JAVNA BEZBEDNOST

PRVI SLUČAJ – POLICIJSKA OVLAŠĆENJA

Policijska ovlašćenja u našem pravnom poretku vezuju se za organe nadležne za unutrašnje
poslove (dakle za organizacione jedinice policije) ili za rukovodioce tih organizacija ili za
ovlašćena službena lica tih organizacija (policijske službenike, što je termin koji je
uspostavlјen Zakonom o policiji). Vrste policijskih ovlašćenja o Uslovi i način primene
policijskih ovlašćenja, kao i koje vrste ovlašćenja se mogu primeniti, određuju se zakonskim i
podzakonskim propisima i to prevashodno tzv. policijskim zakonodavstvom. Međutim, ne
treba zaboraviti da su značajna i ovlašćenja koja preduzimaju pripadnici policije predviđena i
procesnim zakonodavstvom. Zakonom o policiji je određeno da policijski službenici mogu
preduzimati sledeća ovlašćenja: upozorenje i naređenje; provera i utvrđivanje identiteta lica
identifikacija predmeta; pozivanje; dovođenje; zadržavanje lica i privremeno organičenje
slobode kretanja prikuplјanje obaveštenja; privremeno oduzimanje predmeta; pregled
prostora, objekata dokumentacije i kontradiver zioni pregled; zaustavlјanje i pregledanje lica,
predmeta i saobraćajnih sredstava; obezbeđenje i pregled mesta događaja; upotreba tuđeg
saobraćajnog sredstva i sredstva veze; utvrđivanje prisustva alkohola i / ili psihoaktivnih sup
stanci vršenje bezbednosnih provera.

Načela ili principi u primeni policijskih ovlačćenja

Poslovi javne bezbednosti proizilaze iz odredbi Zakona o po liciji a , najkraće rečeno , oni se
odnose na poslove suzbijanja kriminaliteta, zaštite i održavanja javnog reda i mira, kontrole i
regulisanja saobraćaja na putevima, zaštite lične i imovinske si gurnosti građana i sl. Ovde
pravimo razliku između poslova javne i poslova državne bezbednosti i to iz razloga što je
tema ovog udžbennika isklјučivo javna bezbednost, ali ova razlika se mora napraviti i zbog
metoda primene određenih načela (principa) i samog metoda rada u svakoj od ovih oblasti.

Upozorenje i naređenje
Davanje upozorenja je po svom karakteru preventivna mera i radnja koju policijski službenik
preduzima prema licima za koja oceni da svojim ponašanjem ili izvršenjem , odnosno
propuštanjem dužne radnje mogu dovesti u opasnost sebe ili druga lita . Policijski službenik je
dužan da upozori lice , čak , i onda kada se očekuje da bi to lice moglo učiniti ili izazvati
drugo lice da učini prekršaj ili krivično delo. U vršenju policijskih poslova i zadataka ovo je
nezaobilazna mera i radnja koja se primenjuje svakodnevno. Na primer u oblasti bezbednosti
saobraćaja , održavanja javnog reda i mira, zaštite od požara i sl. policija Republike Srbije
godišnje izda oko 320.000 upozorenja. Po načelu oportuniteta, što smo prethodno objasnili ,
dan skreciono je pravo policijskog službenika da li će, kada i u kojim slučajevima primeniti
meru upozorenja. Međutim , ova sloboda nije bez ograničenja pošto dužnost davanja
upozorenja proizilazi iz za konom utvrđene obaveze organa unutrašnjih poslova i ovlašćenih
službenih lica da vrše poslove bezbednosti, a pre svih da preduzimaju potrebne mere i radnje
na sprečavanju nezakonitih pojava i ponašanja. Mera upozorenja može se davati na više
načina, najčešće je to usmeno kada upozorenje treba biti kratko i jasno da ne ostavlјa nikakve
dileme za lice na koje se odnosi. Upozoravati se može i svet losnim ili drugim znakom npr.
rotacionim svetlima, zatim pokre tima ruku, što je prilično često, recimo vozačima da smanje
brzinu, Pištalјkom, što se može po potrebi dopuniti usmeno ili davanjem odgovarajućeg
znaka. Pored navedenih načina, policija upozorenja.
Naređenje se odnosi na veliki broj pitanja iz oblasti bet bednosti a može biti usmereno na
preduzimanje određenih mera i radnji ili uzdržavanje od vršenja određenih aktivnosti.
Naređenje se može primeniti samo u odnosu na ponašanja, odnosno delatnosti i činjenja od
kojih neposredno zavisi uspešno izvršavanje poli cijskih zadataka Naređenja se primenjuju
radi; Otklanjanja opasnosti za život i ličnu bezbednost lјudi; Otklanjanja opasnosti za
imovinu; Sprečavanja izvršavanja krivičnih dela i prekšaja , hvatanja njihovih učinilaca i
pronalaženja i obezbeđenja tragova tih dela koji mogu poslužiti kao dokaz ; Održavanja
javnog reda ili uspostavlјanja narušenog javnog reda; Bezbednosti saobraćaja na putevima;
Zaprečavanja pristupa ili zadržavanja na prostoru ili objek tu gde to nije dozvolјeno;
Sprečavanja i otklanjanja posledica u slučaju opšte opasno sti prouzrokovane elementarnim
nepogodama, epidemijama ili drugim oblicima ugrožavanja opšte bezbednosti.

Identifikacija lica
Legitimisanje spada u opšte operativno taktičke mere i radnje koje preduzimaju policijski
službenici radi utvrđivanja identiteta fizičkih lica. Preduzima se uvek kada postoje službeni
interesi ili razlozi da se utvrdi identitet nekog lica. Legitimisanje vrše policijski službenici
koji poseduju policijsku službenu legitimaciju, na osnovu koje su i ovlašćeni da mogu vršiti
legitimisanje. Postupak legitimisanja je sledeći : policijski službenik pristupa licu koje želi da
legitimiše, pozdravlja ga, predstavlja se, pokazuje mu službenu legitimaciju i traži od lica na
uvid ličnu kartu, putnu ispravu ili drugi dokument sa fotografijom. Tokom legitimisanja
policijski službenici stalno drže na oku lice koje legitimušu, to je neophodno zbog njihove
lične bezbednosti, kao i zbog sprečavanja eventualnog pokušaja bekstva.

Pozivanje
U cilju uspešnog obavljanja poslova i zadataka javne bezbednosti, policijski službenici mogu
pozivati građane i to na osnovu ovlašһenja koja proizilaze iz Zakona o krivičnom postupku,
Zakona o policiji i Zakona o prekršajima. Pozivanje se vrši radi prikupljanja podataka
korisnih za rad policije. Znači, pozivanje se vrši radi obavljanja informativnih razgovora sa
licima operativno-kriminalističkog karaktera a mogu se pozivati i lica koja nisu iz
kriminalnog miljea. Lica se inače mogu pozivati radi davanja obaveštenja i davanja
upozorenja. Obaveštenja se mogu odnositi naročito na: sprečavanje i otkrivanje krivičnih dela
i prekršaja, pronalaženje i hvatanje izvršilaca krivičnih dela i pronalaženje predmeta i tragova
krivičnih dela i prekršaja.

Dovođenje
Prema odredbama Zakona o policiji, lice može biti dovedeo na osnovu pisane naredbe
nadležnog pravosudnog organa, odnosno naloga po zaključku o privođenju donetog u
upravnom postupku. Nadovođenje koju izdaje sud policijski službenici izvršavaju radi
obezbeđenja prisustva lica radi uloge koju imaju u nekom od postupaka (krivični, prekršajni,
parnični i sl.). Bez obzira koju ulogu u postupku ima lice koje se dovodi po naredbi, policijski
službenik licu koje treba dovesti uručuje nalog pre dovođenja, osim u slučaju ako se osnovano
sumnja da će lice koje treba dovesti pruži- ti otpor. Takvom licu će policijski službenik nalog
uručiti posle dovođenja.

Zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja

Zadržavanje lica je ograničenje kretannja a lišenje slobode manifestuje u pritvaranju i
zadržavanju u pritvoru pod stražom, što predstavьa ograničenje lične slobode. Prema
odredbama Zakona o policiji, policijski službenik će zadržati lice u slučaju kada je to drugim
zakonom propisano. Donošenje rešenja o zadržavanju i se postupanje po žalbi na doneto
rešenje vrši se u skladu sa zakonom na osnovu kojeg je zadržavanje određeno. Sloboda
kretanja je jedno od najvažnijih pravnih dobara čoveka, pa se razume da se zadržavanje
prekida kad prestanu razlozi zbog kojih je određeno, odnosno odlukom nadležnog suda.

Prikupljanje obaveštenja od građana

Prikupljanje obaveštenja od građana je posebno značajna radnja koju preduzima policija u
predistražnom postupku, bez obzira na to što takvo prikupljanje obaveštenja ima isključivo
operativan karakter.
Prikupljanje obaveštenja, u užem smislu, odnosi se na izjave lica date policiji u
neformalnom_postupku u vezi sa konkretnom krivičnom stvai. Ono se uvek ostvaruje u
neposrednom kontaktu između lica koje daje obaveštenje i pripadnika policije, Izjava lica
pribavlja se informativnim razgovorom, a rodaci dobijeni na taj pačin koriste se prі
orerativnom radu, sastavljanju krivične prijave ili posebnog izveštaja kao njene dopune.

Ponekad se ti razgovori obavljaju i na samoj ulici prilikom slucčajnog ili namernog susreta, u
kancelariji lica od koga se prikupljaju obaveštenja, na pojedinim političkim, kulturnim i
sportskim manifestacijama, u restoranu, kafani i na drugim pogodnim mestima. Policija u
skladu sa cl. 288. ZKP može pozivati građane radi prikupljanja obaveštenja. U pozivu se mora
naznačiti razlog pozivanja i svojstvo u kome se građanin poziva.
O prikupljenim obaveštenjima policija sačinjava službenu belešku koju će pročitati građaninu
koji je obaveštenje dao. Na osnovu prikupljenih obaveštenja, policija sastavlja krivičnu
prijavu u kojoj navodi dokaze za koje je saznala prilikom prikupljanja obaveštenja.
Prikupljanje obaveštenja od građana jedan je od važnih načina na koji policija dolazi do
relevantnih informacija od značaja za njenu delatnost na planu suprotstavljanja savremenim
oblicima kriminaliteta.
Privremeno oduzimanje predmeta
Organ postupka će privremeno oduzeti i obezbediti čuvanje predmeta koji se po Krivičnom
zakoniku moraju oduzeti ili koji mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku. U ove
predmete spadaju i uređaji za automatsku obradu podataka i uređaji i oprema na kojoj se
čuvaju ili se mogu čuvati elektronski zapisi. Predmeti koji su u toku postupka privremeno
oduzeti, vratiće se držaocu ako prestanu razlozi zbog kojih su predmeti privremeno oduzeti, a
ne postoje razlozi za njihovo trajno oduzimanje.

Pregled prostora, objekata

Racija i blokada su kombinovane operativno-taktičke mere i radnje koje preduzimaju i vrše
policijski službenici u slučajevima kada je na osnovu kriminalističke procene potrebno
organizovano i iznenadno izvršiti kontrolu određenih mesta, objekata, prostora, i na
određenim mestima ili prostoru ograničiti kretanje radi pronalaženja i hvatanja počinioca
krivičnih dela, za kojima se traga, pronalaženje predmeta i tragova krivičnih dela, sprečavanja
vršenja krivičnih dela.
Racija se sprovodi brzo i iznenadno, blokiranjem svih prilaza i ulaza u određeni objekat,
mesto ili prostor i onemogućavanje napuštanja objekata bez odobrenja. Nakon izvršene
blokade pristupa se kontroli lica i prostora, legitimisanje, pregled i pretresanje lica, objekata i
prostora, blokada određenog objekta, mesta ili prostora prethodi svakoj raciji,kako bi se
stvorili neophodni uslovi za vršenje ove kriminalističke radnje.Cilj blokade je sprečavanje
napustanja odredjenog objekta.

Zaustavljanje I pregledanje lica, predmeta I saobraćajnih sredstava

Zaustavljanje, pregledannje lica, predmeta i prevoznih sredstava deo je svakodnevnih
aktivnosti policijskih službenika. Shodno tom ovlašćenju, policijski službenik može da
zaustavi i izvrši pregled lica, predmeta koje lice nosi sa sobom i caobraćajnog sredstva u
slučajevima kada lice treba dovesti, kada je to neophodno radi pronalaska predmeta podobnih
za napad ili samopovređivanje, kada preduzima mere traganja za licima i predmetima i kada
preduzima druge mere i radnje u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku. Prilikom
zaustavljanja, policijski službenik pre nego što pristupi pregledu saopštava licu da li je
zaustavljeno radi vršenja pregleda zbog preventivne kontrole, tuđeg prekršaja ili krivičnog
dela ili drugog bezbednosnog razloga. Pregled može da izvrši vizuelno, dodirom, uvidom u
sadrža), korišćenjem tehničkih sredstava (ogledala, detektora i sl.), odnosno službenog psa.
Pregled lica mora vršiti lice istog pola, izuzev kada je neophodan hitan pregled lica radi
oduzimanja oružja ili predmeta podobnih za napad ili samopovređivanje.

Obezbeđenje i pregled mesta događaja

Uspeh policije u rešavanju bezbednosnih problema koji se odnose na rešavanje krivičnih dela,
prekršaja i drugih događaja, umnogome zavisi od toga kakvo stanje na licu mesta izvršenog
događaja zateknu policijski službenici koji rešavaju konkretan događaj. Stoga, kad policijski
službenik sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom kojeg je
potrebno neposrednim opažanjem utvrditi ili razjasniti činjenice, ovlašćen je da obezbedi
mesto događaja do dolaska službenog lica odgovarajućeg organa, odnosno izvrši uviđaj ili
rekonstrukciju dogaađaja primenom kriminalističko-taktičkih i kriminalističko-tehničkih
metoda i sredstava.

Upotreba tuđeg saobraćajnog sredstva i sredstva veze

Policijski službenik, u skladu sa Zakonomo policiji (čl. 100), ima pravo da se posluži
saobraćajnim sredstvom i sredstvom veze pravnog ili fizičkog lica ako na drugi način ne može
da izvrši prevoz, odnosno uspostavi vezu neophodnu radi hvatanja učinioca krivičnog dela
koji se neposredno goni ili radi prevoženja u najbližu zdravstvenu ustanovu povređenog lica
koje je žrtva krivičnog dela, saobraćajne nezgode, elementarne nepogode ili drugog nesrećnog
slučaja. Ukoliko se desi ovakva situacija, policijski službenik se obavezno predstavlja
pokazivanjem službene značke i službene legitimacije.
Pod tuđim sredstvom veze se podrazumevaju telefon, telegraf. radio-stanica, teleprinter i
svako drugo sredstvo za prenos govornih ili pisanih poruka u vlasništvu drugih državnih
organa, institucija, pravnih lica i građana. O upotrebi tuđeg sredstva veze izdaje se potvrda
korisniku/vlasniku ako je traži i on se upućuje da ima pravo na naknadu štete prouzrokovane
upotrebom. U potvrdi se navode podaci o vlasniku sredstva veze, vrsta sredstva, vreme
trajanja upotrebe sredstva veze, podatak s kime je ovlašćeno službeno lice razgovaralo i
razlog upotrebe.

Utvrđivanje prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci

Različite vrste inkriminacija vrše se, neretko, pod uticajem alkohola ili psihoaktivnih
supstanci, što je potrebno utvrditi zbog potreba vođenja postupka (krivičnog ili prekršajnog).
Radi utvrđivanja prisustva alkohola i/ili psihoaktivnih supstanci u organizmu policijski
službenik može lice za koje sumnja da je učinilac krivičnog dela, prekršaja ili učesnik nekog
događaja da podvrgne ispitivanju pomoću odgovarajućih sredstava (alkometar, drogatest i sl.).
Lice prema kome se preduzima ova mera, a to je najčešće učinilac krivičnog dela ili prekršaja,
dužno je da bez odlaganja postupi po nalogu policijskog službenika i omogući vršenje
ispitivanja pomoću odgovarajućih sredstava.

Vršenje bezbednosnih provera

U vršenju ukupne policijske delatnosti proveravanje zauzima veoma važno mesto. Naravno da
je posebno važno proveravannje bezbednosno interesantnih činjenica. Bezbednosna provera
predstavlja skup mera i radnji kojima se utvrđuje postojanje ili nepostojanje bezbednosne
smetnje. Bezbednosna smetьa je činjenica koja onemogućava prijem u radni odnos i rad u
Ministarstvu, prijem na stručno obrazovanje, osposobljavanje i usavršavanje za potrebe
policije, odnosno drugo pravo kada je propisano posebnim zakonom. Vršenje bezbednosnih
provera zahteva visok nivo operativnog iskustva i stručnog znanja.

Prijem nađenih stvari

Uobičajeno je da kada građani nađu neku stvar o tome obaveste nadležnu policijsku stanicu,
te da takve stvari predaju policiji na odgovarajuće postupanje. Kako to nisu retke situacije,
zakonom je propisano da policijski službenik ima dužnost da od nalazača primi nađenu stvar
koja može ugroziti bezbednost građana, novac i dragocenosti, odnosno opasnu stvar. O tome
se sačinjava zapisnik a nalazaču se izdaje potvrda o prijemu stvari. U potvrdu se unose podaci
o identitetu nalazača tj. lica koje stvar predaje, o vremenu i mestu predaje stvari, vrsti stvari,
stanju u kojoj se stvar nalazi i količini, a potvrdu potpisuju policijski službenik koji je stvar
primio i lice koje stvar predaje (nalazač).

Upotreba fizičke snage

Ukoliko se fizička snaga upotrebljava u skladu sa veštinama koje se izučavaju u okviru
specijalnog fizičkog obrazovanja, onda se može konstatovati da je fizička snaga najblaže
sredstvo prinude. Stoga pripadnici policije imaju obavezu da pokušaju konfliktne sitacije da
reše prvo upotrebom fizičke snage, pa tek ako to ne da rezultate da posegnu za težim oblicima
prinude. Dakle, fizička snaga se upotrebljava radi odbijanja napada od sebe, drugog lica i
objekta koji se štiti. Napad je svaka radnja koja je usmerena na to da se ovlašćeno službeno
lice spreči u izvršavanju konkretne službene radnje. Napadom na objekat koji se obezbeđuje
smatra se svaka radnja preduzeta u cilju nasilnog ulaska u objekat ili prostor oko objekta koji
se obezbeđuje. Fizička snaga se upotrebljava i radi sprečavanja bekstva lica lišenog slobode,
znači kad mu je već oduzeta sloboda, pa ono nastoji pobeći, kao i bekstva lica zatečenog u
vršenju krivičnog dela. Jedna od češćih situacija je i da se fizička snaga upotrebljava radi
savlađivanja otpora lica koje remeti javni red i mir ili koje treba privesti, zadržati ili lišiti
slobode.

Raspršivač sa nadražujućim sredstvom i elektromagnetna sredstva.

U važećem Zakonu o policiji se kao posebno sredstvo prinude pojavljuje raspršivač sa
nadražujućim sredstvom, a može se upotrebiti radi odbijanja napada ili savlađivanja aktivnog
otpora lica. Upotrebom raspršivača sa nadražajućim sredstvom, u smislu ovog zakona, smatra
se upotreba sprej-doza punjenih suzavcem ili hemijskom materijom blažeg dejstva od
suzavca, odnosno posebno namenjene materije sa nepodnošljivim mirisom. Kao posebno
sredstvo prinude, izdvajaju se u ovom zakonu i elektromagnetna sredstva koja se mogu
upotrebiti radi odbijanja napada ili savlađivanja aktivnog otpora lica. Pod elektromagnetnim
sredstvima, u smislu zakona, smatraju se elektrošoker i električna palica. Oni emituju
elektromagnetni impuls kratkotrajnog dejstva. Pri upotrebi ovih sredstava prinude mora se
voditi računa da se ne nanese nesrazmerna upotreba sile u odnosu na opasnost koja je pretila.

Službena palica – pojam, mete vrste

Službena palica spada u ličnu opremu policajca i pripadnik uniformisane policije je
svakodnevno koristi u izvršavanju svojih poslova i zadataka. Policajac ima ovlašćenje da
upotrebi službenu palicu iz istih razloga kao i fizičku snaguradi sprečavanja bekstva,
savladavanja otpora ili odbijanja napada od sebe, drugog lica ili objekta koji se obezbeđuje.
Upotrebom službene palice smatra se zadavanje udaraca službenom palicom ili primenom
zahvata na telu lica. U svakodnevnom izvršavanju poslova i zadataka ovlašhena službena lica
najčešće primenjuju fizičku snagu i službenu palicu, kao sredstva neposredne policijske
prinude, pošto su najbrojnije upravo takve situacije u kojima se javljaju blaži oblici
suprotstavljanja pripadnicima policije.
U kontekstu upotrebe službene palice s ciljem treutnog savladavanja, odnosno
onesposobljavana lica koje vrši napad ili pruža aktivan otpor, treba razlikovati tri mete na koje
se usmerava upotreba:
1. primarna meta - odnosi se na one delove tela koji su prekriveni velikim grupama mišića
(gluteus-zadnjica, butine, bedra, tricepsi, list, leđni mišići, mišićhi nadlaktice), pa treba na-
stojati da se udarci zadaju na ovim delovima tela.
2. sekundarna meta - odnosi se na delove tela koji su malo prekriveni mišićima a to su
ključna kost, rebra, cevanica (potkolenica), ruke i sl., pa na ovim delovima tela udarce treba
zadavati samo onda kada se udarcima u primarnu metu ne može postići cilъ upotrebe službene
palice.
3. opasna meta - odnosi se na delove tela koji su označeni kao smrtonosne tačke, a radi se o
glavi, potiljku, kičmi, grudima, bubrezima, genitalijama i predelu srca, gde udarce treba
zadavati samo ako je ugrožen život ovlašćenog službenog lica ili lica koje ono štiti, dakle
samo izuzetno.
Vrste službenih palica su: gumena palica, tomfa palica, drvena palica, električna ili šok palica.

Sredstva za vezivanje
Vezivanje je ovlašćenje bez koga se ne može obezbediti izvršenje pojedinih službenih
zadataka i uspešna zaštita samih pripadnika policije. Zbog toga su policajci dužni da nose
sredstva za vezivanje u obavljanju svojih redovnih poslova i zadataka, a naročito prilikom
vršenja pozorničke, patrolne i sličnih delatnosti. Ovo iz razloga što pripadnici policije ne
mogu unapred znati kada i gde će sresti lica koja treba vezati. Ovlašćeno službeno lice vezaće
lice koje lišava slobode, privodi ili sprovodi u slučajevima kada postoje osnovi sumnje da će
to lice: - pružiti otpor, - pokušati da pobegne, - napasti ovlašćeno službeno lice ili lice koje se
štiti, - izvršiti samopovređivanje.

Specijalna vozila
Pod specijalnim vozilima podrazumevaju se vozila koja su namenski konstruisana za
obavljnje specifičnih poslova i zadataka. Razlikujemo sledeca: vodeni top, specijalna
okliopna vozila sa ugrađenom zaprečnom ogradom ili bez nje, helikopter, vozila za uklanjanja
prepreka i druga vozila za posebne namene. Sva ova vozila mogu se upotrebiti radi
uspostavljnja javnog reda i mira narusenog u vecem obimu, sto i jeste slucaj u praksi.
Specijalna vozila kao sredstva prinude, imaju u svim vrstama intervencije svoje namene,
prevashodo spadaju u sredstva podrske intervenciji jedinica policije.

Korišćenje posebno dresiranih pasa

Posebno dresirani psi mogu se upotrebiti za izvršenje sle- dećih zadataka:
1) pronalaženje i hvatanje učinilaca krivičnih dela;
2) pronalaženje tragova i predmeta krivičnih dela;
3) sprečavanje bekstva lica lišenih slobode;
4) vršenje obezbeđenja objekata i lica;
5) pronalaženje nestalih i zalutalih lica;
6) spasavanje lica nastradalih u elementarnim nepogodama, kao što su poplave, zemljotresi,
snežne lavine i druge vremenske nepogode;
7) pronalaženje leševa;
8) sprečavanje otpora ili odbijanje napada na ovlašćena službena lica prilikom vršenja
službenih dužnosti, odbijanje napada na druga lica ili objekat koji se obezbeđuje.
Najvažnije je da se službeni pas upotrebi blagovremeno, neposredno nakon događaja – dok su
mirisi još sveži. Od momenta ostavljanja traga do dolaska psa na lice mesta ne bi trebalo da
prođe više od šest do osam časova. Za korišćenje službenog psa vrlo su bitni i dobri
atmosferski uslovi.
Sredstva za zaprecavanje
Pod sredstvima za zaprecavanje smatraju se sredstva za prinudno zaustavljanje vozila i
sredstva za zaprecavanje prolaska lica. Sredstva za prinudno zaustavljanje vozila smatraju se
bodljikave trake i druga namenska sredstva kojima se vozila u pokretu mogu prinudno
zaustaviti. Sredstva za zaprecavanje prolaska lica smatraju se ograde, sluzbeni psi, specijalna
vozila, sluzbeni konji i dr. Kao sredstva za zaprecavanje motorih vozila mogu da se koriste i
bodljikave trake tj. jezevi.

Hemijska sredstva
Hemijska sredstva mogu se upotrebiti radi odbijanja napada i savladjivanja otpora koji sene
mogu obezbediti upotrebom fizicke snage i sluzbene palice, radi uspostavljanja narusenog
javnog reda i mira. Upotrebom hem. sredstava smatra se koriscenje suzavca za kratkotrajnu
upotrebu. Ne upotrbljavaju se prema licima koja se nalaze u blizini eksplozivno-zapaljivih
materija.

Vatreno oruzje
Vatreno oruzje se koristi kao sredstvo policijske prinude, kao najteze sredstvo prinude po
posledicama koje mogu nastati. Zbog toga je vazno da prilikom upotrebe budu ispunjeni svi
zakonski i situacioni uslovi, mesto, vreme, vidljivost, broj prisutnih lica kao ne bi doslo do
ugrozavanja neduznih lica. Sto znaci da je to krajnje sredstvo prinude. Policijski sluzbenik
moze upotrebiti vatreno oruzje samo ako upotrebom drugih sredstva prinude ne moze postici
zakonski cilj. Pre upotrebe vatrenog oruzja, policijski slizbenik je duzan da prema licu na
kome ce upotrebiti vatreno oruzje izda naredjenje ,,stoj, policija, pucaću“.
SLUČAJ DVA I TRI
Policijske mere i radnje
Sa aspekta vršenja policijskih poslova , pod merama se mogu smatrati aktivnosti policije
usmerene na sprečavanje negativnih društvenih pojava i na stvaranje uslova da do takvih
posledica i pojava ne dodje.Veliki deo poslova policije ima karakter preventivnih mera.Pod
policijskim merama smatraju se različiti sadržaji koji se odnose na rad policije.Pod
policijskim merama podrazumevaju se sve pravno moguće mere odnosno svepotrebe od svih
pravno mogućih mera policije. U tom smislu pojam mera koristi se kao opšti zaoznačavanje
svih ovlašćenja koje policija primenjuje i zadataka koje policija izvršava i u konkretnom
slučaju treba da primeni, odnosno da izvrši da bi obavila poslove iz svoje nadležnosti.Priroda
policijskih poslova zahteva u velikom obimu tajnost što se naročito odnosi na operativne
poslove.Kompleksnost policijskih poslova utiče na ti da postoje i policijske mere koje se
sastoje iz unapred utvrdjenih postupaka koji čine celinu. Mere podrazumevaju zakonski
osnov i okvir u skladu sa propisima.

Policijska intervencija
Policijske mere zavisno o njihovoj vrati i sadrzaju cesto zahtevaju policijsku intervenciju da
bi se uopste moge realizovati. Policijska intervencija je jedno od pitanja kojim se duze vreme
bave razne nauke, pre svega zbog potreba praks, izucavani su pojam i sadrzaj policijske
intervencije, planiranje, intervencija sa odedjenim ciljevima, mere koje se prilikom
intervencija preduzimaju, nadleznost i odgovornost za njihovo preduzimanje. Plicijska
intervencija i policijske mere zahtevaju ujednaceno sprovodjenje jer obuhvataju i ovlascenja
koja zadiru u utvrdjene slobode i prava gradjanja.

Policijske radnje u krivičnom postupku

Krivični postupak je pravni odnos jer je regulisan pravom a procesne radnje su tako
postavnjene da se sa pravnog gledišta javljaju kao vršenje prava ili ispunjenje duznosti
procesnih subjekata. Krivični postupak je skup pravno normiralnih radnji odredjenih drzavnih
organa i drugih subjekata , koje se vrse u slucaju verovatnoće da je učinjeno krivično delo
kako bi se ustanovilo da je delo ucinjeno , ko ga je učinio , i da li u smislu krivičnopravnih
propisa, ima osnova da se na ucinioca primene krivične sankcije.

Policijske radnje u prekršajnom postupku

Prektšajni postupak je kazneni postupak koji se vodi protiv učinilaca prekršaja a pokreće se na
zahtev ovlašcenog organa ili oštećenog i završava donošenjem rešenja o prekršaju od strane
sudije ili drugog organa za prekršaje.Prekršaji predstavljaju kršenje javnog poretka ili propisa
o ekonomskom i finansijskom poslovanju utvrdjenih zakonom ili drugim ptopisom za koje su
odredjena obeležja i za koje su propisane sankcije. Prekršaj moze biti počinjen činjenjem ili
nečinjenjem. Za prekršaj mogu da odgovaraju fizičko lice , preduzetnik, pravno lice i
odgovorno lice u pravnom licu.Prekršaji se smatraju najlaksim deliktima.Prekršajna prijava je
pismena iskazna radnja kojom se postupa povodom izvršenja prekršaja. Zahteve za
pokretanje prekršajnog postupka policija podnosi zbog prekršaja javnog reda i mira i drugih
prekršaja koji su u njenoj nadleznosti.

Policijske radnje u upravnom postupku

Policija preduzima radnje u upravnom postupku onda kada je organ u tom postupku odnosno
kada je zakonom odredjena kao učesnik tog postupka.Da bi policija mogla biti učesnik
upravnog postupka mora biti stvarno i mesno nadlezna da resava odredjene upravne
stvari.Situacije kada policija nastupa kao organ koji odlučuje u upravnom postupku nisu retke.
To su sve one situacije kada u ulozi državnog organa policije odlučuje u različitim situacijama
o zahtevima stranaka. Npr. Izdavanje odredjenih dozvola, odobrenja i slično.Policija radi
rešavanja odredjenih upravnih stvari vodi upravni postupak od početka do kraja.

Zaštita oštećenih krivičnim delom i drugih lica

Krivično delo čini da lice bude povredjeno ili uznemireno i nakon toga često ne zna šta treba
da uradi. U našem društvu je uobičajeno da se prvo obratimo policiji i da od policije
očekujemo da nam pruži pomoć i da nas zaštiti od daljih napadai neugodnosti.Iako je žrtva
krivičnog dela , oštećeni je vrlo često i važan svedok koji može svojim iskazom da doprinese
razjašnjavanju konkretnog kriminalnog dogadjaja.Jasno je da ucinilac ina potrebu da se
dogadjaj ne razjasni kako bi izbegli odgovornost. Iz tog razloga policija ce preduzimanjem
odgovarajućih mera zaštititi oštećenog koji je dao važne pdatke za krivični postupak.
140. Zaštita podataka o indentitetu
Upravo je identutet najvrednije što svako od nas ima i naravno da ga moramo štititi.Zakonu o
policiji , policija obavezna da štiti podatke čije bi otkrivanje izlozilo opasnosti fizički
integritet lica. Zaštita podataka o ličnosti spada u korpus zagarantovanih ljudskih prava i
predstavlja neodvojivi deo ljudskog prava na privatnost. Polivija kao odgovoran i važan
državni organ podatke o indentitetu lica koje je dalo neko obaveštenje smatra poverljivim i
njima raspolaže u skladu sa zakonom. Podrazumeva se da se zastita podataka o indentitetu ne
odnosi na izveštaje koje policija dostavnja javnom tuziocu ili sudu u skladu sa zakonom kojim
se uredjuje krivični ili prekršajni postupak.

141. Policijsko opažanje , opserviranje

U policijskom radu značajno participira policijsko opažanje i opserviranje, jer je to nacin da
policija obezbedi potrebne informacije za uspešno vršenje svoe delatnosti. Opserviranje –
motrenje, opažanje i posmatranje, a ustvari predstavlja metod obaveštajne sluzbe kojim se
planski i sistemski prikrivenim opažanjem preko stručnog ili obučenog lica prikupljaju podaci
o određenim objektima, stvarima, radnjama, aktivnostima i pojedincima.
142. Posebne mere za obezbeđivanje javnog reda i mira
U ostvarivanje javnog reda i mira policija primenjuje Zakon o javnom redu i miru i Zakon o
prekrsajima, ali zbog značaja javnog reda i mira, za ukupno spokojstvo građana i nesmetano
odvijanje drustvenog života Zakon o policiji propisuje posebne mere za obezbeđivanje javnog
reda i mira. Prema tom zakonu radi obezbeđivanja javnog reda i mira ili zaštite zdravlja i
života ljudi .kretanje, privremeno zabrani nastanjivanje ili napustanje određenog podrucja, i
sprovede privremenu zaštitu građana kroz njihovo napuštanje određenog područja ili objekta.

Snimanje na javnim mestima

Snimanje na javnim mestima je medju novijim policijskim ovlašćenjima iako snimljeni
materijal moze poslužiti u represivne svrhe. Prema odredbama zakona policija vrši nadzor i
snimanje javnog mesta radi obavljanja svojih poslova, koristeci opremu za video/zvučne
snimke i fotografisanje u skladu sa propisom o o evidencijama i obradi podataka u oblasti
unutrašnjih poslova.Kada postoji opasnost da prilikom javnog okupljnja dodje do ugrožavanja
života i zdravnja ljudi i imovine , policijski službenik je ivlažćen da vrši snimanje ili
fotografisanje javnog skupa. Ako se ipak dese neke radnje koje imaju obeležja krivičnih dela
ili prekršaja , snimanjem se obezbedjuju materijali koji mogu pomoći u razjašnjavanju i
dokumentovanju odredjenog dogadjaja.

Policijska pomoć u izvršenjima i postupcima vansudskog namirenja

Prema članu 53 Zakona o polciji moze se zaključiti da su policijski službenici obavezni da
priže pomoć državnim organima i pravnim licima sa javnim ovlašćenjima ukoliko se prilikom
izvršenja njihovih akata osnovno očekuje pružanje otpora.Policija će tim organima i licima na
njihov pismeni zahtev pružiti pomoć radi omugućavanja bezbednog sprovođenja izvršenja.
Podnosioci zahteva , državni organi i pravna lica sa javnim ovlašćenjima dužni su najmanje
pet dana pre određenog za izvršenje da nadležnoj organizacionoj jedinici policije podnesu
pisani zahtev u kojem moraju biti nevedeni razlozi zbog kojih je neophodna pomoć policije i
kopiju akata koje treba izvršiti sa potvrdom o izvršnosti.

Kriminalistička primena poligrafa

Poligraf (poli - više; grafos - pisač, mnogostruki registrator, mnogopi- sač) nosi takav naziv
zbog činjenice što istovremeno grafički prati i registruje određene fiziološke reakcije čoveka
koji je podvrgnut ispitivanju prilikom postavljanja unapred pripremljenih pitanja. Poligraf se
u kriminalistici primenjuje prilikom rada na osvetljavanju krivičnih dela i otkrivanju
nepoznatih učinilaca, prikupljanju materijalnih i ličnih dokaza, a radi uspešnijeg pokretanja i
vođenja krivičnog postupka. Pretečom današnjeg poligrafa smatra se izum Džona Larsona iz
1921. godine, koji je konstruisan na Policijskom institutu u Berkliju u saradnji sa poznatim
kriminalistom i kriminologom Augustom Volmerom. Poligraf koji je kasnije konstruisao
Leonardo Keler predstavlja savršeniju i moderniju varijantu Larsonovog aparata. Kelerov
poligraf je danas u upotre-bi kao jedan od najpraktičnijih. Lica pod uticajem lekova, alkohola,
sedativa, amnezije i bolesti srca nisu pogodna za ispitivanje.
Prijem prijava o učinjenom krivičnom delu i prekršaju
Uloga policije izmedju ostalog jeste da reaguje na zahteve i prijave gradjana. Prijemom
prijave policija dolazi do početne informacije o konkternom događaju a neretko i o akterima
konkretnih događaja.To joj daje osnovu da uspešno preduzima kontretne radnje na rešavanju
određenog slučaja. Krivične prijave se podnose u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku.
Prema Zakonu o policiji , policijski službenik je dužan je da primi prijavu o učinjenom
krivičnom delu i prekršaju. Primljenu krivičnu prijavu policijski službenik odmah dostavlja
nadležnom javnom tužiocu Uskladu sa Zakonom o krivičnom postupku a prijavu koja sadrži
elemente trekršaja organizacionoj jedinici policije nadležnoj za poslove prekršaja. Lažno
prijavljivanje predstavnja krivično delo. Prijava mozr biti podnesena usmeno ili pismeno a
može se saopštiti telefonom. Nakon prijema prijave , policijski službenik istu prosleđuje na
dalje postupanje.

Traganje za licima i predmetima

Pored uobičajenih i svakodnevnih policijskih poslova koji se odnose na praćenje stanja
bezbednosti i dreduzimanja policijskih mera i radnji u cilju održavanja tog stanja na
potrebnom nivou , policija u velikom obimu sprovodi i mere traganja za licima i
predmetima.Traganje se raspisuje poternicim , policijskom potragom i objavom. Policijska
potraga se raspisuje za licem koje postoji osnov sumnje da je učinjeno krivično delo za koje
se goni po službenoj dužnosti , za licem za kojim je prekršajni sud izdao opštu naredbu za
dovođenje, za predmetima krivičnih dela, za licem koje može dati potrebna obaveštenja o
krivičnom delu ili prekršaju. Poternica je samo jedan vid potraga a može se reći da one
obuhvataju i objave za nstalim licima i identifikovanim leševima, kao i raspis o traganju za
nekim predmetom. Najpoznatija međunarodna poternica je crvena poternica.

Interpolove poternice
Poternice se dele na difuzne i obojene – crvene, plave, zelene, žute, crne, narandžaste.
Difuzna poternica se raspisuje na zahtev sudova. Postoji 7 vrsta obojenih poternica, a
upotrebljena boja ukazuje na konkretne ciljeve čija se realizacija nalaže dostavljenim aktima ,
i to na sledećim značenjima.
Crvena poternica – koristi se u cilju lociranja, radi hapšenja
Plava poternica – koristi se za prikupljanje dodatnih informacija
Zelena poternica – koristi se radi dostavljanja upozorenja o licima koja su izvršila krivična
dela
Žuta poternica – koristi se radi lociranja nestalih lica, dece i maloletnika
Crna poternica – koristi se za utvrđivanje tačnog identiteta nepozatih leševa
Narandžasta poternica – koristi se radi upozorenja policije
Kriminalističko – forenzička registracija, veštačenja i analize
Kriminalistička tehnika je oblast kriminalistike koja se bavi naučno-tehničkim aspektima
pronalaženja, obrade i tumačenja materijalnih tragova ali i tehnikom registracije i
identifikacije lica sa ciljem sprečavanja kriminaliteta, rasvetljavanje događaja. Kriminalistička
tehnika s ekoristi za razjašnjavanje bitnih okolnosti za rasvetljavanje krivičnog dela,
registraciju i identifikaciju učinioca i drugih lica i stvari.

Javno raspisivanje nagrada

Policija javno raspisuje nagradu za dato obaveštenje u cilju otkrivanja i hapšenja lica koje je
učinilo krivično delo sa težom posledicom,rešavanja drugih slučajeva kada su takva
obaveštenja neophodna. Visina nagrade se odrđuje prema težini dela koje se pomoću datog
obaveštenja rešava a to se prevashodno odnosi na otkrivanje i lišavanje slobode lica koje je
učinilo teže krivično delo, pri čemu je propisan novčani iznos u dinarima koji se isplaćuje.
Tako je pravilnikom propisano da se najniži iznos isplaćuje za teže krivično delo za koje je
zaprećena kazna zatvora u trajanju od osam godina – radi se o iznosu od 200 000 dinara.