SEMINARSKI RAD

OSNOVI DETEKTIVSKE DELATNOSTI I KRIMINALISTICKE OPERATIVE

TEMA: DETEKTIVSKA DELATNOST U ZASTITI LICNE SIGURNOSTI I PRIVATNE IMOVINE

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

SADRZAJ

1.Uvod-detektivska delatnost i privredno poslovanje................................2 2.Pojam, ciljevi i obavljanje detektivske delatnosti ..................................2 3.Izvori informacija za detektive i detektivske agencije............................5 4.Evidencije o detektivskoj delatnosti........................................................8 5.Zakljucak.................................................................................................11 6.Literatura.................................................................................................12

1.UVOD-DETEKTIVSKA DELATNOST I PRIVREDNO POSLOVANJE Detektivska delatnost u Republici Srbiji jo uvek nije regulisana ni u okviru jedinstvenog zakona o privatnom obezbeenju, kao to je to sluaj u Republici Srpskoj i Brko dikstritu, niti odredbama posebnog Zakona o detektivskoj delatnosti, kao to je to sluaj u Republici Crnoj Gori. U vreme osnivanja prvih agencija za pruanje detektivskih usluga u Srbiji, pravni osnov na kome su se fundirale predstavljali su Zakon o sistemu drutvene samozatite Republike Srbije iz 1986. godine, Zakon o preduzeima iz 1988. godine i Zakon o linom radu iz 1989. godine. Obavljanje detektivskih poslova, namee obavezu i potrebu da se donoenjem odgovarajueg zakona precizno urede sva pitanja koja se odnose na djelatnost postojeih agencija za pruanje detektivskih usluga, licence i dozvole za rad, uslove za obavljanje delatnosti, oblike organizovanja, ovlaenja detektiva i dr. Ovo iz razloga to pospeivanje privredne i slobodne preduzetnike inicijative iz oblasti zatite predstavlja jedan od najbitnijih ciljeva koji se mogu postii donoenjem novih zakonskih i podzakonskih propisa1.

2.POJAM, CILJEVI I OBAVLJANJE DETEKTIVSKE DELATNOSTI Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeenju, privatno obezbeenje obuhvata zatitnu, samozatitnu i detektivsku delatnost, pri emu se oficijelno definie kao: analiza, otkrivanje i spreavanje potencijalnih opasnosti i protivpravnih radnji koje naruavaju dostojanstvo i ugroavaju ivot i fiziki integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet obezbeenja. Usluge privatnog obezbeenja ne spadaju u policijsku ili drugu bezbednosnu delatnost drave, odnosno njihovim vrenjem se bezbednost lica i imovine ostvaruje iznad obima koji obezbeuje drava. S tim u vezi, detektivska delatnost obuhvata poslove prikupljanja i pruanja informacija u oblasti privatnog obezbeenja, dok je detektiv osoba koje vri prikupljanje i pruanje informacija u oblasti privatnog obezbeenja.

Bogoljub Milosavljevi: Model zakona o privatnoj delatnosti obez- beenja, Bezbednost Zapadnog Balkana, no. 1/2006, CCVO, Be- ograd

Kategorije detektivske delatnosti su: traenje izgubljenih lica, aktivnosti privatnih istraitelja, aktivnosti detektiva u trgovinskim radnjama i aktivnosti agenata osiguranja. Opti cilj detektivske delatnosti je otkrivanje i spreavanje tetnih pojava i protivpravnih radnji koje naruavaju dostojanstvo i ugroavaju ivot i fiziki integritet lica, ili umanjuju vrednost imovine koja je predmet zatite. Pod zakonom utvrenim uslovima, detektivskom delatnou mogu da se bave detektivi kao preduzetnici, individualno ili u Detektivskoj agenciji. Subjekti (pojedinci i agencije) koji se bave detektivskom delatnou, ne smeju da povreuju ili uskrauju ljudska prava i slobode zajemene Ustavom i opte prihvaenim pravilima meunarodnog prava, potvrenim meunarodnim ugovorima i zakonima, a naroito utvrenim Evropskom Konvencijom za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao ni da ometaju rad sudova, javnih tuilatava, policije i drugih dravnih organa, privrednih drutava, ustanova i drugih organizacija. Ovi subjekti su duni da sa maloletnicima postupaju obazrivo, vodei rauna o duevnoj razvijenosti, osetljivosti, drugim linim svojstvima i zatiti privatnosti maloletnika, kako postupak ne bi tetno uticao na razvoj maloletnika. Oni ne smeju da vre ovlaenja policije, istranih i drugih dravnih organa, niti da nabavljaju ili koriste uniforme, oznake i legitimacije sline onim koje koriste policija, istrani i drugi dravni organi. Prema tome, detektiv ne sme da obavlja poslove za koje su zakonom odreeni, odnosno ovlaeni policijski, istrani i drugi dravni organi, niti da vri detektivsku delatnost za domae i strane slube bezbednosti. Smatra se da je ovakvim propisivanjem napravljena jasna distinkcija detektivskih poslova u odnosu na policijske poslove i ostale odbrambene, bezbedonosne i kontraobavetajne poslove, za iji raun ne smeju pruati detektivske usluge. Detektiv ne sme da vri detektivsku delatnost ni za politike stranke. Najzad, u obavljanju svoje delatnosti, detektiv moe da dri i nosi vatreno oruje samo u skladu sa zakonom o oruju. S tim u vezi treba napomenuti da je, u smislu lana 23. Zakona o detektivskoj djelatnosti Crne Gore, u vrenju detektivskih poslova detektivima izriito zabranjeno da nose vatreno oruje, upotrebljavaju druga sredstva prinude i koriste sredstva i naprave za elektronsko snimanje ili prislukivanje2. Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeenju, pravo na obavljanje detektivske delatnosti pojedinci i Agencije stiu dobijanjem licence koju izdaje Komisija za licenciranje delatnosti privatnog obezbeenja (u daljem tekstu: Komisija).
2

Mati D.Goran: Osnovi fiziko-tehnikog obezbeenja, Privredna komora Srbije, Udruenja preduzea za fiziko-tehniko obezbe- enje, , Beograd, 2006.

Uzgred samo napominjemo da Republici Srpskoj i Republici Crnoj Gori detektivsku licencu za pojedince i Agencije izdaje Ministarstvo unutranjih poslova. Nasuprot tome, kao to je ve apostrofirano, u Republici Srbiji se predvia da za obavljanje delatnosti detektiv mora da poseduje licencu, koju Komisija moe da mu izda na njegov zahtev ukoliko ispunjava sledee uslove: 1) da je dravljanin Srbije; 2) da ima viu ili visoku strunu spremu i poloen detektivski ispit (pred posebnom komisijom); 3) da nije pravosnano osuivan na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju duem od tri meseca za krivino delo izvreno sa umiljajem za koje se goni po slubenoj dunosti; 4) da tokom poslednje dve godine nije obavljao poslove ovlaenih slubenih lica u Ministarstvu unutranjih poslova, Bezbednosno-informativnoj agenciji ili drugoj slubi bezbednosti; 5) da nema bezbednosnih smetnji za obavljanje detektivske delatnosti. Ukoliko je protiv podnosioca zahteva za sticanje licence privatnog detektiva u toku krivini postupak zbog krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti, odluka o tome da li ispunjava uslove za sticanje licence odlae se do pravosnanosti odluke donete u tom postupku. Licenca prestaje da vai ukoliko detektiv umre ili u pismenoj formi izjavi da vie ne eli da vri detektivsku delatnost. Osim toga, Komisija odlukom oduzima izdatu licencu detektivu ukoliko: 1) utvrdi da su podaci i dokazi na osnovu kojih je licenca izdata lani, odnosno falsifikovani; 2) je detektiv pravosnano osuen za krivino delo izvreno sa umiljajem za koje se goni po slubenoj dunosti na bezuslovnu kaznu zatvora u trajanju duem od tri meseca (o pravosnanoj presudi za ovo krivino delo sud je duan po slubenoj dunosti da obavesti Komisiju); 3) se utvrdi da detektiv vie ne ispunjava druge zakonom propisane uslove za obavljanje detektivske delatnosti; 4) detektiv postane trajno nesposoban za obavljanje delatnosti;

5) detektiv izgubi poslovnu sposobnost; 6) je detektivu izreena mera bezbednosti, odnosno zatitna mera zabrane vrenja detektivske delatnosti; 7) je oduzeta licenca zbog disciplinskog prekraja pravosnanom odlukom u postupku pred sudom asti Udruenja detektiva. Nacrt Zakona o privatnom obezbeenju predvia da detektiv mora posedovati legitimaciju sa fotografijom, kojom se, u pravnom saobraaju, dokazuje svojstvo detektiva. Kada se poziva na ovlaenja koje ima po zakonu, detektiv je duan da pokae takvu legitimaciju, a na zahtev lica od koga trai informacije i da saopti broj ugovora u vezi sa kojim prikuplja informacije. U svakom sluaju duan je da legitimaciju sa fotografijom pokae na zahtev inspektora ili policijskog slubenika3.

3.IZVORI INFORMACIJA ZA DETEKTIVE I DETEKTIVSKE AGENCIJE Detektiv moe da prikuplja informacije na osnovu pisanog ugovora o obavljanju detektivskih usluga za stranku i njenog pisanog ovlaenja iz koga se vidi svrha i oblast prikupljanja datih informacija, kao i obim datog ovlaenja. Pri tome detektiv sme da prikuplja informacije neposredno od lica na koje se podaci odnose, a moe i od drugih lica koja poseduju podatke i spremni su da ih dobrovoljno daju, kao i iz sredstava javnog informisanja, i to o: 1) licima koja su nestala ili se kriju, o dunicima, o poiljaocima anonimnih pretnji i o onima koji su prouzrokovali materijalnu i nematerijalnu tetu; 2) predmetima koji su ukradeni ili izgubljeni; 3) dokaznom materijalu potrebnom za zatitu ili dokazivanje prava i osnovanosti zahteva stranke pred pravosudnim i drugim organima, odnosno organizacijama, koji u postupcima odluuju o tim pravima; 4) pridravanju obaveze radnika koja se odnosi na konkurentsku klauzulu; 5) podacima o uspenosti i poslovnosti pravnih i fizikih lica; 6) krivinim delima za koja se goni po privatnoj tubi i o njihovim izvriocima;
3

Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeenja, Centar za civil- no-vojne odnose, Beograd, 2006.

7) disciplinskim prekrajima i prekriocima; 8) kandidatima za zasnivanje radnog odnosa; 9) drugim pitanjima, u skladu sa pravima koja imaju detektivi. Pre prikupljanja datih informacija detektiv je duan da lice upozori da podatke daje dobrovoljno. Najzad, predvieno je da fizikim i pravnim licima detektiv moe pruati i savetodavne usluge u pitanjima spreavanja krivinih dela i drugih delikata. U pogledu dostupnosti slubenih podataka detektivima, predvieno je da detektiv ima pravo uvida u sudske i upravne akte u sluajevima kada to pravo ima stranka koja ga je ovlastila. Takoe je predvieno da je, na osnovu dokaza o tome da je preuzeo konkretni zadatak za ije ispunjenje su mu potrebni podaci iz evidencija, rukovodilac zbirke podataka duan da detektivu prui podatke iz: 1) evidencije registrovanih vozila: registarsku oznaku, podatke o vlasniku i podatke o vozilu; 2) evidencije prebivalita i boravita: podatke o prebivalitu ili boravitu; 3) evidencije zaposlenih: podatke o zaposlenju (poslodavac, radno mesto); 4) brodskog registra i registra vazduhoplova: podatke o plovilima, odnosno vazduhoplovima i o vlasnicima; 5) drugih slubenih evidencija, pod uslovima utvrenim za stranku koja ga je ovlastila. Za pribavljanje ovih podataka nije potrebno da lice na koje se podaci odnose prethodno bude upoznato sa tim da e se podaci o njemu pribaviti ovim putem. Dokazom o tome da je detektiv preuzeo konkretni zadatak za ije ispunjenje su mu potrebni podaci iz evidencija smatra se pismeno ovlaenje i ugovor zakljuen izmeu detektiva i stranke (klijenta). S druge strane, detektiv je duan da sve napred navedene line podatke koje je dobio u vezi sa obavljanjem svije profesionalne delatnosti uva i koristi u skladu sa Zakonom o zatiti linih podataka. Po izvrenju ugovora sa strankom, detektiv je duan da joj u skladu sa ugovorom preda sve prikupljene podatke. U sluaju da u radu doe do podatka o poinjenom krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti, detektiv je obavezan da podnese prijavu nadlenom organu, izuzev ako bi to bilo u suprotnosti sa obavezama prema stranki koje proistiu iz obaveza prema

klijentu. Ovakvo reenje rezultat je shodnog tumaenja odredbe lana 332. stav 4. Krivinog zakonika Republike Srbije gde je, izmeu ostalog, propisano da se nee kazniti za neprijavljivanje krivinog dela ili uinioca lice koje je njegov branilac, lekar ili verski ispovednik. Detektivska delatnost je zasnovana na principima uzajamnog poverenja, zagarantovane diskrecije i uvanja profesionalne tajne, to je u nekim zemljama (Republika Slovenija i dr.) ureeno i posebnim etikim kodeksom, kao skupom moralnih normi ponaanja detektivske profesije. Detektiv je u poslovima koje obavlja, odnosno koji su mu povereni, inae obavezan na uvanje tajne. Informacije i lini podaci koje je detektiv prikupio za stranku smatraju se poslovnom tajnom i ne smeju se davati treim licima. S tim u vezi uoljivo je da se odredbom lana 24. Zakona o detektivskoj djelatnosti i crnogorski zakonodavac opredelio da se podaci koje je privatni detektiv prikupio u vrenju ugovorenog posla ne smatraju profesionalnom, nego poslovnom tajnom. S punim pravom se za isto reenje opredelio i zakonodavac Republike Srpske u lanu 47. Zakona o agencijama za obezbjeenje lica i imovine i privatnoj detektivskoj delatnosti. S obzirom na delikatnost saznanja do kojih dolazi u obavljanju svoje delatnosti, ali i samih metoda prikupljanja podataka, sasvim je logino da se podaci koje je detektiv prikupio u vrenju ugovorenog posla smatraju poslovnom tajnom, ne samo u toku ve i nakon izvrenja posla. Nasuprot tome, saoptavanje zatienih podataka i informacija klijenta neovlaenim licima od strane izvrioca drugih poslova privatnog obezbeenja (telohranitelja, uvara objekta i sl.) po prirodi stvari nije odavanje poslovne, nego neovlaeno otkrivanje profesionalne (pozivne) tajne. Detektivsku agenciju osniva preduzetnik u svojstvu fizikog lica u sladu sa vaeim zakonima, s tim to se na osnivanje i poslovanje agencije primenjuju propisi o privrednim drutvima, ukoliko posebnim zakonom nije drugaije odreeno. Delatnost Detektivske agencije ograniena je na obavljanje detektivskog poziva. Osniva Detektivske agencije mora biti lice koje je od komisije dobilo licencu za obavljanje detektivske delatnosti. Voenje poslova Detektivske agencije ne moe se poveriti licu koje nije detektiv4.

Bogoljub Milosavljevi: Model zakona o privatnoj delatnosti obez- beenja, Bezbednost Zapadnog Balkana, no. 1/2006, CCVO, Be- ograd

Nacrt Zakona o privatnom obezbeenju predvia da je uz prijavu za registrovanje Detektivske agencije u registar potrebno priloiti i saglasnost Komisije i sertifikat o usaglaenosti sa stukovnim standardima koje donosi Institut za standardizaciju Srbije. Saglasnost izdaje Komisija. Saglasnost moe da se uskrati samo ukoliko nisu ispunjeni uslovi koji su ovim zakonom odreeni za osnivanje i rad Detektivske agencije. Smatra se da je data saglasnost ukoliko podnosilac zahteva ne primi odgovor u roku od 60 dana od dana podnoenja zahteva. Ukoliko nisu ispunjeni uslovi za organizaciju i rad Detektivske agencije, njen rad prestaje likvidacijom. Prestanak Detektivske agencije zbog likvidacije utvruje sud na predlog Komisije. Pre odluke o prestanku sud odreuje detektivskoj agenciji rok od najvie est meseci u kojem je duna da svoju organizaciju i poslovanje uskladi sa odredbama ovog zakona5.

4.EVIDENCIJE O DETEKTIVSKOJ DELATNOSTI Prema Nacrtu Zakona o privatnom obezbeenju, za obavljanje detektivske delatnosti Komisija vodi i aurira evidencije: 1) detektiva, dravljana Srbije; i 2) stranih detektiva koji u Srbiji imaju pravo da obavljaju detektivsku delatnost. Komisija je duna da Ministarstvu unutranjih poslova, na pisani zahtev, prui podatke iz evidencije koju vodi i aurira. Evidencija detektiva dravljana Srbije sadri sledee podatke: 1) 2) 3) 4) 5) 6) 7) 8)
5

ime i prezime; podatke o roenju (dan, mesec, godina i mesto roenja); dravljanstvo; prebivalite, odnosno boravite; struna sprema; zanimanje; zaposlenje; datum polaganja detektivskog ispita;

www.pks.co.yu

9)

datum i broj izdate licence;

10) datum i broj izdate legitimacije; 11) datum oduzimanja licence; 12) datum oduzimanja legitimacije. Evidencija stranih detektiva koji u Srbiji imaju pravo da obavljaju detektivsku delatnost sadri podatke pod rednim brojem 1) do 7), kao i broj licence i legitimaciju detektiva i podatke o organu matine drave koji je izdao licencu i legitimaciju detektiva. Svi navedeni podaci o kojima se vodi evidencija prikupljaju se neposredno od pojedinca na koga se odnose. Lini podaci se u evidencijama uvaju do oduzimanja licence detektiva, a potom se u evidenciji vode samo podaci o imenu, prezimenu, nazivu i oduzimanju licence detektiva. U pogledu evidencija koje vodi detektiv, Nacrt Zakona o privatnom obezbeenju predvia da je dunost detektiva da vodi: 1) evidenciju ugovora o obavljanju detektivskih usluga; 2) evidenciju prikupljenih informacija; i 3) evidenciju saznatih krivinih dela. Evidencija o obavljanju detektivskih usluga koje vodi detektiv sadri sledee: podatke o naruiocu detektivske usluge (ime, prezime i naslov fizikog lica, odnosno firme i sedite pravnog lica); podatke o ugovoru o obavljanju detektivske usluge (redni broj ugovora, datum zakljuenja i datum ispunjenja ugovora); podatke o podruju prikupljanja informacija (navoenje podruja prikupljanja podataka i opis sadraja detektivske usluge, odnosno predmeta ugovora); podatke o ovlaenju stranke (redni broj ovlaenja, datum, obim ovlaenja); datum ispunjenja ugovora. Pomenuti podaci uvaju se u evidenciji pet godina po ispunjenju ugovora6. Evidencije prikupljenih informacija koje vodi detektiv sadre sledee podatke: podatke o vrsti prikupljenih informacija (podruje prikupljanja informacija, podaci o pojedinim informacijama); podatke o pojedincu (ime i prezime, naziv prebivalita, odnosno boravita); podatke o pravnom licu (firma i sedite pravnog lica); druge podatke o pojedinoj informaciji. Pomenuti podaci uvaju se u evidenciji do ispunjenja ugovora o obavljanju detektivske usluge.

Dr.Mico Boskovic, Osnovi detektivske delatnosti, Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad 2008

10

Najzad, evidencija saznatih krivinih dela koje vodi detektiv sadri sledee podatke: podatke o saznavanju krivinog dela za koje se goni po slubenoj dunosti (izvor informacije, datum informacije); saznate podatke o krivinom delu i podnoenju prijave za dela za koja se goni po slubenoj dunosti. Pojedinac ima pravo uvida u svoje podatke u evidencijama koje vodi detektiv odmah po uspostavljanju tih evidencija. Detektiv je duan da date evidencije stavi na uvid na zahtev Komisije, inspektora i drugih nadlenih dravnih organa, koji su duni da line podatke iz evidencija uvaju u skladu sa zakonom i da ih koriste pri obavljanju poslova nadzora. Pomenuti podaci uvaju se u evidenciji pet godina po unosu podataka o saznanju krivinog dela. Po proteku navedenih rokova, detektiv je duan da podatke uredno arhivira, osim podataka iz evidencije prikupljenih informacija koje predaje stranci po ispunjenju ugovora o obavljanju detektivske usluge. Nacrt Zakona o privatnom obezbeenju predvia da e se novanom kaznom od 15.000 do 150.000 dinara za prekraj kazniti detektiv koji na zahtev inspektora, Komisije ili Udruenja detektiva ne stavi na uvid evidencije koje vodi. Istom kaznom za prekraj kaznie se i detektiv koji ne prui podatke nadlenom organu o krivinom delu za koje se goni po slubenoj dunosti, kao i detektiv koji ne otkloni nedostatke u roku koji odredi inspektor. Najzad, novanom kaznom od 10.000 do 100.000 dinara kaznie se za prekraj lice ako neovlaeno, tj. bez licence vri detektivsku delatnost.

11

5.ZAKLJUCAK U Srbiji se danas privatnim obezbeenjem ili detektivskim poslom bavi izmeu 30 i 40 hiljada ljudi. Zaposleni koji u svom poslu koriste oruje i primenjuju u svom radu fiziku snagu ni sami ne znaju precizno svoja ovlaenja i granice svojih ovlaenja, iako su uredno registrovani kod dravnih organa. Naalost ni sami dravni organi, zbog nepostojanja preciznih zakonskih odredbi ne znaju granice ovlaenja privatnih pravnih lica koja se bave navedenim delatnostima. Za vrenje detektivske delatnosti potrebno je dobiti licencu od Detektivske komore, koju bi tek trebalo osnovati u okviru Privredne komore. Da bi neko mogao dobiti dozvolu za rad, morao bi ispuniti odreene zahteve, sline uslovima koje moraju ispunjavati zaposleni u delatnosti obezbeenja. Izmeu ostalog, potrebno je da detektiv u toku poslednje dve godine nije radio na poslovima obezbeenja kao ovlaeno slubeno lice u MUP, Bezbednosnoinformativnoj agenciji ili u nekoj drugoj slubi bezbednosti. Ovo ogranienje je dobro, jer onemoguava da saznanja steena tokom obavljanja prethodnog zaposlenja budu koritena u komer-cijalne svrhe. Prednost predloga ovog modela je i to to on izriito zabranjuje da detektivska delatnost bude vrena za politike stranke. Ovaj model kao najkontroverzniju kategoriju informacija koje su detektivi ovlaeni da prikuplja-ju predvia podatke o uspenosti i poslovnosti pravnih lica. Ovakvi sluajevi granie sa privrednom pijunaom i otvaraju mogunost zloupotreba. Velika ovlaenja imaju i kada je u pitanju dostupnost slubenim podacima, jer su rukovodioci zbirki podataka duni da im prue podatke7, a lica na koja se podaci odnose ne moraju prethodno da budu upoznata sa tim. Bolje reenje bilo bi ono koje predvia mogunost, a ne obavezu ovlaenih lica da detektivima omogue uvid u podatke i propisuje izriitu zabranu dava-nja podataka koji predstavljaju subenu tajnu. Ovakvo re-enje predvieno je u Zakonu Republike Srpske8, koji se odnosi na ovu oblast. Jo jedan propust tvoraca modela je taj to nisu propisali zabranu snimanja i prislukivanja ili bar uslove pod kojima se ove radnje, ako ve nisu zabranje-ne, mogu vriti. U modelu je predvieno i to da su detektivi u obavezi da uvaju prikupljene podatke i da ih koriste u skladu sa Zakonom o zatiti linih podataka. Ovo je dobro reenje, ali bi ostalo praktino neprimenljivo sve dok zatita linih podataka ne bi bila regulisana zakonom.

7 8

Zakon o policiji, Slubeni glasnik Republike Srbije, 101/05 iveti sa nasleem SALW istraivanje, UNDP, 2005

12

LITERATURA

Dr.Mico Boskovic, Osnovi detektivske delatnosti, Fakultet za pravne i poslovne studije Novi Sad 2008 www.pks.co.yu Bogoljub Milosavljevi: Model zakona o privatnoj delatnosti obez- beenja, Bezbednost Zapadnog Balkana, no. 1/2006, CCVO, Be- ograd Mati D.Goran: Osnovi fiziko-tehnikog obezbeenja, Privredna komora Srbije, Udruenja preduzea za fiziko-tehniko obezbe- enje,, Beograd, 2006. Zakon o agencijama za obezbeenje lica i imovine i privatnoj de- tektivskoj delatnosti, Slubeni glasnik RS, br. 50, od 16. 8. 2002. godine Model zakona o privatnoj delatnosti obezbeenja, Centar za civil- no-vojne odnose, Beograd, 2006. Zakon o policiji, Slubeni glasnik Republike Srbije, 101/05 iveti sa nasleem SALW istraivanje, UNDP, 2005

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

13

14