Корупција у полицији

 Корупција, као криминална појава која све

интензивније погађа институције власти у
нашој држави и друштву, није заобишла ни
полицију која је, да апсурд буде већи, управо
надлежна за ефикасан прогон оних који желе
да из положаја и овлашћења које поседују
извуку личну корист.
 Корупција у државним органима, посебно у
онима који се баве њеним сузбијањем,
представља највећу опасност по стабилност
друштва, па се сматра да корумпирана
полиција неминовно повећава корупцију и у
другим областима друштвеног живота.
 Најчешћи узроци су:
1. Лош друштвени и материјални статус
припадника полиције – повећање плата
полицији не би значило крај корупције, али у
оквиру шире реформе Министарства
унутрашњих послова оно може, донекле,
утицати да се корупција смањи. Сиромаштво
је само један, али никако најважнији разлог
појаве корупције (постоје мишљења да
низак стандард у полицији, у правосуђу и
укупно у државној управи смањује
ефикасност – губи се радна мотивација што
доводи до корупције). У питању је посредан
разлог настанка корупције;
2) Недостатак етичности – овај узрок је повезан
са претходним. Наиме, не може се рећи да су
сви који имају мала примања, самим тим и
подмитљиви. Полицајац без етичке свести
биће спреман да своје знање и способности
стави на располагање особама из
криминалне средине чим му се пружи
прилика;
3) Честе промене руководећег кадра, које често
из темеља мењају односе у Министарству
унутрашњих послова, укључујући и стратегију
борбе против организованог криминала и
корупције;
4) Непрофесионализам;
5) Одсуство радне дисциплине;
6)Послушност као једини критеријум за
запошљавање;
7) Одсуство транспарентности;
8) Недовољна техничка опремљеност, итд.;
9)Компликовани прописи који регулишу ову
област и њихова честа променљивост,
укључујући и њихову лошу примену, тј.
непримењивање;
10) Ширина дискреционих овлашћења –
припадници полиције задужени су за
спровођење закона и заштиту јавног реда и
поретка. Што је већи степен дискреционих
овлашћења, већа је опасност од појаве
корупције;
11) Положај полиције и њена улога узрокују
настојање грађана, политичке елите и
криминалних група да задобију наклоност
старешинског кадра и руководилаца
полиције, што доприноси јачању
„корупционашке праксе”;
12) Потпуна одсутност или неефикасност
контроле законитости рада – остављен је
 Контрола рада полиције

 Законом о полицији регулисана је контрола

рада полиције у Републици Србији. Она може
бити:
 спољашња
 унутрашња.
 Спољашњу контролу рада полиције врши
Народна скупштина, Влада, надлежни
правосудни органи, органи државне управе
надлежни за одређене послове надзора и
други законом овлашћени органи и тела
(овлашћења ових органа и тела утврђена су
посебним законом, а односе се на приступ
одговарајућим информацијама, контакт са
надлежним полицијским службеницима,
право на добијање одговора на питања и
друга законом утврђена права)
 Унутрашњу контролу рада полиције врши
Сектор унутрашње контроле, који је једна од
организационих јединица у оквиру
Министарства унутрашњих послова
Републике Србије.

 Основни циљ Сектора унутрашње контроле

полиције је сузбијање свих облика
незаконитости и непрофесионалног
поступања полицијских службеника.
На челу Сектора унутрашње контроле се
налази начелник, који је уједно и помоћник
министра унутрашњих послова, а поставља
га Влада Републике Србије, на основу Закона
о државним службеницима и претходно
спроведеном јавном конкурсу, на период од 5
година. За свој рад начелник одговара
министру унутрашњих послова и подноси му
редовне и периодичне извештаје о раду
Сектора унутрашње контроле полиције.
Један од важних задатака Сектора јесте
разматрање притужби грађана на рад
полицијских службеника. Право грађанина да
подноси представке је уставна категорија,
која је у Уставу Републике Србије, названа –
право на петицију и регулисана је чланом 56.
Такође, битно је напоменути да је истим
чланом регулисано да нико не може да трпи
штетне последице за ставове изнете у
поднетој петицији или предлогу, осим ако је
тиме учинио кривично дело.
Подношењем притужби полиција долази до
изворних сазнања о томе како грађани,
представници правних лица, представници
других државних органа, представници
међународних организација и невладиних
организација виде ниво квалитета који
полиција постиже у обављању дужности и
вршењу послова. Штавише, и у случају
изношења неоснованог садржаја на
поступање конкретних полицијских
службеника у полицији, а посебно у Сектору
унутрашње контроле полиције, могу запазити
како грађани Србије вреднују и како
доживљавају полицију.
Сектор унутрашње контроле полиције је
посебну пажњу обратио на све појавне
облике корупције и случајеве када се у
истима, по било ком основу, као учесници у
корупцији појављују полицијски службеници.
У том смислу, када се дође до сазнања да
полицијски службеник врши неко од
кривичних дела која се гоне по службеној
дужности, а посебно кривично дело примања
мита или давања мита, без обзира на начин
сазнања (представка, притужба, оперативни
рад или на други начин), почиње се са
применом релевантних чланова ЗКП који
регулишу поступање полиције у
преткривичном поступку.
 Сектор унутрашње контроле полиције
поступа на основу предлога, притужби и
представки физичких и правних лица,
поводом писаних обраћања припадника
полиције и по сопственој иницијативи,
односно на основу прикупљених обавештења
и других сазнања.
 литература

 Закон о Агенцији за борбу против корупције

 Закон о спречавању корупције,
 Кривични законик
 Мијалковић С., 2011, Национална
безбедност, Криминалистичко – полицијска
академија, Београд.
Хвала на пажњи