RENIK

KORUPCIJE
Projekat fnansira Evropska unija kroz program Podrka civilnom drutvu.
Izdava:
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM)
Takovska 9, 11000 Beograd
anem@anem.org.rs
www.anem.org.rs
Autori:
Prof. dr edomir upi
Zlatko Mini
Pripremio i uredio:
ANEM
DTP:
Zoran orevi
Beograd, april 2014.
Copyright 2014. ANEM
Publikacija je realizovana u okviru programa Evropske unije Podrka civilnom drutvu za Srbiju.
Realizaciju ove publikacije pomogla je Evropska unija.
Sadraj ove publikacije je iskljuivo odgovornost ANEM-a
i ni na koji nain ne odraava stavove i miljenje Evropske unije.
RENIK KORUPCIJE
3
Uvod 5
Agencija za borbu protiv korupcije 7
Borba protiv korupcije 10
Imovinske karte funkcionera 12
Integritet institucija 15
Javna rasprava 17
Korupcija 21
Kumulacija funkcija 24
Lobiranje 27
Mito 29
Modeli borbe protiv korupcije 31
Nadzor i kontrola troenja budetskih sredstava 36
Nelegalno bogaenje 39
Nepotizam i kronizam 42
SADRAJ
4
SADRAJ
Odgovornost u radu funkcionera i institucija 44
Pantofaa 46
Percepcija korupcije 49
Poklon 52
Predstavka 55
Prevencija u borbi protiv korupcije 58
Sukob interesa 61
Svrsishodnost troenja javnih sredstava 64
Transparentnost rada organa javne vlasti 66
Trgovina uticajem 69
Uzbunjiva 71
Zloupotreba diskrecionog ovlaenja 73
Zloupotreba javnih resursa 75
5
UVOD
Renik koji je pred Vama treba da Vas upozna s korupcijom, pojavom koja
razarajue deluje po zajednice, drutva, grupe, profesije, a samim tim i po
pojedince. Korupcija, kao drutveno zlo, obraena je u reniku pojmovima ija
su odreenja, znaenja i posledice opisane i prikazane. Obraeni su i pojmovi
bitni za borbu protiv korupcije, posebno sistemsku.
Ovaj renik ima prevashodno obrazovnu i preventivnu ulogu u
razotkrivanju i borbi protiv korupcije. U obradi izabranih pojmova navedeni
su primeri koruptivnih dela i koruptivnih rizika i uspene borbe protiv njih.
Namena renika, posebno upoznavanje posledica proisteklih iz koruptivnih
radnji, jeste podsticanje svesti graana o tome koliko je korupcija opasna
pojava ako se njome sluimo ili se prema njoj ravnoduno odnosimo ili je
preutkujemo. Drugim reima, cilj je upoznavanje graana sa svime to ova
opaka pojava proizvodi, kao i podsticanje graana na aktivan odnos u borbi
protiv korupcije.
Renik je raen i za medije, odnosno s ciljem da pomogne medijima
da na najbolji i najslikovitiji nain prikau graanima sve to korupcija
moe da poini u njihovom svakodnevnom ivotu i sa njihovim ivotom.
U obraenim pojmovima prikazane su zakonske nadlenosti drutvenih i
politikih institucija, ija bi primena trebalo da svede koruptivne radnje na
najmanju moguu meru. Dati su i predlozi kako da se oblasti i institucije
povezane s borbom protiv korupcije zakonski obrade da bi borba protiv
korupcije bila uspena i preventivno, i prekrajno, i krivino. Drugim reima,
kako zakonski zatititi razliite oblasti i institucije drutvenog i politikog
ivota od koruptivnih nasrtaja. Dobri zakoni i propisi, ako ih primenjuju
odgovorne institucije, mogu pokuaje koruptivnog delovanja da svedu na
najmanju meru, ak i potpuno odstrane.
6
Posebno su prikazani znaaj i uloga nadzornih i kontrolnih nezavisnih
dravnih organa. U reniku su pojmovi potkrepljeni, koliko god je bilo mogue,
optim ili konkretnim primerima i ravim i dobrim, i reenjima koja su proizvela
pozitivne rezultate. U njemu su obraeni najznaajniji i najbitniji pojmovi u vezi
sa korupcijom, koruptivnim delovanjem i borbom protiv korupcije. Naravno,
nisu obuhvaeni svi pojmovi povezani s korupcijom. Zbog toga bi ovaj renik
trebalo da podstakne dalje istraivanje problema korupcije i borbu protiv ove
opake drutvene pojave.
Beograd, april 2014. Autori,
Prof. dr edomir upi
Zlatko Mini
7
AGENCIJA ZA BORBU
PROTIV KORUPCIJE
>> Nezavisni dravni organ zaduen za suzbijanje korupcije
delovanjem u oblasti prevencije i edukacije, sa nadlenostima u
oblasti kontrole.<<
Agencija za borbu protiv korupcije osnovana je Zakonom o Agenciji
za borbu protiv korupcije, koji je parlament usvojio oktobra 2008. godine.
Ona ima nadlenosti u oblasti prevencije i edukacije, dok su represivne
nadlenosti u rukama redovne policije i tuilatva.
Poela je da radi 1. januara 2010. godine kada je
poela primena Zakona i preuzela je poslove i strune
slube Republikog odbora za reavanje o sukobu
interesa. Zakon je, pored ostalog, u nadlenost Agencije
stavio oblast reavanja o sukobu interesa, kontrolu
fnansiranja stranaka i izbornih kampanja, nadzor nad
sprovoenjem Nacionalne strategije za borbu protiv
korupcije i Akcionog plana.
Agencija moe pokretati inicijative za izmene
propisa u oblasti borbe protiv korupcije, ona vodi
registar funkcionera, registar imovine i prihoda
funkcionera i druge registre, postupa po predstavkama
graana, uvodi i primenjuje programe edukacije u
vezi sa korupcijom, izdaje smernice za razvoj planova
integriteta u javnom i privatnom sektoru.
Agencijom rukovodi direktor, koga bira Odbor na javnom konkursu.
Prvi direktor izabran je u julu 2009. godine, a smenjen je odlukom Odbora u
Agencija ima
nadlenosti
u oblasti
prevencije i
edukacije, dok
su represivne
nadlenosti
u rukama
redovne policije i
tuilatva.
8
novembru 2012. godine zbog propusta u oblasti kontrole fnansiranja stranaka
i naruavanja ugleda Agencije. lanove odbora Agencije bira parlament
(prvi sastav izabran u aprilu 2009. godine) na predlog devet predlagaa
Administrativnog odbora Skuptine Srbije, predsednika Republike, Vlade Srbije,
Vrhovnog kasacionog suda, Dravne revizorske institucije, Zatitnika graana i
Poverenika za informacije od javnog znaaja zajednikim dogovorom, Socijalno
ekonomskog saveta, Advokatske komore, novinarskih udruenja zajednikim
dogovorom. Agencija ima etiri sektora Sektor za prevenciju, Sektor za
operativne poslove, Sektor za predstavke, Sektor za opte poslove, kao i slube
za reavanje sukoba interesa, za kontrolu fnansiranja politikih subjekata, za
meunarodnu saradnju i za odnose sa javnou.
Agencija nema ovlaenja da sprovodi istrage, ali postoji nekoliko
aktivnosti koje imaju elemente istrage provera imovinskih izvetaja
funkcionera i provera izvetaja o fnansiranju politikih subjekata.
Ukoliko utvrdi da funkcioner nije prijavio tane podatke o imovini i
prihodima, sa namerom da prikrije podatke, Agencija moe podneti
krivinu prijavu. Do kraja 2013. godine podneto je desetak krivinih
prijava zbog tog dela, a nijedan sudski postupak nije bio okonan do
aprila 2014. godine.
Agencija podnosi i prekrajne prijave protiv politikih stranaka zbog
krenja obaveza u vezi sa fnansiranjem izborne kampanje. Najvei broj
prijava odnosi se na nepodnoenje izvetaja, uglavnom za lokalne izbore.
Posle izbora odranih 2012. godine podneto je vie stotina prijava.
Za krenje propisa u vezi sa akumulacijom funkcija, sukobom interesa,
prijavljivanjem poklona, prenoenjem upravljakih prava, Agencija vodi
9
postupke protiv funkcionera i moe im izrei upozorenje, preporuku za
razreenje ili, u sluaju direktno izabranih funkcionera (poslanika, odbornika,
predsednika) meru javnog objavljivanja odluke o povredi zakona. Pored
mera koje izrie za te povrede Zakona, Agencija moe podneti i prekrajne
prijave protiv funkcionera.
10
BORBA PROTIV KORUPCIJE
>> Proces u kojem se odreuju strategije i naini za zaustavljanje
korupcije, onemoguavanje njenog daljeg irenja, kao i za
njeno smanjenje na meru koja ne ugroava sigurnost i stabilnost
jednog drutva i drave. <<
Borba protiv korupcije treba da bude osmiljena, organizovana i
sistematina. U toj borbi najbitnije je zaustaviti korupciju u okviru vlasti, dravnih
organa i institucija. Kada se korupcija iz vlasti organizovano i sistemski rairi,
borba protiv nje treba da bude sistemska i sistematina. Iskustvo je pokazalo
da je u borbi protiv korupcije potrebno onoliko vremena koliko se korumpirana
vlast njome sluila. Drugim reima, ako vlast 10 godina organizovano iri
korupciju, potrebno je najmanje 10 godina da ona bude suzbijena i svedena
u podnoljive granice. Korupcija se nikada ne moe do kraja iskoreniti, kao i
sve pojave nastale tokom istorijskog razvoja drutava. I kada se borba protiv
nje u jednom drutvu i dravi okona, potrebno je korupciju stalno nadzirati
i kontrolisati. Za borbu protiv korupcije u drutvima u
kojima je ona toliko rairena da je postala nain ivota,
odnosno da je uvren koruptivni obrazac delovanja i
ponaanja u zadovoljavanju potreba i interesa graana,
potrebno je osmisliti tri strategije: dugoronu (koja bi
trajala onoliko koliko se korupcija na organizovan nain
irila), srednjoronu (kojom bi korupcija bila zaustavljena
i svedena na najmanju moguu meru u okviru vlasti,
dravnih organa i institucija) i kratkoronu (koja bi
trajala najmanje dve godine i koja bi pokazala prve pozitivne rezultate to je
period u kojem se pokazuje kako naini u borbi protiv korupcije funkcioniu,
Borba protiv
korupcije treba da
bude osmiljena,
organizovana i
sistematina.
11
daju rezultate i ohrabruju graane u borbi protiv korupcije). Cilj dugorone
strategije je smanjenje korupcije na nivo najrazvijenijih demokratskih drava
sveta (izmeu tri i pet procenata). Ta strategija omoguava iskorenjivanje
koruptivnog obrasca iz svesti ljudi. Srednjoronom strategijom korupcija
se svodi procentualno do 10 odsto. Smanjenje korupcije na taj nivo znai
proiavanje korupcije u vlasti. Najbitnija i najvanija u borbi protiv korupcije
jeste kratkorona strategija kojom treba zaustaviti irenje korupcije i pokazati
efkasne i racionalne rezultate u borbi protiv nje. Od kratkorone strategije
zavisi uspeh srednjorone i dugorone strategije.
Strategija borbe protiv korupcije obuhvata sledee mere: 1)
donoenje sistemskih antikorupcijskih zakona i zakona koji
proizlaze iz njih, kojima se pokriva regulativa u svim segmentima
dravnih i javnih delatnosti; 2) oporavak politikih institucija i
dravnih organa koji e sprovoditi borbu protiv korupcije (u prvom
redu policije, tuilatva i sudova); 3) formiranje mree kontrolnih
mehanizama koji e pratiti rad politikih institucija i dravnih
organa koji realizuju borbu protiv korupcije (na primer, Agencije
za borbu protiv korupcije, Dravne revizorske institucije i drugih);
4) podizanje nivoa svesti graana o borbi protiv korupcije; 5) javno
praenje sluajeva korupcije; i 6) reavanje sluajeva korupcije za
koje postoje materijalni dokazi.
U borbi protiv korupcije od izuzetnog znaaja je da vlast ima volju,
odlunost i istrajnost. Na taj nain pokazuje se graanima da e svaka nepravda
biti kanjena i da vlast dri do pravde kao jedne od najbitnijih vrednosti koja
je u temeljima politike i politikog ivota.
12
IMOVINSKE KARTE FUNKCIONERA
>> Izvetaji o imovini i prihodima koje su funkcioneri duni
da podnose tokom trajanja funkcije i u odreenom roku po
njenom prestanku. <<
Imovinske karte su pisani izvetaji u kojima graani prijavljuju svoju
imovinu i prihode. Za sada su kod nas zakonski regulisane imovinske
karte funkcionera. Prema zakonu, funkcioneri su duni da u imovinskom
izvetaju prijave svoju imovinu i prihode, kao i
imovinu i prihode supruge (venane ili nevenane) i
maloletne dece.
U imovinskoj karti prijavljuju se prihodi
funkcionera iz budeta i drugih javnih izvora, prihodi
po osnovu drugog posla ili delatnosti, prihodi po
osnovu nauno-istraivake, nastavne, kulturno-
umetnike ili sportske delatnosti, autorska i patentna
prava, lanstva u organima udruenja, drugi prihodi
i prihodi suprunika, odnosno vanbranog partnera
i maloletne dece. Svi ti prihodi prijavljuju se u neto
iznosima. Takoe, u imovinskoj karti daju se podaci
o nepokretnoj i pokretnoj imovini, kao i o stvarima
od vee vrednosti (dragocenosti, zbirke, umetniki
predmeti, ivotinje i drugo). U imovinskoj karti
prijavljuju se tekui rauni, dinarski i devizni, odnosno
iznosi u njima. Prijavljuju se i bankarski (dinarski i devizni) rauni za koje
se daju podaci o broju rauna, iznosu i oznakama valute. Imovinska karta
podrazumeva i podatke o dugovanju na osnovu kredita, kao i razne
Funkcioneri
su duni da u
imovinskom
izvetaju prijave
svoju imovinu
i prihode, kao
i imovinu i
prihode supruge
(venane ili
nevenane) i
maloletne dece.
13
vrste potraivanja, akcije (hartije s pravom uea) i udele u pravnom
licu, druge hartije od vrednosti (obveznice, komercijalni, blagajniki
zapisi, polise osiguranja, menice itd). Posebno se u imovinsku kartu
unosi i pravo korienja stana za slubene potrebe, gde se daju podaci
o mestu, adresi, strukturi, povrini, osnovu dodele i vremenu u kojem e
biti korien. Predvieno je da se daju i drugi podaci za primenu Zakona
o Agenciji za borbu protiv korupcije, kao to su bonusi, naknade, dodaci
i sefovi. Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije predvieno je da
podaci o prihodima funkcionera iz budeta i drugih javnih izvora budu
dostupni javnosti. Javnosti su dostupni i podaci o nepokretnoj imovini
u zemlji i inostranstvu, bez naznake mesta i adrese na kojoj se nalaze.
Svi ostali podaci koji se zahtevaju i nalaze u imovinskoj karti ostaju
nedostupni javnosti. Oni slue Agenciji za moguu proveru.
Imovinsku kartu funkcioner popunjava u roku od 30 dana od
stupanja na javnu funkciju. Takoe, funkcioner podnosi i izvetaj
u roku od 30 dana od dana prestanka javne funkcije, u koji unosi
stanje imovine na dan prestanka javne funkcije. Svake godine dok
je na funkciji, funkcioner je duan da od 1. do 31. januara podnese
izvetaj o imovini u sluaju bitnih promena u odnosu na podatke
iz prethodno podnetog izvetaja. Bitna promena podataka u
izvetaju odnosi se na poveanu vrednost imovine u iznosu
godinje prosene zarade bez poreza i doprinosa u Republici Srbiji.
Takoe, javni funkcioner je duan da i po prestanku javne funkcije u
naredne dve godine podnese izvetaj jednom godinje (u januaru
nastupajue godine) ako su nastale promene imovine ija vrednost
prelazi iznos prosene zarade u Republici Srbiji.
14
Imovinska karta prati imovinu funkcionera od
stupanja na funkciju, u toku mandata i po zavretku
funkcije. Smisao praenja jeste utvrivanje da li je
funkcioner na osnovu funkcije stekao neto vie od
onoga to moe da ostvari u toku trajanja funkcije.
U sluaju nesaglasnosti u imovinskoj karti moe se
sumnjati da je funkcioner neto od imovine nelegalno stekao. Imovinska
karta preventivno utie kada je u pitanju korupcija. Prema Zakonu Republike
Srbije o Agenciji za borbu protiv korupcije, kazne za neprijavljivanje ili
davanje lanih podataka o imovini u nameri prikrivanja podataka o imovini
kreu se od est meseci do pet godina zatvora. Takoe, na osnovu kazne
zatvora, funkcionerima prestaje radni odnos i zabranjuje im se javna funkcija
u roku od 10 godina od dana pravosnanosti presude.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Imovinske karte
funkcionera.
Imovinska karta
preventivno utie
kada je u pitanju
korupcija.
15
INTEGRITET INSTITUCIJA
>> Otpornost institucija na korupciju. <<
Integritet oznaava celovitost, odnosno sveobuhvatnost ili potpunost.
U psiholokom i etikom znaenju integritet je sveobuhvatnost i vrsta
povezanost karakternih osobina, odnosno dobar sklad izmeu sposobnosti,
vrednosnih stavova, interesa, navika i motiva linosti. U moralnom shvatanju,
integritet podrazumeva potenje, doslednost, predvidljivost i odgovornost.
Integritet u profesionalnom ponaanju podrazumeva
da u institucijama, organima i organizacijama postoje
razraena pravila koja reguliu primenu standarda
profesije. To se najbolje reava planovima integriteta
u kojima su precizirane obaveze, prava i odgovornosti
zaposlenih. Integritet se regulie i ojaava i etikim
kodeksima.
Najvanija posledica kada je u pitanju pojedinani
integritet jeste da dravni organ ili institucija pomou njega
stie integritet, odnosno ugled. Pojedinci sa integritetom,
koji obavljaju poslove u dravnim organima i institucijama,
pokazuju visok stepen odgovornosti koja ih titi od uea
u bilo kakvim zloupotrebama, nelegalnostima i korupciji.
Potenje nalae da se drugi ne obmanjuju i ne varaju.
Doslednost se ogleda u takvoj primeni zakona i propisa
koja nikada ne dovodi u pitanje da bi oni mogli biti na
drugaiji nain tumaeni od onog kako su formulisani.
Doslednost je i insistiranje na disciplinovanom i pravilnom
postupanju, odnosno pridravanju profesionalnih standarda. Integritet u
profesionalnom ponaanju podrazumeva da u institucijama, organima i
Integritet u
profesionalnom
ponaanju
podrazumeva da
u institucijama,
organima i
organizacijama
postoje razraena
pravila koja
reguliu primenu
standarda
profesije.
16
organizacijama postoje razraena pravila koja reguliu primenu standarda
profesije. To se najbolje reava etikim kodeksom kojeg treba da formulie i
donese svaka institucija i organizacija. Takoe, potrebno je formirati i tela koja
e pratiti realizaciju etikih kodeksa. Na osnovu toga odrava se i podrava
integritet i profesije i poloaja profesionalaca u instituciji i organizaciji.
Profesija se podrava i odrava usvajanjem standarda i sveu
o znaaju i bitnosti standarda. Njihovim strogim pridravanjem
odrava se dostojanstvo poziva, ali i ivota onoga koji se opredelio
za neku profesiju. Gde god nije tano odreeno i precizirano ta
profesionalac u okviru svog posla treba da obavi, teko je uvrstiti
njegov integritet. U veini sluajeva, neodreenost i nepreciznost
pretvara profesionalce u poslunike, odnosno izvrioce kojima
se moe narediti i zapovediti da uine i ono to naruava njihovu
profesionalnost.
Tamo gde nije uspostavljen integritet esto su pojedinci
zloupotrebljeni ili dovedeni u situaciju da postaju poltroni nadreenih.
Upravo takve pojave omoguavaju korupciju, odnosno koruptivna
delovanja.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Integritet institucija.
17
JAVNA RASPRAVA
>> Mehanizam za ukljuivanje graana i strune javnosti u proces
donoenja propisa i odluka koje su od opteg interesa. <<
Uee javnosti prilikom formulisanja i usvajanja propisa (bilo da je re o
zakonima ili odlukama lokalnih vlasti), strategija, a naroito budeta, osnova
je demokratije. Graani, s jedne strane, biraju svoje predstavnike, ukazuju im
poverenje da odluuju u njihovo ime i u ime javnog interesa, ali to ne znai da
glas graana treba da se uje samo na izborima.
Participativna demokratija je demokratija u kojoj se
paljivo oslukuje glas javnosti pri izradi propisa koji se tiu
graana i pri odluivanju o troenju novca koji se ubira
od graana. Na taj nain graani zagovaraju i brane svoje
interese i tako se doprinosi otvorenom i transparentnom
radu organa izvrne i zakonodavne vlasti.
Javna rasprava, kroz koju e graani uticati na javnu
politiku, u Srbiji je propisima loe i povrno defnisana, a u
praksi se esto svodi na postavljanje dokumenta na internet
sajt organa.
Na republikom nivou javna rasprava u pripremi
zakona je propisana Poslovnikom Vlade Srbije. Kancelarija za saradnju
sa civilnim drutvom uputila je u septembru 2012. godine Vladi Srbije
inicijativu za izmenu Poslovnika, kako bi se uvela obavezna javna rasprava
za sva zakonska reenja od javnog interesa, kao i za podzakonska akta. Bilo
bi obavezno odrediti rok trajanja, mesto i vreme odravanja javne rasprave,
adresu i nain dostavljanja predloga, minimalni sadraj javne rasprave,
nain njenog organizovanja i voenja, nain postupanja sa primljenim
predlozima, mehanizme kontrole u sluaju da rasprava nije odrana ili da
Javna rasprava
u praksi se
esto svodi na
postavljanje
dokumenta na
internet sajt
organa.
18
nije odrana u skladu sa propisima. Promene Poslovnika iz 2013. godine
nisu rezultirale usvajanjem svih ovih predloga.
Prema vaeem Poslovniku, javna rasprava je obavezna ako se zakonom
bitno menja ureenje nekog pitanja ili ureuje pitanje koje posebno zanima
javnost, odnosno, prilikom pripreme novog sistemskog zakona, prilikom
pripreme novog zakona ako nadleni odbor ne odlui da nema potrebe
za javnom raspravom, prilikom pripreme izmena i dopuna zakona ako se
njima bitno menjaju reenja iz postojeeg zakona, o emu ponovo odluuje
nadleni odbor, te prilikom pripreme zakona o potvrivanju meunarodnog
ugovora samo ako nadleni odbor odlui da se sprovede javna rasprava.
Program javne rasprave obavezno sadri nacrt ili predlog akta koji
je predmet javne rasprave sa obrazloenjem, rok za sprovoenje javne
rasprave, vane informacije o aktivnostima koje se planiraju u okviru javne
rasprave (odravanje okruglih stolova, tribina, adresu i vreme njihovog
odravanja i dr), nain dostavljanja predloga, sugestija, inicijativa i
komentara.

Kakvo je stanje u praksi pokazuju istraivanja koja je organizacija
Transparentnost Srbija sprovela od 2010. do 2013. godine. U periodu jul
2010 jul 2011. godine javne rasprave su organizovane za samo 43 od
176 predloenih propisa. Po formiranju nove vlade u julu 2012. godine,
stanje se nije popravilo do marta 2013. godine organizovana je javna
rasprava za svega 20 od 55 vladinih predloga zakona i znaajnih izmena
zakona. Situacija je bila jo loija na nivou gradova. Od 105 posmatranih
predloga odluka gradskih skuptina, samo u 22 sluaja su organizovane
javne rasprave.
19
Javne rasprave se retko, iako je to obaveza, oglaavaju na portalu eUprava. Od
jula 2012. do septembra 2013. godine na tom portalu oglaena je javna rasprava za
samo 14 zakona, odnosno izmena zakona, i est drugih dokumenata (akcioni planovi,
strategije, smernice, pravilnici). Posebno je zanimljiva injenica da na ovom forumu
nije oglaena ni rasprava o dva dokumenta koja se bave pitanjem unapreenja javnih
rasprava Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije i Akcionom planu za njeno
sprovoenje.
Najvei nedostatak aktuelnih propisa o javnim raspravama je taj to oni koji se
potrude da daju svoj doprinos i iskau miljenje tokom javne rasprave ne znaju da li su
njihovi predlozi razmatrani, sa kakvim obrazloenjem su odbijeni, i ko se jo i sa kakvim
predlozima ukljuivao u javnu raspravu. To se desilo i sa Nacionalnom strategijom za
borbu protiv korupcije i Akcionim planom na radnoj grupi je odlueno da se svi
pristigli predlozi razmotre i da se obrazloenja o prihvatanju ili odbijanju objave, ali
Ministarstvo pravde tu odluku nije sprovelo. U zavrnoj fazi izrade ak ni lanovi radne
grupe nisu dobili odgovore na pitanja zbog ega je Ministarstvo u konanoj verziji
izmenilo odredbe usaglaene na radnoj grupi i odbilo predloge pojedinih lanova.
Na lokalnom nivou situacija je jo loija uglavnom ne postoje propisi koji bi
obavezivali vlast na javnu raspravu o bilo kom aktu, izuzev urbanistikih planova.
Statuti pojedinih gradova ili optina propisuju organizovanje javnih rasprava za
budet i strateke planove razvoja, ali su formulacije takve da se obaveza svodi na
organizovanje jednog skupa, odnosno tribine ili objavljivanje predloga akta na
sajtu. U praksi se na sajtovima pojedinih optina ili gradova zaista mogu nai pozivi
graanima da se ukljue u planiranje budeta. Meutim, dok u vreme lokalnih izbora
gotovo sve partije lako nau put do svakog pojedinanog biraa na svojoj optini,
ubace mu u sandui letak u kome se die onim to su postigli i/ili obeavaju ta e sve
uraditi, posle izbora, kada treba da raspodele novac uzet od tih graana, predstavnici
tih istih partija ne dosete se da na isti nain dopru do svih biraa i pozovu ih da se
ukljue u javnu raspravu. Ima retkih dobrih primera. Na sajtu optine Inija navode
da su anketari obili devet hiljada domainstava i da je kroz posebno uraenu anketu
20
utvreno koji su to projekti od znaaja i interesa za metane, te su na osnovu toga
napravljeni planovi i programi javnih preduzea, a zatim i budet za 2014. godinu.
Participativnu demokratiju u odluivanju o troenju novca poreskih obveznika
mogli smo da vidimo u Beogradu 2007. godine, kada se odluivalo o novcu amerikih
graana. Beograani su tada glasali da li e se novac od donacije upotrebiti za obnovu
Doma omladine ili nabavku vozila za hitnu pomo.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Javna rasprava.
21
KORUPCIJA
>> Neprikladno sticanje koristi na osnovu poverenih ovlaenja.<<
Nema jedinstvene, univerzalne, sveobuhvatne
defnicije korupcije. Ona se manifestuje na razne naine,
prisutna je milenijumima, menjala se kako su se menjale
drutvene okolnosti, pa su se menjale i defnicije, u
skladu sa pravnim, kulturnim, drutvenim okvirom.
Sam izraz potie od latinske rei corruptio koja
oznaava kvarenje.
U pravnom sistemu u Srbiji korupciju definie
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije kao odnos
koji se zasniva zloupotrebom slubenog, odnosno drutvenog poloaja
ili uticaja, u javnom ili privatnom sektoru, u cilju sticanja line koristi ili
koristi za drugoga.
U uporednoj praksi u svetu, korupcija se najee shvata kao
zloupotreba ovlaenja radi line koristi.
Nastanku korupcije u drutvu, dravi ili instituciji pogoduju zbir
monopola u odluivanju i neogranienih diskrecionih ovlaenja
bez pojedinane pravne i moralne odgovornosti. To nas vodi ka
uvenoj Klitgardovoj formuli C=M+D-A korupcija se pojavljuje kada
postoje monopol (moi) M i diskrecija D, a nema odgovornosti A.
Razvojni program Ujedinjenih nacija (UNDP) modifkovao je
formulu dodajui jo dve dimenzije transparentnost (T) i integritet
(I): C=(M+D)-(A+T+I).
Vlastodrci
moraju da se
rukovode optim
interesima
politike
zajednice.
22
Transparency International (TI) ima defniciju: Korupcija ukljuuje
ponaanje zvaninika u javnom sektoru, bilo politiara ili dravnih
slubenika, kojim se nezakonito i nepropisno bogate oni ili njima bliske
osobe, zloupotrebljavajui pri tome javna ovlaenja koja su im poverena.
Pojedine organizacije koriste skraenu verziju ove defnicije, ali uz
dodatak privatnog sektora: Korupcija je zloupotreba poloaja u javnom ili
privatnom sektoru radi line koristi.
Neke defnicije fokusirane su na ue oblasti, pa Svetska banka operie
defnicijom koja se tie pronevera u nabavkama, dok u oblasti krivinog
zakonodavstva postoji niz krivinih dela povezanih sa korupcijom. Najee
se, ipak, govori o primanju i davanju mita.
Konvencija UN protiv korupcije ukazuje na delo Podmiivanje domaih
javnih funkcionera i predvia da zemlje koje prihvataju Konvenciju treba da
utvrde kao krivina dela situacije kada se: obea, ponudi ili d javnom funkcioneru,
posredno ili neposredno, neopravdana korist, njemu lino ili nekom drugom licu
ili entitetu, da taj funkcioner uini ili se uzdri od injenja neke radnje u vrenju
slubenih dunosti, kao i situaciju kada javni funkcioner (lino ili preko nekog
drugog) trai ili prihvata neopravdanu korist, posredno ili neposredno, da bi
uinio ili se uzdrao od injenja neke radnje u vrenju slubenih dunosti.
Sa flozofskog, teolokog ili moralnog stanovita korupcija je duhovna
ili moralna neistoa, odnosno odstupanje od ideala.
Korupcija postoji u politikom sistemu ukoliko se ne potuju dva vana
principa - da vlastodrci moraju da se rukovode optim interesima politike
zajednice, a ne posebnim interesima onih koji vlast vre i onih koji ih
podravaju; da svaka politika volja, pa i volja veine kada je ona na vlasti,
mora da se potinjava izvesnim ranije donetim pravilima (u vidu osnovnih
zakona ili Ustava) oko kojih postoji relativno iroka saglasnost u drutvu u
pogledu valjanosti tih pravila, i da ne sme dominirati arbitrarna politika volja
onih na vlasti, pa bila to i volja najvee veine.
23
Korupcija teti dravi, razvoju demokratije i ekonomskom razvoju,
nanosi fnansijsku tetu kroz uticaj na smanjenje nivoa investiranja,
ugroava normalno funkcionisanje unutranjeg trita i smanjuje nivo
javnih prihoda. Ona nanosi tetu celom drutvu i tako to se organizovane
kriminalne grupe slue korupcijom kako bi poinile druga teka krivina
dela, kao to su trgovina narkoticima ili trgovina ljudima. Takoe, ukoliko se
ne suzbija, korupcija moe da podrije poverenje u demokratske institucije i
oslabi odgovornost politikog vostva.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Korupcija.
24
KUMULACIJA FUNKCIJA
>> Gomilanje funkcija koje ugroava poverenje javnosti u
odgovorno vrenje vlasti. <<
Kada se govori o sukobu interesa pri gomilanju funkcija, nije re o onom
osnovnom znaenju sukoba interesa sukobu javnog i linog privatnog interesa.
Politike partije esto ele da svoje verne igrae postave na nekoliko funkcija
kako bi pri odluivanju osigurale svoje interese. Pri tome se zaboravlja javni interes
moe li neko da istovremeno obavlja vie zahtevnih
funkcija? Da li e neka od javnih funkcija biti zapostavljena
i da li e time biti zapostavljen interes javnosti u toj oblasti?
Da li je mogue odgovorno i savesno obavljati
dve zahtevne funkcije, kao to su funkcija poslanika i
predsednika optine ili gradonaelnika? Predsednik optine
koji posveeno radi taj posao verovatno e se u skuptini
pojavljivati samo da glasa ili da diskutuje o neemu to
zanima njegove birae ili optinu. Nee znati koje zakone
je podrao i zbog ega, kakvi su amandmani predlagani,
nee biti istinske aktivnosti na odborima, pitanje je kakvo
se uee u nadzornoj funkciji parlamenta od njega
moe oekivati. Moe li neko da zamisli da predsednik
optine koji je istovremeno poslanik istinski brine da li
se sprovode, na primer, preporuke nekog nezavisnog tela, iako je skuptinski
odbor iji je on (formalno) lan usvojio zakljuak u vezi sa tim preporukama?
To su pitanja na koja se zaboravlja kada politiari pokuavaju da objasne
da nisu u sukobu interesa ako obavljaju takve dve funkcije.
Drugi vid sukoba interesa pri gomilanju funkcija je sudaranje nadzorne,
odnosno kontrolne funkcije sa funkcijom koja treba da bude kontrolisana.
Da li je mogue
odgovorno i
savesno obavljati
dve zahtevne
funkcije, kao
to su funkcija
poslanika i
predsednika
optine?
25
Partije svoje verne vojnike rasporeuju pri postizbornoj podeli plena na
odbornika mesta i u upravne odbore ili na direktorske funkcije u javnim
preduzeima ije poslovanje odbornici kontroliu.
Borba protiv gomilanja funkcija traje jo od osnivanja Republikog odbora
za reavanje o sukobu interesa, kada su zakonom bile dozvoljene najvie dve
funkcije. Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije propisuje jednu funkciju
kao pravilo, ali dozvoljava izuzetke. Mnogi izuzeci su postali pravilo, ali su neka
pravila ipak uspostavljena.
U prethodnim godinama deavalo se da vlada, po preporuci Agencije, razrei
dravne sekretare koji su u sukobu interesa, ak i pre okonanja drugostepenog
postupka. Ali bilo je i funkcionera koji su grevito pokuavali da zadre vie
javnih funkcija, tvrdei da nisu u sukobu interesa. Najvei problem nastao je ve
na samom poetku rada Agencije, kada se ispostavilo da predsednici optina
i gradonaelnici ne mogu istovremeno da budu poslanici u Skuptini Srbije i
u Skuptini Vojvodine (sukob interesa jer predstavljaju izvrnu i zakonodavnu
vlast). Velike stranke vladajue koalicije su svoje poslanike koji su bili i predsednici
optina zamenile, ali je problem nastao sa nekolicinom funkcionera manjih
koalicionih partnera koji su insistirali da zadre obe funkcije. S druge strane,
u Parlamentu Vojvodine deo poslanika bio je izabran na direktnim izborima i
nije bilo mogunosti da budu zamenjeni, ve bi njihova ostavka na poslanika
mesta znaila raspisivanje izbora. Spor je vlast reila izmenama zakona kojima
su sebi omoguili ostanak na obema funkcijama, a Ustavni sud je, po predlogu
Agencije, tek nakon 13 meseci doneo odluku da su te izmene neustavne.
Agencija je poetkom 2013. godine inicirala izmene Zakona, po kojima
bi bila dozvoljena samo jedna funkcija, a izuzeci, koji su sada postali
pravilo, bili su svedeni iskljuivo na situaciju kada je zakonom propisano
da neki funkcioner, upravo po funkciji, mora da bude i na nekoj drugoj
funkciji (na primer - ministar finansija da bude lan Upravnog odbora
Fonda za razvoj). Predlog izmena do rasputanja Skuptine Srbije i izbora
26
2014. godine nije razmatran u Ministarstvu pravde, niti je Agencija dobila
bilo kakav odgovor na inicijativu.
Krajem 2013. godine ministar fnansija otvorio je i pitanje naknada koje
ministri primaju jer po osnovu ministarske funkcije automatski imaju i
druge funkcije. Ministar je tada odluio da naknade koje dobija vraa u
budet, tvrdei da bi za ukidanje naknada trebalo promeniti desetine
propisa. injenica je da bi bilo dovoljno samo promeniti odredbu Zakona
o Agenciji za borbu protiv korupcije, koja dozvoljava te druge funkcije
po sili zakona i propisati da se za njih ne prima naknada. Ministar i
vlada na to pojanjenje, koje im je uputila organizacija Transparentnost
Srbija, nisu reagovali, pa je ministar fnansija verovatno nastavio da
vraa u budet naknadu, a svi ostali funkcioneri da ih redovno primaju.
Koliko je funkcionerima ili njihovim partijama znaajno da se istovremeno nalaze
na vie funkcija potvruju i sluajevi u kojima su pojedinci uspevali da zadre mo i
poziciju a da se provuku kroz rupu u propisu. Tako je jedan poslanik, koji je istovremeno
bio gradski odbornik i direktor Direkcije za izgradnju, postao izvrni direktor Direkcije.
To nije javna funkcija, ali je u javnosti on bio taj koji je sveano otvarao objekte. Graani
nisu ni znali ko je pravi direktor Direkcije. Takoe, gradonaelnik koji se godinama
(neuspeno) borio da istovremeno bude i poslanik, posle izbora 2012. godine naao
je kompromisno reenje ostao je poslanik i postao predsednik Skuptine Grada, a i
dalje se pojavljuje svuda kao prvi ovek Grada iako formalno postoji gradonaelnik.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Kumulacija funkcija.
27
LOBIRANJE
>> Uticaj na proces odluivanja, posebno u zakonodavnim
telima. <<
Lobiranje je re nastala u amerikoj politikoj praksi. Dolazi od engleske
rei lobi (lobby), koja znai hodnik, predsoblje. Lobi je oznaavao organizaciju
ili grupu sa zajednikim interesima koja tei da utie na glasanje prilikom
donoenja zakona i propisa lanova zakonodavnog tela, odnosno Kongresa.
Uticaj na zakonodavce najee se koristi radi postizanja odgovarajueg
interesa ili spreavanja donoenja neke mere koja nije u njihovom interesu.
Drugim reima, lobiranje je uticaj na proces odluivanja,
posebno u zakonodavnim telima. Smatra se da se bez
uea lobija, vidljivog ili nevidljivog, ni u jednoj dravi ne
donose zakoni. Lobiranje je ozakonjeno u jednom broju
razvijenih demokratskih zemalja. Predvieno je da se
ono u njima odvija po strogim zakonima i svako lobiranje
mora biti dostupno javnosti. Lobiranje je proces koji
najee zavrava u koruptivnom delovanju i predstavlja
izuzetno veliki rizik za moguu korupciju. Lobiranje se u
evropskoj tradiciji tumai ili kao pritisak interesnih grupa
na donosioce javnih odluka potenim sredstvima ili kao
pritisak koji najee zavrava koruptivnom radnjom.
Lobiranje u Republici Srbiji nije zakonski regulisano. Za sada postoje
dva pristupa kada je u pitanju ozakonjivanje lobiranja. Jedni tvrde da je to
potrebno zakonski regulisati, smatrajui da ono postoji i da tako neregulisano
ide na ruku onima koji su spremni da svoje potrebe i interese zadovolje
po svaku cenu, najee potkupljivanjem i na osnovu toga ucenjivanjem.
To se posebno odnosi na jedan broj prebogatih u proizvodnji, fnansijama
Lobiranje je
uticaj na proces
odluivanja,
posebno u
zakonodavnim
telima.
28
i trgovini. Takoe, lobiranje je mogue i preko politikih partija. Drugi
smatraju da je jo rano da se kod nas lobiranje ozakoni jer bi, po njima, na
taj nain bile legalizovane razne vrste nelegalnog delovanja i ponaanja.
U naem okruenju Slovenija je ozakonila lobiranje u okviru Zakona
o integritetu i spreavanju korupcije. Prema tom zakonu, lobiranje
je dozvoljeno samo registrovanim lobistima. Registrovani lobista
moe da bude svaki punoletan graanin koji nije zaposlen u javnom
sektoru. Funkcioner ne sme da se bavi lobiranjem dve godine od
dana prestanka funkcije. Prema ovom zakonu, lobisti se mogu
udruivati i stvarati drutva lobista koja su obavezna da donesu
kodeks profesionalne etike. Zakonom je regulisana registracija
lobista, izvetavanje lobista i zabrane postupaka u procesu lobiranja.
Takoe, zakonom su predviene i sankcije zbog nepotovanja zakona,
kao i sankcije zbog krenja identifkacije i zabranjenih postupaka
lobista. Znaajno je da lobisti podnose izvetaj do 31. januara tekue
godine za prethodnu godinu ili 30 dana od dana prestanka vaenja
registracije. U izvetaju se podnosi poreski broj lobiste, podaci o
interesnim organizacijama za koje je lobirao, navodi se svrha i cilj
lobiranja za pojedinanu interesnu organizaciju, navode se dravni
organi i pojedinci kod kojih je lobirao, vrste i naini lobiranja za svaki
pojedinani predmet, kao i vrste i vrednosti donacija politikim
strankama i organizatorima izbornih ili referendumskih kampanja.
Ovaj primer pokazuje da je neizbeno da se u budunosti lobiranje
ozakoni. Za sada je u Republici Srbiji to tema koju najee pokreu
udruenja privrednika i privredne komore.
29
MITO
>> in zabranjenog nuenja novca, usluga i drugih vrednosti
da bi se zauzvrat dobile pogodnosti. <<
Mito u srpskom jeziku oznaava dar u obliku novca ili vredne stvari
koji neko daje da bi na osnovu toga ostvario neku potrebu, interes ili
privilegiju koju ne moe da zadovolji na zakonit
nain. Mito se daje onima od kojih zavisi realizacija
potrebe, interesa ili privilegije. Ovaj pojam povezan
je s profesijama (lekar, profesor) ili funkcijama u vlasti,
dravnim organima ili administraciji. Davanje mita
onima od kojih zavisi neija korist ili privilegija naziva
se podmiivanje.
Od formiranja prvih organizovanih drutava,
odnosno drava, mito je jedan od naina zadovoljavanja
neke potrebe ili interesa suprotnih zakonu, ali i
obiajnim i moralnim normama.
U dugom iskustvu ljudi su mito i podmiivanje slikovito oznaavali
(a oni kojima to odgovora i opravdavali). Na primer: podmazivanje
tokova, stvar podmai, svi tako rade, pa i ti, podmazati masnu
gusku, podmiti, jer ne moe ut s rogatim. To su preporuke dugog
trajanja koje esto utiu na formiranje koruptivnog obrasca kojim
se ljudi slue kada hoe neto da dobiju preicom, da izbegnu
kaznu itd.
Davanje mita
onima od kojih
zavisi neija korist
ili privilegija
naziva se
podmiivanje.
30
U procesu podmiivanja postoje dve strane: onaj koji daje i onaj
koji prima mito. Naravno, teina je na onome koji prima mito jer on ima
mesto, funkciju ili ovlaenje da zadovolji neku potrebu ili interes suprotne
zakonima, uredbama i propisima. Onaj ko podmiuje pokazuje da je spreman
da upotrebi sva sredstva da bi po svaku cenu ostvario potrebu ili interes. U
savremenim okolnostima najee je davanje mita vezano za administraciju
(davanje dozvola i potvrda), policiju (dozvole, dokumenta, podmiivanje
saobraajaca prilikom saobraajnog prekraja), carinike
(da roba izbegne carinu, da bude smanjen iznos carine
ili da se ne carini stvarna roba nego neka jeftinija itd),
inspektore (da ne piu utvrene prekraje ili da smanje
iznos za prekraj itd), lekare (direktno ili preko posrednika
radi privilegovanog poloaja i tretmana u leenju,
izbegavanja reda, odnosno liste ekanja za zdravstvenu
uslugu itd). Podmiivanje je povezano s delom krupne
korupcije kada su u pitanju javne nabavke (oprema, robne rezerve, kupovina
tehnike i tehnologije, lekova itd), formulisanje povoljnih uslova za tendere,
kao i zapoljavanje u dravnim i javnim slubama. Danas su razvijeni razliiti
oblici mita: novani i naturalni. Davanje mita moe se odvijati direktnim
putem (na ruke) ili preko posrednika (da bi se zavarao trag i spreilo direktno
hvatanje onog koji se podmiuje).

Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Mito.
Danas su razvijeni
razliiti oblici
mita: novani i
naturalni.
31
MODELI BORBE PROTIV KORUPCIJE
>> Naini borbe protiv korupcije koji su razraeni, primenjeni
i koji su pokazali rezultate u savremenom svetu. <<
Za sada se izdvajaju tri modela: hongkongki, Novog Junog Velsa u Australiji i
vedski. Hongkongki model borbe protiv korupcije je spoj ok-terapijske mere
i temeljno razraenog zakonodavnog i institucionalnog naina u borbi protiv
korupcije. Moe se smatrati da je taj model sveobuhvatno razraen, precizno
organizovan, to je primer sistematinog pristupa u borbi protiv korupcije. On
je i primer primene novog institucionalnog modela u borbi protiv korupcije.
Prvo se formira novo institucionalno telo kao nezavisno dravno telo koje
obuhvata najbitnije i najznaajnije funkcije u borbi protiv korupcije: nadzorne,
kontrolne, regulativne, preventivne i istrane. Posebno mesto dobila je istrana
funkcija, pomou koje su oporavljeni postojei dravni organi koji u okviru
svojih zakonskih ovlaenja imaju i borbu protiv korupcije, kao to su policija,
tuilatvo, sudstvo, poreski, carinski i inspekcijski organi. Nezavisna komisija
protiv korupcije (ICAC) postigla je visoke rezultate jer joj je omogueno da
racionalno i efkasno funkcionie na osnovu zakona i otrih kazni.
Kada je u pitanju politika korupcija, jedno od najboljih zakonskih
reenja je ukidanje imuniteta svim funkcionerima u vlasti, kao
i pripadnicima bezbednosno-pravosudnih organa. Niko nema
imunitet ako istrani organi Komisije pribave materijalne dokaze:
guverner, premijer, ministri, poslanici u parlamentu, policijaci,
tuioci i sudije.
32
Strategiju u hongkongkom modelu ine tri dobro povezana elementa.
Prvi se odnosi na optube za mito, tako to je dato do znanja i dravnim
organima i graanima da e svaka optuba biti do kraja istraena i da e
procesuiranje otpoeti bez ikakvih sumnji na moguu opstrukciju ili uticaj
monika. Drugi element odnosi se na sistem procedura, odnosno preispitivanja
i eliminisanja bilo kakvih rizika koji mogu da proizau iz njih, a koruptivne su
prirode. Na taj nain anse za koruptivno delovanje svode se na minimum.
Trei element odnosi se na obuku javnosti da prepoznaje korupciju kao veliko
zlo koje uruava ne samo drutveni i dravni poredak, ve i ono do ega je
stalo graanima a to obezbeuje ravnopravnost pred zakonom i garantuje
red u drutvu i dravi, a sigurnost i stabilnost kada su u pitanju njihovi ivoti.
U obuavanju graana izuzetno je znaajna njihova povratna podrka u borbi
protiv korupcije. U istranom delu funkcionisanja ICAC-a posebno se istiu dva
obeleja. Prvo, istragu nikada ne inicira ona i njeni interni izvori. Drugo, ICAC
pokazuje odgovornost prema eljama i zahtevima javnosti, odnosno reaguje
na ono na ta se graani ale i to do kraja istrauje. Posebno je znaajno istai
da ICAC ne otvara sluajeve za koje javnost nije spremna i za koje nema ni
dovoljno razloga ni dovoljno argumenata. Ono to jo karakterie rad ICAC-a
jeste potovanje poverljivosti podataka u istragama. Do sada se to pokazalo
kao uspeno i, na osnovu toga, ICAC je stekla jo vee poverenje javnosti.
Zatieni su posebno pojedinci koji podnose koruptivnu prijavu. U primeni
hongkongkog modela korupcija je za pet i po godina svedena na nivo gde
se pojavljuje kao incident. Od zemlje koja je 2002. godine, prema istraivanju
percepcije korupcije koje sprovodi organizacija Transparency International,
bila meu nekoliko najkorumpiranijih u svetu, ta zemlja dola je u krug 20
zemalja (trenutno na 12. mestu) gde je korupcija postala incident, odnosno
ona je potpuno zanemarljiva pojava.
Drugi uspean model u borbi protiv korupcije jeste model Novog
Junog Velsa u Australiji. Taj model napravljen je po uzoru na hongkongki.
33
Novi Juni Vels doneo je Zakon o ICAC-u 1988. godine. Prema tom zakonu,
glavne funkcije ICAC-a su sledee: a) istraga i otkrivanje koruptivnog
ponaanja u javnom sektoru; b) aktivno spreavanje korupcije pruanjem
savetodavne i druge pomoi; c) obuka graana i javnog sektora o korupciji i
njenim posledicama. Takoe je ozakonjeno da se nadlenost ICAC-a prostire
na sve agencije u javnom sektoru, na sve zaposlene u ministarstvima,
lokalnim veima, na poslanike, ministre, zaposlene u pravosuu i na
guvernera (upravljako-izvrna vlast). U nadlenosti ICAC-a su i svi pojedinci
koji obavljaju javne funkcije. ICAC jedino nema nadlenost nad policijskim
snagama. Najznaajnija nadlenost ICAC-a je istrana.
U okviru istrane delatnosti ovo nezavisno dravno telo Novog
Junog Velsa ima prilino velika ovlaenja za pribavljanje
dokaza. Tako ono moe: a) da pribavlja informacije od svedoka
(ukljuujui i vetake koji pruaju strune forenzike usluge), kao
i od poverljivih izvora; b) da prikuplja materijalne dokaze pomou
naloga za pretres, ali i mera prisile, kao i drugih ovlaenja kada je
u pitanju prikupljanje podataka; c) da koristi prikrivene operacije,
kao to su fziki nadzor, elektronski nadzor, operativci i prikriveni
islednici sa lanim identitetom (naravno, u skladu sa strogim
procedurama i po pribavljanju naloga od suda).
ICAC moe da koristi i specijalne mehanizme za istragu u nekim
sluajevima, kao to je javno sluanje. Svi pozvani na javno sluanje prilikom
otkrivanja koruptivnog ponaanja imaju status svedoka. Svedoci su obavezni
da govore istinu i rizikuju zatvorsku kaznu ako neto prikriju ili podmetnu,
odnosno ako se pokae da njihov iskaz nije istinit. Ovaj nain javnog sluanja
34
potie iz parlamentarne prakse i ima izuzetnu vanost u spreavanju
koruptivnih radnji. U okviru delovanja ICAC-a je i zatita uzbunjivaa. Zatitu
uzbunjivaa imaju javni funkcioneri, kao i pojedinci koji su pod ugovorom u
organima uprave Novog Junog Velsa. Zatita podrazumeva da se odmazda
nad uzbunjivaem smatra krivinim delom. Dunost ICAC-a je da obavetava
uzbunjivaa o sluaju koji je prijavio, odnosno o toku istrage, a ako istraga nije
zavrena obavetava ga svakih est meseci dokle se stiglo u postupku. Takoe,
postoje i interne procedure za zatitu uzbunjivaa, kao i pruanje emotivne
podrke, pa i upuivanje na sva druga tela koja mogu da mu pomognu u
sluaju da se osea ugroenim.
Trei model borbe protiv korupcije je vedski. vedska spada meu
zemlje u kojima je, prema merenju percepcije korupcije koje sprovodi
Transparency International, korupcija svedena na najmanju moguu meru.
Korupcija se u vedskoj javlja kao povremeni incident.
U okviru skale transparentnosti, vedska je u proteklih 10
godina na treem mestu. Iako je korupcija svedena na najmanju
meru, vedska stalno ini napore da poboljava i izotrava
antikorupcijske mere. U okviru tih mera najee se posmatra i
istrauje korupcija u dravnoj upravi, zatim na visokim politikim
nivoima vlasti, kao i na nivou kupovine i prodaje gde su mogue
falsifkovane fakture.
U vedskoj su razraena i sredstva u borbi protiv korupcije: javnost,
slobodna i nezavisna tampa, slobodni sudovi i tuilatvo, dravna revizija
i slobodni i nezavisni organi u okviru vlasti koji kontroliu sve to moe da
proizvede rizik koruptivnog delovanja. Prvo sredstvo jeste javnost u radu
35
javnog sektora. To podrazumeva da bi informacije o radu tog sektora trebalo
da budu dostupne svakom graaninu, ak i kada se graanin ne predstavi.
Ako neko iz javnog sektora stavi oznaku tajnosti informacije, graanin se
moe obratiti sudu za procenu da li je potrebna tajnost te informacije. Drugo
sredstvo jeste slobodna i nezavisna tampa, to podrazumeva da sredstva
informisanja mogu slobodno da obavetavaju o sumnjama ili moguim
rizicima u vezi sa obavljanjem javnog posla. Naravno, to je uvek praeno
visokim profesionalnim standardima koje treba potovati do kraja. U vedskoj
se tampa tretira kao nezavisna, odnosno nezavisnost se meri po tome da
sve znaajno za javno polje bude dostupno graanima i da niko iz vlasti ne
moe da to kontrolie ili propisuje kako e se mediji ponaati. Tree sredstvo
su slobodni sudovi i tuilatvo, to podrazumeva da je sudska vlast potpuno
nezavisna, da su sudije nezavisne u odnosu na bilo iji uticaj i da presuuju
samo na osnovu profesionalnih znanja, savesti, zakona i pravednosti. Takoe,
tuilatvo se smatra monim sredstvom u borbi protiv korupcije i ono ima
posebno mesto u vedskom sistemskom pristupu borbi protiv korupcije. U
vedskoj je formirana tuilaka jedinica od sedam tuilaca iji je zadatak da
prate korupciju. U njihovoj nadlenosti je i praenje svih tuilaca da bi bila
spreena mogunost da oni ne postupaju prema saznanjima ili prijavama
graana kada su u pitanju koruptivne radnje. Od sedam tuilaca, dvojica
su zaduena da nadziru i kontroliu rad pet svojih kolega. To je primer
dvostepene kontrole kada je u pitanju borba protiv korupcije. etvrto
sredstvo je dravna revizija koja ima ne samo nadzornu, ve i kontrolno-
istranu funkciju. Revizorska institucija je nezavisna i ona je najstruniji organ
koji prati troenje dravnog budeta u koji ulau svi graani. Peto sredstvo
jesu slobodni i nezavisni organi formirani u okviru vlasti i dravnih institucija
da bi pratili mogue zloupotrebe i spreavali mogue koruptivne radnje.
36
NADZOR I KONTROLA TROENJA
BUDETSKIH SREDSTAVA
>> Provera rada i poslovanja svih subjekata koji ubiraju i troe
sredstva iz javnih prihoda. <<
Nadzor i kontrola su, uz transparentnost i odgovornost, uslov za
uspeno suzbijanje korupcije.
Ne bi smela da postoji nijedna situacija u kojoj bi neki funkcioner ili
organ javne vlasti delovao bez nadzora. Ako nadzora nema, ili ako nije
efkasan, stvara se povoljna klima za korupciju.
Zato je vano da postoje jasno propisani i u
praksi primenljivi mehanizmi nadzora i kontrole i
nekompromitovana tela sa snanim ovlaenjima
koja e sprovoditi nadzor i kontrolu. esto su to
nezavisna dravna tela, iako nadzor i kontrolu mogu
obavljati i mediji i nevladine organizacije, ali i dravni
organi koji imaju zakonom (ili Ustavom) propisane
hijerarhijske odnose i odnose nadzora i kontrole.
Narodna skuptina, teoretski, ima najznaajniju
nadzornu ulogu u zemlji. Izvetaje joj podnose sva
nezavisna tela. Vlada za svoj rad odgovara parlamentu.
U izvetaju o napretku Srbije u evropskim
integracijama za 2013. godinu konstatovano je da je
poboljan parlamentarni nadzor nad radom vlade, utoliko to premijer
i ministri uestvuju na redovnim sednicama kada se postavljaju pitanja
vladi, ministri podnose kvartalne izvetaje resornim skuptinskim
odborima i, kako se navodi, vlada je predstavila godinji program
Kako skuptina
ostvaruje svoju
nadzornu ulogu
ako rezultate
poredi sa planom
koji nije javno
objavljen?
37
rada za 2013 godinu. Iako je vlada krajem decembra saoptila da je
usvojila i Plan rada za 2014. godinu, koji sadri, kako su mediji preneli,
precizne planove rada ministarstava, taj dokument se ne moe nai ni
na sajtu vlade ni na sajtu parlamenta, i nije poznato da ga je parlament
razmatrao. Postavlja se pitanje kako skuptina ostvaruje svoju nadzornu
ulogu ako rezultate poredi sa planom koji nije javno objavljen. Odgovor
je jednostavan poslanici u plenumu uopte ne diskutuju o godinjem
izvetaju o radu vlade.
Parlament ne diskutuje ni o izvetajima revizora i ne prati sprovoenje
preporuka nezavisnih tela.
To je uoeno i u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije,
u kojoj se navodi da je neophodno urediti postupak nadzora nad
sprovoenjem zakljuaka koje je Narodna skuptina donela, uz
mogunost preduzimanja mera u sluaju da zakljuci nisu sprovedeni
bez opravdanih razloga.
I dok parlament ima resurse, ali ih ne koristi, nadzorni organi, kao
to su nezavisna tela, esto nemaju dovoljno resursa nemaju dovoljno
zaposlenih, nemaju prostorije u koje bi smestili zaposlene, nemaju
budete iz kojih bi platili strunjake.
Da bi organi javne vlasti mogli efikasno da budu nadzirani, oni
moraju da imaju jasno utvrene zadatke, kao i da izrauju planove rada
i izvetaje o radu koji su sa tim planovima uporedivi. I pored obaveze
nekih organa javne vlasti da izrauju planove rada i obaveze veine
organa da podnose izvetaje o radu, esto nije precizno definisano ta
sve ovi planovi i izvetaji moraju da sadre, na koji nain se razmatraju i
kada, i kakve su posledice ako se ne izrade.

38
Neka od pravila nadzora u oblasti koja je izuzetno podlona korupciji,
u sektoru javnih preduzea, propisana su Zakonom o javnim
preduzeima koji je na snazi od decembra 2012. godine. Zakon se,
meutim, selektivno primenjuje, nadzorni odbori u velikom broju
javnih preduzea nisu formirani na nain propisan zakonom, a i tamo
gde su formirani nije bilo sluajeva da su ukazivali na probleme u
funkcionisanju tih preduzea.
Naroito vaan aspekt nadzora odnosi se upravo na oblast javnih
finansija i raspolaganja javnom imovinom. Vano je i da mediji i graani
budu zainteresovani da se ukljue u nadzor i kontrolu, posebno u oblasti
troenja budeta. Svako ko ivi u soliteru paljivo e pratiti ta e predsednik
Saveta zgrade uiniti sa novcem prikupljenim za kreenje haustora, da li e
tih 1.000 dinara koje je dao svaki stanar upotrebiti da se okrei stepenite
ili stan predsednika. Istovremeno, graani su esto nezainteresovani da
isprate ta se deava sa hiljadama dinara koje svakodnevno daju dravi
kroz PDV, doprinose na plate, druge poreze i takse.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Nadzor i kontrola
troenja budetskih sredstava.
39
NELEGALNO BOGAENJE
>> Sticanje bogatstva na nezakonit nain, mimo i nasuprot
zakona i propisa. <<
Nelegalno bogatstvo moe da se stekne kraom,
otimainom, uzurpacijama, ratnim profterstvom,
fnansijskim mahinacijama, na osnovu monopolskih
pozicija, neplaanjem dabina, taksi i poreza, trgovinom
ljudima, proizvodnjom, prodajom i trgovinom materijala
koji su zbog drutvene opasnosti i tetnosti zabranjeni,
poput droge, odnosno ogranieni u line svrhe, kao
to je oruje. Da bi ova pojava bila spreena, potrebno
je doneti Zakon o poreklu imovine prema kojem je
mogue oduzeti nelegalno steenu imovinu. To je i najbolji nain da se
zaustavi korupcija. Jer, nelegalno steena imovina najee je koruptivnog
porekla i pomou nje se odrava, iri i razvija ova razorna drutvena pojava.
Donoenjem Zakona o poreklu imovine, uz efkasnu i brzu primenu, na
pravi nain bi bila zaustavljena i onemoguena korupcija. Zakon o poreklu
imovine je primarni i temeljni zakon u okviru sistemskih antikoruptivnih
zakona. Svi drugi sistemski antikoruptivni zakoni bez tog zakona ne mogu
na valjan i efkasan nain da budu primenjeni. Donoenjem Zakona o
poreklu imovine bilo bi omogueno da i ono to je u protekle dve decenije
steeno na koruptivan nain bude preispitano i oduzeto. Tim zakonom bila
bi namirena jedna od najznaajnijih vrednosti za ivot u organizovanim
drutvima i dravama, a to je pravda. Donoenje Zakona o poreklu imovine
ne bi povredilo jedno staro pravno pravilo nedozvoljenost retroaktivnosti
njegovog delovanja. Taj zakon bi trebalo da bude tako formulisan da se
oduzme sve steeno na nelegalan nain, uzurpacijama, ratnim profterstvom,
Potrebno je doneti
Zakon o poreklu
imovine prema
kojem je mogue
oduzeti nelegalno
steenu imovinu.
40
fnansijskim mahinacijama, lopovlukom i otimainom.
Zakonom bi bilo predvieno oduzimanje imovine
svakom ko nema dokaze o nainu na koji je stekao
imovinu, a on zbog toga ne bi snosio nikakvu sankciju
od prekrajne do krivine. To bi bilo po formuli: da je
neto upalo u njegovo dvorite, a to nije njegovo i da je
zaboravio da to prijavi nadlenim dravnim organima.
Za sve budue sluajeve posle donoenja zakona vaile
bi i sankcije koje proizlaze prema teini dela, zavisno od
naina na koji je imovina nezakonito steena.
Primena zakona trebalo bi da bude razraena jer je naa zemlja u
okolnostima gde je nelegalno sticanje imovine poprimilo ogromne
razmere. Najpre bi u prvih est meseci trebalo proveriti imovinu
dravnih organa koji bi sprovodili taj zakon (specijalnim jedinicama
za borbu protiv korupcije u okviru policije, specijalnim odeljenjima
u okviru tuilatva i sudovima). U sledeih est meseci trebalo bi
proveriti imovinu 600 najbogatijih ljudi u Srbiji koji su imovinu
stekli devedesetih godina u okolnostima ratova i velikih uzurpacija.
Re je o spisku uzurpatora kog su sainile zapadne zemlje krajem
devedesetih godina i taj spisak bi, eventualno, na osnovu relevantnih
podataka, mogao da bude i proiren. Potom bi, u narednih godinu
dana, bila ispitana imovina njihovih pomagaa, s njima poslovno
povezanih. Smatra se da bi u prve dve godine bilo preispitano oko
30.000 uesnika u raznim vrstama nelegalnog sticanja imovine.
Potom bi zakon vaio za sve graane i svi ija bi se imovina naglo
uveavala bili bi redovno preispitivani.
Zakon o poreklu
imovine je
primarni i temeljni
zakon u okviru
sistemskih
antikoruptivnih
zakona.
41
Za dalje funkcionisanje tog zakona izuzetno je vano funkcionisanje
poreske slube. Taj zakon bi obeshrabio sve koji bi se upustili u
koruptivnu zloupotrebu poloaja i funkcija. Primenom tog zakona Srbija
bi svela korupciju u granice koje ne ugroavaju sigurnost i stabilnost
funkcionisanja graana, odnosno drutva i drave. Svetska iskustva
pokazuju da se sigurnost i stabilnost ne moe ugroziti ako je u zemlji
korupcija izmeu tri i pet odsto.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Nelegalno bogaenje.
42
NEPOTIZAM I KRONIZAM
>> Korienje funkcije i poloaja kako bi se obezbedile
povlastice i funkcije roacima i prijateljima. <<
Zakon zabranjuje funkcioneru da koristi javnu funkciju za sticanje bilo
kakve koristi ili pogodnosti za sebe ili povezano lice. Pri tome, povezana lica su
tako iroko defnisana od suprunika, preko srodnika, pa do svakog drugog
pravnog ili fizikog lica koje se prema drugim osnovama i okolnostima
moe opravdano smatrati interesno povezanim sa funkcionerom da
zakon jednom od svojih osnovnih antikorupcijskih odredbi iz oblasti
sukoba interesa jasno zabranjuje bilo kakav oblik nepotizma i kronizma.
Nepotizam je ve uao u politiki renik u Srbiji, dok je kronizam, iako
jednako prisutan u miljeu u kojem se povlae veze, kao termin manje
poznat (od engleskog sleng termina crony ortak). Ono to brine jeste
injenica da se nepotizam i kronizam prepoznaju kao
negativne pojave, ali se esto i toleriu. Kako pokazuju
istraivanja javnog mnenja o korupciji, i sami graani
koji se ale na nepotizam nee propustiti priliku da
preko reda zavre posao za sebe. A i to je kronizam.
Najopasniji oblik nepotizma i kronizma svakako
je zapoljavanje roaka, drugara i kumova u organima
javne vlasti. U praksi su se u Srbiji u organima javne vlasti
deavale situacije kakve se retko viaju i u porodinim
frmama. Karakteristian sluaj bio je dekan Medicinskog
fakulteta u Niu Milan Vinji koji je na fakultetu zaposlio
nekoliko srodnika u toku 2010. i 2011. godine sina
i kerku, zeta i zetovu majku. Zbog sumnje da je stekao imovinsku korist za
povezana lica i tako doveo u sumnju poverenje graana u savesno i odgovorno
I sami graani
koji se ale na
nepotizam nee
propustiti priliku
da preko reda
zavre posao za
sebe.
43
vrenje javne funkcije i da o tome, kao sumnji u postojanje sukoba interesa,
nije obavestio svog pretpostavljenog i Agenciju, pokrenut je postupak koji je
rezultirao preporukom za razreenje sa javne funkcije. Savet fakulteta je odbio
da sprovede reenje Agencije, a kao vrhunac, u januaru 2013. godine, Vinji
je najavio kandidaturu za predsednika Saveta fakulteta. U meuvremenu je
Prekrajni sud Vinjia kaznio sa 60 hiljada dinara.
Nepotizmom se pre Agencije bavio i Republiki odbor za reavanje
sukoba interesa. To telo je 2009. godine zahtevalo da se Milan Daci
smeni sa funkcije direktora u Republikom hidrometeorolokom
zavodu jer je svoju enu Mirjanu Atanackovi-Daci zaposlio u Zavodu
da obavlja povremene i privremene poslove tokom 11 meseci, za
platu od 30.000 dinara. Imala je pravo i na trokove prevoza za dolazak
i odlazak s posla, kao i za slubena putovanja u zemlji. Daci je sa
svojom suprugom sklopio dva ugovora, jedan za drugim, za isti posao.
Nepotizam nije neto to nastaje samo krenjem zakona nepotizam i
kronizam se mogu ozakoniti. Tako je Skuptina Srbije u maju 2009. godine
usvojila izmene Zakona o spoljnim poslovima koje omoguavaju ministru
da bez bilo kakvog konkursa zaposli pet odsto od ukupnog broja zaposlenih
u ambasadi ili konzulatu, na period do etiri godine, i da im pri tom miruje
radni odnos gde god da su radili pre nego to ih je ef diplomatije udomio
u ambasadi. Opozicija je tada otro kritikovala zakon, prednjaila je Srpska
Napredna Stranka (SNS), ali zakon vai i danas, kada je SNS na vlasti.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Nepotizam i kronizam.
44
ODGOVORNOST U RADU
FUNKCIONERA I INSTITUCIJA
>> Spremnost funkcionera i dravnih slubenika da snose
posledice za svoj rad ili propust, kao i da poprave ili nadoknade
eventualnu tetu nastalu u vezi sa svojim injenjem ili
neinjenjem. <<
Odgovornost u radu funkcionera i institucija sastoji se u odgovornom
obavljanju profesionalnih poslova i podrazumeva istinoljubivost, tanost,
potenje, nepristrasnost, pravednost, disciplinu, racionalnost, efkasnost,
uljudnost, pridravanje zakona i propisa, eliminisanje
bilo kojeg oblika diskriminacije. Svaka odgovornost, pa i
profesionalna, temelji se na pojedinanoj odgovornosti.
Odgovornog pojedinca odlikuje odgovorno delovanje
i ponaanje prema sebi, blinjima, drugima, profesiji,
prirodi, uim grupama i celokupnoj zajednici, odnosno
dravi. Pored line odgovornosti, svaki funkcioner ima i
odgovornost koja proistie iz poloaja na kojem se nalazi.
Tako je on dvostepeno odgovoran: kao pojedinac i kao
ovek koji obavlja javnu funkciju. Samo sa odgovornim
pojedincima mogue su odgovorne institucije; bez njih
su nezamislive. Drugim reima, odgovornost institucije
poiva na odgovornom delovanju i ponaanju zaposlenih u njoj.
Pored line
odgovornosti,
svaki funkcioner
ima i odgovornost
koja proistie iz
poloaja na kojem
se nalazi.
45
Moralno odgovoran pojedinac razlikuje subjektivnu i objektivnu
odgovornost. Subjektivna odgovornost pripada njegovom
linom delovanju i ponaanju. Objektivnu odgovornost prihvata
kao proizvod poloaja koji zauzima u grupi, profesiji, drutvu i
politici. Za svaki od ovih poloaja preuzima odgovornost ako je na
vodeem ili rukovodeem mestu. U okviru objektivne odgovornosti
je i komandna odgovornost. Pojedinac je po ovoj odgovornosti
odgovoran za naredbe i odluke koje donosi, koje ostavljaju
posledice, iako ih on lino ne sprovodi. Ta vrsta pojedinane moralne
odgovornosti pripada odgovornosti odgovornog.
Odgovornost u radu podrazumeva i pravnu odgovornost koja se
moe sankcionisati disciplinski, prekrajno i krivino. U moralnom
smislu, odgovornost pojedinca podrazumeva da, ako je na funkciji koju
obavlja poinio greku koja nije izazvala konkretne posledice, podnese
ostavku. Ostavka je uvek neopoziva. Za neodgovornost koja nije izazvala
konkretne posledice, ali je tetna, institucija moe da upotrebi prikladno
sredstvo smenu.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Odgovornost u radu
funkcionera i institucija.
46
PANTOFLAA
>> Prelazak funkcionera iz javnog u privatni sektor, njegovo
zapoljavanje, odnosno poslovna saradnja sa privrednim
subjektima ili meunarodnim organizacijama ija delatnost je u
vezi sa funkcijom koju je prethodno vrio. <<
Pantoflaa u bukvalnom prevodu znai obuvanje papua. U
anglosaksonskom sistemu poznatija je kao sistem rotacionih vrata i
poslednjih godina se identifikuje kao jedna od oblasti
koje nose izuzetan rizik od korupcije.
Kod nas je, kao potpuno nov pojam u oblasti
sukoba interesa, uveden Zakonom o Agenciji za borbu
protiv korupcije 2010. godine. U Zakonu se ta pojava
naziva Zabrana zasnivanja radnog odnosa ili poslovne
saradnje po prestanku javne funkcije, a re je o praksi sa
kojom smo se sretali prethodnih godina da funkcioner
po prestanku funkcije pree u frmu koja posluje u
oblasti kojom se bavio na javnoj funkciji, sa kojom je
poslovao ili ije je poslovno okruenje ureivao svojim
odlukama. U godinama koje su prethodile usvajanju Zakona bilo je nekoliko
karakteristinih primera pomonik ministra energetike obreo se u privatnoj
frmi koja se bavi energetikom, a pomonik ministra fnansija koji se bavio
akciznom politikom preao je da radi u duvansku industriju. Nakon poetka
rada Agencije bilo je prelazaka koji su izazvali panju javnosti Radovan
Jelai preao je po zavretku funkcije guvernera Narodne banke Srbije u
Unikredit banku u Beu. Agencija za borbu protiv korupcije je 2010. godine
zakljuila da to nije sporno jer je Unikredit banka Be posebno pravno lice
Bivi funkcioner
moe biti samo
novano kanjen
za krenje
odredaba o
pantofai.
47
u odnosu na Unikredit banku koja posluje u Srbiji, iako je srpska banka deo
Unikredit grupe.
Meu funkcionerima koji nisu traili saglasnost i protiv kojih je Agencija
vodila postupak bilo je nekoliko dravnih sekretara i pomonika ministara koji
su prihvatili poslove u privatnim frmama koje se bave poslovima iz oblasti
kojom se bavilo ministarstvo u kojem su radili.
Od lanova Vlade Srbije iz perioda 2008-2012. do druge
polovine 2013. godine, saglasnost su traili (i dobili) Boidar
eli za nekoliko aranmana sa meunarodnim fnansijskim
institucijama, Petar kundri za posao predsednika Nacionalnog
naftnog komiteta Srbije i bivi premijer Mirko Cvetkovi za
uee na seminaru o privatizaciji za potrebe administracije
Belorusije.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije propisuje da funkcioner
kome je prestala javna funkcija dve godine po prestanku funkcije ne moe
da zasnuje radni odnos, odnosno poslovnu saradnju sa pravnim licem,
preduzetnikom ili meunarodnom organizacijom koja obavlja delatnosti
u vezi sa funkcijom koju je funkcioner vrio, osim po dobijenoj saglasnosti
Agencije. Funkcioner kome je prestala javna funkcija duan je da, pre
zasnivanja radnog odnosa, odnosno poslovne saradnje, zatrai saglasnost
Agencije, koja je duna da odlui po zahtevu u roku od 15 dana.
Zabrana se ne odnosi se na funkcionera izabranog neposredno od
graana na odbornike, poslanike, predsednika.
Slabost zakonskog okvira je u injenici da bivi funkcioner moe
biti samo novano kanjen za krenje odredaba o pantoflai 50.000
48
do 150.000, pravno lice 200.000 do 2.000.000 dinara, a odgovorno lice u
pravnom licu takoe 50.000 do 150.000 dinara. To su skromni iznosi za
sluaj da funkcioner prelazi u monu korporaciju za ije je potrebe radio
dok je obavljao funkciju.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Pantoflaa.
49
PERCEPCIJA KORUPCIJE
>> Vienje, najee graana ili poslovnog sveta, o
rasprostranjenosti korupcije u drutvu. <<
Istraivanja u kojima se istrauje percepcija daju sliku o tome koliko u
nekom drutvu ima korupcije. Ipak, ta slika esto odudara od stvarnosti. U
drutvu u kome je korupcija tabu tema, o njoj se nee mnogo priati, pa e
moda i percepcija biti manja. U dravi u kojoj je poeo ozbiljan obraun
sa korupcijom, ta tema e biti prisutna u medijima, pa e i graani moda
imati oseaj da korupcije ima vie nego to je to sluaj u stvarnosti.
Postoje i predrasude i uvreene slike, ali i neke specifine situacije
koje dovode do porasta percepcije u odnosu na stvarno stanje. Tako e
gotovo svako ko izgubi parnicu tvrditi da je sudija korumpiran, a stranke
koje advokat nasanka tvrdei da mora da im naplati dodatnu tarifu
kako bi podmitio nekog u sudu vrsto e verovati da
je pravosue a ne advokatura korumpirano.
Ipak, istraivanja daju osnovnu sliku o stanju
korupcije, ili barem okvir za sliku. Da bi slika bila
potpuna, potrebno je podatke o utisku uporediti sa
stvarnim iskustvima i stavovima ispitanika o korupciji i
sve to konano ukrstiti sa merama koje se preduzimaju
za suzbijanje korupcije kako onim represivnim (koje
znaajno mogu da utiu na percepciju), tako i sa
onim dugotrajnim preventivnim (koje se manje vide)
i edukativnim (koje e delovati na ispitanike kako bi bolje prepoznali
korupciju i antikorupciju).
Istraivanja daju
osnovnu sliku o
stanju korupcije,
ili barem okvir za
sliku.
50
Vano je, naravno, i kako mediji interpretiraju istraivanja o
percepciji. Loe interpretirana ali mnogo puta ponovljena percepcija
korupcije stvorie sliku koja odstupa od stvarnosti: ako 80 odsto
ispitanika smatra da u nekom segmentu drutva (zdravstvo ili
sudstvo) ima korupcije, (pogreno) tumaenje da je 80 odsto lekara
(ili sudija) korumpirano uvrstie i one koji nemaju direktna iskustva
sa korupcijom u uverenju da je taj segment korumpiran, a svako
sledee istraivanje predstavljae sliku koja je sve vie iskrivljena u
odnosu na stvarno stanje.
ta kau dosadanja istraivanja? Rezultati Globalnog barometra
korupcije Transparency International-a za 2012/13, u delu koji se odnosi
na Srbiju, pokazuju da graani misle da se nivo korupcije smanjio, a
istovremeno se belei znaajan porast uestalosti podmiivanja.
Takoe, u porastu je i percepcija korumpiranosti pojedinih institucija
vie od polovine graana smatra ekstremno korumpiranima politike
stranke, pravosue, javne slubenike i zdravstvene slube.
Ovaj paradoks se objanjava time da je utisak graana o optem nivou
korupcije zasnovan na injenici da je u doba ispitivanja zapoeto nekoliko
vanih istraga (otvorene, odnosno nastavljene istrage o 24 sluaja) i da rezultati
predstavljaju vie odraz nade u promenu stanja nego odraz stvarne situacije.
Takav utisak i varljivost percepcije potvruju i estomesena istraivanja koja
je radio Centar za slobodne izbore i demokratiju (CESID) za potrebe Razvojnog
programa Ujedinjenih nacija (UNDP). Nakon ogromnog rasta poverenja u
dravne organe i njihovu spremnost da se izbore sa korupcijom, krajem 2012.
godine, to je praeno visokim procentom onih koji su verovali da e se nivo
korupcije smanjiti, ti brojevi stagniraju i zatim opadaju u narednim istraivanjima.
51
Percepcija o korupciji vea je od njene stvarne rasprostranjenosti.
Naime, iako podaci o broju graana koji su davali mito pokazuju da je to
inio relativno veliki broj njih (u razliitim istraivanjima taj procenat varira
izmeu 13% i 17 %), ipak je re o izrazitoj manjini, dok je percepirana
korumpiranost pojedinih institucija i sektora blia maksimumu.
Prema kompozitnom Indeksu percepcije korupcije Transparency
International-a, Srbija je 2013. godine zabeleila rast indeksa sa 39 na 42,
pa je napredovala i na tabeli, sa 80. na 72. mesto.
Strunjaci procenjuju da je u ovom sluaju percepcija uticala na
promenu u realnom ivotu, odnosno otra retorika protiv korupcije i
pojedine akcije represivnih organa uticali su u odreenoj meri na smanjenje
korupcije u javnim slubama sa kojima u kontakt dolaze potencijalni
investitori ija je ocena od znaaja za formiranje indeksa.
Po percepciji o korupciji, Srbija (koja deli poziciju sa BiH) je najloije
rangirana zemlja bive Jugoslavije pet mesta iza Crne Gore i Makedonije,
15 mesta iza Hrvatske i 29 iza Slovenije.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Percepcija korupcije.
52
POKLON
>> Sve to funkcioner dobije bez naknade u vezi sa
obavljanjem svoje funkcije. <<
Poklon moe biti znak panje, ista kurtoazija, ukorenjeni kulturni
obrazac, ali i uvod u korupciju. Zbog toga je vano regulisati pitanje poklona
koje funkcioneri primaju ta im je uopte dozvoljeno da prime, ta smeju
da zadre, kako vode evidenciju, kome to prijavljuju i, to je najvanije, kako
javnost moe da proveri da li je funkcioner prijavio sve to je dobio.
Kao to, prema dobro poznatom ekonomskom
principu, nema besplatnog ruka, tako se kao pokloni
tretiraju i ruak i besplatne karte za utakmicu i
besplatno promotivno putovanje, kolovanje,
stipendija. I to su esto nedozvoljeni pokloni.
Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije propisuje
da je poklon novac, stvar, pravo i usluga izvrena bez
odgovarajue naknade i svaka druga korist koja je data
funkcioneru ili povezanom licu u vezi s vrenjem javne
funkcije.
Zakon defnie dve posebne kategorije
protokolarni poklon je poklon koji funkcioner primi
od strane drave, njenog organa ili organizacije, meunarodne organizacije
ili stranog pravnog lica, koji je primljen prilikom slubene posete ili u drugim
slinim prilikama, i prigodni poklon, koji je u praksi isto to i protokolarni,
samo to poklonodavac nije strana drava ili njen organ.
Funkcioner ne sme da primi poklon u vezi sa vrenjem javne funkcije,
izuzev protokolarnog ili prigodnog poklona, ali ni tada ako je u novcu i
hartijama od vrednosti.
Kao pokloni se
tretiraju i ruak i
besplatne karte
za utakmicu
i besplatno
promotivno
putovanje,
kolovanje,
stipendija.
53
to se postupanja sa poklonima tie, funkcioner je duan da protokolarni
poklon preda organu nadlenom za postupanje sa imovinom u javnoj svojini,
izuzev ako vrednost poklona ne prelazi 5% prosene mesene zarade bez poreza
i doprinosa u Republici Srbiji, odnosno oko 18 evra. Isto vai i za prigodni poklon
funkcioner ne sme da zadri prigodni poklon ija vrednost prelazi 5% prosene
mesene zarade, odnosno prigodne poklone primljene u toku kalendarske godine
ija ukupna vrednost prelazi iznos od jedne prosene zarade (oko 360 evra).
Iz ovih zakonskih defnicija namee se jedno vano pitanje kako odrediti
da li je poklon primljen u vezi sa vrenjem javne funkcije? Za odreivanje da
li poklon spada u tu kategoriju moe se ceniti od koga je funkcioner primio
poklon, da li ga je primio na radnom mestu, dok je obavljao dunost i konano,
to je moda i najjednostavnije i najefkasnije merilo da li bi ga dobio da
nije na funkciji koju obavlja.
U javnosti se donekle razvila svest o dozvoljenom i nedozvoljenom
poklonu, ali se jo uvek malo panje obraa na poklone koji su najei
ukazatelji na korupciju putovanja, stipendije i sl. Jo uvek nema sluajeva da
graani ili predstavnici opozicije prijavljuju Agenciji, na osnovu uvida u javnu
evidenciju, da su uoili da je funkcioner u njihovoj lokalnoj sredini propustio da
prijavi neki poklon.
Koliko se danas daleko odmaklo u poimanju poklona moe se videti
kada se podsetimo sluaja iz 2004. godine, kada je ministar Velimir
Ili putovao na Olimpijske igre u Atinu o troku sponzora. Ministar je
pokazao toliko nerazumevanja za sukob interesa da je javno izjavio
da ne zna ko mu je platio put jer je u svom kabinetu imao nekoliko
ponuda pa je prihvatio jednu od njih. Danas veliki broj funkcionera
prijavljuje i mnogobrojne fae vina koje dobiju na poklon.
54
injenica je, meutim, da se u registru ne moe nai veliki broj funkcionera za
koje je, u najmanju ruku, neobino da nisu nikada dobili makar neki protokolarni
poklon. Dragan Markovi Palma, koji redovno prima predstavnike partnera
iz inostranstva i koji se javno hvalio da je odbio sat Roleks koji je potencijalni
investitor eleo da mu pokloni, nije dobio (ili prijavio) nita, ak ni protokolarni
ili prigodni poklon. Markovi nije jedini. Veliki broj predsednika optina i
gradonaelnika ne mogu se nai u registru Agencije tako, na primer, poklone
u 2012. godini nisu dobijali (ili ih nisu prijavljivali) ni gradonaelnik Novog Sada
Milo Vuevi, ni gradonaelnik Subotice Modest Duli.
Naravno, nije kljuno pitanje da li je neko prijavio ili je zaboravio da prijavi
rokovnik, kravatu i fau vina, ve kolika je svest u javnosti (meu graanima, medijima,
politikim protivnicima) o znaaju ove oblasti i koliko e svi oni, uz te protokolarne
i prigodne poklone, pratiti i javno ukazivati ukoliko se desi da funkcioner primi (ili
postoji sumnja da je primio) nedozvoljeni poklon. A funkcionere zakon obavezuje
da o svakom poklonu u vezi sa vrenjem javne funkcije obaveste organ u kojem
vre javnu funkciju, a organ o tome vodi evidenciju. Kopija evidencije za prethodnu
godinu se do 1. marta predaje Agenciji, a ona ih do 1. juna objavljuje (odnosno
aurira) na svom sajtu. Upravo je javnost podataka o poklonima najbolji mehanizam
za utvrivanje toga da li je neki funkcioner propustio da prijavi da je primio pokon.
Malo je verovatno da e Agencija sama imati saznanja da je neki funkcioner u Srbiji
primio poklon tokom javne manifestacije, da ga je neko preduzee koje posluje sa
njegovim organom vodilo na ruak ili na put, ako to Agenciji ne prijave oni koji mogu
imati saznanja javnost, mediji ili uesnici javnog i politikog ivota u tom mestu.
Zabrana prijema poklona odnosi se i na povezana lica, pa se ne bi smelo
desiti da neko ko posluje sa organom u kojem je neko funkcioner poasti dete
tog funkcionera stipendijom ili njegovu suprugu putovanjem.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Poklon.
55
PREDSTAVKA
>> Pisani dokument u kojem pravna i fizika lica, na osnovu
argumenata, ukazuju na koruptivna dela ili iznose sumnje u
koruptivne radnje. <<
Agencija za borbu protiv korupcije moe od podnosioca predstavke
da zatrai dodatne informacije, objanjenja i dokumentaciju.
Predstavke se u Agenciji razmatraju i na osnovu njih se trae dodatne
informacije, objanjenja i dokumentacija koja se odnosi na pojedince u
dravnim organima koji se sumnjie ili optuuju za
koruptivna dela. Na osnovu pribavljenih informacija
i dokumentacije, Agencija je duna da odgovori
podnosiocu predstavke o ishodu postupka po
predstavci. Na osnovu predstavke iji su dokazi
provereni, Agencija moe da predloi tuilatvu
pokretanje krivinog postupka.
Da bi bio ojaan znaaj predstavki, odnosno
da bi bili ohrabreni svi koji ih podnose, potrebno
je da one budu to pre proverene i na osnovu toga
potkrepljene materijalnim injenicama, a potom da
u razumnom roku budu procesuirane. Zaposleni u
dravnim organima i institucijama i graani gube
poverenje u ovaj nain razotkrivanja koruptivnih
radnji ako predstavke nisu brzo i efikasno razmatrane. Ovaj oblik borbe
protiv korupcije trebalo bi da dobije veliki znaaj i ulogu. Ako bi se preko
njega steklo poverenje, takav oblik borbe protiv korupcije delovao bi
preventivno. Iskustva u protekloj deceniji pokazala su da nadleni organi
Da bi predstavka
dobila znaaj
potrebno je, a
to je pokazalo
i iskustvo
najrazvijenijih
zemalja,
doneti Zakon o
uzbunjivau.
56
nisu reagovali ili to nisu inili na vreme i ovaj oblik otkrivanja koruptivnih
delovanja prilino je kompromitovan. Predstavke su esto zavravale u
fiokama onih kojima su poslate ili su oni koji je trebalo da ih obrade
obavetavali uesnike zloupotreba, koji bi se potom teko obraunavali
sa podnosiocima predstavki.
Jedan od najdrastinijih primera je afera naplate drumarine na
autoputu, kada je otkrivena drumska mafija (organizovani
oblik kriminala). Goran Miloevi, koji je prijavio aferu i
dao vrste materijalne dokaze o zloupotrebama prilikom
naplaivanja, izgubio je posao i proao kroz pravu ivotnu
golgotu. Na uporno insistiranje Poverenika za informacije od
javnog znaaja i zatitu podataka o linosti da Miloevi bude
vraen na posao, on je vraen tek posle tri godine, a onda
je u preduzeu Putevi Srbije doiveo od kolega jo vee
neprijatnosti. U izjavi listu 24 sata 8. aprila 2013. godine, on
je rekao da sluaj nikada ne bi prijavio da je znao ta e mu
se sve dogoditi i kako je svoju porodicu i sebe doveo u veliku
egzistencijalnu neizvesnost, da se ne govori o duevnim
patnjama kroz koje je proao, odnosno neodgovornosti koju
je poinio u odnosu na svoju porodicu.
S jedne strane, predstavka je jedno od najznaajnih sredstava
u borbi protiv korupcije, a s druge strane, ako se kompromituje, ona
obeshrabruje sve koji bi se odgovorno ponaali u dravnim organima
i ustanovama, kao i graane. Da bi predstavka dobila znaaj, potrebno
57
je, a to je pokazalo i iskustvo najrazvijenijih zemalja, doneti Zakon o
uzbunjivau. Tim zakonom titi se onaj koji podnosi predstavku od
mogueg ikaniranja i svih posledica koje mogu da proizau po njega i
njegove najblie.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Predstavka.
58
PREVENCIJA U BORBI
PROTIV KORUPCIJE
>> Otkrivanje i otklanjanje slabosti u sistemu koje dovode ili
mogu dovesti do korupcije.<<
Svrha prevencije jeste spreavanje da se funkcioner ili dravni slubenik
nae u situaciji da moe da ostvari korist od korupcije, a da mu pri tome
izazov i proft od tog aranmana predstavljaju dovoljan podsticaj da
prevazie strah da e biti otkriven i kanjen. Rizik od uputanja u korupciju
bie manji ako postoje slabosti u propisima i procedurama koje obezbeuju
odgovornost funkcionera i slabosti u nainima i
metodama za otkrivanje korupcije. Prevencijom se
otkrivaju i otklanjaju te slabosti i problemi u sistemu
(propisima, organizaciji, procedurama).
Prevencija, meutim, u irem smislu ukljuuje i
preostala dva temelja za suzbijanje korupcije represiju
i edukaciju. Edukacijom se razvija svest o tetnosti
korupcije i pogubnim posledicama koje donosi, dok se
represijom potencijalni uesnici koruptivnih procesa
odvraaju od toga da se u njih upuste, kako i sami ne bi
bili sankcionisani.
Postoji jo jedna tesna veze represije i prevencije
ukoliko posle represivne akcije (otkrivanja korumpiranih funkcionera,
slubenika ili bilo kojih drugih osoba, ukljuujui i one u privatnom sektoru)
ne usledi preventivna aktivnost, ostavlja se veliki rizik da e mesta uklonjenih
(uhapenih, osuenih) zauzeti novi ealon osoba spremnih da se upuste u
korupciju, koji veruju da e biti spretniji i da nee biti otkriveni. Korupcija
Neophodno
je istraiti
mehanizme,
propise,
procedure, koji
su omoguili
da se sluaj
korupcije desi.
59
e, moda, zbog prethodnog iskustva biti skuplja (iznos mita e se poveati
zbog rizika), ali nee biti suzbijena. Da bi se to desilo, neophodno je istraiti
mehanizme, propise, procedure, koji su omoguili da se sluaj korupcije
desi i da se ti sistemski nedostaci otklone.
Za preventivnu delatnost u Srbiji u prvom redu je zaduena Agencija
za borbu protiv korupcije. Meu njenim brojnim nadlenostima (prema
Zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije ukupno ih je 20) upravo su
analiza propisa i inicijative za njihove izmene, briga o planovima integriteta,
reavanja sukoba interesa funkcionera, voenje registara, meu kojima su
registar imovine i prihoda funkcionera i katalog poklona koje funkcioneri
primaju. Sam Zakon ima posebno poglavlje o prevenciji i tu se govori o ulozi
Agencije u nadziranju sprovoenja Strategije i Akcionog plana, pripremi i
sprovoenju antikorupcijske obuke, reavanju predstavki, istraivanjima i
meunarodnoj saradnji.
Svaka od ovih oblasti ima svoje bitno mesto u sistemu prevencije. Tako,
na primer, funkcioner sigurno nee prijaviti da je dobio na poklon putovanje
u znak zahvalnosti od nekog partnera kome je neto uinio, ali e javnost,
mediji ili politiki protivnici moi u katalogu da provere da li je prijavio
putovanje na kojem je bio, te bi istraga koja bi usledila mogla da ukae na to od
koga je dobio neprijavljeni poklon, zbog ega, i da li se tu krije i krivino delo.
Prevencijom se, pored Agencije, bave i drugi organi ili organizacije. Savet
za borbu protiv korupcije osnovan je kao prvenstveno preventivno telo ija
je uloga bila da Vladi Srbije ukazuje na propuste u propisima. Ombudsman,
u oblasti dobre uprave, i Poverenik za informacije od javnog znaaja i zatitu
podataka o linosti, u oblasti transparentnosti, imaju ogroman znaaj za
spreavanje korupcije. Odgovorni mediji morali bi da postavljaju pitanja u
vezi sa sistemskim problemima u borbi protiv korupcije i da edukuju graane
i na taj nain deluju u sistemu prevencije, dok su nevladine organizacije ve
prepoznate kao karika u tom sistemu.
60
Zanimljiva su i uporedna iskustva sa prevencijom. Postoje sistemi u
kojima se prevencija bazira upravo na koordinaciji, analizi, kao to
je francuska Centralna sluba za prevenciju korupcije. U Britaniji i
zemljama Komonvelta prevencija korupcije esto podrazumeva i
represivne mere britanski zakon jo iz 1889. (The Public Bodies
Corrupt Practices Act) propisao je da je podmiivanje (davanje ili
primanje mita) funkcionera ili dravnog slubenika krivino delo.
Indijski Zakon o spreavanju korupcije ustanovljava specijalnog
sudiju koji sudi slubenicima za dela korupcije. Zakon kriminalizuje
i koruptivno obeanje neke koristi a u vezi sa delovanjem javnog
organa. U anglosaksonskom sistemu, tela (komisije) koja sprovode
propise o spreavanju korupcije i brinu o prijavljivanju prihoda i
imovine funkcionera i slubenika imaju i izvesne istrane mogunosti,
iako krivino procesuiranje ostaje u rukama tuilatva.
61
SUKOB INTERESA
>> Situacija u kojoj funkcioner ima privatni interes koji moe
da utie na njegovo postupanje u obavljanju javne funkcije,
na nain koji ugroava javni interes. <<
Sukob interesa sam po sebi nije korupcija u najuem
smislu tog pojma, niti krivino delo, ali irom otvara
vrata zloupotrebi javnih resursa, zloupotrebi poloaja,
podmiivanju. Zbog toga je spreavanje sukoba
interesa vaan mehanizam za spreavanje korupcije.
Nije neophodno da privatni interes utie na
postupanje funkcionera da bi dolo do sukoba interesa
i da bi bilo ugroeno poverenje graana u odgovorno
obavljanje vlasti. Dovoljno je da postoji situacija u kojoj
bi privatni interes mogao da utie ili ak samo da
izgleda da utie.
Sa sukobom interesa usko su povezani i pojmovi
poklona funkcionerima, istovremenog obavljanja vie
javnih funkcija, vlasnikog udela i upravljakih prava
u frmama, upotrebe javnih resursa, nedozvoljenog
uticaja, pantofae.
Sukob interesa je i ustavna kategorija Ustav Srbije iz 2006. godine
propisuje da niko ne moe vriti dravnu ili javnu funkciju koja je u sukobu
sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
Sam pojam sukoba interesa u iroj javnosti u Srbiji bio je gotovo
nepoznat do prve decenije 21. veka, pa je tako, tokom 90-tih, premijer
istovremeno bio generalni direktor firme koja je od drave otkupljivala
Nikada se nije
desilo ni da neki
javni funkcioner
primeni odredbu
zakona koja ga
obavezuje da o
nedozvoljenom
uticaju kome je
izloen u vrenju
javne funkcije
odmah obavesti
Agenciju.
62
penicu po ceni (ispod trine) koju je odreivala vlada, a potom je izvozila
po vioj ceni. Istovremeno, vlada je od firme na ijem je elu bio premijer
kupovala slubene automobile.
Posle petooktobarskih promena otvara se nekoliko afera u kojima
se nasluuje pojam sukob interesa pojavljuju se optube da firme u
vlasnitvu ministara ili povezane sa njima posluju sa dravom ili dobijaju
povoljne kredite od Fonda za razvoj. Konano je 2004. godine usvojen
Zakon o spreavanju sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, a u
januaru naredne godine poinje da radi Republiki odbor za reavanje o
sukobu interesa.
Odbor, koji nije imao dovoljno snane sankcije na raspolaganju,
i Zakon, koji nije predviao javnost podataka o imovini, bili su
dovoljni za vrlo mali napredak u regulisanju sukoba interesa.
Toliko mali, da je Republiki odbor 2009. godine preporuio
vladi da razrei dravne sekretare Slobodana Homena i
Neboju iria jer su pismom prosleenim Vrhovnom sudu
traili da sudovi prekinu sva suenja i zamrznu izvrenja
pravosnanih sudskih odluka koje se tiu radnih odnosa. Iako
je Odbor zakljuio da je time povreena zakonska odredba
koja funkcioneru zabranjuje da javnu funkciju koristi da bi
uticanjem na odluku zakonodavne, izvrne ili sudske vlasti
ostvario korist sebi ili drugom, stekao neko pravo ili pogodnost,
zakljuio pravni posao ili na bilo koji nain interesno pogodovao
sebi ili drugom, vlada je, umesto da postupi po odluci Odbora,
preuzela njegove nadlenosti, razmatrala sluaj i zakljuila da
zakon nije povreen.
63
Po usvajanju Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije i sa poetkom
rada tog nezavisnog tela, koje je preuzelo nadlenost Republikog odbora,
ostvaren je novi napredak deava se da vlada, po preporuci Agencije,
razrei dravne sekretare koji su u sukobu interesa ak i pre okonanja
drugostepenog postupka. Problemi se javljaju u drugoj oblasti pojedini
funkcioneri grevito pokuavaju da zadre vie javnih funkcija tvrdei da
to nije sukob interesa. To ide tako daleko da se pojavljuju tumaenja da
gradonaelnik nije javna funkcija jer lokalna samouprava nije deo dravne
vlasti, nego civilnog sektora. Istovremeno, javnost je nezadovoljna jer frme,
u kojima su funkcioneri kao vlasnici preneli upravljaka prava, nesmetano
posluju sa dravom i ostvaruju ogromne zarade.
Neke zakonom regulisane odredbe u vezi sa sukobom interesa teko
oivljavaju u praksi, kao to je odredba da funkcioner ne moe da koristi
javne resurse i skupove na kojima uestvuje i susrete koje ima u svojstvu
funkcionera za promociju politikih stranaka i da je duan da uvek
nedvosmisleno predoi sagovornicima i javnosti da li iznosi stav organa u
kojem vri javnu funkciju ili stav politike stranke.
Nikada se nije desilo ni da neki javni funkcioner primeni odredbu zakona
koja ga obavezuje da o nedozvoljenom uticaju kome je izloen u vrenju javne
funkcije odmah obavesti Agenciju. Ili je Srbija toliko ureeno drutvo da niko
nikada nije pokuao da utie na bilo kog od dvadesetak hiljada funkcionera
da uini neto to bi ugrozilo javni interes.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Sukob interesa.
64
SVRSISHODNOST TROENJA
JAVNIH SREDSTAVA
>> Odgovorno, razumno, ekonomino i sa javnim interesom
usklaeno zadovoljavanje potreba koje se finansiraju iz
budeta. <<
Svrsishodnost troenja javnih sredstava je procena koja omoguava
utvrivanje primarnosti potreba koje se tim sredstvima zadovoljavaju.
Sve potrebe za drutvo i dravu nemaju isti znaaj. Zbog toga je potrebno
utvrditi njihovu svrsishodnost, odnosno red kojim se zadovoljavaju.
Na primer, potrebno je opremiti neku kancelariju u
dravnom organu ili kupiti automobil za funkcionera,
ali prea je nabavka nekog medicinskog aparata
neophodnog u leenju graana ili vatrogasnih
kola, ako nedostaju, ili dodatne koliine hrane zbog
moguih eih elementarnih nepogoda. To je razlog
utvrivanja prioriteta u zadovoljavanju potreba
realizovanih iz budeta, odnosno iz zajednikog
depa svih graana.
Najei nain zadovoljavanja potreba javnim
sredstvima jesu javne nabavke. Da bi bile izbegnute
nezakonite radnje prilikom javnih nabavki, potrebno je stalno praenje
njihove svrsishodnosti, koje pripada nezavisnom dravnom organu
Dravnoj revizorskoj instituciji. Dobar primer praenja svrsishodnosti
javnih nabavki za potrebe svih budetski finansiranih institucija jeste
vedski model.
Prilikom javnih
nabavki
potrebno je
stalno praenje
njihove
svrsishodnosti.
65
U vedskoj je Revizorska institucija razraena i ona zahvata
kompletnu piramidu dravne organizacije od lokalnih
zajednica, regiona, do centralnog nivoa drave. U vedskoj
postoji 2.700 revizora. Partije koje uestvuju u vlasti, od
lokalnog do centralnog nivoa, dune su da poalju na obuku
2.000 strunih ljudi koji se specijalizuju za revizorski posao
unutar partije i delova vlasti koje je partija dobila. Obuka
traje est meseci. To je unutranja revizija koja prati troenje
budetskih sredstava i iz razloga racionalnosti i iz svrsishodnosti.
Svaka optina u vedskoj ima strunog revizora koji pripada
nezavisnom dravnom revizorskom organu. Takoe, na nivou
drave postoji 300 revizora. Ova dobro razgranata revizorska
mrea omoguava reviziju po zavretku godine i tano
utvrivanje da li su se potovali principi bitni za korienje
budetskih sredstava: racionalnost i svrsishodnost u vezi sa
potrebama i poslovima dravnih organa i institucija.
Kod nas, naalost, zbog ogranienosti kapaciteta revizorske slube,
ona nije u stanju da na odgovarajui nain prati svrsishodnost javnih
nabavki, a posledica su este zloupotrebe u sprovoenju javnih nabavki.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Svrsishodnost troenja
javnih sredstava.
66
TRANSPARENTNOST RADA
ORGANA JAVNE VLASTI
>> Otvorenost, javnost rada, izloenost pogledu i kritici
javnosti kao jedna od najvanijih brana korupciji. <<
U alter sali sa vie slubenika koji mogu da prime
predmet od stranke, gde su procedure i rokovi za
dobijanje dokumenata objavljeni na vidnom mestu,
mnogo je manja mogunost za korupciju, nego u sluaju
kada slubenik, jedini koji je zaduen za va sluaj,
prima stranke u kancelariji i sam procenjuje ta je sve
od papira potrebno da bi se u roku, koji je samo njemu
poznat, dobio traeni dokument. To je najjednostavnija
ilustracija transparentnosti u praksi.
ak i u odsustvu nekih drugih vanih mera, kao to
su kontrola, sankcionisanje ili jasan sistem odgovornosti,
transparentnost spreava mnoge koji bi se inae upustili
u korupciju da to i uine. Transparentnost nije ograniena na altere i sitnu
korupciju, ona doprinosi tome da graani saznaju kako vlast ispunjava
svoje obaveze i na koji nain se troi novac poreskih obveznika. Kada su ti
podaci poznati javnosti, mogue je postaviti pitanje politike, ali i krivine
odgovornosti predstavnika te vlasti.
Jedno od vanih orua za transparentniji rad organa javne vlasti jeste
Zakon o slobodnom pristupu informacijama, ali su to i informatori koje u skladu
sa tim zakonom svi organi moraju da objavljuju i redovno auriraju. Primenom
Zakona i podnoenjem zahteva moe se u relativno kratkom roku doi do
eljene informacije, ali bi informator trebalo da omogui da veina bitnih
Vlasti esto
tumae pojam
transparentnost
na pogrean nain
i smatraju da su
transparentni u
radu ako odre
konferenciju za
novinare .
67
informacija bude ve dostupna. U informatorima organi javne vlasti objavljuju
detaljne podatke o svojoj strukturi, poslovima koje obavljaju, sredstvima koje
koriste, uslugama koje pruaju zainteresovanim licima, rokovima i slino.
S druge strane, ne postoji obaveza organa vlasti da imaju internet
prezentacije, da ih redovno auriraju, niti da garantuju za tanost i potpunost
podataka koji su na njima objavljeni.
Vlasti esto tumae pojam transparentnost na pogrean nain i
smatraju da su transparentni u radu ako odre konferenciju za novinare na
kojoj predstave odabrane teme koje su razmatrali ili izdaju saoptenje posle
sednice na kojoj su doneli odluke. Za pojedine odluke, kao to su na primer
zakljuci Vlade Srbije, javnost moe saznati tek ako od parlamenta zatrai
godinji izvetaj o radu Vlade. Zakljuci, kojima se ureuju i neke vane oblasti
i odreuje kako e se troiti novac graana (na primer donose se odluke o
zakupu kua ili stanova za potrebe diplomatskog osoblja), ne objavljuju se,
naime, ak ni u Slubenom glasniku.

Vlada Srbije takoe uporno kri Zakon o slobodnom pristupu
informacijama od javnog znaaja i odbija da objavi memorandume
i sporazume, kao to su sporazumi izmeu Republike Srbije i
kompanije Global Capital Advisors Management iz UAE, sporazumi
sa kompanijom Securum Equity Partners Europe o izgradnji solarnog
parka, sporazumi sa Etihadom u vezi sa transformacijom JAT-a u Air
Serbia, studija izvodljivosti za izgradnju kanala Dunav-Morava-Vardar.
Na sajtu Vlade Srbije u rubrici Ekonomski ugovori i sporazumi
objavljeno je samo pet dokumenata za poslednjih desetak godina.
Umesto teksta sporazuma i ugovora, redovno se objavljuju vesti
o njihovom zakljuivanju na osnovu kojih nije mogue proceniti
ni stvarnu korisnost, ni obaveze koje je drava preuzela prema
investitorima.
68
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Transparentnost
rada organa javne vlasti.
69
TRGOVINA UTICAJEM
>> Proces u kojem lice, koristei svoju funkciju, drutveni
poloaj ili uticaj, za nagradu ili drugu korist posreduje da se
izvri ili ne izvri neka slubena radnja. <<
Trgovina uticajem je proces u kojem funkcioneri, zloupotrebljavajui
funkciju, trguju sa onima koji na nedozvoljen, odnosno nezakonit nain,
nastoje da ostvare neku potrebu ili interes. Najopasnija
trgovina uticajem vezuje se za zakonodavnu, izvrnu
i sudsku vlast. Poslanici, na primer, mogu da trguju
sa pojedincima ili grupama zainteresovanim za
donoenje ravih, posebno selektivnih zakona, propisa
i uredbi, kojima se dovodi u pitanje ravnopravnost
graana pred zakonom. Partije na vlasti mogu da
trguju uticajem da bi u izvrnoj i zakonodavnoj vlasti
nekima omoguile korist ili privilegovan poloaj koji
im donosi dobit. Trgovina uticajem je koruptivno delo
u kom dobijaju obe strane koje u njemu uestvuju,
a graani gube jer se dobit onih koji trguju uticajem
zahvata iz budeta u koji ulau svi graani.
Trgovina uticajem se teko utvruje. Kada su u
pitanju izvrna i zakonodavna vlast, moe se osnovano
sumnjati da je obavljena trgovina uticajem ako analiza primene donetih
zakona, uredbi ili propisa pokae da je poinjena velika drutvena i
dravna teta. To se najee prepoznaje po posledicama vidljivim preko
monopolskih poloaja i dobiti koju pojedinci ili ue interesne grupe
uspevaju da ostvare.
Partije na vlasti
mogu da trguju
uticajem da
bi u izvrnoj i
zakonodavnoj
vlasti nekima
omoguili korist
ili privilegovan
poloaj koji im
donosi dobit.
70
Vidljiviji oblik trgovine uticajem je kupovina poslanika od
monih pojedinaca ili partija koje nisu ule u parlament. Sumnju
na takvo ponaanje, tj. na kupovinu poslanika u Skuptini
Srbije, imali smo posle vanrednih parlamentarnih izbora 2003.
godine. Naime, tokom 2005. godine, za stranku Pokret snaga
Srbije su iz nekih drugih stranaka tvrdili da pokuava da kupi
poslanike u parlamentu i formira poslaniku grupu. ak je i
tadanje Okruno javno tuilatvo u Beogradu naloilo policiji
da prikupi podatke o kupovini poslanikih mandata. Sumnja
da su odreeni poslanici primili novac za neuspean pokuaj
formiranja poslanike grupe nije dokazana.
Trgovina uticajem mogua je na svim nivoima u okviru vlasti, po
principu ja tebi ti meni. Ovaj oblik koruptivnog ponaanja teko se
utvruje. Jedini nain da se smanji na najmanju moguu meru jeste
donoenje dobrih zakona koji jasno i precizno formuliu i obuhvataju ono
to reguliu u najirem obimu.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Trgovina uticajem.
71
UZBUNJIVA
>> Dravni slubenik, odnosno zaposleni u javnim ustanovama
ili preduzeima koji u dobroj veri prijavi sumnju na korupciju u
organu, javnoj ustanovi ili preduzeu u kojem radi. <<
utanje je zlato za one koji se bave korupcijom. Sve dok ljudi iz njihovog
okruenja ute u strahu za radno mesto ili zato to rezonuju da to nije njihova
briga i to nije njihov novac, korupcija e neometano cvetati i bujati. A prva
saznanja o postojanju korupcije i drugih zloupotreba kojima se naruava
javni interes imaju upravo zaposleni u organima u kojima se korupcija
i takve zloupotrebe deavaju. Naalost, oni se retko odvae da korupciju
prijave. Na zakon koji e jedinstveno regulisati zatitu uzbunjivaa eka se
godinama, a na poetku 2014. godine zatita je jo uvek regulisana kroz
odredbe tri zakona (Zakon o dravnim slubenicima, Zakon o slobodnom
pristupu informacijama od javnog znaaja i Zakon o Agenciji za borbu protiv
korupcije), kao i kroz Pravilnik o zatiti lica koje prijavi sumnju na korupciju,
koji je u 2011. godini usvojila Agencija za borbu protiv korupcije. Ipak, ova
zatita je ogranienog obima.
Radna grupa koju je formirao Poverenik za
informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o
linosti napisala je 2013. godine Model zakona o
uzbunjivaima koji je predviao zatitu za sve koji
prijave saznanje o korupciji, bez obzira na to da li su
zaposleni u dravnom organu u kojem se sluaj desio,
zatvorsku kaznu za onoga ko sprovodi odmazdu nad
uzbunjivaem, mogunost nadoknade za uzbunjivaa umesto vraanja na
posao, kao i mogunost novane nagrade ako je uzbunjivanje dovelo do
utanje je zlato za
one koji se bave
korupcijom.
72
poveanja javnog prihoda koje bi izostalo da nije bilo uzbunjivanja. Model
je predat Ministarstvu pravde, ali ono nije otvorilo javnu raspravu o tom
tekstu, ve je formiralo novu radnu grupu koja je napisala novi tekst zakona.
Tokom javne rasprave ozbiljne primedbe na taj tekst uputile su Agencija za
borbu protiv korupcije i Transparentnost Srbija. Zbog raspisivanja izbora,
proces usvajanja zakona je zaustavljen, a najavljeni okrugli stolovi u okviru
javne rasprave nisu odrani. Uzbunjivai u meuvremenu uivaju samo
zatitu u skladu sa Pravilnikom Agencije, to podrazumeva da zatitu mogu
dobiti jedino zaposleni u dravnim organima. To znai da oni kojima su
istekli ugovori o delu, oni koji su dobili otkaz pre nego to su ukazali na
korupciju, ili oni koji imaju indirektne veze sa dravnim organom (i mogu
trpeti odmazdu na primer onaj ko ukae na korupciju u dravnom organu
a zaposlen je u privatnoj frmi koja posluje sa dravnim organom) nemaju
pravo na zatitu.
ak i u sluajevima kada uzbunjiva dobije taj status od Agencije,
deava se da trpi odmazdu. Lekarki koja je ukazala na moguu korupciju u
Institut za onkologiju Vojvodine otkazan je ugovor o radu na Medicinskom
fakultetu jer se status uzbunjivaa odnosi samo na zaposlene u Institutu.
Protiv Valentine Krsti, koja je ukazala na korupciju u zatvoru u Niu,
voen je disciplinski postupak i bila je suspendovana iako je imala status
uzbunjivaa, a disciplinski postupak je zamrznut, a potom obustavljen,
tek nakon zajednike intervencije Agencije za borbu protiv korupcije,
Poverenika za informacije od javnog znaaja i zatitu podataka o linosti i
Ombudsmana. Nema podataka o istrazi po navodima o sumnji na korupciju
koje je ona iznela.

Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Uzbunjiva.
73
ZLOUPOTREBA DISKRECIONOG
OVLAENJA
>> Situacija u kojoj funkcioner zloupotrebljava ovlaenje
da donese odluku po sopstvenom nahoenju. <<
Diskreciono ovlaenje je ovlaenje nosioca javne funkcije da donosi
odluke koje nisu regulisane zakonom, propisom, pravilnikom ili statutom.
Diskreciona ovlaenja daju se funkcionerima da u odreenim situacijama
po slobodnom izboru donesu neku odluku ili omogue privilegiju. Postoje
situacije koje se ne mogu zakonskim putem predvideti
i zbog toga se daje mogunost da funkcioner prema
slobodnom nahoenju donese odluku. Naravno,
donoenje odluke na takav nain funkcioner esto moe
da zloupotrebi proglasivi nedefnisanom situacijom
neto to je zakonom propisano. Takvom zloupotrebom
moe se stei korist ili omoguiti nekome privilegovan
poloaj. Na primer, prilikom zapoljavanja, prijema na
nekom konkursu, omoguavanja u nekim dravnim
slubama, poput carine, uvoza robe van propisa,
odnosno bez naplate carine.
Diskreciona ovlaenja trebalo bi zakonom ukinuti
ili zakonom predvideti da su funkcioneri u obavezi
da podnose svakih est meseci izvetaje o upotrebi
diskrecionog ovlaenja nadzornim organima. Dunost
nadzornih organa bila bi da se o njima izjasne i ako je potrebno predloe
primenu sankcija.
Diskreciona
ovlaenja daju
se funkcionerima
da u odreenim
situacijama
po slobodnom
izboru donesu
neku odluku
ili omogue
privilegiju.
74
Premijer i ministri trebalo bi da izvetaje o upotrebi diskrecionog
ovlaenja podnose i nadlenom skuptinskom odboru, takoe
svakih est meseci. Skuptinski odbor bi na taj nain dobio
nadzornu i kontrolnu funkciju kada je u pitanju upotreba
diskrecionog ovlaenja premijera i ministara.
To su naini da se kontrolie upotreba diskrecionih ovlaenja, ali i da
se zaustave mogue zloupotrebe. Kazne za zloupotrebe trebalo bi da budu
adekvatne od smene i nadoknade tete, do pokretanja krivinog postupka
za koji bi se predvidele zatvorske kazne.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-
ovog serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Zloupotreba
diskrecionog ovlaenja.
75
ZLOUPOTREBA JAVNIH RESURSA
>> Korienje dravnih i javnih sredstava u line svrhe (ili radi
line koristi) od strane funkcionera i zaposlenih u organima
javne vlasti. <<
Zloupotreba javnih resursa je sluaj kada se
zaposlenima u dravnim i javnim ustanovama omoguava
da koriste dravna i javna sredstva u line svrhe. Primeri za
to su korienje slubenih automobila u privatne svrhe,
popravka nekog lokalnog puta iz republikih sredstava
ili pravljenje puta za privatne potrebe van urbanistikih
uslova i planova. U razliitim oblastima dravnih i javnih
poslova velike su mogunosti ovakve zloupotrebe javnih
resursa. Zbog toga je potrebno zakonom precizno
regulisati kako se dravna i javna sredstva i imovina
koriste, a zloupotrebe otrim kaznama suzbijaju.
Zloupotreba javnih resursa esto se pokazuje tokom izborne
kampanje. Primer je korienje slubenih automobila u izbornoj
kampanji. Javni funkcioneri na visokim poloajima isplaniraju tokom
izborne kampanje da u mestima u kojima uestvuju na razliitim
izbornim manifestacijama obavljaju istog dana i slubene poslove.
Da bi se to spreilo, potrebno je uneti u izborni zakon zabranu
da funkcioner istog dana u istom mestu obavlja javnu i partijsku
funkciju. Takoe, potrebno je zakonom precizirati da se ne mogu
koristiti slubena materijalna sredstva u partijske i privatne svrhe.
Potrebno je
zakonom precizno
regulisati kako
se dravna i
javna sredstva i
imovina koriste,
a zloupotrebe
otrim kaznama
suzbijaju.
76
Mnogo je primera koji su tokom prolih vremena pokazivali
korienje javnih resursa u privatne svrhe. Jedan od primera je i korienje
slubenih stanova koje funkcioneri na osnovu internih propisa ili uredbi,
posle slubenog korienja, otkupljuju po izuzetno povoljnim uslovima.
Zakonski bi trebalo regulisati da nijedan organ vlasti ne moe nikakvim
internim propisom ili uredbom da omogui otkup slubenog stana.
Pogledajte TV epizodu i posluajte radio emisiju iz ANEM-ovog
serijala Ilustrovani renik korupcije, na temu Zloupotreba javnih
resursa.
PROJEKAT ILUSTROVANI RENIK KORUPCIJE

ANEM je u decembru 2012. godine pokrenuo projekat Ilustrovani renik korupcije koji
fnansira Evropska unija u okviru programa Podrka civilnom drutvu. Realizacija projekta traje
18 meseci. Glavni partner na projektu je Agencija za borbu protiv korupcije Republike Srbije.
Projekat je posebno usmeren na:
Doprinos efkasnijoj prevenciji i borbi protiv korupcije aktivnijim ukljuivanjem
graana i medija u taj proces.
Doprinos podizanju svesti i znanja javnosti o korupciji, kao i mehanizmima za prevenciju
korupcije i borbu protiv nje.
Izgradnju kapaciteta medija za istraivanje korupcije i izvetavanje o njoj.
Uticaj na transparentnost, otvorenost i odgovornost javne administracije, javnih slubi
i nosilaca javnih funkcija.
Jaanje uloge medija u prevenciji korupcije i borbi protiv korupcije i podsticanje
medija da se aktivnije angauju na ovom problemu.
Doprinos izgradnji saradnje izmeu civilnog drutva, medija i relevantnih tela koji se
bave borbom protiv korupcije, u prevenciji i borbi protiv korupcije.
Projekat je namenjen:
Medijima, posebno lanicama ANEM-a i njihovim novinarima
Graanima i drutvu u celini
Organima javne vlasti
Glavne aktivnosti koje sprovodimo u okviru projekta:
Produkcija i emitovanje radio i TV serijala Ilustrovani renik korupcije. Serijal ini 21
radio i 21 TV emisija o odabranim pojmovima iz oblasti korupcije, prevencije i borbe
protiv korupcije. Serijal je tokom marta i aprila 2014. godine emitovan na 25 TV i 40
radio stanica lanica ANEM-ove mree.
Edukacija novinara, posebno iz lokalnih sredina, na temu korupcije, prevencije i borbe
protiv korupcije kroz seminare, radionicu i uee u produkciji serijala.
Izrada elektronske publikacije Renik korupcije, namenjene svim zainteresovanima.
Izrada elektronskog Vodia za izvetavanje o korupciji za novinare.
Okrugli sto na temu uloge medija u borbi protiv korupcije.

Projekat fnansira Evropska unija kroz program Podrka civilnom drutvu.
DELEGACIJA EVROPSKE UNIJE U RS
Vladimira Popovia 40, 11070 Beograd, Srbija
Tel. 011/ 308 32 00, faks 011/308 32 01
Delegacija: http://www.europa.rs
Evrposka unija: http://europa.eu
ASOCIJACIJA NEZAVISNIH ELEKTRONSKIH MEDIJA (ANEM)
Takovska 9, 11000 Beograd
Tel/fax: 011/32 25 852, 011/ 30 38 383, 011/ 30 38 384
www.anem.org.rs
anem@anem.org.rs
ANEM je nevladino i neproftno medijsko udruenje, osnovano 1993. i registrovano 1997. godine, koje deluje u
oblasti razvoja i unapreenja slobode miljenja i izraavanja, slobode, profesionalizma i nezavisnosti medija u
skladu sa najviim meunarodno priznatim normama, principima i standardima u ovoj oblasti. ANEM je najvea
asocijacija elektronskih medija u Srbiji koja okuplja vie od 100 radio i TV stanica irom Srbije. Svojim aktivnostima
ANEM doprinosi unapreenju medijskog regulatornog okvira i izgradnji povoljnog medijskog okruenja u
interesu medijskog sektora, kao i boljem poloaju, uslovima i kvalitetu rada svojih lanica, ali i drugih medija.
ANEM je danas priznat od strane medijskog sektora i nadlenih organa kao nezaobilazan akter u oblasti razvoja
medijske politike i regulative. Prepoznatljiv je i u zemlji i inostranstvu po svom aktivnom zalaganju za medijske
reforme, zatiti i promociji slobode izraavanja i slobode medija, a lanstvo ANEM-a po posveenosti najviim
profesionalnim standardima i profesionalnoj etici.

Asocijacija nezavisnih elektronskih medija
anem@anem.org.rs www.anem.org.rs