KRIVIČNO PRAVO

Pojam krivičnog prava:

Krivično pravo je skup pravnih normi kojima se uređuju pitanja:

1. ŠTA je krivično delo?
2. KO je učinilac
3. Kakva je SANKCIJA?

Predmet krivičnog prava:

a) Krivično delo
b) Učinilac
c) Sankcija

Zadatak krivičnog prava je ZAŠTITA društva od krivičnog dela i vršenja krivičnih dela.

Odnos ustavnog prava i krivičnog prava:

Ustavno pravo je osnovni izvor za svaku granu prava pa tako i za krivično pravo. U domenu
zaštite sloboda i prava građana u domenu krivičnog prava je važan odnos ustava. Ustav je
najviši pravni akt jedne zemlje. Svi drugi akti moraju biti u skladu sa ustavom, sve krivično
pravne norme moraju se tumačiti u skladu sa Ustavom.

Krivično pravo – Privredno pravo – Upravno pravo

Krivično pravo – krivično delo

Privredno pravo – privredni prestup

Po klasifikaciji su obično privredni prestupi blaža dela od krivičnih dela

Upravno pravo – prekršaji

Najslabiji prestupi
Pojam krivičnog dela

Krivično delo je radnja čoveka koje je u zakonu određena kao krivično delo, koja je
protivpravna i skrivljena.

Elementi krivičnog dela:

1. Radnja čoveka
2. Protivpravnost
3. Krivica

Biće krivičnog dela:

Skup posebnih elemenata koje predstavljaju bitna obeležja krivičnog dela, koja karakterišu
samo to posebno krivično delo I odvajaju ga od svakog drugog krivičnog dela. Te posebne
karakteristike krivičnog dela čine biće krivičnog dela. Obeležja posebnog krivičnog dela navode
se u dispoziciji.

Objekat krivičnog dela:

1. Zaštitni objekat
2. Objekat radnje

Zaštitni objekti su sve stvari, vrednosti koje štitimo krivičnim pravom. Dele se na:
a) Optši zaštitni objekti
b) Posebni zaštitni objekti
c) Pojedinačni zaštitni objekti

Objekat radnje se deli na:

a) Gramatički
b) Napadni

Objekat radnje nam daje odgovor na to šta je povređeno krivičnim delom.

Krađom određene stvari uzrokujemo krivično delo (gramatički), a napadnuta je pravna svojina
(napadni). Pasivni element je žrtva.

Pasivni subject je žrtva. Pasivni subjekt nije jednako objekt kriv dela.
Radnja krivičnog dela:

Krivična dela se prema radnji dele na:

1. Krivična dela činjenja
2. Krivična dela nečinjenja - ona krivična dela koja nastaju kada se propusti dužnost činjenja određenih
aktivnosti.

Dužnost činjenja nastaje po tri osnova:

1. Zakonske obaveze
2. Pravnog posla (ugovor)
3. Na osnovu činjenja koje je vršeno u određenom vremenskom periodu, pa se pretpostavlja da će se
moći nastaviti dalje.

Krivična dela nečinjenja se dele na:

1. Pravna:
2. Nepravna

Pravna se mogu izvršiti samo nečinjenjem, prepuštanjem obaveza (krivična dela nepružanje lekarske
pomoći).
Nepravna se mogu izvršiti i činjenjem…. Se izvrše nečinjenjem (čedomorstvo se može izvršiti činjenjem –
ugušiti bebu i nečinjenjem (nehranjenjem bebe)

Posledica krivičnog dela:

Svaka promena izazvana u spoljašnjem svetu preduzetim krivičnim delom. Svako učinjeno krivično delo
ima posledicu koja utiče na spoljašnji svet.

1. POVREDA – može se sastojati od

a) oštećenja
b) uništenja

2. POSEBAN USLOV može se smatrati uslovom ako je produkovao takve okolnosti koje su neposredno
uslovile krivično delo ( Poseban uslov je blag udarac u srce srčanog bolesnika koji zdravom čoveku ne bi
uzrokovao smrt, a ovde jeste)

3. Uslov koji bi UBRZAO posledicu isto se smatra uzrokom.

Vreme i mesto izvršenja krivičnog dela:

1. Teorija delatnosti
2. Teorija posledice
3. Teorija jedinstva

Teorija delatnosti - za moment vršenja krivičnog dela se uzima onaj momenat kada je preduzeta
radnja nevezano kada je nastupila posledica.

Teorija posledice – onaj momenat kada je nastupila posledica

Pod mestom radnje se smatra mesto gde je izvršeno krivično delo.

MESTO IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

Prema mestu izvršenja krivičnog dela određuje se:
1. prostorno važenje krivičnog zakona
2. određuje se mesna nadležnog suda
3. to može biti obeležje kod nekih krivičnih dela.

Određivanjem mesta izvršernja nekog krivičnog dela ne predstavlja problem ako su se izvršenje radnje i
nastupanje posledice dogodile na istom mestu. Međutim, ako je radnja izvršena na jednom mestu, a
posledica nastupila na drugom mestu postavlja se pitanje koje mesto u ovom slučaju smatramo mestom
izvršenja krivičnog dela. To nazivamo distancna krivična dela.

VREME IZVRŠENJA KRIVIČNOG DELA

Pitanje vremena krivičnog dela postavlja se kod krivičnih dela kod kojih se radnja preduzima u jednom
vremenu,a posledica nastupa u drugom vremenu. Po teoriji delatnosti, smatra se da je krivično delo
izvršeno u vreme kada je posledica nastupila, prema teoriji posledice, vreme izvršenja krivičnog dela je
vreme kada je nastupila posledica, dok se po teoriji jedinstva smatra da je krivično delo izvršeno kako u
vreme preduzimanja krivičnog dela tako i u vremenu nastupanja posledice. Naš krivični zakonik prihvata
teoriju delatnosti ( smatra se da je krivično delo učinjeno u vreme kada je radio ili bio dužan da radi bez
obzira na to kada je posledica nastala). Kada je u pitanju saučesnik, za njega se kao vreme izvršenja
krivičnog dela uzima vreme kada je on radio ili bio dužan da radi.