Kарактеристике организованог криминалитета

Индикатори-карактеристике организованог криминала:

1.учествовање више од двоје људи у вршењу кривичних дела
2.свако има своју одређену улогу у вршењу кривичних дела
3.криминално деловање у дужем или неодређеном периоду
4.коришћење неких облика дисциплине или контроле у оквиру криминалног
удружења
5.припадници групе су осумњичени за тежа кривична дела
6.деловање на међународном нивоу
7.коришћење насиља или других средстава застрашивања
8.коришћење трговинских структура или структура сличних пословним
9.умешаност у прање новца
10.утицање на политику, медије, јавну управу, правосудне органе или
привреду и
11.тежња за профитом или моћи.

Карактеристике оргнизованог криминалитета и битна обележја:

-организованост у формалном смислу –обележја: криминална организација,
хијерархија, криминална структура
-организоваост у садржајном слислу-обележја:планско, континуирано, стално
криминално деловање
-стицање и увећање економског профита, монопола и моћи-обележја:
стицање економског профита, нелегално богаћење, улагање у легалне
послове итд.
-остваривање утицаја на државне органе, појединце и друге субјекте
социјалне контроле-обележја: корупција, изнуда, примена силе или претње,
изазивање страха итд.
Као доминантне карактеристике оранизованог криминала, могу се издвојити
следеће:
1.Постојање криминале групе или организације:
-сачињавају је 3 или више лица
-различити критеријуми удруживања (етничко или
национално,географско порекло; природа криминалне активности)
-према трајности и степену организовања, удружења криминалних
група и организација могу да буду: привременог карактера- до
окончања конкретних илегалних делатности; повременог карактера-
ради повременог обављања конкретних илегалних делатности;
Трајног карактера- спајањем у једну већу организацију

2.Струтура
-криминално удружење обично се састоји од више потцелина,
структуираних у више нивоа
-извршиоци криминалних аката
-њихова вертикална структура је слабије изражена на рачун
хоризонталног ширења и деловања у виду криминалних мрежа

3.Хијерархија и субординација
-потчињеност нижег нивоа вишем (потчињеност вођи групе)
-разлика у правима и дужностима по нивоима

4.Организованост деловања:
-планирање злочина
-стицање позиција у структурама државних органа и институција
-припрема за извршење злочина (прибављање и израда средстава,
стицање знања и вештина за извршење кривичног дела)
-координирано и групно извршење кривичног дела
-организовано наступање после извршења кривичног дела (уклањање
трагова, подела плена, избегавање правде...)

5.Неидеолошки карактер групе

-постојање групе није условљена верским, политичким или сличним
деловањем
-основна мотивација и разлог постојања групе- прибављање профита
на илегалан и легалан начин
6.Специфична поткултура
-подразумева правила понашања и етичке норме унитар криминалног
удружења
-манифестовани модели понашања

7.Дисциплина
-постојање и поштовање правила понашања и етичких норми
-савесно и беспоговорно извршавање наређења и обавеза

8.Лојалност криминалном удружењу

-оданост удружењу, и након напуштања
-закон ћутања

9.Одговорност
-примена санкција према појединцу од стране групе у случајевима
недисциплине, нелојалности

10.Тајност поступања и деловања

-постојање удружења и његово чланство је тајна
-тајно планирање и извршење криминалних аката један је од услова
за избегавање кривичне одговорности
11.Широк дијапазон противправних активности- вршење многих
противправних радњи

12.Територија – групе имају споразум о подели територије

13.Покретљивост и интернационалност – проширивање простора деловања,

ширење деловања ван граница државе

14.Деловање у неоганиченом или дужем периоду

15.Прилагодљивост – способност да у друштвено-политичком и економском
амбијенту успешно савлада проблеме и препреке за своје одржање

16.Спрега са државом и државним органима – деловање крим.друштва под

патронатом државе, држ.органа или појединаца из државних органа (активан
однос-сарадња, помоћ) или избегавање (пасиван однос-непокретање
истрага, избегавење суских поступака...)
17.ограниченост чланства- чланство у удружењу најчешће је у границама у
којим се са најмањим бројем чланова могу оставрити планирани криминални
циљеви

18.монопол- искључиво право криминалног удружења или савеза крим.

Удружења у односу на сличне скупине, да се бави илегалним и легалним
делатностима на одређеном простору

19.специјализација- усавшавање за извршење одређених врста криминалних

активности

20. професионализам-бављење криминалном делатношћу припадника

организованог криминала најчешће је њихово једино занимање

21.финансијска моћ- криминална удружења поседују велика финансијска

средства која су стекла на противправан начин; организовани криминал је
неформалан центар финансијске моћи

22.Специфичност активности и методе деловања

– деловање крим. група може да буде легално и нелегално
-нелегално-усмерено ка стицању профита кроз основне длатности
орг.криминала (трговина наркотицима, људима, оружјем; коцка, крађе,
изнуде, убиства, рекет итд.)
-легалне активности обављају се паралелно са илегалним, њима се на крше
законски прописи (улагање бизнис где је уложени катитал противправно
стечен)

23.назив криминалног удружења- најчешће крим. удружења добијају на

основу имена организатора злочиначког удружења, етничког порекла
припадника крим.удружења, геопростора на коме делује удружење, итд.
Субјекти за борбу против организованог криминалитета

Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању

организованог криминала постоје специјализoвани државни органи који су
надлежни:
-Тужилаштво за организовани криминал
-Служба за сузбијање организованог криминала (SBPOK) у оквиру
министарства унутрашњих послова
-посебна одељења надлежних судова: Посебно одељење у Вишем суду у
Београду (првостепено) за поступање у предметима кривичних дела
предвиђених овим законом,
Посебно одељење у апелационом суду (другостепено) за поступање у
предметима кривичних дела предвиђених овим законом.
-посебна притворска јединица при Окружном затвору у Београду.

Носиоци борбе против организованог криминала:

-Министарство унутрашњих послова
-Безбедносно-информативна агенција (БИА)
-Војнобезбедноста агенција (ВБА)
-Министарство правде
-Министарство финансија (Управа за спречавање прања новца, Пореска
управа, управа царина)

Tужилаштво за организовани криминал

Надлежност тужилаштва уређена је чланом 2. Закона ЗОНДОСОК :
1.кривична дела организованог криминала
2.кривична дела против уставног уређења и безбедности Р.Србије
3.кривична дела против службене дужности, када је окривљени, тј лице које
даје мито, службено или одговорно лице које врши јавну функцију на основу
избора, именовања или постављања од стране Народне скупштине, Владе,
Високог савета судства или Државног већа тужилаца
4.кривично дело злоупотреба службеног положаја када вредност
прибављене имовске користи не прелази износ 200 милиона динара
5.кривично дело међународни тероризам и крив.дело финансирање
тероризма
6.крив. дело прања новца ако имовина која је предмет прања новца потиче
из крив.дела из тачака 1,3,4,5 овог члана
7.кривична дела против државних органа и кривична дела против правосуђа,
ако су извршена у вези са кривичним делима из тач.1. до 6.овог члана.

Тужилаштво је надлежно за поступање пред надлежним судовима у првом

степену и другом степену, тако и у поступку по редовним и ванредним
правним лековима, као и да врше друге послове у складу са законом.

Сви државни органи дужни су да Тужилаштву пруже потребну помоћ,

нарочито ако је везано за кривични поступак или се ради о откривању
кривичних дела и проналажењу учиниоца.
Тужилаштво за организовани криминал чине тужилац за органицовани
криминал, заменици тужиоца, виши саветници тужиоца, самостални
саветници, портпарол, секретар, тужилачки помоћници и остали запослени.
Тужиоца за организовани криминал бира Народна скупштина Р.Србије.
Заменици тужиоца бирају се на основу Правилника који је Државно веће
тужилаца усвојило 2009.
Функција заменика је трајна али се при првом избору заменици бирају на 3
године, након чега ће се оцењивати њихова стручност и оспособљеност,
односно укупни резултати и квалитет рада.
Тужилац за организовани криминал као и заменици морају да поседују висок
морални углед и непристрасност као и стручност, оспособљеност и достојност
јавнотужулачке функције.

Служба за борбу против организованог криминала

Служба за борбу против организованог криминала је организацина јединица
Министарства унутрашњих послова Р.Србије, Управе криминалистичке
полиције.
Служба поступа по захтевима тужиоца, у складу са законом.
Министар надлежан за унутрашње послове, уз прибављено мишљење
тужиоца, поставља и разрешава старешину службе и доноси акт којим ближе
уређује рад Службе, у складу са законом.
Служба за борбу против организованог криминала у свом саставу има:
-одељење за сузбијање кријумчарења наркотика
- одељење за сузбијање организованог финансијског криминала
-одељење за борбу против високотехнолошког криминала
- одељење за сузбијање организованог општег крминала
-одељење за оперативне телекомуникације, стално дежурство и обезбеђење
-јединицу за финансијскe истрагe
 Посебна одељења надлежних судова
За поступање у предметима кривичних дела надлежан је Виши суд у
Београду-као првостепени, за територију Р.Србије.
За одлучивање у другом степену у предметима кривичних дела (члан 2.
ЗОНДОСОК) надлежан је Апелациони суд у Београду.

Безбедносно иформативна агенција- БИА

Обавља послове који се односе на:
Заштиту безбедности Р.Србије и откривање и спречавање делатности
усмерених на подривање или рушење Уставом утврђеног поретка Р.Србије;
истраживање, прикупљање, обраду и процену безбедносно обавештајних
података и сазнања од значаја за безбедност Р.Србије и информисање
надлежних државних органа о тим подацима.
 Трговина људима

Трговина људима садржи и обухвата међусобно повезана елемента:

регрутовање, миграцију и експоатацују.
Постоје 4 основна начина којима се жене регрутују у трговини људима:
потпуна присила путем отмице-киднаповања, обмана кроз обећање о
легитимном запослењу, обмана путем полуистине, свесно рпихватањерада у
проституцији.

Трговина људима означава: врбовање, превоз, транспот, смештање или

премештање особа, употребом претње или силе и другим облицима присиле,
отмицом, обманом или преваром, злоупотребом силе или позиције,
давањем или примањем новца због постизања пристанка особе да се
надзире друга особа у сврхе експлоатације.
Експлоатација ће укључити и експлоатацију проституције или других облика
сексуалне експлоатације, присилни рад или услуге, ропство или праксе
сличне ропству идт.

Спровођење мера за сузбијање трговине људима је приоритет свих земаља

чланица Организације уједињених нација.
Стога је неопходно створити адекватне законске оквире и ускладити их са
законодавством ЕУ и међународним стандардима.
Потребно је обезбедити помоћ и заштиту жртвама трговине људима, њихову
рехабилитацију и реинтеграцију у друштво, јер је њихово ментално и физичко
стање нарушено да га је тешко довести нормално стање без помоћи
институција.

Узроци за трговину људима: сиромаштво, незапосленост, економске и

социјалне разлике између и унутар земаља, миграциони чиниоци, степен
хуманог развоја, управљања и владавине права, неједнакост полова,
дискиминације на тржишту рада, милитаризација региона, организовани
криминалитет, корупција, насиље у породици, недостатак адекватног
образовања и информисања, породични миље и ендогени фактори.

Трговина људима се често изједначава са кријумчарењем људи и

проституцијом.
Код кријумчарења људи, циљ кријумчара је да остваре зараду тако што ће
једно или више лица илегално пребацити преко једне или више
међународних граница уз пристанак особе која се кријумчари.
Трговци људима зарађују кроз експоатацију жртава током дужег временског
периода. Док кријумчарење увек подразумева прелазак државне границе,
трговина људима може бити и локалног карактера, када се читав процес
одвија на територији једне државе.

Не постоји пристанак жртве трговине људима на експлоатацију, већ је њена

послушност и учешће у експлоатацији осигурава путем претњи, принуде,
преваре и слично.
За разлику од кријумчарених особа, које могу да иду где желе када стигну на
дестинацију, тј. не остају везане за кријумчара; жртва трговине људима нема
стварну слободу кретања.

Трговина људима се често меша са проституцијом зато што је најчешћи облик

експоатације жртава трговине људима сексуална експлоатација.
Међутим сексуална експоатација је само један од облика трговине људима
(уз принудан рад, принудно просјачење, принудно вршење кривичних дела,
принудни брак, трговина органима и слично).

Жртва трговине људима је принуђена да се бави проституцијом. Она не може

слободно да одлучује где ће и како радити, не може да одбије клијента, нема
слободу кретања, за свој рад не добија новац или добија врло мало, док
највећ део иде трговцу.
Са друге стране, иако је однос између особе која се добровољно бави
сексуалним радом и њеног макроа сложен и на граници експлоатације, а
слобода коју та особа има често може бити само привидна и врло
ограничена, код сексуалног рада ипак постоји могућност располагања својим
телом и зарадом и слобода одлучивања о свом животу.
 Проституција

Проституцијом се подразумева сваки сексуални однос који се врши уз неку

надокнау која не мора нужно бити у новцу.
Под ужим појмом проституције подразумева се стављање на располагање
тела другом лицу ради предузимања неке сексуалне радње уз новчану
надокнаду, у намери да се понављањем таквих делатности себи или другом
остварује приход.

Конвенција УН-а, којом се предвиђа елиминација свих облика сексуалне

експлоатације, простутуцију одређује као коришћење женског тела као робе
која се продаје, мења, а укључује повремену проституцију, уличну
проституцију, проституцију санкционисану у друштвено-културној пракси,
порнографију, секс туризам.

Проституција (мушка или женска) значи спремност да се сексуалност или

сексипилност употребљавају као средство за директно или индиректно
постизање циља, односно користи материјалне и нематеријалне природе.

Чињеница је да је у начелу проституција као појава била друштвено жигосана

као недолична појава, да је правним нормама одређена и санкционисана.
Она се ни у једном друштву није могла ефикасно искоренити или сузбити.

Проституција је опасна криминална делатност организованог и

транснационалног оганизованог криминалитета јер укључује и корумпирање,
најчешће оних органа у чијој надлежности спада сузбијање проституције, што
омогућава криминалним организацијама да слободније и отвореније
комерцијализују ову криминалну делатност.

Крминалитет и проституција су у свим својим видовима у међусобним

односима, познато је да се преко проституције индиректно подстрекава
криминал.
Такође, значајна средства од криминалитета иду на проституцију, јер
организациона шема проституције јесте један од честих облика
професионалног и организованог криминалитета.
Од проституције егзистенцију остварује не само проститутка, већ и читаве
екипе подводача, криминалаца, макроа и осталих.
Бављење проституцијом у Србији је санкционисано Законом о јавном реду и
мир, као прекршај. Чланом 14. овог Закона је прописано да ће се лице које се
одаје проституцији или лице које уступа просторије ради проституције,
казнити затвором до 30 дана.
У ставу 2.истог члана прописан је тежи облик прекршаја који као
квалификаторну околност предвиђа старост лица коме се уступају просторије
ради вршења проституције. Па ће се казном затвора до 60 дана казнити лице
које уступа просторије малолетном лицу ради проституције.

Са аспекта кривично правне заштите, Кривични закон предвиђа кривично

дело посредовања у вршењу проституције. Ово дело може извршити лице
које врбује, наводи, постиче, намамљује женске особе на просттуцију или
учествује у предаји женског лица друго лицу ради вршења проституције.
Прописан је и тежи облик овог дела-ако је исто извршено према малолетном
лицу и то употребом силе, претње или обмане.
 Прање новца

Прање новца означава активности усмерене ка легализацији новца стеченог

бављењем криминалним делатностима.
Прање новца представља свако прикривање извора противправно стеченог
новца, како би био искоришћен за обављање неке допуштене делатности или
стицања имовине.
Суштина прања новца је претварање илегалног новца прибављеног на
незаконит начин у леглан новац, тј.новац са покрићем у законитом раду или
делатности. Прање новца се састоји у фалсификовању финансијске
документације и манипулације у систему међубанкарских трансакција.

Последњих година се значајно изражава у утајама пореза, илегалној трговини

дрогама и оружјем, у организованој коцки, проституцији и рекету, као и
процесима приватизације капитала.

Битне карактеристике прања новца као делатности организованог

криминалитета су: располагање прљавим новцем условљено је претодном
криминалном делатношћу; то је процес у коме се прикрива постојање,
природа и порекло нелегано стечених средстава; процес прања новца
обухвата укључивање нелегално стечених средстава трансформацијом,
пребацивањем, размењивањем, прикривањем порекла и намене, мешањем
са легалним средствимаили на други начин у легалне финансијске токове;

Прањем новца прикрива се и криминана делатност појединца и криминалних

организација, а крајњи циљ прања новца је несметано коришћење прихода
од криминалне делатности и избегавање казне за учињена кривична дела.

Прање новца је процес који садржи многе технке и пролази кроз 3 фазе: фазе
улагања, фаза прикривања и фаза интеграције.
Тахнике прања новца : градња полога, подземно (алтернативно банкарство),
фиктивне фирме, инвестирање у легалне послове.

Новац у Србији се најчешће пере путем позајмица физичких лица тј. власника
или оснивача фирми, јер према важећим прописима позајмица је
неопорезива и неограничена.
Финансијски криминал у Србији, који подразумева прање новца и корупцију
наноси огромну штету држави.
Значајне количине нелегалног прихода потиче из утаје пореза и царина, али и
других делатности организованог криминалитета, као што је кријумчарење
наркотика или трговина људима.
Такви приходи су се обично прали у процесу приватизације, куповином
некретнина и покретне имовине, коришћењем банковних рачуна у земљи и
иностранству.
Један од важних обележја прања новца у свету, а и код нас, је корумптивно
понашање одређених играча убанкарским, финансијским и другим
институцијама.
Приватизација и могућност легализације прљавог новца кроз куповину
друштвених предузећа често се у јавности помињу као важан друштвени
проблем.

У склопу мера за супростављање прању новца, најзначајнија мера односи се

на одузимање прихода који потичу од криминалних делатности.
Инспекцијски надзор је примаран метод надзора у спровођењу мера за
спречавање прања новца у банкама. Инспекцијски орган у делокругу свог
рада може предузимати превентивне и репресивне мере, мере се крећу од
усмених опомена до доношења решења о забрани рада или подношењу
пријава за прекршаје, привредне преступе и кривична дела.

Отривање кривичног дела прања новца повезано је са његовим

специфичностима које утичу на могућност доласка до сазнања да се врши
истоимено кривично дело.

Разјашњавање и доказивање крив. дела прања новца најважнија је фаза у

сузбијању прања новца и у њој се утврђују и доказују сви битни елементи
крив. дела прања новца. У овој комплексној фази прикупљају се релевантне
чињенице и подаци и од њих зависи успешност окончања криминалистичке
обраде и исход тока кривичног поступка.....