КРИМИНАЛИСТИЧКЕ МЕРЕ И

РАДЊЕ
Опште напомене
• Криминалистичке мере и радње се дефинишу
као активности службених актера претходног
(предистражног и истражног) и кривичног
поступка и које су засноване на учењима
криминалистике, а предузимају се у циљу
откривања, прикупљања, обраде, оцене и
коришћења свих криминалистички
релевантних информација, на основу чега се
стварају услови за откривање и доказивање
кривичних дела и учинилаца.
• Криминалистички релевантне информације
могу имати карактер доказа (и тиме
поседовати потпуни доказни кредибилитет)
или индицијални карактер (уколико
произлазе из оперативних активности).
• Полазећи од критеријума доказног значаја
криминалистичких радњи, разликују се:

а) Кривичнопроцесне радње;
б) Оперативно тактичке радње.
Кривичнопроцесне радње
• Кривичнопроцесне радње су делатности
службених актера предистражног и
кривичног поступка, које су регулисане
Закоником о кривичном поступку.
• Да би се ове радње сматрале доказом,
њихови информативни резултати морају да
буду садржани у законом предвиђеној
форми.
• Стога се кривичнопроцесне радње могу
назвати и доказне радње, и то су радње
којима се докази:
- прикупљају;
- обезбеђују;
- изводе;
- проверавају.
• С обзиром на то колико се функција
остварује доказним тј. кривичнопроцесним
радњама, разликују се:
а) монофункционалне доказне радње;
б) мултифункционалне доказне радње.
Пример: Увиђајем се прикупљају докази,
али се и већ прикупљени докази могу
проверавати; Реконструкцијом се по правилу
проверавају докази.
• Доказни кредибилитет кривичнопроцесних
радњи се у начелном смислу утврђује
законом, а у конкретном смислу се утврђује
слободним уверењем органа поступка и
зависи од свих околности конкретног
случаја.
Примери кривичнопроцесних
(доказних) радњи

• Увиђај - предузима се када је за

утврђивање или разјашњење неке
чињенице потребно непосредно опажање
органа поступка.
• Реконструкција – предузима се ради
провере изведених доказа или утврђивања
чињеница која се од значаја за решавање
предмета кривичног поступка.
• Вештачења – предузимају се када је потребно да се за
утврђивање или оцену неке чињенице у поступку
прибави налаз и мишљење од лица које располаже
стручним знањем, које није правног карактера.
• Претресање стана и лица – предузима се на основу
наредбе суда када постоји вероватноћа да ће се
претресањем пронаћи окривљени, трагови кривичног
дела или предмети важни за кривични поступак.
• Испитивање сведока
• Саслушање осумњиченог (окривљеног)
Оперативно тактичке радње
• Оперативно тактичке радње карактерише
поверљивост јер се предузимају уз
поштовање услова дискреције и начела
чувања службене тајне, као и ограниченост
субјеката који их спроводи (то је по правилу
полиција).
• За разлику од доказних радњи које се
предузимају у законом предвиђеној форми,
оперативне радње су неформалне.
• Оперативне радње имају и превентивни
ефекат јер се предузимају у циљу
спречавања извршења будућих кривичних
дела, на основу чега се формулишу
прогнозе даљег развоја криминалитета.
• Оперативна делатност подразумева следећи
круг мера:
- Мере за откривање кривичних дела,
откривање и фиксирање трагова и предмета;
- Мере у погледу проналажења и хватања
учинилаца кривичних дела и спречавања
њиховог бекства или скривања;
- Прикупљање потребних обавештења која су
од значаја за успешно вођење поступка.
• Оперативне радње су карактеристичне за
предистражни поступак, али се могу
обављати и касније након формалног
покретања кривичног поступка (нпр.
откривање других кривичних дела
окривљеног или његових саучесника;
разјашњавање везе између окривљеног и
повезаних лица).
• Оперативне радње изоловано немају
доказни кредибилитет, али у посредном
смислу могу имати доказни значај (пример:
праћење само по себи нема карактер
доказа, али се њиме може доћи до доказа
којима ће се утврдити кривична
одговорност конкретног лица).
Примери оперативних радњи
• Криминалистички експеримент – представља
свесно и планско увођење неких нових
чињеница, предузимањем одређених радњи
или излагањем дејству одређених околности у
спорно чињенично стање у циљу прикупљања
нових доказа или провере већ постојећих.
• Прикупљање обавештења од грађана (тзв.
информативни разговори) које се обавља по
правилима испитивања сведока, али не
представља доказ у поступку;
• Праћење – тајно слеђење одређених лица у кретању и
неприметно посматрање тих лица у циљу запажања и
регистровања свих околности релевантних за
откривање и доказивање кривичног дела.
• Осматрање – тајно посматрање и надзирање
одређених лица, најчешће осумњичених или одређених
објеката – возила, одређених места, отворених или
затворених простора, зграда, локала..
• Коришћење информанта, информатора и других
полицијских сарадника које се примењује у области
организованог криминала, када полиција не може да се
ослони на већу помоћ грађана у откривању кривичних
дела.
• Потражна делатност полиције
• Постављање криминалистичких клопки – примењује
се нпр. код серијских силовања (жена-полицајац која је
наоружана и креће се у подручју у којем се очекује
напад осумњиченог);
• Заседа – прикривени распоред овлашћених службених
лица на местима где се према основаним очекивањима
могу наћи осумњичени или њихови саучесници;
• Хватање осумњиченог (лишење слободе) - код ове
оперативне радње прави се разлика да ли је реч о
учиниоцима за које се претпоставља да неће пружати
отпор или учиниоцима за које постоји вероватноћа
пружања отпора.
• Рација – муњевита полицијска акција у оквиру које
се блокирају већи простори и површине, ради
идентификовања свих затечених лица или
категорија лица и њиховог лишења слободе;
• Коришћење посебно дресираних паса –
оперативна мера у оквиру које се користи њух пса,
при чему се разликују пси трагачи, заштитни пси,
пси чувари и санитетски пси;
• Полиграф – уређај којим се кроз бележење
физиолошких процеса у организму настоји
проверити истинитост исказа;
Сличност и разлика оперативних и
кривичнопроцесних радњи
• Иако се и једним и другим
криминалистичким радњама прикупљају
подаци од значаја за кривични поступак,
суштинска разлика између њих је што су
резултати кривичнопроцесних радњи доказ
у кривичном поступку, док то није случај са
резултатом оперативних радњи.
• Резултати оперативних радњи представљају
индицију за орган поступка.
• Оперативно тактичке мере и радње припремају се и
предузимају, по правилу, тајно а кривичнопроцесне се
припремају тајно а предузимају, по правилу, јавно
• Оперативно тактичке мере и радње предузимају се, по
правилу, самоиницијативно а кривичнопроцесне по наредби
органа поступка
• Оперативно тактичке радње документују се службеним
белешкама (када се предузимају самоиницијативно) или
извешзтајима ако се предузимају по захтеву другог органа
• Кривичнопроцесне радње документују се записником