = max {ci ( xi ) + d i (r − xi ) − Fi −1 (r − ai ( xi ) )}
xi |ai ( xi ) ≤ r

b. Fi (r ) = max {ci ( xi ) + Fi −1 (r − ai ( xi ) )}
xi |ai ( xi ) ≤ r

c. Fi (r ) = max {ci ( xi ) + Fi −1 (r − xi )}
xi ∈[0 , r ]

d. Fi (r ) = max {ci ( xi ) + Fi −1 ( xi −1 )}
xi ∈[0 , r ]

e. Ne znam.
U toj formuli, Fi (r ) predstavlja dobit od ulaganja r jedinica resursa u i aktivnosti.

4.  1 1 
U funkciji cilja matematičkog modela upravljanja zalihama C = n c s + chθ1 y + c pθ 2 (Q − y ) sabirak
 2 2 
1
n c pθ 2 (Q − y ) predstavlja troškove penala u celom periodu T, a oznaka θ1
2

predstavlja period u kome je zadovoljena tražnja (u kome ima robe na zalihama, u kome se plaćaju
troškovi skladištenja).

5. U jednom od matematičkih modela upravljanja zalihama koristi se funkcija cilja

Q ∞
C (Q, x) = cQ + c h ∫ (Q − x)ϕ ( x)dx + c p ∫ ( x − Q)ϕ ( x)dx . O kom modelu se radi (zaokružiti)?
0 Q

a. kontinualni model prodavca novina

b. diskretan model prodavca novina
c. model sa konačnim vremenom isporuke
d. model sa popustom u ceni
e. Ne znam

U funkciji cilja ϕ (x) predstavlja funkciju gustine tražnje.

6. Za slučajan proces se kaže da je lanac Markova ako ispunjava sledeća svojstva (više tačnih odgovora):
a. stacionarne verovatnoće prelaza
b. zadat skup početnih stanja X0=i ∀ i
c. svojstvo Markova
d. zadatu matricu verovatnoća prelaska iz stanja i u stanje j u trenutku t - Pt = pijt( )
e. stacionarno početno stanje P0=(p1, ... , pn)
f. zadat skup početnih verovatnoća P{X0=i} ∀ i
7. Na slici je prikazan dijagram stanja za proces rađanja i umiranja:

λ λ λ λ λ λ λ

0 1 2 n-1 n n+1

µ µ µ µ µ µ µ
a. M/M/n
b. M/M/1
c. M/M/1///n
d. M/M/1/s
e. Ne znam

8. Napisati formulu za izračunavanje očekivanog broja klijenata u sistemu, ako su poznati: očekivana dužina
reda, prosečna brzina dolazaka klijenata i prosečna brzina usluživanja.

L=Lq+λ/µ

9. Za sistem prikazan na slici napisati:

1 2 4

3 5

Sve miniputeve: {1,2,4,6}, {1,2,5,6}, {3,4,6}, {3,5,6}

Sve minipreseke: {1,3}, {2,3}, {4,5}, {6}

10 Napisati matematički model direktnog zadatka optimizacije pouzdanosti redundantnog serijskog sistema.
. n
( max ) RS ( x1 , x2 ,...,=
xn ) ∏ (1 − q
i =1
i
1+ xi
)

п.о.
n

∑c (x ) ≤ C
i =1
i i 0

xi ≥ 0, xi − целобројно, i = 1, 2,..., n .
Grupa zadataka 2 Kolokvijum 2 iz OI 2 Poena: _________

Prezime i ime ___________________________________________________ Br. indeksa____________

1. Metodologija DP se primenjuje na višeetapne procese koji su:

a. konačni, rekurentni i deterministički
b. stohastički, diskretni i rekurentni
c. deterministički, stacionarni i konačni
d. stacionarni, stohastički i diskretni
e. Ne znam

2. U matematičkom modelu višeetapnog procesa upravljanja, u ograničenju ri = w(ri −1 , ui ), i = 1,  , n ,

w(ri −1 , ui ) predstavlja zakon prelaska procesa iz stanja ri-1 u stanje ri pod uticajem upravljanja ui.

3. Koja od sledećih rekurentnih formula se koristi za rešavanje problema proste raspodele jednorodnog
resursa primenom DP:
a. Fi (r ) = max {ci ( xi ) + Fi −1 ( xi −1 )}
xi ∈[0 , r ]

b. Fi (r ) = max {ci ( xi ) + Fi −1 (r − xi )}
xi ∈[0 , r ]

c. Fi (r ) = max {g ( xi ) + h(r − xi ) + Fi +1 (a( xi ) + b(r − xi ) )}

xi ∈[0 , r ]

d. Fi (r ) = max {g ( xi ) − h(r + xi ) + Fi +1 (a( xi ) − b(r + xi ) )}

xi ∈[0 , r ]

e. Ne znam
U toj formuli, Fi (r ) predstavlja dobit od ulaganja r jedinica resursa u i aktivnosti.

4.  1 1 
U funkciji cilja matematičkog modela upravljanja zalihama C = n c s + c hθ1 y + c pθ 2 (Q − y ) , sabirak
 2 2 
1
n chθ1 y predstavlja troškove držanja zaliha, a oznaka θ 2 predstavlja period u kome tražnja nije
2
zadovoljena.

5. U jednom od matematičkih modela upravljanja zalihama koristi se funkcija cilja

Q ∞
C (Q, x) = cQ + c h ∫ (Q − x)ϕ ( x)dx + c p ∫ ( x − Q)ϕ ( x)dx . O kom modelu se radi (zaokružiti)?
0 Q

a. model sa konačnim vremenom isporuke

b. diskretan model prodavca novina
c. kontinualni model prodavca novina
d. model sa popustom u ceni
e. Ne znam

U funkciji cilja ϕ (x) predstavlja funkciju gustine tražnje.

6. Za slučajan proces se kaže da je lanac Markova ako ispunjava sledeća svojstva (više tačnih odgovora):
a. stacionarno početno stanje P0=(p1, ... , pn)
b. svojstvo Markova
c. determinističke verovatnoće prelaza
d. stacionarne verovatnoće prelaza
e. zadat skup početnih verovatnoća P{X0=i} ∀ i
f. zadatu matricu verovatnoća prelaska iz stanja i u stanje j u trenutku t - Pt = pijt ( )
7. Na slici je prikazan dijagram stanja za proces rađanja i umiranja:

λ λ λ λ λ λ λ

0 1 2 s-1 s s+1

µ 2µ 3µ (s-1)µ sµ sµ sµ
a. M/M/1
b. M/M/n
c. M/M/s
d. M/M/1/s
e. Ne znam

8. Napisati formulu za izračunavanje očekivanog vremena koje će klijent da provede u sistemu, ako su
poznati: očekivano vreme čekanja u redu i prosečna brzina usluživanja.

W=Wq+1/µ

9. Za sistem prikazan na slici napisati:

1
4

5 6
3

Sve miniputeve: {1,4}, {1,5,6}, {2,4}, {2,5,6}, {3,4}, {3,5,6}

Sve minipreseke: {1,2,3}, {4,6}, {4,5}

10 Napisati matematički model obrnutog zadatka optimizacije pouzdanosti redundantnog serijskog sistema.
.
n
( min ) ∑ ci ( xi )
i =1
п.о.
n

∏ (1 − q
i =1
i
1+ xi
) ≥ R0

xi ≥ 0, xi − целобројно, i = 1, 2,..., n .
Grupa zadataka 3 Kolokvijum 2 iz OI 2 Poena: _________

Prezime i ime ___________________________________________________ Br. indeksa____________

1. Koja je od navedenih formulacija principa optimalnosti najpreciznija:

a. Za optimalan niz upravljanja važi osobina da je, bez obzira na upravljanja koja su na nekoj etapi
dovela do nekog stanja, niz upravljanja na preostalim etapama optimalan u odnosu na to stanje kao
početno.
b. Optimalni niz upravljanja ima osobinu da je, bez obzira na upravljanja koja su dovela do nekog
stanja na nekoj etapi, niz upravljanja na preostalim etapama optimalan u odnosu na početno stanje.
c. Optimalan put ima osobinu da je, bez obzira na ranije pređeni put koji je doveo do nekog čvora,
ostatak puta je optimalan u odnosu na taj čvor kao početni.
d. Optimalni niz upravljanja ima osobinu da je, s obzirom na upravljanja koja su dovela do nekog
stanja na nekoj etapi, niz upravljanja na preostalim etapama optimalan u odnosu na početno stanje.
e. Ne znam

2. U rekurentnoj formuli za rešavanje problema proste raspodele jednorodnog resursa

Fi (r ) = max {ci ( xi ) + Fi −1 (r − xi )}, Fi (r ) predstavlja dobit od ulaganja r jedinica resursa u i aktivnosti.
xi ∈[0 , r ]

3. Data je rekurentna formula za rešavanje problema optimalne zamene mašina primenom DP:
d (0) − oi (0) − z i (t ) + Fi +1 (1) za u i =" @@@"
Fi (t ) = max  i
d i (t ) − oi (t ) + Fi +1 (t ) za u i =" # # # "
gde Fi (t ) predstavlja maksimalnu dobit od korišćenja $$$.

Umesto simbola „@@@” i „###” treba da a umesto „$$$”:

piše respektivno:
a. ne primeniti upravljanje, primeniti a. mašine stare t godina u etapama od i do
upravljanje kraja posmatranog perioda
b. primeniti upravljanje, ne primeniti b. mašine i u periodima t, t+1, ... , n
upravljanje c. mašine stare t godina u periodu i
c. zadržati, zameniti d. mašine stare t godina u prvih i etapa
d. zameniti, zadržati

4. nivo
zaliha

T 2T 3T vreme

Sistem za upravljanje zalihama na slici je:

a. Sistem sa periodičnim nadgledanjem
b. Sistem sa dva sanduka
c. Sistem sa neprekidnim nadgledanjem
d. Sistem sa popunjavanjem po volji
e. Ne znam
5. U jednom od matematičkih modela upravljanja zalihama koristi se funkcija cilja
Q ∞
C (Q) = cQ + c h ∑ (Q − k ) p k + ∑ (k − Q) p k . O kom modelu se radi (zaokružiti)?
k =0 k =Q +1

a. diskretan model prodavca novina

b. kontinualni model prodavca novina
c. model sa konačnim vremenom isporuke
d. model sa popustom u ceni
e. Ne znam

U funkciji cilja pk predstavlja verovatnoću tražnje k.

6. Slučajni procesi se prema indeksnom prostoru (skup iz koga t uzima vrednosti) mogu podeliti na:

a. kontinualni i

b. diskretni.

7. Na slici je prikazan dijagram stanja za proces rađanja i umiranja:

Nλ (N-1)λ (N-n+1)λ (N-n)λ (N-n-1)λ λ

0 1 n-1 n n+1 N

µ µ µ µ µ µ µ
a. M/M/1///N
b. M/M/1/N
c. M/M/1/n
d. M/M/1
e. Ne znam

8. Za proces rađanja i umiranja, u ustaljenom stanju važi sistem jednačina

λn−1 Pn−1 + µ n+1 Pn+1 = λn Pn + µ n Pn , n = 0,1,2,  U n-toj jednačini sabirak λn−1 Pn−1 predstavlja očekivani broj
ulazaka u stanje n iz stanja n-1 u jedinici vremena.

9. Za kombinovani serijsko paralelni sistem prikazan na slici napisati strukturnu funkciju sistema ako su
indikatori stanja komponenata označeni sa y1 ,, y 6 :
1 4

2 5 6

h( y ) = (1 - (1 - y1) ∙ (1 - y2)) ∙ y3 ∙ (1 - (1 - y4) ∙ (1 - y5 ∙ y6))

10 Koja od navedenih funkcija predstavlja pouzdanost serijskog sistema sa pasivnom redundansom:

.
J xj
x mj+1 J α mj
a. Rs ( x) = ∏∑ c. Rs ( x) = ∏
−x j −α j
e e
j =1 m = 0 m! j =1 m!
J xj
α m J α mj
b. Rs ( x) = ∏∑ d. Rs ( x) = ∑
j −α j −α j
e e
j =1 m = 0 m! j =1 m!
e. Ne znam
Grupa zadataka 4 Kolokvijum 2 iz OI 2 Poena: _________

Prezime i ime ___________________________________________________ Br. indeksa____________

1. Koja je od navedenih formulacija principa optimalnosti najpreciznija:

a. Optimalni niz upravljanja ima osobinu da je, s obzirom na upravljanja koja su dovela do nekog
stanja na nekoj etapi, niz upravljanja na preostalim etapama optimalan u odnosu na početno stanje.
b. Za optimalan niz upravljanja važi osobina da je, bez obzira na upravljanja koja su na nekoj etapi
dovela do nekog stanja, niz upravljanja na preostalim etapama optimalan u odnosu na to stanje kao
početno.
c. Optimalni niz upravljanja ima osobinu da je, bez obzira na upravljanja koja su dovela do nekog
stanja na nekoj etapi, niz upravljanja na preostalim etapama optimalan u odnosu na početno stanje.
d. Optimalan put ima osobinu da je, bez obzira na ranije pređeni put koji je doveo do nekog čvora,
ostatak puta je optimalan u odnosu na taj čvor kao početni.
e. Ne znam

2. U rekurentnoj formuli za rešavanje problema složene raspodele jednorodnog resursa

Fi (r ) = max {ci ( xi ) + Fi −1 (r − ai ( xi ) )}, Fi (r ) predstavlja dobit od ulaganja r jedinica resursa u i
xi |ai ( xi ) ≤ r

aktivnosti.

3. Data je rekurentna formula za rešavanje problema optimalne zamene mašina primenom DP:
d (0) − oi (0) − z i (t ) + Fi +1 (1) za u i =" @@@"
Fi (t ) = max  i
d i (t ) − oi (t ) + Fi +1 (t ) za u i =" # # # "
gde Fi (t ) predstavlja maksimalnu dobit od korišćenja $$$.

Umesto simbola „@@@” i „###” treba da a umesto „$$$”:

piše respektivno:
a. zameniti, zadržati a. mašine i u periodu t
b. zadržati, zameniti b. mašine stare t godina u periodu i
c. prihvatiti, odbiti c. mašine stare t godina u prvih i etapa
d. odbiti, prihvatiti d. mašine stare t godina u etapama od i do
kraja posmatranog perioda

4. nivo
zaliha

Q
Q
Q
R

vreme
Sistem za upravljanje zalihama na slici je:
a. Sistem sa periodičnim nadgledanjem
b. Sistem sa dva sanduka
c. Sistem sa neprekidnim nadgledanjem
d. Sistem sa popunjavanjem po volji
e. Ne znam
5. U jednom od matematičkih modela upravljanja zalihama koristi se funkcija cilja
Q ∞
C (Q) = cQ + c h ∑ (Q − k ) p k + ∑ (k − Q) p k . O kom modelu se radi (zaokružiti)?
k =0 k =Q +1

a. model sa popustom u ceni

b. model sa konačnim vremenom isporuke
c. diskretan model prodavca novina
d. kontinualni model prodavca novina
e. Ne znam

U funkciji cilja pk predstavlja verovatnoću tražnje k.

6. Slučajni procesi se prema prostoru stanja (skup iz koga X(t) uzima vrednost) mogu podeliti na:
a. kontinualne (neprekidne) i a) konačne i
b. diskretne (lanci). b) beskonačne

7. Na slici je prikazan dijagram stanja za proces rađanja i umiranja:

Nλ (N-1)λ (N-s+1) λ (N-s) λ (N-s-1)λ λ

0 1 s-1 s s+1 N

µ 2µ (s-1)µ sµ sµ sµ sµ
a. M/M/1///n
b. M/M/s///N
c. M/M/N/s
d. M/M/n///N
e. Ne znam

8. Za proces rađanja i umiranja, u ustaljenom stanju važi sistem jednačina

λn−1 Pn−1 + µ n+1 Pn+1 = λn Pn + µ n Pn , n = 0,1,2,  U n-toj jednačini sabirak λn Pn predstavlja očekivani broj
izlazaka iz stanja n u stanje n+1 u jedinici vremena.

9. Za kombinovani serijsko paralelni sistem prikazan na slici napisati strukturnu funkciju sistema ako su
indikatori stanja komponenata označeni sa y1 ,, y 6 :
1
4

5 6
3

h( y ) = (1 - (1 - y1) ∙ (1 - y2) ∙ (1 - y3)) ∙ (1 - (1 - y4) ∙ (1 - y5 ∙ y6))

10 Koja od navedenih funkcija predstavlja pouzdanost serijskog sistema sa pasivnom redundansom:

.
α mj
[ ]
xj J
Rs ( x) = ∏ 1 − (1 − r j )
J
x j +1
Rs ( x) = ∏∑ c.
−α j
a. e
j =1 m = 0 m! j =1

( )
J
J xj
x mj+1 d. Rs ( x) = ∏ 1 − q j j
x +1
b. Rs ( x) = ∏∑
−x j
e
j =1 m = 0 m! j =1

e. Ne znam